Čistunci produžite, ostali - ovako se psuje na raznim jezicima svijeta



AKO SEBE smatrate čistuncem, vjerojatno biste trebali preskočiti ovaj članak.

Psovke su odavna postale dijelom našeg svakodnevnog govora, ali, dok ih neki smatraju pokazateljem neukosti i nedostatka vokabulara, drugima su one odlični ispušni ventil i način da kroz neugodnu ili neželjenu situaciju prođu lakše.

Ako ste se u određenom trenutku života našli u stranoj zemlji, velika je vjerojatnost da ste se susreli sa situacijom u kojoj vas "domoroci" obrazuju kako kod njih psovati, budući da to nije nešto što ćete naučiti u školi stranih jezika. Jednako tako, barem u mlađim danima, postoji velika vjerojatnost da ste upravo vi bili ti koji ste se zabavljali učeći strance nekoj od hrvatskih psovki.

A BuzzFeed je sad sastavio popis omiljenih psovki ljudi diljem svijeta (koje su im slali čitatelji), na kojem se našla i Hrvatska. I pritom su prilično pogodili, budući da nas svijetu na ovom njihovu popisu predstavlja česta i uobičajena "Idi u pičku materinu!" ili, kako su oni napisali u engleskoj verziji, "Go back inside your mother’s pussy!".

Provjerite kako psuju drugi, možda će vam nekad zatrebati.

Afrikaans

Siug aan my aambeie en wag vir beter dae!: Poliži mi hemeroide i čekaj bolje dane!

Amharski

Silbabot: doslovno "Ti si masni sloj toplog mlijeka", a znači "zlo mi je od tebe"

Arapski

Teezak hamra: doslovno "Guzica ti je crvena!", a znači "ti si glupan"

Bengalski

Mota kutta: Debeli psu!

Bugarski

Kon da ti go natrese: Jebo te konj!

Kantonski kineski

Gam yu lou: doslovno "čovjek zlatna ribica", perverznjak, stari čovjek koji mami djecu zlatnim ribicama

Češki

Vykuř mi: Popuši mi *****!

Perzijski

Khak too saret: doslovno "blato na tvoju glavu", znači "neka si pokopan!"

Francuski

Fini à la pisse: doslovno "završen pišalinom", znači da je osoba začeta kombinacijom sperme i urina te

Je te pisse à la raie!: Popišam ti se na guzicu!

Njemački

Du bist ein arschgeficktes suppenhuhn!: Ti si pile koje je pojebano u guzicu!

Grčki

Na mou klaseis ta’rxidia: doslovno "prdac na mojim jajima", znači "ti si bespomoćan i neučinkovit"

Hebrejski

Samti `al ze katzutz!: doslovno "stavio sam svoj obrezani na to", znači "jebe mi se"

Urdu

Uloo Ka Pata: Sin sove! (U Indiji se sove smatraju lijenima i glupima)

Mađarski

Kutya faszát!: Pseći penisu!

Irski

Go mbeire an diabhal thú: Neka te vrag udavi!

Talijanski

Vaffanculo!: doslovno "pojebi nekoga u guzicu", znači "odjebi"

Japanski

Tofu no kado ni atama wo butsukete shine: Udari glavom o rub tofua i umri!

Mandarinski

Tsao Ni Zhu Zhong Shi Ba Dai: ****** ti cijelu obitelj unazad 18 generacija!

Portugalski

Casa do caralho!: Kuća penisa! (upotrebljava se da bi se proklelo određeno mjesto)

Rumunjski

Uscamias chilotii pe crucea matii!: Posušio bih svoje prljavo rublje na križu tvoje majke!

Ruski

Poshol na khui: Idi jaši na *****!

Španjolski

La concha de la lora!: doslovno "papigina *****", upotrebljava se kao "odjebi" te

Me cago en la leche!: Poserem se u mlijeko!

Švedski

Skitstövel!: Govnar!

Poljski

Spierdalaj!: Odjebi!

Tagaloški (Filipini)

Mukha Kang Tae: Izgledaš kao govno!

Turski

Ağzına sıçarım: Posrat ću ti se u usta!

Jidiš

Gay kocken offen yom!: Idi seri u ocean!

Eto, tako to zvuči diljem svijeta. Ako su nas nečim pokušali prevariti ili je nešto jednostavno krivo preneseno, najgore što vam se može dogoditi jest - da nekome ne opsujete.

(Index.hr)

MUKA S REČIMA - Milovan Danojlić
(Biblioteka XX vek, Zemun 1990)

ULOGA PSOVKI

Psovanje je omiljena i neiskorenjiva navika našeg sveta. Nju upražnjavaju i stari i mladi, obrazovani i neobrazovani, po gradovima i selima. Psuju muškarci, psuju žene, psuju čak i gimnazijalke, na javnom mestu, i na sav glas... Mazno, po beogradski: Beeenti... Na ulici i u kafani, za poslom i pri odmaranju, u oštrom sporenju i prijateljskom ćaskanju, svuda se psuje.
Zanimljivo je da je, od sredine šezdesetih godina, psovka počela prodirati u pozorišne komade i u filmove, u prozu i poeziju. U povesti psovanja to je novost. Kako da razumemo ovu pojavu? Da li je prodor psovki u umetnost, i, uopšte, u pisanu književnmost, znak osvajanja novih prostora slobode, ili je u vezi sa opštim srozavanjem kulturnih i civilizacijskih merila?
U monografiji o Karađorđu, Milan Đ. Milićević je zabeležio omiljenu Voždovu uzrečicu: "Kojekude, po duši te!" nikad nećemo saznati da li je, u toj psovci, sam Karađorđe izbegavao glagol, ili ga je pisac, iz obzira prema pristojnosti, izostavio. Ni psovač, ni zapisivač, takvih obzira, u našem vremenu, ne bi imali.
Ponešto iskrivljeno Vukovo načelo (Piši sve što govoriš, govori sve što ti padne napamet) nikad se kod nas nije doslovno primenjivalo. Pod pritiskom vojvođanskog sveštenstva i dela nezadovoljnih pretplatnika, Vuk je iz drugog izdanja Rječnika izbacio tzv. "bezobrazne reči". I u međuratnoj prozi gotovo je nemoguće naići na psovku: izvesnoj vrsti autentičnosti građansko društvo je pretpostavljalo hipokriziju. Vinaver, raspusnik jezika, u prevodu Gargantue, te u Hiljadu i jednoj noći, ume da bude raskošno lascivan, ali ni kod njega nema sirovih reči i vulgarnosti. On nam pokazuje kako se sve tajne Erosa mogu iskazati, a da se onih desetak imenica i glagola ne reknu. Pisanje je, između ostalog, igra zasnovana na poštovanju izvesnih konvencija. Naši su preci preko određenih reči bacili veo, kao što su oko bedara opasali krpe, pa su nam tako zaveštali neke običaje čijim se ukidanjem mnogo više gubi, nego što se dobija. U normalnim okolnostima, u uslovima istinske slobode, ljudi i ne osećaju potrebu za kršenjem te vrste zabrana. Do ovakvih pobuna dolazi u razdobljima očajanja.
To se kod nas desilo šezdesetih i sedamdesetih, u Beogradu i u Zagrebu. Preko noći su skinute zabrane sa tog dela leksike. Ako se neke važne stvari nisu smele reći ni napisati, moglo se, barem, psovati.
Negde sam pročitao da se u veštini psovanja sa nama mogu porediti jedino Mađari i Turci, za kojima ne zaostaju mnogo ni Rusi. Dakle, sve odreda narodi koji s Istorijom nisu imali sreće. Možda otuda potiče i njihova sklonost ka skarednim pretnjama i ruženju. Psovka je to: izraz nemoćnog, metafizičkog besa protiv sudbine. Gnev, što stvari teku tako kako teku. Zato, valjda, zapadnjak psuje mnogo manje, i čednije. On svoju ljutnju iskazuje izrazima kao što su: Dođavola!, Nosi se!, Odbij!, Gade!, Đubre!, Beži mi s očiju! Seksualni rečnik se koristi neuporedivo manje nego kod nas. Kad razjareni Francuz rekne "A tvoja sestra?", nije sasvim jasno šta joj želi. Merila pristojnosti tako su visoka, da se i reč kurva izbegava. U naslovu svoje drame, Sartr je tu reč naznačio tačkicama; La P... respectueuse. Englesko Fuck off! je grubo, ali je izrazito defanzivno. I mi kažemo Skini mi se!, samo se to kod nas ne računa u pravu psovku. Mi pretimo na sasvim drugi, aktivniji način.
Naše psovke izražavaju očajničku mržnju prema životu, one su nošene rušilačkom željom da se sve obezvredi i ponizi. One su, uz to, građene na osećanju da je seks vid mučenja i unižavanja partnera, radnja u kojoj muškarac ima apsolutnu prednost, i u kojoj pasivna strana ne može uživati, nego joj je dano samo da trpi.
Psovkom se, dakle, jednim potezom čini ispad prema ustrojstvu života, i prema govornim konvencijama. Sa svakim takvim ispadom ukreše se, za časak, varnica slobode. Uzmu li se u obzir uslovi u kojima već pola veka živimo, može se razumeti zašto su, šezdesetih i sedamdesetih godina, psovke, najednom, počele prodirati i u umetničku prozu. Mora da je, onih godina, ćutanje i uzdržavanje bilo prevršilo svaku meru.
Zbog dugogodišnjeg izbegavanja, u ovoj se vrsti reči bila nakupila znatna izražajna energija. Glagoli koji kazuju seksualne radnje, ili imenice koje u tim radnjama igraju ključnu ulogu, spadaju u "jače" reči svakog jezika. Psovkama je, doduše, osnovno značenje tih glagola iskrivljeno, ideja uživanja zamenjena je idejom mučenja. Psovač bi želeo da sve što mu nije po volji baci na postelju i mužjački izgazi, ponizi, smrvi! Ako već nema drugog načina da sa neprijatnim stvarima iziđe na kraj, onda ih treba ... sve do jedne!
Naročito se slasno psuje na pozorišnim daskama, i u filmu. Tamo se sloboda psovanja potvrdila kao jedno od prvih, najlakše izborenih građanskih prava. Muka se godinama skupljala, lišavanja su se množila, a onda je sve to, o čemu se ćutalo, grunulo, kroz psovke, sa pozorišnih daski.
I dramski pisci, i scenaristi, radosno su prihvatili ovu olakšicu u vođenju dijaloga. Ako ne znaš šta da rekneš, opsuj, i psovka će reći sve, što smeš i ne smeš, što umeš i ne umeš da kažeš... Vredi čuti kako slasno psuje Danilo Stojković u "Balkanskom špijunu"! Psovka tu iskazuje sva moguća nezadovoljstva, krši ko zna kakve zabrane, a opet, kako god moćna bila, istovremeno je bezopasna. Iza nje se svašta krije, a ništa se jasno ne vidi. Možeš opsovati ceo svet i dva sela više, i da to ne bude kažnjivo. Navođenje pojedinih ličnosti iz tog sveta još kako pada pod udar krivičnog zakona.
Biće da smo, tih godina, počeli gubiti poštovanje prema društvu, da smo se stali opuštati. Od ovih se izraza, naime, uzdržavamo kad smo sa starijima i nepoznatima, i uopšte, sa osobama dostojnim poštovanja. Inače, biva da opsujemo kad nas niko ne gleda i ne sluša: kad god se opustimo, kad postanemo prirodni, preko usana nam pređe psovka. Ako smo obuzeti boljim osećanjima i uzvišenijim mislima, psovanje samo od sebe otpada...
Iskorenjivanje psovki pretpostavlja, dakle, izvesno oplemenjivanje življenja i mišljenja. Psovke se povlače sa kroćenjem divljine, sa savlađivanjem nagonskih trzaja: psovka je istovetna sa refleksom uzvraćanja udarca. Neprestano smo spremni da odgovorimo na napad: na napad verbalni, ili fizički, gotovo je isto.
Umetnost takve impulse može pokazivati i prikazivati, ali ih ne bi smela podsticati, ili se previše na njih oslanjati.
Slobodnom upotrebom psovki ukida se jedan oblik hipokrizije, poništavaju se razlike između privatnog i javnog, kućnog, uličnog i književnog jezika. Upotreba nepristojnih reči ne mora da znači raskid sa višim merilima kulture. Kad psovku upotrebi istinski umetnik, mi je nekako primimo. Samo, istinski umetnik je u stanju da sve preobrazi i oplemeni. U svakodnevnom životu, granica između kulture i nekulture i dalje je vidna i jasna. Nema zdravog ustrojstva sveta bez određenih pravila, pa i zabrana.
Svaki put kad se u dijalogu, ili u opisu, učini da bi se "nepristojna reč" mogla izostaviti, a da spis ne izgubi na snazi i izražajnosti, sa izostavljanjem ne treba oklevati. Psovku koriste dobri, ali, još više, loši pisci; oni koji su lenji i nesposobni da nađu tačnu i jaku reč, pa posežu za divljinom. Oni koji idu linijom najmanjeg otpora.
Zabranjeno nije isto što i nerecivo. A iskazati se do kraja ne znači govoriti ne birajući sredstva.

Svaki jezik na svetu je specifičan i sadrži samo njemu svojstvene izraze. Danas ćete pročitati najsočnije psovke sveta

Ovo su NAJBIZARNIJE UVREDE i KLETVE na svetu, a jedna od njih dolazi iz SRBIJE

Ružan si toliko da luk plače zbog tebe", "Grozna si kao salata", "Idi u žabinu zadnjicu"... Ovo su samo neke od 20. najbizarnijih uvreda na svetu, a među njima se nalazi i jedna iz Srbije.

1. Španija: "Ružan si toliko, da luk plače zbog tebe". Ovako Španci odbruse kada nekoga zasita žele da uvrede.

2. Nemačka: "Toliko si ružan da moraš da imaš seks u mraku". Mnogi, međutim, imaju spreman odgovor na ovu jasnu uvredu - da oni barem imaju seksualne odnose, za razliku od onoga ko im je psovku uputio.

3. Irska: "Glup si i beskoristan kao đubrivo".

4. Francuska: "Pričaš francuski kao španska krava". Francuzi na ovaj način vređaju one koji dođu u njihovu zemlju i pokušavaju da govore francuski.

5. Kina: "Imas glavu kao zmija, a oči kao pacov". Ova uvreda znači da je neko lukav i prepreden.

6. Mađarska: "Idi u žabinu zadnjicu". Ovo je tipična uvreda za nekoga ko vas nervira i koga želite da ignorišete.

7. Srbija: "Da bog da ti žena rodila stonogu, pa ceo život radio za cipele".

8. Engleska: "Imaš lice kao vreća ključeva".

9. Škotska: "Glaikit", škotski sleng u značenju: "Glup si".

10. Bugarska: "Grozna si kao salata".

11. Jermenija: "Nije pristojno gledati magarca kako jede nar" - Ovo se obično govori ljudima koji su nespretni.

12. Australija: "Orangutanu!" - Tipična uvreda za crvenokose ljude u Australiji.

13. Švedska: "Idi i sakrij se ispod nečega starog". Koristi se kada nekome želite da poručite da se gubi i da je glup.

4. Malezija: "Idi iza šefa i drži mu testise". Obično se koristi kao uvreda za ulizice.

15. Južna Koreja: "Štene jedno!" - Ova uvreda je slična psovki "pasji sine".

16. Kina: "250" - Kinezi ovim rečima nekome poručuju da je glup, odnosno da ima četvrtinu mozga (250 od 1000) pozivajući se time na kinesku drevnu valutu.

17. Finska: "Tvoja majka se druži sa irvasima".

18. Južna Afrika: "Bradavica-glavo". Ova uvreda upućuje se obično ćelavim ljudima.

19. Somalija: "Reci to svojoj zadnjici!".

20. Rusija: "Možeš da oštriš sekiru na vrhu njegove glave" - Ovako Rusi "počaste" osobu koja je tvrdoglava.

Grčka - MALAKAS

Ovo je fraza koja u sebi sadrži prezir i gađenje prema nekom glupom ili nečasnom postupku čoveka. Uz ovaj izraz obično ide gest otvorene šake sa raširenim prstima, koji simbolizuje "razmazivanje đubreta" po licu dotičnog. U svom originalnom značenju, "malaka" označava nekoga ko je razmažen i naviknut na lagodan život, i ko se plaši rada. Kasnije je fraza promenila značenje u "kompulsivni masturbator", ili narodski rečeno - dr*adžija.