Da li ikako i ikada neko može da se oporavi od gubitka ljubavi svog života i da li ikada i na koji način život može da se nastavi dalje. Sve odve odgovore i nedoumice pokušala je da razjasni klinički psiholog Linda Bler.
- Ništa u životu ne deluje tako destruktivno na čoveka kao gubitak voljene osobe, a ako se taj gubitak desi iznenada bol je nezamisliv i neopisiv. Videti Lijama ponovo nasmejanog i sposobnog da voli i da se nekome posvetite pokazuje jačinu duha. Ipak prerano traženje nove ljubavi i nova žena mogu da izazovu stres i veoma negativne reakcije i posledice - kaže Linda Bler.
Da bi ljudi shvatili ozbiljno ova stručnja upozorenja potrebno je da znaju šta se dešava kada izgubimo voljenu osobu i kada - ako se to ikada desi - proces žaljenja i oplakivanja prestane.

OSEĆAJ OTUPELOSTI JE NORMALAN
Kada se neko susretne sa bolom koji ne može da podnese, bilo da je reč o fizičkom ili psihičkom bolu, prva reakcija je otupelost. Osećaj otupelosti je zaštitni mehanizam koji dozvoljava telu da proceni nastalu štetu i aktivira ostale mehanizme koji su mu potrebni da se oporavi i umanji oštećenja. Kod nekih ljudi, prva faza tugovanja traje nekoliko sati, kod drugih može da traje danima pa, čak i nedeljama. Zatim dolazi do čitave serije različitih reakcija, a neke do njih se ponavljaju iznova i iznova.
Ožalošćena osoba može da oseti anksioznost, čak i strah koji ne uspeva da objasni. Apetit i san se u ovim situacijama uvek poremete. Vremenom, ona može da zaboravi da je voljena osoba mrtva i da čak počne da je traži, samo da bi se tog trenutka podsetila gorke istine, da je voljena osoba izgubljena, nakon čega je obično preplavi beskrajan osećaj tuge koji je prožme sve do kostiju i protiv koga je nemoguće izboriti se. Kod nekih se javlja osećaj besa prema životu i tome koliko sudbina može da bude okrutna, a neki će se opet ljutiti na voljenu osobu što ih je napustila na takav način. Potonji period prati krivica zbog "krivljenja" osobe koja je umrla.


INTENZITET EMOCIJA SE SMANJUJE
Tokom nastupajućih meseci, ove iscrpljujuće negativne emocije, nisu toliko intenzivne i ređe se javljaju, a ožalošćena osoba opet počinje da pronalzi trenutke mira. Počinje da se priseća lepih trenutaka koje je doživeo sa voljenom osobom, a da ga pri tom ne preplavljuje osećaj tuge. Ponekad, čak i na kratko, zaboraviće na svoju tugu u potpunosti i uživaće u svemu što se dešava u okruženju, potpuno obuzet razgovorom sa prijateljima. Počeće opet da pravi planove i da gleda u budućnost umesto da se vraća u prošlost. S jedne strane gledano, proces žaljenja nikada ne prestaje, jer niko nikada u potpunosti ne može da zaboravi osobu koju je nekada voleo. Sve u svemu ožalošćena osoba je spremna da nastavi sa svojim životom onog trenutka kada opet počne da se raduje bućnosti i kada ga pri sećanju na voljenu osobu ne obuzima osećaj tuge i samoće.

POTREBNO JE OKO GODINU DANA
Obično je potrebno oko godinu dana pre nego što je neko zaista spreman da nastavi dalje sa svojim životom, mada to naravno zavisi od psihičkog sklopa pojedinca. Oni koji su imali snažne i srećne veze će mnogo brže i sa mnogo više unutrašnje snage nastaviti dalje od osoba koje su imale problematične veze. Ovo možda izgleda čudno na prvi pogled - mislite da će onima koji su bili srećni u vezi partner mnogo više nedostajati - ali ovakve osobe imaju u sebi uskladištenu veliku količinu sreće i lepih uspomena i znaju da su imali prelepo iskustvo sa voljenom osobom, pa mogu mnogo lakše da izađu na kraj sa bolom i tugom.
Ponekad nam se čini i to da muškarci mnogo brže preboljevaju i prevazilaze osećaj tuge. Međutim, psihološkinja Linda Bler tvrdi da to nije tako, mada je istina da su muškarci nakon gubitka voljene osobe - bilo zbog smrti, raskida ili razvoda - spremniji da se ponovo vežu i da uđu u vezu ili brak. Jedino sama osoba može da peroceni da li je spremna da nastavi dalje ili ne.

GREŠKE PRI IZBORU SU MOGUĆE
Ali da li ćete napraviti grešku pri izboru nogo partnera? Da, moglo bi i to da se desi, jer to je nešto što se svakom dešava. Međutim, ukoliko osoba ne pokušava da pronađe nekoga ko bi zamenio voljenu osobu, već zaista želi da pronađe novog životnog saputnika vrlo je velika verovatnoća da će napraviti mudar izbor, kao i svako drugi pri izboru partnera.
“Sigurna sam i to da ste čuli za izreku koja kaže da kada izgubite svoju pravu ljubav, traženje novog partnera je izdaja te osobe, ali sve što treba da uradite jeste da okrenete stvari. Zapitajte se da li biste vi voleli da nakon vaše smrti osoba koju vi obožavate ostane zauvek sama i da kroz život ide samo sa sećanjem na vas? Ako nekoga zaista volite, ali ne možete da budete sa tom osobom iz bilo kog razloga, normalno je da ćete se nadati da će ta osoba pronaći sreću i biti sa nekim dugim”, kaže Blerova.

DECI JE POTREBNO VREME
Ali šta se u tom slučaju dešava sa decom? Da li će ona biti oštećena na bilo koji način ukoliko pronađete novog partnera? Većina dece je srećna ako je roditelj zadovoljan, pa je samim tim logično da prihvate novog partnera koji njihovog tatu ili mamun čini srećnim.
“To se pogotovo odnosi na vašu vezu Lijame jer vaši sinovi imaju 15 i 16 godina, pa i sami razmišljaju o započinjanju svojih veza. Ukoliko im svojim primerom i ponašanjem pokažete da kada se izgubi voljena osoba život ne treba da se nastavi i ne treba da se traži novi partner i nikada više ne sme da se voli, oni će nesvesno razviti previše zaštitnički osećaj prema svojim partnerima”, objašnjava psihološkinja.
I dodaje da postoje dve stvari koje deca nikako ne bi volela.
“Deca neće voleti ženu zbog koje njihov otac nikada nema vremena za njih. A, drugo da na bilo koji način sugerišete da će vaša nova izabranica zameniti njihovu majku. Njima zamena nije potrebna. Oni već imaju majku iako ona više nije među živima. Dajte svojim sinovima vreme i slobodu da sami razviju odnos kakav žele da imaju sa Frejom. I na kraju, kako bi trebalo da odgovorite onima koji vas kritikuju zbog toga što ste pronašli novu ljubav? Jednostavno, ignorišite ih! Oni nisu vaši pravi prijatelji, jer su pravi i iskreni prijatelji svesni toga da ne mogu da znaju šta je dobro ili loše za vas. To samo vi znate. Pravi prijatelj vas neće souđivati. Umesto toga biće prezadovoljni što ste ponovo pronašli svoju sreću”, poručila je Blerova.

Sve zavisi od svega u takvim situacijama.
Kad smo brat i ja ostali bez majke, već smo bili odrasli. Roditelji su imali uspešan brak, ali
medicina, nažalost, još uvek nije svemoćna....Otac se posvetio nama, želeo da ne osetimo prazninu. Mi smo uzvraćali dobrim ocenama da ga dodatno ne razočaramo. Skoro dve godine živeli smo tako. Ja sam već bila punoletna i smela sam da sa njim razgovaram kao odrasla osoba. Predložila sam mu da nadje ženu, ne da nam zameni majku, već da ima o njemu ko da brine kad jednog dana mi odemo....
Možda smo imali sreću - svi. Žena koja je s njim, svesna je da je ne doživljavamo kao zamenu za majku, poštujemo je i ona nas. Mene je "kupila" za sva vremena; nije ni dan-danas skinula portret naše majke iz dnevnog boravka. Ali, takav je život; na jednoj strani nam uzima, na drugoj nam daje i obratno...