U subotu počinje prvenstvo Srbije u streljaštvu



Prvenstvo Srbije u streljaštvu vazdušnim oružjem za juniore i seniore biće održano za vikend u Ivanjici.

Osvajači medalja na Olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima, poput Jasne Šekarić, Ivane Maksimović , Andrije Zlatića, biće gosti ove varoši. U subotu 15. marta predvidjeno je takmičenje juniora a prema rečima organizatora, Streljačke družine ’’Boško Petrović’’ iz Ivanjice, učestvovaće ih 160. Dan kasnije nadmetaće se 150 seniora.

"Čast nam je da ugostimo oko 300 najboljih takmičara iz naše zemlje i da održimo organizaciju ovog prvenstva na vrhunskom nivou. Siguran sam da će gosti dugo pamtiti boravak kod nas“, izjavio je predsednik ivanjičke Streljačke družine „Boško Petrović“, Milan Parezanović.

Takmičenje će se poklopiti sa obeležavanjem osamdeset godina postojanja streljaštva u Ivanjici, a ujedno će se žiteljima Ivanjice pružiti prilika da vide svetske asove u ovom sportu. Manifestaciju će podržati opština Ivanjica, lokalni Sportski savez kao i brojni sponzori.

blic.

Manifestacija "Beograd svetski grad tenisa" i nadmetanje mališana



Manifestacija “Beograd svetski grad tenisa”, u subotu, 15. marta, tokom celog dana (od 10 do 22 časa), u TC “Delta city”.

Kako je 3. marta obeležen svetski dan tenisa, Teniski savez Beograda je kao nastavak ovog događaja u martu pokrenuo i ovu akciju sa ciljem predstavljanja prilagođenog programa za decu TENNIS 10s, za decu do 10 godina, po standardima Svetske teniske federacije (ITF).

Tom prilikom će svoju spretnost na mini terenima u TC “Delta city” pokazati deca iz beogradskih klubova, ali će i svi mališani koji požele imati priliku da se oprobaju u ovom sportu uz pomoć stručnih i licenciranih trenera.

Mini tereni, mini mreže, prilagođeni reketi i lagane i mekane loptice pružaju deci osećaj sigurnosti i mogućnost lakog savladavanja svih zadataka na terenu.

Teniski savez Beograda po ovim standardima organizuje turnire za decu do 10 godina od 2012. godine, i to na crvenom (do 8 godina), narandžastom (8-10 godina) i na zelenom (9 i 10 godina) nivou.

Šifrin odbranila titulu u slalomu



BIVER KRIK - Američka skijašica Mikaela Šifrin osvojija je zlatnu medalju u slalomu na prvenstvu svijeta na domaćoj stazi u Biver Kriku.

Šifrin je odbranila titulu osvojenu prije dvije godine u Šladmingu i postala tek treća skijašica kojoj je to pošlo za rukom.

Olimpijska prvakinja je vodila i nakon prve vožnje, a u drugoj je veći dio staze zaostajala za Šveđankom Fridom Hansdoter, da bi u furioznoj završnici osvojila zlato.

Srebrno odličje pripalo je Hansdoter sa 34 stotinke zaostatka, a bronza Čehinja Šarki Straćovoj (+ 0,77), dok je Tina Maze iz Slovenije bila tek osma (+2.48).

Ovom trkom završeno je prvenstvo svijeta u ženskoj konkurenciji, a danas je na programu muški slalom.

Rezultati:

Mikaela Šifrin (SAD) - 1:38.48 minuta (50.07 - 48.41)
Frida Hansdoter (Švedska) - 1:38.82 (50.47 - 48.35)
Šarka Straćova (Češka) - 1:39.25 (50.51 - 48.74)
Veronika Zuzulova (Slovačka) - 1:39.42 (51.25 - 48.17)
Katrin Cetel (Austrija) - 1:39.50 (51.10 - 48.40)
Erin Milžinski (Kanada) - 1:39.98 (50.94 - 49.04)
Karmen Talman (Austrija) - 1:40.52 (51.01 - 49.51)
Tina Maze (Slovenija) - 1:40.96 (50.92 - 50.04)
Nastasija Noen (Francuska) - 1:41.17 (52.20 - 48.97)
Mari - Mišel Žanjon (Kanada) - 1:41.41 (51.62 - 49.79)


nezavisne

Rvač Nemeš i kajakaši u finalu Evropskih igara

Srpski rvač Viktor Nemeš plasirao se u finale Evropskih igara u kategoriji do 75 kilograma.

On je u polufinalnoj borbi savladao Ukrajinca Dmitrova Piškova rezultatom 3:1, a u finalu će se sastati sa domaćim takmičarem Elvinom Mursalijevim.


Od ostalih srpskih rvača Aleksanadar Maksimović će se boriti za bronzu u kategoriji do 66 kilograma. On je u drugoj rundi repasaža savladao Španca Sančeza rezultatom 3:0.


Uspešni su bili i kajakaši. Ženski četverac u sastavu Nikolina Moldovan, Milica Starović, Dalma Benedek Ružičić, Olivera Moldovan plasirao se u finale trke K4 500 metara. One su bile druge u svojoj kvalifikacionoj grupi sa vremenom 1:34.019 minuta.


Nikolina Moldovan se plasirala i u finale trke K1 500 metara, pošto je u polufinalu zauzela prvo mesto u svojoj grupi sa vremenom 1:47.856. Mesto u finalu obezbedile su Starović i Benedek Ružičić u disciplini K2 500 metara pošto su zauzele prvo mesto u svojoj kvalifikacionoj grupi sa rezultatom 1:38.191.


Plasman u polufinale izborili su Marko Tomićević (K1 1000) i muški četverac u sastavu Boltić, Torubarov, Holpert i Terzić (k-4 1000).


Dvojac Vladimir Torubarov i Simo Boltić u trci K2 1000 nisu uspeli da se plasiraju u dalji tok takmičenja. Oni su u svojoj kvalifikacionoj grupi zauzeli četvrto mesto sa vremenom 2:52.417.


Karatista Slobodan Bitević plasirao se u polufinale u kategoriji preko 84 kilograma gde će mu rival biti Enes Erkan iz Turske. On je u prvoj borbi savladao Portugalca Filipea Reisa rezultatom 2:1, a u drugom Holanđanina Morena Šeparda. U trećem kolu bolji od njega bio je Nemac Džonatan Horne sa 3:0.


Muška odbojkaška reprezentacija Srbija poražena je od Turske sa 3:1 (25:15, 21:25, 25:20, 25:18), dok su vaterpolistkinje izgubile od Italije sa 17:4.



Reprezentativac u triatlonu Ognjen Stojanović završio je trku na 18. poziciji sa ukupnim vremenom 1:51:29.


Blic.

NIKO KAO SRBIJA Imamo najviše kvalifikovanih sportista za Igre u Riju!




Zvuči neverovatno, ali je istinito - naša zemlja, u ovom trenutku, ima najviše kvalifikovanih sportista za Olimpijske igre koje će se 2016. održati u Rio de Žaneiru.

To je saopštio Olimpijski komitet Srbije na svom Tviter nalogu.

Ostalo je nešto više od godinu dana do 31. letnjih Olimpijskih igara, a Srbija je sasvim dobro krenula u pohod na Rio.

Do nedelje je 13 naših takmičara je obezbedilo učešće na ovoj smotri, a onda su čuda napravile i dve reprezentacije.

Najpre su naše košarkašice osvojile zlato na Evropskom prvenstvu, prvo u istoriji ovdašnje ženske košarke, a potom su srpski vaterpolisti pobedili Hrvatsku u finalu Svetske lige i, takođe, stekli pravo da nastupe u Riju 2016.

To su prethodno učinili i strelci Andrea Arsović, Jasna Šekarić, Stevan Pletikosić, Dimitrije Grgić, Ivana Maksimović, Bobana Veličković, Damir Mikec i Milutin Stefanović, atletičari Asmir Kolašinac i Ivana Španović, te plivači Velemir Stjepanović, Ćaba Silađi i Arkadij Vjačanin.



U Pekingu 2008. imali smo 87 takmičara u 11 sportova, a 2012. u Londonu 115 takmičara u 15 sportova.


Blic.

NOVI PUTNIK ZA RIO Davor Štefanek osvojio bronzu na Svetskom prvenstvu!


Srpski rvač Davor Štefanek osvojio je bronzu na Svetskom prvenstvu u Las Vegasu, u kategoriji do 66 kilograma grčko-rimskim stilom, pobedivši Alžirca Tareka Benaisu sa 4-0.

Davor nije uspeo da odbrani titulu, ali je ostvario veliki uspeh i obezbedio kartu za Rio, dok je do prve titule došao Nemac Frank Štebler, a srebrni je korejski rvač Rju Han-So, inače, prvak sveta iz 2013. godine.


Štebler je savladao Štefaneka sa 5-1, a naš borac je bio besprekoran zatim protiv Benaise, koji nema za čim da žali jer je već ostvario istorijski uspeh za Alžir.

Štefanek je u šesnaestini finala prevazišao prvo kirgistanskog rvača Ruslana Careva (10-1), zatim su pali Danile Kataraga iz Moldavije (8-1), Kazahstanac Demeu Žadrajev (4-3) na putu do polufinala, u kom je Štebler ipak bio bolji.



Blic.

Cikloveterinari – naši novi omiljeni veterinari!

Razgovarali smo sa veterinarima biciklistima, odnosno biciklistima veterinarima, rečju CikloVeterinarima! CikloVeterinari nisu obični veterinari, oni na intervencije često stižu brže nego ostali veterinari - biciklima! Pročitajte njihovu priču .


Vi ste istovremeno veterinari i biciklisti. Ovo je za naše prostore pomalo neuobičajena veza pa nas zanima kako ste došli na ideju da postanete CikloVeterinari i da na biciklima lečite životinje?

Pasionirani smo biciklisti i tokom šest godina veterinarske prakse, svaki put kada bismo odlazili u posetu pacijentu ili na hitne intervencije, gledali smo da to bude na biciklu. Posle nekog vremena, jedan drugar nas je iz šale nazvao CikloVeterinarima. U danima kada nismo u gradu, vozimo se po celoj Srbiji gde takođe nailazimo na mnoge životinje kojima treba pomoći, kao i na njihove vlasnike kojima je često potreban savet, pa čak i ubeđivanje da humanije postupaju sa životinjama.
Da li vas ljudi zovu u intervencije baš kao CikloVeterinare ili ih iznenadite kada se pojavite na biciklima? Kakve su reakcije?

Tek u poslednje vreme nas zovu baš kao CikloVeterinare, a ranije je bilo pomalo čudnih izraza lica kada se pojavimo. Ljudi ne očekuju neke mlađe zadihane ljude u biciklističkoj opremi, ali čim stupimo u kontakt sa pacijentom, steknemo njihovo poverenje. Ipak, u najvećem broju slučajeva to su vlasnici naših redovnih pacijenata sa kojima sarađujemo već neko vreme ili ljudi kojima su nas oni preporučili, tako da već znaju koga da očekuju.

Koliko vam je lakše da na intervencije stižete biciklom u odnosu na dolazak automobilom ili javnim prevozom?

Kada vremenske prilike nisu ekstremno loše, do većeg dela grada stižemo brže ili bar istovremeno kao da smo išli automobilom. U vreme saobraćajnog š***** i na nekim relacijama do, recimo, pet kilometara, uvek smo brži od automobila. Kad se na to doda traženje parkinga, računica je da je bicikl gotovo uvek bolja opcija. Osim toga, ukoliko postoji i mogućnost da stignemo mirnijim sporednim uličicama ili biciklističkom stazom, svakako je i mnogo manje stresno ići biciklom.
Do sad su se bicikli kod nas posmatrali isključivo kao sredstva za rekreaciju, da li mislite da vaša ideja može da podstakne i druge da koriste bicikle u svakodnevnom obavljanju poslova?

Većina vozača i dalje posmatra bicikl kao nešto što treba da voze samo deca po školskom dvorištu ili po koji zaluđenik koji vozi oko parka da bi smršao. Tako se i ponašaju u saobraćaju, mi smo njima smetnja, na vožnju biciklom gledaju kao na hir nekog ko ih usporava u jurcanju kolovozom na koji, po njima, imaju isključivo pravo. Istina je i da se mnogi biciklisti neodgovorno ponašaju u saobraćaju, ali za razliku od motornih vozila, gotovo je nemoguće da biciklista nekog teže povredi ili ubije.

Srećom, sve više ljudi koristi bicikl u svakodnevnim aktivnostima, tako da se i najbezobzirniji vozači polako navikavaju. A tu je i kolateralna korist od strane lokalnih vlasti, koje naravno baš briga za bicikliste, ali će zbog dobrog imidža i pokušaja da privuku deo glasača, napraviti i po koju stazu.

Čime se bavite kad niste veterinari, da li biciklirate i inače, i kakvi su vam planovi na tom polju, duža putovanja biciklima ili vozikanje po gradu?
Osim u gradu, vreme provodimo i kao seoski veterinari na farmama, a svaki slobodan period koristimo da otputujemo na višednevne ture, tako da smo proputovali skoro sve krajeve Srbije i parčence komšiluka. U svakom slučaju, sve se vrti oko životinja, biciklizma i drugih avantura u prirodi, kao i pokušaja da ovi prostori i naša planeta ostanu što očuvaniji i manje zagađeni.
Čime ste, pored veterine trenutno okupirani?

Trenutno učestvujemo u jednoj jako zanimljivoj i uzbudljivoj inicijativi, a to je konkurs „Ciklomotiva“ koji upravo ukršta biciklizam i ekologiju, sa naglaskom na reciklažu, pre svega limenki. Biciklistički timovi predstavljaju sebe žiriju koji bira tim koji će ove godine ići u Manhajm gde je pre tačno dva veka konstruisan prvi prabicikl. Ako osvojimo tu neverovatnu vožnju, to će biti i prilika da vidimo kako probleme o kojima pričamo rešavaju na drugim prostorima.

Zanima nas i kultura, a dobri smo drugari i sa Debelim biciklistima, ljudima koji kroz duhovite, čak i bizarne umetničke performanse promovišu biciklizam i pritom se dobro zabavljaju; sviraju na bajsevima, prave jestive bicikle od kobasica, tucaju se jajima na biciklima kao vitezovi za Uskrs, organizuju sulude tematske vožnje…

Da li imate možda savet za vlasnike kućnih ljubimaca koji nemaju bicikle ili za one koji ih imaju ali ne uživaju na njima sa svojim ljubimcima?

Vlasnici ljubimaca već znaju koliko im je život lepši i koliko su aktivniji i srećniji zbog druženja sa životinjama, ako tome pridodaju i češće korišćenje bicikla, biće to idealna kombinacija koja garantuje sate i dane vrhunske sreće.

Ako se neko odluči da vozi ljubimce na biciklu, šta je najbezbednije i šta najviše prija životnjama – bisage, korpa, povodac za psa ili nešto treće?

Ljubimci vam se mogu pridružiti u vožnji, ali je za to najčešće potreban oprez i izvesna priprema, a u nekim slučajevima je bolje ipak odustati. Recimo mačke i inače loše podnose izmeštanje sa svoje teritorije, pa bi im bilo koji način vožnje biciklom verovatno predstavljao užasan stres, što bi moglo da se završi jako loše. Moguće je navikavati ih dok su male, ali i to je malo teža i uglavnom nepotrebna akcija. S druge strane, u Beogradu postoji čovek koji u korpi svoje stare „ponike“ po najgušćem saobraćaju vozi gusku koja mirno posmatra grad i uživa u vožnji. Što se pasa tiče, mnogi vas i bez posebnog učenja prate dok ste na biciklu, a neki se mirno voze i u korpi, pritom je bezbednije ako su u onoj prednjoj. Neki vode psa na povocu što može dovesti do toga da se upletete i vi i pas, pa završite razbijenog nosa. Zato postoje specijalni povoci koji imaju nešto kao štap koji drži psa na rastojanju.

Razgovarao: Danilo Ćurčić/

Holanđani voze bicikle po putevima napravljenim od toalet papira
Holanđani voze bicikle po putevima napravljenim od toalet papira, zahvaljujući inovativnoj reciklaži otpada

.

Holanđani navodno koriste oko 180.000 tona toalet papira svake godine. Dve Holandske kompanije – CirTec i KNN Cellulose – su razvile tehnologiju za pretvaranje otpada u materijal za izgradnju puteva. Ova tehnologija se trenutno testira u Holandskoj provinciji Friesland, na biciklističkoj stazi dužine 1 km.

Celuloza je glavni sastojak papira, međutim biljna vlakna imaju i druge industrijske svrhe. Toalet papir prolazi kros postrojenje za obradu otpadnih voda gde se odvaja, čisti i steriliše na veoma visokom temperaturama. Krajnji rezultat je paperjast materijala ili pelet koji se može koristiti u asfaltu. Takođe se može koristiti za proizvodnju bioplastike i građevinskih materijala. Većina toalet papira u Holadndiji je visokog kvaliteta, što znači da je bogat celulozom i omogućava proizvodnju boljeg krajnjeg proizvoda.

To je finansijski efikasan i efektivan model: Uklanjate nešto što predstavlja opterećenje procesa obrade opada i osim toga proizvodi se veoma vredan proizvod koji potom možete prodati. Kompanija je izjavila da prikupi oko 400 kg celuloze svakog dana. Jedan deo se izvozi u Englesku gde se koristi kao sirov materijal za proizvodnju biokompozita.

Izvor: ekonomski.net

Pomoću ovog spreja biciklisti više neće biti u opasnosti dok voze noću

Za sve one koji upotrebljavaju bicikl kao prevozno sredstvo u velikim gradovima, bezbednost u saobraćaju noću je vrlo ozbiljan problem.

Da bi pomogli biciklistima da se osećaju sigurno dok voze po mraku, kompanija „Volvo“ osmislila je vrlo jednostavno rešenje: providni sprej koji može da se isprska po bicikli, odeći i kacigi, a koji sija u mraku. Ovaj sprej zove se „Life paint“, ne ostavlja fleke i može da se skine sa svih površina.

U Engleskoj u toku 2013. godine, čak 19.000 biciklista je ubijeno ili povređeno, a brojke su se u protekle dve godine još više uvećale, jer se sve veći broj okreće ovom ekološkom prevoznom sredstvu.

Sa druge strane, u Holandiji su biciklisti najbezbedniji i ova zemlja ima najmanji broj povređenih ili poginulih biciklista u saobraćaju. Tom u mnogome doprinose odlično regulisana pravila i zakoni u saobraćaju ove zemlje, kao i posebno preuređene ulice gradova podređene biciklistima.

Pogledajte kako to izgleda u praksi

Izvor: Blic.rs

Ujedinjene nacije proglasile medjunarodni dan bicikla

Svetski dan bicikla koji se proteklih godina nezvanično slavi kako u svetu tako i u regionu, dobio je konačno svoju potvrdu pred Ujedinjenim nacijama. Generalna skupština ove organizacije je 12. aprila u Njujorku rezolucijom proglasila 3. jun kao Međunarodni dan bicikla (International World Bicycle Day).


Ambasadorka Turkmenistana Aksoltan Atajeva predstavila je nacrt Generalnoj skupštini uz podršku 56 zemalja. Rezoluciju su usvojile 193 države članice, uključujući i Srbiju.„Biciklističkom“ rezolucijom sve države su pozvane da obeležavaju, promovišu i sarađuju na obeležavanju Međunarodnog dana bicikla i da bicikl unesu u razvojne programe, strategije i politike.

Svetski biciklistički savez (WCA) i Evropska federacija biciklista (ECF) su predlagali usvajanje ovakve rezolucije od 2016. godine. Generalni sekretar dr Bernard Ensink ispred Evropske federacije biciklista rekao je ovim povodom:

„Bicikliranje kao izvor društvenih, ekonomskih i benefita životne sredine spaja ljude. WCA i ECF su izuzetno radosne zbog ove rezolucije. Rezolucijom Ujedinjene nacije priznaju doprinos bicikliranja ka postizanju ciljeva održivog razvoja.“
Osim zdravih stilova života, „Dan bicikla“ se vezuje i za drogu LSD. Ovaj „međunarodni praznik“, kako ga neki nazivaju, posvećen je danu kada je dr Albert Hofman prvi put probao LSD i tom prilikom vozio bicikl kući iz svoje laboratorije u Bazelu u Švajcarskoj. Događaj se desio 19. aprila 1943. godine, tri dana nakon što je lekar postao svestan psihodeličnih svojstava LSD-a. Tog dana lekar je progutao 250 mikrograma LSD-a i zamolio asistenta da ga otprati do kuće. Događaj je ostao zabeležen kao prvi „esid trip“ u istoriji.

Izvor: vojvodjanske.rs

Simpatičan animirani video koji ilustruje evoluciju bicikla

Od „drvenog konjića“ do fantastičnih trkačkih modela – predstavljamo vam kratak animirani video koji na simpatičan način rasvetljava razvojni put omiljenog prevoznog sredstva današnjice.


Kako danas ni najveći stručnjaci ne mogu da se dogovore oko toga ko je zapravo izumeo bicikl, ovaj sladak animirani video sprovodi vas kroz različite faze u toku istorije ovog prevoznog sredstva. Evolucija jednog od najpopularnijih savremenih vozila počinje još sa „drvenim konjićem“ grofa de Sivraca, da bi se polako pretvorila u čuveni velosiped i naposletku postepeno razvijala ka svom današnjem izgledu. Ovaj zabavan video, delo studija Visual Artwork, za samo jedan minut pokazaće vam ceo put razvoja bicikla.

Svaki drugi utorak – filmski dan na sajtu Bajsologije
Znamo da je konačno došlo lepo vreme i da malo ko hoće da gleda filmove, ali Bajsologija je odlučila da od danas svaki drugi utorak bude filmski utorak! Trudićemo se da svakog drugog utorka na našem sajtu predstavimo po jedan film koji se odnosi na bicikle i sve u vezi sa njima

Počinjemo sa biserom iz britanskih filmskih arhiva, filmom „Kako se pravi bicikl“ Normana Lija. Film je sniman 1945. godine u fabrici čuvenih britanskih bicikala Raleigh i prikazuje oca i sina koje dizajner vodi kroz čitav proces proizvodnje ovih legendarnih bicikala.

Film je online dostupan na sajtu British Councila i traje nešto više od 17 minuta.