Autor: Dositej Obradović
Književni rod: epika
Književna vrsta: autobiografski roman ( autobiografija )

Tema dela

Iako je osnovna tema dela ” Život i priključenija ” zapravo život pisca, on je umnogome u njemu izložio svoje viđenje društva toga doba, a posebno se na udaru njegove, da tako kažemo kritike našao manastirski život u Srbiji.



Analiza lektire “Život i priključenija”

Lektira ” Život i priključenija ” svakako mora da se razume još od samog predgovora. Naime, pažljiva analiza predgovora već govori mnogo o samom delu. Jer Dositej Obradović na samom početku objašnjava da je njegovo delo ” Život i priključenija ” posvećeno njegovom, srpskom narodu, sa ciljem da ga pouči i da mu približi život ostalih naroda Evrope. Upravo tu, Dositej Obradović govori i o produhovljenju omladine i važnosti njenog usmeravanju u racionalističkom, a prema njegovom mišljenju zdravom duhu.

Na samom početku kazuje i da će njegovo delo imati još jedan tom, ali da želi da mladi odmah krenu u prosvećenje, a ne da gube vreme, kao što je i on izgubio godine dok je boravio u manastiru. Takođe pominje i važnost obrazovanja i prosvećenja žena, koje su najvažnije osobe u vaspitanju budućih naraštaja, ali pominje i mnoge, po njegovom mišljenju ružne stare običaje koje je potrebno iskoreniti, a iznosi i osudu manastirskog života.

Na kraju predgovora Dositej Obradović navodi da svojim delom ” Život i priključenija ” on zapravo daje ” primer učenim ljudima mojega naroda, da srpski na štampu što dobro izdaju. Šteta da toliki mnogobrojni narod ostaje bez knjiga na svom jeziku. ” Time je jasno stavio do znanja ono zašta se, uostalom zalagao čitavog života, a to je štampanje knjiga na narodnom jeziku i razvitak narodnog jezika.

Lektira ” Život i priključenija ” zapravo je nosila naziv: ” Život i priključenija Dimitrija Obradovića u kaluđerstvu narečenoga Dositeja njim istim spisat i izdat “. U knjizi je prikazan život velikog pisca od samog početka, to jest rođenja. U doba njegove mladosti su se dogodila tri vrlo važna događaja, koja su na neki način odredila tok njegovog budućeg života. Reč je o ranom gubitku roditelja, zatim bežanju od rodbine u manastir i na kraju, bežanje od tog istog manastirskog života za kojim je toliko žudeo i odlazak u svet.

Imajte na umu da je lektira ” Život i priključenija ” itekako odstupala od dotadašnjih dela, koja su ugledala svetlost dana. Naime, do tada je bilo uobičajeno da se čitaju žitija svetaca, a lektira ” Život i priključenija ” ni malo ne podseća na žitije svetaca, pa čak iznosi i kritiku manastirskog načina života.

U knjizi ” Život i priključenija “, Dositej Obradović, naravno govori u prvom licu. Ali pored lika pripovedača, to jest pisca lično, postoji i publika kojoj se on obraća. Naravno, postoje i drugi likovi, odnosno ljudi koje je susretao tokom života. Reč je o takozvanom retoričkom stilu, gde se jasno vidi svo umeće govorništva Dositeja Obradovića. Pažljiva analiza žive, britke reči Dositejeve vrlo jasno pokazuje koliko je on sjajan besednik bio, rečit, pametan… Kako je navedeno u jednoj kritici, odnosno ogledu o delu Dositeja Obradovića: ” rečitost je jedna od glavnih stilskih osobina njegovog dela uzetog u celini. “

Prema mišljenju mnogih stručnjaka koji su se bavili proučavanjem i analizom dela Dositeja Obradovića, lektira ” Život i priključenija ” je ” skoro u celini posvećeno propagiranju novih ideja “. I to je ona tačka od koje treba poći, bez obzira da li je vaš zadatak analiza dela ” Život i priključenija “, Dositeja Obradovića ili vam je tema za sastav ova lektira. Jedino tako ćete moći na pravi način da razumete ovu lektiru, a samim tim će vam em analiza dela biti jednostavnija za uraditi je em sastav bolje napisan.

Iako je u osnovi čitava lektira ” Život i priključenija ” prikazana iz ugla pisca, on vrlo često ” stavlja u usta ” svojih likova one istine koje želi da bolje dopru do čitaoca. Vrlo je neobično i to što se Dositej Obradović ne obraća direktno samom čitaocu i upravo na taj način uspeva da bolje dopre do svakog svog čitaoca. Naime, Dositej Obradović se u svom delu ” Život i priključenija ” obraća čitaocu u vezi pisac – junak – čitalac, jedna ličnost se obraća drugoj, kazujući svoje istine.

Iako u pojedinim delovima lektira ” Život i priključenija ” može zvučati i suvoparno, jer Dositej Obradović ponegde jednostavno samo iznosi događaje iz svog života, međutim u momentima kada se dogodi neki zanimljiviji trenutak, on čini se uspe da mu da na značaju, da nekako zaustavi radnju dela i prikaže određeni događaj još zanimljivijim, kako bi ga što bolje približio svom čitaocu. U pojedinim delovima, lektira ” Život i priključenija ” ima i komično, humorističko prikazivanje situacija koje su se zbile u piščevom životu. U većini slučajeva humor u delu ” Život i priključenija ” je nekako naivan i dobrodušan.

Pored humorističkih elemenata, kojima obiluje lektira ” Život i priključenija “, čitalac može primetiti i Dositeja kao vrlo osećajnog pisca. Posebno u trenucima kada opisuje svoju preminulu majku i sestru.

Lektira ” Život i priključenija ” je u svakom smislu vrlo kompleksno i slojevito delo, pa ga treba tako i posmatrati. Iako, na prvi pogled Dositej Obradović zaista govori o događajima koji su se zbili u njegovom životu, ispod njih se krije mnogo dublji smisao, to jest njegovi stavovi o tadašnjim društvenim prilikama, recimo, ali i svojevrsne pouke o životu, to jest naravoučenija, koja pokušava da prenese svom narodu, a naročito mlađim generacijama.

Prvi deo ovog autobiografskog romana je napisan u formi dijaloga, ali sa željom da pouči čitaoca i prenese mu mnoga saznanja do kojih je došao i ovaj mudri čovek, a drugi deo je napisan u takozvanoj ” epistolarnoj formi “, to jest u formi pisma.

Naravno, nikako ne treba da izgubite iz vida jezik kojim je pisao Dositej Obradović. Verujem da vam neće biti baš jednostavno da ga razumete, ali će vam biti interesntno da istražujete značenje pojedinih reči, nadam se.

Izvor: saznajlako.com