Predgovor - ima programski karakter: ukazuje na namere koje želi da ostvari pisanjem i na osnovnu sadržinu o kojoj će biti reč. Pošto je izrazio veliku radost što će pominjati "srdačnu ljubav i prijateljstvo mojih dragih prijatelja i prijateljica, dobrotvora i dobrotvorki", Dositej kaže da je rad štogod korisno za svoj narod da učini i da nauku i prosvećenost srpskoj omladini preporuči. Zatim govori o potrebi roditeljskog vaspitanja dece; o nepristrasnosti svoga kazivanja; o poznavanju sebe; o potrebi prevođenja, pisanja i štampanja na srpskom jeziku; o obrazovanju žena kao prvih vaspitača dece; o ljudskim slabostima koji proizilaze iz neznanja; o iskorenjivanju ružnih starih običaja; o pisanju po savesti i pravilima zdravog razuma. Dositej zaključuje svoj predgovor rečima da ovim svojim delom daje - "primer učenim ljudima mojega naroda, da srpski na štampu što dobro izdaju, šteta da toliki mnogobrojni narod ostaje bez knjiga na svom jeziku".

Prvi deo života - sastoji se iz poglavlja u kojima se opisuje rođenje, roditelji, ujak, detinjstvo, zanat, bekstvo u manastir Hopovo. Ovo svoje kazivanje Dositej čas naziva "istorija" čas "doživljaj". Detaljno pripoveda o svim pojedinostima najranijeg detinjstva, ali je to pripovedanje prožeto moralnim komentarima, savetima roditeljima i čitaocima, komentarima svega što opisuje. Svako poglavlje završava se esejističko - filozofskim segmentom sa ideološkom kritikom manastira, monaha i sujeverja ili pak izlaganjem sopstvenih ideja o slobodnom mišljenju, vaspitanju pojedinca i prosvećivanju naroda. Tako se svaka celina ovog dela života može podeliti na dva dela - pripovedni i refleksivni sa naravoučenijem.

Detinjstvo - prvo bekstvo

Dvanaest batina - usijano gvožđe

Kapamdžija i trgovac - drugo bekstvo

Početak mojega putovanja

U sremskom raju

Drugi deo života - opisuje istoriju koja započinje "bekstvom iz raja", iz Hopova, pa sve do boravka u Lajpcigu, gde će započeti izdavanje svojih knjiga. U čemu su prikazani svi oni događaji koji vezuju mladog Dositeja za ovaj svet naspram onog u kojem je do tada živeo. Iguman ovoga manastira Teodor Milutinović glavni je krivac upravo za takvo nešto, naime on ga odvraća u nekoj meri od svih do tada poznatih knjiga o manastiru, vjeri i drugim nematerijalnim tj duhovnim stvarima kojima se on i bio posvetio. Tera ga da putuje i upoznaje nove običaje, jezike, ljude - uopšte itd.

Bekstvo iz raja

Na Krfu - preko mere sitno

U školi novog Sokrata - nije odveć sitno

Šest radosnih i korisnih godina y Beču

U Engleskoj - ni sa kim se više ne prijateljiti

Kolima preko tri i po hiljade kilometara