Lilith ::
[size=56]Odakle dolazimo? Ko smo? Kuda idemo?[/size][size=56] najpoznatije delo [/size][size=56]postimpresionističkog[/size][size=56] slikara [/size][size=56]Pola Gogena[/size]



Mislim da je smisao života čoveka isti kao i žirafe, krokodila i leptira koji živi jedan dan.
 A to je ne nešto puno, da produži vrstu, da prenese gene, da malo proživi. 
Nevolja je u tome što leptir, krokodil i žirafa ne razmišljaju o smislu života jer nemaju čime, ili barem mi mislimo da nemaju. 
Čovekov usud je što je dostigao svesnost koju nijedna druga vrsta nema, a istovremeno zadržao karakteristike svih ostalih o limitiranosti života i smrti kao konačnom kraju i naravno potpuno je njih svestan, za razliku od recimo žirafe. 
Svestan svog privremenog i kratkotrajnog života, čovek je pokušavao i pokušava da nađe i ubedi sebe u neki viši smisao, i s tom potrebom su nastale religije. S religijama čovek lakše može da podnese svest o svojoj smrtnosti. Jer nema koga nije obuzeo preplavljujuci užas pri pomisli da će za neko vreme doći smrt i da posle toga nemaa više ničega, nema postojanja, samo praznina.
I taj užas stvara potrebu da se u nešto veruje, da tu i posle smrti nešto postoji, da smrt nije konačan kraj, da sve ima više znacenje. I pirlicno sam sigurna da su čak i ljudi koji veruju u Darvinovu teoriju, suočeni sa svešću o (skoroj) smrti, skloni da krenu u takva neka razmisljanja o nekim višim istinama i dimenzijama, jedna od takvih sam i ja.




Mislite li da smisla nema, neće ga ni biti. Ako mislite da ga ima, i tražite ga, osetićete da li ga ima ili nema. 


Odgovor na to pitanje jedino mozemo naći u našim srcima, i ne prepuštajte se ničijim misljenjima makar to bili naučnici, filozofi i sl. 


Da je bilo ko od tih nazovi naučnika ili filozofa izučavao put do unutrašnjeg mira i radosti koja proizilazi iz iskrenosti i čistote nikada im ne bi palo na pamet da savetuju druge ljude kako je život besmislen.