Komedija je nastala kada je Branislav Nušić imao samo devetnaest godina (1883), a izvedena je u pozorištu tek nakon trinaest godina čekanja (1896). Zašto se toliko moralo čekati na njeno izvođenje? Biće jasno ako kažemo da je delo pisano u vreme političkih borbi u Srbiji (Timočka buna), grubog obračuna sa opozicijom i da je predmet komedije upravo ,,ismevanje političke borbe, izbora i poslanikavladine stranke“. To kaže sam Branislav Nušić u jednom predgovoru za svoja izabrana dela. Narodni poslanik je društvena komedija ili komedija naravi. Dakle ,,viša komedija“ u kojoj ima smeha, ali i podsmeha, elemenata satire upućene ondašnjoj vlasti. Napisana je u tri čina, a glavni likovi su: gayda Jevrem Prokić, trgovac, njegova žena Pavka, kćerka Danica, mladi advokat i njihov podstanar Dušan Ivoković, Dušanova tetka Marina, policijski pisar Sekulić, sreta zvani Numera, trgovac Jovica Jerković, Jevremovog Pašenog Spira i žena mu spirinica.

Šta se dešava u komediji Narodni poslanik? Cela priča obuhvaćena komedijom dosta je jednostavna i mogla bi se prikazati na relativno upropašćen način. U jednoj srbijanskoj varošici mirnim porodičnim životom živi gazda Jevrem Prokić, trgovac koji se obogatio raznim špekulacijama. Iz remarke ili didaskalije koja stoji na početku prvog čina jasno se vidi da je to građanska porodica, sa nameštajem iz osamdesetih godina (čiste zavese, saksije sa cvećem, drvene stolice, veliko ogledalo u zlatnom ramum gvozdena peć, na ormanu vaza sa cvećem, figurice od gipsa, veći sat, na sredini sto sa kupovnim čaršavom, nad njim visi veća lampa). U izgledu sobe i nameštaja ogleda se palanački duh i ukus porodice, ali tu ima i nešto od novog stila koji je unosila devojka posle povremenih odlazaka rodbini u Beograd.

Neobrazovani Jevrem, ograničenih sposobnosti, podstaknut jednim gestom načelnika, tj. nosioca vlasti dobija želju da se u izborima koji su na pomolu i sam kandiduje za poslanika. Njegovu želju je još više podstakao gazda Jovica izjavom datom njemu u poverenju da ima nameru da se kandiduje. Gazda Jevremovu želju za poslaničkom kandidaturom podgrejala i satnanje da je načelnik sreza u zavadi sa dosadašnjim poslanikom i da sada traži drugog kandidata, mekšeg i prilagodljivijeg. A pošto gazda Jevrem upravo u sebi vidi mekog čoveka, čak ***** i mek duvan, to misli da su njegove šanse utoliko veće. Protivkandidat mu je iz opozicije Ivković, advokat, njegov stanar i verenik njegove kćerke, što još više zapliće radnju i unosi komiku u delo. Obuzet izborima i željom da pobedii postane ministar, gazda Jevrem zaboravlja na sve – na kuću i na dućan; po kafanama se pije o njegovom trošku, rasipa se s mukom stečeni novac. Pomoćnika ima u Sreti, čoveku osuđivanom na robiju zbog pronevere, i u Sekuliću, policijskom pisaru. Oni, zarad sebičnih interesa, ne biraju sredstva u predizbornim radnjama da dođu do cilja (klevetaju, podmićiju, prete, falsifikuju). Ali, kraj komedije kazuje da gazda Jevrem, naivan, nedorastao svemu tome, pa zato i često smešan – gubi predizbornu trku. Njegov budući zet, advokat Ivković, postaje poslanik.

Ako bi se pak išlo po dramskim situacijama koje su ključne i prelomne za razvoj dramske radnje, onda bi se one (po činovima) mogle predstaviti u vidu kompozicijkse organizacije dramskog teksta.


Prvi čin


Jevrem Prokić je imućan trgovac i živi mirnim, ustaljenim životom palanačkog čoveka (svrati u kafanu, popije kafu, pročita novine, oglase) ali uoči izbora za skupštinu uznemiri se (,,digne ruke i od dućana i od kuće“)

Jevremov susret sa sreskim načelnikom, najvećim predsdtavnikom vlasti, i njegov gest dobre volje prema Jevremu (,,načelnik mu spustio ruku na rame“ i upitao: kako, kako gazda Jevreme?“), što postane prelomnou ponašanju gazda Jevrema. On više nije miran, pre vremena se vratio kući, mora to da ispriča ženi Pavki jer je sav uzbuđen. On misli da mu načelnik svojim gestom upućuje neke signale, a ne sludi da je to uobičajeni manir načelnika uoči izbora. Upravo o tome mu govori i Pavka.

Jevrem od Ivkovića saznaje da je raniji vladin kandidat Ilić pao u nemilost i da se sada traži neko ko je mekši, što dodatno uzubuđuje gazda Jevrema i potajno podgrejava njegovu želju da bude poslanički kandidat.

Dolazi prijatelj, Jovica, trgovac, i potvrđuje vest da načelnik ne podnosi Ilića i da traži drugog kandidata, poveravajući mu kako želi da se kandiduje za poslanika, uveren da u gazda Jevremu ima pravog savetnika i pomoćnika. Nije ni slutio da će Jevrem biti njegov takmac i da će ga lukavo izigrati.

Gospođa Marina, Ivkova rođaka, dolazi u proševinu; Pavka daje reč za Danicu.

Jevrem lukavo uklanja Jovicu, a sam širi polje aktivnosti (sa Sretom Numerom, razrađuje strategiju uključivanja u izbornu trku); u borbu ulazi svim svojim žarom, nezainteresovan za sve drugo (udaju, ćerke, dućan)

Načelnik poziva gazda Jevrema na dogovor.

Jevrem postaje poslanički kandidat.


Drugi čin


I Dušan Ivković postaje opozicijksi kandidat za poslanika (prostor u kući je podeljen: jedan deo je u kome stanuje Ivković, a drugi, veliki deo, u kome je gazda Jevrem. I ljudi su podeljeni: Pavka je uz muža, Danica uz Ivkovića, svog verenika; sukobljavaju se majka i ćerka).

Jevrem agituje protiv Ivkovića. Jevrem, uz pomoć Srete Numere, vežba svoj nastup u skupštini.

Marina traži od Jevrema da se odrekne kandidature u korist zeta Ivkovića, ali on na to ne pristaje.

U jeku izbora narod, organizovan od Srete i Sekulića, dolazi pred Jevremovu kuću da mu izrazi svoju podršku.

Jevrem, smeten i nesposoban da izgovori nekoliko rečenica, uzima Ivkovićev govor (ostavljen na stolu u sobi) i pred narodom čita ga kao svoj. Nastaje apsurdna situacija: Jevrem, vladin kandidat, govori protiv vlade, kao da je on opozicijski kandidat.


Treći čin


Ivković u beogradskim novinama objavljuje vest da je vladin kandidat držao govor protiv same vlade i pozivao narod na njeno obaranje, zbog čega dolazi do oštrog sukoba sa Jevremom.

Jevrem ljut na protivkandidata, raskida veridbu i daje mu otkaz na stan.

Danica odbija da se povinuje očevoj želji i ostaje na strani verenika.

Ivković dobija na izborima.

Ivković piše drugi govor, a Danica ga potura ocu da ga pročita pred narodom koji pristiže; Jevrem je uveren da je on pobedio.

Jevrem i Ivković se istovremeno pojavljuju i sa susednih prozora drže pozdravni govor.

Narod gađa Jevrema krompirima, jajima i glavicama kupusa, uz povike ,,Dole Prokić!“ Jevrem tek sada shvata da je izgubio izbore, pa kaže: Neću ići u skupštinu kao poslanik, ali ću ići u skupštinu kao skupštinski tast... Traži ključ od dućanam što je znak da se vraća svakodnevnici i ustaljenom ritmu palanačkog života.

Neki su tumači videli u ovom liku čoveka koji ,,nema nikakve veze sa narodom“, koji ,,nema ni trunke svesti o opštim narodnim interesima“, da je ,,primitivac, sirov i priglup“. Na prvi pogledam možda tako i jeste, ali je sud o njemu izveden dosta grubo i pojednostavljeno. O liku gazda Jevrema može se razmišljati i na drugi način, iz ugla aspekta koji je moderniji i prihvatljiviji za savremenog čitaoca.

Gazda Jevrem je trgovac i patrijahalan čovek, dosta imućan i tipičan palanački duh, potonuo u domaći mir, u dosta učmalu palanačku svakodnevnicu koju ništa ne može da ustalasa tako jako kao izbori za predstavnike vlasti. Tada se sve pokrene u ljudima, među pojedincima, grupama i strankama. Krenu predlozi, navijanja, ogovaranja, hvale i klevete, simpatije i mržnje. Zaboravi se na obaveze, stare navike i obzire. I sve to tako traje dok se izbori ne završe i palanka ne potone u svoju čamotinju. A da je tako može se videti i po gazdi Jevremu. Pre nego što se počelo govoriti o izborima, on je spokojan čovek, ustaljeih navika i neprimećenog ponašanja. Međutim, po rečima njegove žene Pavke, kada dođu izbori on kupuje razne novine, čita, prati, nekud ide, osluškuje. Predan tome, zaboravlja i na svoj dućan, na kuću i bližnje. Sav se tome preda i promeni - ,,postane drugi čovek“.