Jedna od sposobnosti koja izdvaja čoveka od svih drugih životinja je mogućnost kompleksne komunikacije i razmena ideja, koncepata i misli. Sve se to čini pomoću jezika koji predstavlja skup glasova, reči i znakova koji imaju određeno značenje. Na svetu se danas koristi između 5 hiljada i 7 hiljada jezika, mada je broj teško proceniti pošto mnogi jezici svakodnevno izumiru, a i ponekada je teško razlučiti jezik od dijalekta.




Danas smo za vas spremili nekoliko zanimljivosti o svetskim jezicima, koje zasigurno niste znali.

1)      Neki jezici imaju padeže, a neki ne. Naš jezik ima sedam padeža, dok engleski jezik nema nijedan. Finski jezik ima oko 14-15 padeža, dok mađarski ima oko 18, sve zavisi od definicije. Ali po broju padeža apsolutni rekorder je Cezki jezik koji se govori na Kavkazu, i koji ima 64 padeža. Nažalost, taj jezik je sada u izumiranju, pa se vode napori da se on očuva.

2)      U našem jeziku, kao i u drugim slovenskim jezicima,  postoje tri gramatička roda: muški, ženski i srednji. Svaka reč ima svoj rod, drvo je srednjeg roda, dok je list muškog roda, a grana ženskog, na primer. Nemaju svi jezici rod. Turski, kineski i japanski nemaju rod. Engleski jezik je nekada imao rodove, ali su se oni sada izgubili. Zanimljivo je da neki afrički i indijanski jezici imaju više od tri roda. Na primer, rodovi se mogu razlikovati po tome da je li u pitanju živa ili neživa stvar. Zatim biljke i prirodne pojave mogu da imaju zaseban rod. Rod takođe može da zavisi i od veličine stvari. Tako bi list imao biljni mali rod, a drvo bi imalo biljni veliki rod.

3)      Mi smo navikli da imamo samo jedninu i množinu imenica, ali u nekim jezicima postoji nekoliko množina. Na primer, reč “mi” može da znači nas dvoje, ili ja i on, ili ja i ti, ja i još mnogo ljudi itd. Kod nas se za sve te reči koristi “mi”, dok u nekim jezicima postoje različite reči.

4)      Jezici se razliku po broju reči, govornika, strukturi, gramatici i tako dalje, ali ne postoji misao ili pojava koja ne može da se kaže na bilo kom jeziku. Čak i u slučaju da za neku pojavu ne postoji reč na jednom jeziku, ona se uvek može opisati i razumeti.

5)      Poznati lingvista Noam Čomski smatra da postoji univerzalna gramatika, to jest ista gramatička pravila koja su urođena svim ljudima.

6)      Naš jezik pripada indo-evropskoj porodici jezika, koja je najbrojnija na svetu, a slovenskoj grupi jezika, koja je najbrojnija u Evropi. U Evropi se najčešće koriste tri grupe jezika, germanski, romanski i slovenski jezici. Svaka grupa ima zajedničkog pretka, relativno gledano. Ono što je interesantno za slovenske jezike je da su oni međusobno najhomogeniji, to jest svi su mnogo međusobno slični. Govornik poljskog i srpskog mogu sasvim lepo da se sporazumeju, iako je poljski zapadnoslovenski jezik,  a srpski južnoslovenski. Neki stručnjaci idu do te granice da smatraju da su u desetom veku nove ere svi govornici slovenskih jezika govorili jednim jezikom. Navedena sličnost je navela neke lingviste da počnu da prave zajednički slovenski jezik, koji bi bio razumljiv svoj govornicima slovenskih jezika. Tako su nastali novoslovenski i međuslovenski jezici. Rumunski jezik ima dosta reči slovenskog porekla, zato što je bio okružen govornicima slovenskih jezika.

7)      Italijanski i francuski jezik nam deluju veoma različito, ali je njihova leksička sličnost oko 89 procenata (procenat reči koje su iste ili slične), što je mnogo iznad lingvističke granice da se dva jezika proglase istim.

     Neki stručnjaci smatraju da maternji jezik umnogome može da utiče na nečiji mentalitet i pogled na svet. Na primer, postoje istraživanja koja pokazuju da su ljudi sa maternjim jezicima u kojima ne postoji buduće vreme, odgovorniji što se tiče planiranja i ostvarenja budućih odluka (više štede i vode računa o zdravlju), jer su primorani da razmišljaju u konceptima sadašnjosti.

9)      Deca koja od malena žive u dvojezičnoj sredini, gde se uporedo koriste dva jezika, su inteligentnija.

10)      Najduža reč u srpskom jeziku je prestolonaslednikovica, koja znači žena prestolonaslednika.

11)      Polovina ljudi na svetu danas se koristi sa dva ili više jezika.

12)      Kmerski jezik u Kambodži ima 74 znakova u alfabetu, dok jedan od jezika na Papui Novoj Gvineji, Rotokas ima samo 12 znakova.

13)      Jezik Sedang, koji se govori u Laosu i Vijetnamu ima između 33 i 55 različitih samoglasnika, zavisno od definicije.

14)      Zemlja sa najviše jezika je Papua Nova Gvineja, gde se govori oko 850 jezika. U Evropi je to Rusija, gde se procenjuje da postoji između 130 do 200 jezika. Zemlja sa najvećim brojem jezika u službenoj upotrebi je Južna Afrika, sa 11 jezika.

15)      Irska je jedina zemlja gde je izumrli jezik javni službeni jezik. Irski jezik danas skoro niko da i ne govori. Svi Irci u svakodnevnom govoru koriste engleski jezik, ali su obavezni da u školi uče irski, kao i da na njega prevode zvanične dokumente. Dosta se trude da ožive svoj jezik, ali nažalost danas niko ne vidi svrhu da govori izumrli jezik.

16)      Hebrejski jezik je jedini izumrli jezik koji je uspešno oživljen.

17)      Srpski jezik je jedini evropski jezik sa digrafijom, odnosno dva pisma u okviru jednog jezika.

1. U svetu trenutno postoji između 5.000 i 7.000 jezika.

2. Kineski jezik ima oko 50.000 karaktera. Smatra se da je za čitanje članka u novinama potrebno znati oko 2.000, a za čitanje književnih dela oko 8.000 njih.

3. Mandarinski jezik je maternji za oko 12.44 odsto svetske populacije.

4. U Aziji postoji oko 2.200 jezika.

5. Jedna četvrtina svetske populacije koristi se engleskim jezikom.

6. Trenutno je oko 2.400 svetskih jezika u opasnosti od izumiranja.

7. U trilogiji Gospodar prstenova postoji 12 izmišljenih jezika. Jedan od njih se, primera radi, zove kvenija i predstavlja dijalekat vilovnjačkog jezika.



8. Esperanto je veštački jezik, čije je osnovne karakteristike sačinio Ludvig Lazar Zamenhof davne 1887. godine i kojim govori između 500.000 i 2.000.000 ljudi.

9. Evropska unija od 1. jula 2013. godine ima 24 službena i radna jezika.

10. Biblija je prevedena na 2.454 jezika. Druga najprevođenija knjiga je Pinokio.

11. Sanskrt je najstariji poznati indoarijski jezik i jedan od najstarijih indoevropskih jezika. Iz njega su nastali jezici kao hindski, urdski, bengalski, nepalski i mnogi drugi.

12. Oko 40 odsto blizanaca u drugoj godini života, razvijaju svoj jezik koji samo oni razumeju. Jezik blizanaca se stručno naziva kriptofazija.

13. Sjedinjene Američke Države nemaju zvanični jezik, a onaj koji se najviše koristi je naravno engleski.

14. Baskijski jezik, koji se danas govori na severu Španije i u jugoistočnom delu Francuske, jedini je jezik na svetu za koji nikada nije dokazana pripadnost nekom drugom jeziku.

15. Jezik ajapaneko, kojim se nekada govorilo samo u jednom delu Meksika, polako izumire, a jedina dva čoveka koja ga poznaju ne razgovaraju međusobno, jer su godinama unazad u svađi. Upravo zbog toga, jedan antropolog iz Indijane odlučio je da sastavi rečnik tog jezika – pre nego što za to bude prekasno.

16. Silbo Gomero, jezik kojim govore stanovnici kanarskog ostrva La Gomera, jedini je zviždući jezik koji se u potpunosti razvio i koji koristi velika zajednica – oko 22.000 ljudi.

17. U Vatikanu je moguće koristiti bankomat na latinskom jeziku.

18. Srpski jezik je jedini jezik na svetu koji ima dva pisma u svakodnevnoj upotrebi (ćirilicu i latinicu). Ono što je takođe zanimljivo je činjenica da je reč prestolonaslednikovica (žena prestolonaslednika), koja sadrži 22 slova, zvanično najduža reč na srpskom i zbog toga je ušla i u Ginisovu knjigu rekorda. Sa druge strane, reč vampir je jedina reč iz srpskog jezika koja je opšteprihvaćena u svim svetskim jezicima.

19. Irska je jedina zemlja gde je izumrli jezik javni službeni jezik. Naime, irskim jezikom, kojim je nekada govorila cela populacija, danas govori svega oko 30.000 Iraca.

20. Iako u Papui Novoj Gvineji živi manje od šest miliona stanovnika, ta zemlja je poznata kao zemlja u kojoj se govori najviše jezika: oko 850 njih.

21. Prema sprovedenim istraživanjima, oko 285 miliona ljudi u svetu govori ruski jezik, što ga čini 4. jezikom po rasprostranjenosti.

22. Frizijski jezik je najbliži rođak starog engleskog jezika, a isto tako je sličan i sa holandskim i danskim jezikom. Njime govori oko pola miliona ljudi.

23. Italijanski pozdrav ćao (ital. ciao), koji znači i zdravo i doviđenja, potiče iz venecijanskog jezika na kojem znači sluga, a vremenom je počeo da se koristi i u ostalim zemljama sveta.