LJUBAV

Ako si razumeo da je glavna stvar u zivotu ljubav,ti neces kad se nadjes sa nekim covekom misliti na to cime bi ti on mogao biti koristan,nego kako bi i cime ti mogao biti koristan njemu.Cini samo tako,pa ces u svemu uspevati bolje nego kad bi se brinuo samo o sebi.

Kazu: kako se isplati ciniti dobro ljudima kad oni dobro uzvracaju zlim? No, ako ti volis onoga kome cinis dobro,ti si vec dobio nagradu u ljubavi prema njemu,i jos vecu nagradu ces primiti u dusi svojoj ako sa ljubavlju podneses ono zlo koje ti on ucini.

Ljudi cesto misle,kad vole bliznje svoje da time sticu zasluge pred Bogom.A sasvim je obrnuto.Ako volis bliznje,nisi ti stekao zasluge pred Bogom,nego je tebi Bog dao ono sto nisi zasluzio,dao ti je najvece dobro u zivotu-ljubav.

Mi znamo da smo presli iz smrti u zivot ako volimo brata svog.Ko ne voli brata svog,zivot vecni ne prebiva u njemu.

Kao sto sva voda isteceiz vedra ako na njemu ima i najmanja rupica,tako se nece zadrzati u dusi covekovoj nijedna radost ako u njemu nema ljubavi ma i prema jednom coveku.

Dotle dok ne vidim da se odrzava najvaznije pravilo hristovo-ljubav i prema neprijateljima-ja ne verujem da su oni sto sebe nazivaju hriscanima uistinu hriscani.

Ako volimo samo onoga ko nam se dopada,ko nas hvali,ko nam cini dobro,onda mi njega volimo zbog sebe,zbog toga da nama bude bolje.Prava ljubav je kada volimo ne zbog sebe,kad ne mislimo dobro samo sebi nego onome koga volimo,kad volimo ne stoga sto su nam ljudi prijatni ili korisni.Samo tada mozemo da volimo kao sto nas je ucio Hristos,ne samo one koji nas vole,nego i one koji nas mrze,svoje neprijatelje.

Ko hoce da sacuva zivot svoj izgubice ga;a ko zrtvuje zivot svoj za dobro taj ce ga sacuvati.Nema covek koristi ako osvoji svet,a dusi svojoj naskodi.Tako je govorio Hristos.

Ko kaze da zivi u svetlosti,a mrzi brata svoga,taj je jos u tami.Ko voli brata svoga zivi u svetlosti,i sablazni u njemu nema.A ko mrzi brata svoga,nalazi se u tami i po tami hoda, i ne zna kuda ide,jer mu je mrak oslepeo oci...
Volimo ne recju ili jezikom,nego delom i istinom,i gle,po tome cemo poznati da smo od istine i umiricemo srca svoja.

PONIZNOST

Biti nepoznat ili neshvacen i ne zalostiti se zbog toga-u tome je vrlina istinski dobrog coveka koji voli druge ljude.

Po dusu nema nista korisnije od ponizenja koje se prima sa radoscu.Kao topla kisa posle zarkog sunca gordosti koje sve osusi,ponizenje osvezava dusu ako se prima sa krotoscu.

Kao sto voda ne ostaje na visinama,tako i dobrota i mudrost nisu medju gordima.I jedno i drugo traze niska mesta.

Covek koji nije ponizan uvek osudjuje druge;on vidi samo greske ljudske,dok njegove sopstvene strasti i poroci sve vise rastu.

Jer svaki koji se podize ponizice se,a koji se ponizuje podignuce se.

Smatraj da si uvek djak.Ne misli da si ostario za ucenje,da je dusa tvoja takva kakva treba da je i da ne moze da bude bolja.Za razumnog coveka ucenje nikad nije zavrseno.

ISTINITOST

I poznacete istinu,i istina ce vas osloboditi!

Ko hoce da postane istinitim covekom,mora da odbaci ugadjanje svetu;ko hoce da zivi istinitim zivotom,taj neka se ne upravlja onim sto svi smatraju dobrim,nego neka brizljivo ispituje gde je i sta je istinsko dobro.

Ne sme da se gusi razum,kao sto to uce lazni ucitelji,da bismo saznali istinitu veru,nego treba da ga cistimo,naprezemo i proveravamo njime sve sto pred nas dodje.

Ma kako da je ponekad zavodljiva laz i sve njene sablazni,ipak dodje vreme kad laz tako muci coveka da on trazi istinu,mada ne zbog nje same,nego jedino da se izbavi od one sve zbrke koja je od lazi nerazdvojna i od koje pati;i u istinu jedinoj nalazi spas.
Dok je svetlost sa vama,verujte u svetlost,da budete sinovi svetlosti.
Najpouzdanije obelezje istine je jednostavnost i jasnoca.
Laz je uvek slozena,izvestacena i mnogoreciva.

VERA

Kad covek pozna pravu veru,njemu biva ono sto i coveku kome je zasjala svetlost u tamnoj sobi.Sve mu postaje jasno i veselo u dusi.

Zakon zivota istinski poznaje samo onaj ko zivi u skladu sa zakonom zivota.
Zlo je sto ljudi ne poznaju Boga,ali je najgore sto ljudi priznaju bogom ono sto nije Bog.

Vera nije istinita zato sto su je propovedali sveti ljudi,nego su nju sveti ljudi propovedali zato sto je istinita.

Ako sluzis Bogu radi vecnog blazenstva,tad sluzis sebi,a ne Bogu.Glavna razlika izmedju istinite i lazne vere jeste u tome sto lazna vera trazi da za prinesene zrtve i molitve Bog zadovolji coveka,a istinita vera hoce samo jedno:da se nauci ugoditi Bogu.

Da bi smo poznali istinitu veru,potrebno je da ne gusimo svoj razum;naprotiv,treba ga cistiti i naprezati,da bi smo njime proverili ono cemu nas uce ucitelji vere.

Kada covek,zbog toga da se ne bi prevario u zakonu Bozijem,ne sme da odstupi od verovanja koje je jednom priznao,sa njim se desava ono sto bi se desilo sa covekom koji bi,da ne bi zalutao,privezao sebe za drvo konopcem.

DUH

Ima obaveza prema bliznjemu i ima obaveza u svakom coveku prema samom sebi,prema duhu koji zivi u njemu;obaveza je u tome da se ne pogani,ne unistava,ne zaglusuje taj duh,nego da se gleda da on neprestano raste.

Nauka Hristova objavljuje ljudima da u svima njima zivi jedno isto duhovno nacelo i da su svi ljudi braca,i time ih sjedinjuje za radosni zajednicki zivot.

Hristos uci coveka da u njemu ima ono sto moze da ga digne iznad ovog zivota punog briga,straha i zelja.Covek koji je upoznao ucenje Hristovo oseca isto sto bi osecala ptica koja ne bi znala da ima krila,pa bi odjednom razumela da moze da leti,da bude slobodna i da se nicega ne boji.Covek nalazi srecu samo u sluzenju bliznjima.A nalazi srecu u sluzenju bliznjima zato sto se,kad sluzi bliznjima,sjedinjuje sa onim duhom Bozijim koji u njima zivi.

IZOBILJE

Ako si zdrav i radis dok ne sustanes,bice ti hleb sa vodom sladji nego bogatasu svi njegovi zacini,slama za postelju je meksa nego svi kreveti na opruge,a radnicka bluza na telu prijatnija nego sve kadifeme i krznene haljine.

Kad bi ljudi jeli samo onda kad su gladni,i hranili se jednostavnom i zdravom hranom,ne bi znali za bolesti i lakse bi im bilo da se bore sa strastima.

Kao sto dim izgoni pcele iz kosnice,tako zderanje i pijanstvo izgone sve dobre duhovne sile.

Ako covek trazi svoj zivot u telesnim zadovoljstvima,pa ne moze da dobije sve ono sto zeli,on se trudi da obmane samog sebe,da stavi sebe u takav polozaj u kojem bi mu izgledalo da ima ono sto zeli:zaglupljuje sebe duvanom,vinom,opijumom.

Da ljudi nisu izmislili raskosne kuce,raskosna odela i hranu,svi oni koji su u nuzdi mogli bi sada da zive bez brige,a bogati bez straha za sebe i svoja bogatstva.

Bogati ljudi tako su se privikli na greh sluzenja telu i taj greh i ne vide,pa svoju decu od malena uce da prekomerno jedu,uce ih raskosi i besposlicenju,jer misle da rade ono sto je potrebno za decije dobro.I kvareci ih tako,spremaju ih za teske patnje.

Nerazumno dete place i dere se dok mu ne dadu ono sto je potrebno njegovom telu.No,cim mu dadu sto je njegovu telu nuzno,ono se smiri i nista vise ne trazi.Ali,nije tako sa odraslim ljudima ako svoj zivot traze u telu a ne u duhu.Takvi ljudi se nikad ne smiruju,njima uvek jos nesto treba.

Bolje je da odelo bude u skladu sa savescu nego samo u skladu sa telom.
Ono sto biva sa zelucem kada se prejedes,biva i sa zabavljanjem.Sto vise se ljudi staraju da uvelicaju zadovoljstva koja se nalaze u jelu,izmisljajuci prefinjena jela,tim vise slabi zeludac i smanjuje se zadvoljstvo primanja hrane.Sto vise se ljudi staraju da uvelicaju zadovoljstva koja im pruza zabavljanje prefinjenim vestim igrama,tim vise slabi njihova sposobnost da se istinski zabave.

LENJOST

Strasna je greska misliti da ljudske duse mogu da zive visokim duhovnim zivotom,a njihova tela da ostanu u neraduni raskosi! Telo je svagda prvi ucenik duse.

Sramota je za coveka kad mu savetuju da se u vrednoci ugleda na mrava.A dvaput je veca sramota kada on taj savet ne slusa.

Bez telesnog rada nema zdravog tela niti zdravih misli u glavi.
Ako hoces da si uvek dobro raspolozen,radi dok se ne umoris,ali ne preko mere.Od nerada ljudi bivaju i nezadovoljni i srditi.To isto biva i od prekomernog rada.

Jedna od najboljih i najcistijih radosti je odmor posle rada.
Rucni rad je narocito vazan stoga sto sprecava kolebanje uma:ne da da se misli o ludorijama.

Najcudnovatija od svih zabluda je shvatanje da je covekova sreca u tome da nista ne radi.

Loveci ljude na svoju udicu,djavo mece razne mamce.Ali za besposlenog coveka nisu potrebni nikakvi mamci:on trci na golu udicu.

Rucni rad narocito zemljoradnicki,koristan je ne samo telu nego i dusi.Ljudima koji ne rade rukama veoma je tesko da jasno shvataju stvari.Takvi ljudi neprestano misle,govore,slusaju ili citaju;um njihov nema odmora,razdrazuje se i zbunjuje.A zemljoradnicki rad koristan je coveku i stoga sto mu,osim odmora koji mu daje,pomaze da prosto,jasno i razumno shvata polozaj coveka u zivotu.

GNEV

Gresi prekomernog jela,lenjosti i sladostrasca ruzni su sami po sebi.Ali,jos ruzniji su stoga sto se iz njih radja najgori greh;greh neljubavi,gneva prema ljudima.

Sto covek sebe smatra vecim od drugih,tim lakse se srdi na ljude.Sto je covek smerniji,tim je bolji i manje se srdi.

Ne misli da je vrlina samo u hrabrosti i snazi.Ako mozes da savladas gnev,da oprostis i zavolis onoga ko te je uvredio,ti cinis najbolje sto covek moze da ucini.

Culi ste sta je receno starima:Ne ubij:jer ko ubije,kriv je sudu.A ja vam kazem da svaki ko se gnevi na brata svoga bice kriv sudu.

Mozes da se srdis na coveka zato sto su na njemu gnojne rane? On nije kriv sto je izgled njegovih rana tebi neprijatan.Isto tako treba da se odnosis prema tudjim porocima.Ali reci ces da je coveku zato dan razum da bi mogao da sazna i ispravlja svoje poroke.To je tacno.Ali,i ti imas razum,i mozes da rasudis da se ne treba srditi na coveka zbog njegovih poroka,vec naprotiv treba se truditi da razumnim i dobrim ophodjenjem,bez gneva,netrpeljivosti i nadutosti,probudimo u njemu njegovu savest.

Biti dobar znaci biti slobodan dusom.
Ljudi koji se stalno tuze na nekoga,koji se neprestano boje necega i odaju se strastima,ne mogu da budu slobodni dusom.Ko ne moze da bude slobodan dusom,taj gleda a ne vidi,slusa a ne cuje,jede a ne oseca nikakav ukus.