Muzej savremene umetnosti - Beograd


[You must be registered and logged in to see this image.]

Od samog osnivanja 1965. godine, MSUB je izlagačku politiku zasnivao na predstavljanju najznačajnijih
umetnika, razdoblja, pokreta i tendencija jugoslovenske, srpske i strane umetnosti 20. veka. Takođe,
MSUB je na evropskoj i svetskoj mapi moderne i savremene umetnosti stekao zavidnu reputaciju
je otvorila mogućnost intenzivne međunarodne razmene i saradnje sa relevantnim stranim muzejima,
galerijama, kolekcijama, kustosima i kritičarima.
Muzej takođe učestvuje u predstavljanju i promovisanju ovdašnje umetnosti u inostranstvu, a često
je bio u prilici i da organizuje nastupe domaćih umetnika na međunarodnim bijenalima i trijenalima
(Venecija, Sao Paolo, Pariz itd.).
Prilagođavajući se savremenim muzeološkim principima zaštite kulturnog nasleđa i politikama izlaganja,
 MSUB danas predstavlja dinamičnu instituciju koja obimom i raznovrsnošću svojih programa,
 istraživačkim i pedagoškim radom, intenzivnom međunarodnom saradnjom i otvorenošću za različite
 oblike kulturnih aktivnosti i saradnje, predstavlja važan činilac umetničkog i kulturnog života
 Beograda i Srbije


Salon muzeja



[You must be registered and logged in to see this image.]


Salon Muzeja savremene umetnosti u Beogradu otvoren je u proleće 1961. u Pariskoj ulici br. 14
pod nazivom Moderna galerija. Počeo je sa radom četiri godine pre nego što je otvoren Muzej
savremene umetnosti na Ušću. Bila je to prva beogradska galerija koja je imala stalni program
i jasno definisanu koncepciju. Izlagačka praksa Salona oduvek je bila okrenuta ka mlađim
umetnicima i najaktuelnijim umetničkim tendencijama, kao i predstavljanju renomiranih inostranih
umetnika. Gotovo svi najznačajniji vizuelni umetnici iz bivše Jugoslavije imali su priliku da se u
Salonu Muzeja samostalnom izložbom predstave beogradsko publici.
Koncepcija Salona MSUB i dalje se zasniva na predstavljanju najaktuelnijih trendova u vizuelnoj
umetnosti, pre svega kroz samostalne izložbe savremenih umetnika iz zemlje i inostranstva, ali i
kroz organizovanje prezentacija, tribina i predavanja. Pored toga, Salon je otvoren za tematske
izložbe kustosa koji se bave savremenim tendencijama i koji u ovom prostoru imaju mogućnost da
realizuju svoje projekte. Na ovaj način Salon zadržava ulogu najprestižnijeg galerijskog prostora u
Beogradu, istovremeno se uspešno pozicionirajući na svetskoj sceni.


Sajt Muzeja savremene umetnosti - Beograd

100 dela iz zbirki Muzeja savremene umetnosti




[You must be registered and logged in to see this image.]



Nakon skoro sedam godina od zatvaranja zgrade na Ušću i zastoja u rekonstrukciji, Muzej savremene umetnosti u Beogradu organizuje izložbu 100 DELA IZ ZBIRKI MUZEJA SAVREMENE UMETNOSTI na kojoj će biti predstavljena najznačajnija dela i autori jugoslovenske i srpske umetnosti od 1990. do 1945. godine iz zbirki Muzeja.

Svečano otvaranje: subota, 29. mart 2014. godine u 13 časova
Muzej istorije Jugoslavije (Botićeva 6)

Izložba će biti otvorena do 18. maja 2014, svakim danom od 10 do 20 časova, osim ponedeljkom.

Ideja o organizovanju izložbe podstaknuta je činjenicom da, ne računajući povremene studijske i monografske izložbe, Muzej u ovom periodu nije bio u mogućnosti da celovitije predstavi zbirke kroz stalnu postavku i da je samim tim njegova funkcija izlaganja umetnosti 20. veka suspendovana. Kolekcija je bazična identitetska karta svake muzejske ustanove i njena primarna briga, a stalna postavka uvek raspoloživi resurs produkcije i diseminacije znanja o umetnosti, što znači da je neshvatljivi nemar države za sudbinu Muzeja savremene umetnosti ostavio duboke posledice kako po funkcionisanje i razvojnu politiku kuće, tako i po njenu društvenu, kulturnu i obrazovnu funkciju. Zato predstavljanje izbora iz fundusa treba da unekoliko premosti ovu nemoguću situaciju koja je rezultirala višegodišnjim odsustvom reprezentativne postavke moderne i savremene umetnosti u glavnom gradu Srbije, osipanjem muzejske publike i lišavanjem stručne javnosti, ljubitelja umetnosti i mladih generacija neposrednog uvida u ovu značajnu umetničku baštinu naše zemlje.

Odluka da se pokaže samo deo fonda koji reprezentuje umetnost prve polovine prošlog veka pre svega je uslovljena tehničkim razlozima, a onda i uverenjem da je ovaj segment fonda, budući istorijski najviše udaljen, najmanje poznat najširoj javnosti i kao takav zaslužuje posebnu pažnju. Izložba se tipološki može odrediti kao pokazna izložba „iz kolekcije“ koja – postavljena u prostoru drugog muzeja kao gostujuća izložba – naglasak stavlja na prezentaciju singularnih dela i kao takva nema pretenziju da neposredno interveniše u narative istorije moderne umetnosti. Njen cilj je da afirmiše kolekciju Muzeja savremene umetnosti kao takvu, odnosno onaj segment kolekcije koji omogućava upoznavanje sa ključnim ili karakterističnim pojavama koje su obeležile naznačeno razdoblje jugoslovenskog i srpskog modernizma.

Na izložbi su zastupljena dela Đorđa Andrejevića-Kuna, Antuna Augustinčića, Jovana Bijelića, Marka Čelebonovića, Avgusta Černigoja, Marijana Detonija, Petra Dobrovića, Lojze Dolinara, Vilka Gecana, Krste Hegedušića, Riharda Jakopiča, Ignjata Joba, Milana Konjovića, France i Tone Kralja, Frana Kršinića, Mirka Kujačića, Mila Milunovića, Petra Palavičinija, Milene Pavlović Barili, Mihaila Petrova, Nadežde Petrović, Zore Petrović, Vase Pomorišca, Ivana Radovića, Marka Ristića, Tome Rosandića, Veljka Stanojevića, Eduarda Stepančiča, Sretena Stojanovića, Zlatka Šulentića, Save Šumanovića, Ivana Tabakovića, Vana Živadinovića Bora i dr.

Autor koncepcije i postavke je Dejan Sretenović, a kustos je Mišela Blanuša.

U toku trajanja izložbe biće organizovan bogat prateći program, koji obuhvata predavanja i tematska vođenja kroz izložbu kustosa Muzeja savremene umetnosti i drugih stručnjaka, kao i edukativne radionice. Više informacija o pratećim programima možete pronaći u prilogu.

Cena ulaznice je 300 dinara, a prateći programi su besplatni.

[url=http://msub.org.rs/folder/natasa/Prateci program izlozbe 100 dela MSUB.pdf]Prateci programi izlozbe[/url]


Neka od dela sa izlozbe:


[You must be registered and logged in to see this image.]

O Kolekciji Muzeja

[You must be registered and logged in to see this image.]


Umetnički fond Muzeja počeo je da se formira u vreme osnivanja Moderne galerije, da bi u
 trenutku otvaranja Muzeja brojao oko 3500 umetničkih dela. Danas fond broji oko 8000 dela
 i predstavlja najreprezentativniju kolekciju jugoslovenskog umetničkog prostora iz perioda
 njegovog postojanja (1900 – 1991). Danas Muzej savremene umetnosti svoju politiku
popunjavanja zbirki podjednako zasniva na praćenju savremene umetnosti u Srbiji, regiona
 Balkana, i, u onoj meri koliko je to moguće, Evrope i sveta. Muzej svoje zbirke dopunjuje
 otkupom od umetnika (sa tekućih izložbi i iz ateljea umetnika), putem poklona ili legata.
Kolekcija Muzeja podeljena je u nekoliko zbirki:

• Zbirka slikarstva od 1900. do 1945. godine
  
• Zbirka slikarstva posle 1945. godine
  
• Zbirka skulpture
  
• Zbirka grafike i crteža
  
• Zbirka novih umetničkih medija
  

---

• Zbirke i legati
  
• Atelje za konzervaciju i restauraciju
  

Deo slika iz 


Zbirke slikarstva posle 1945. godine

[You must be registered and logged in to see this image.]

Bogoljub Jovanovic, K55, 1955.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Ivan Tabakovic, Svetlo, oblak, leptir, 1963.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Radomir Reljić
Europa Terra Incognita, 1968.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Marij Pregelj
Diptihon, 1967.

[You must be registered and logged in to see this image.]
Radomir Damnjanović-Damnjan
Moje belo jutro III, 1967.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Miodrag Mića Popović
Autoportret s maskom, 1947.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Petar Lubarda
Žega, 1952.

Beograd i njegovo blago u trezorima
| Izvor: dw.de Autor: TAZ / Dijana Roščić
U Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, u proteklih sedam godina, niko nije mogao da uživa u umetnosti. Zgrada muzeja je od 2007. prazna, jer mora da se renovira, a kako stvari stoje novca za to nema.


[You must be registered and logged in to see this image.]



„Gledajući s Kalemegdana dole, na ušće Save i Dunava, u oči padaju šiljati krovovi jedne futurističke zgrade iz šezdestih, fasada od stakla i belog mermera. Iza ovog svemirskiog broda iz neke druge vremenske zone, uzdiže se linija horizonta novih beogradskih stambenih blokova. To je Muzej savremene umetnosti - MSU, u kojem je nekada bila smeštena kolekcija moderne umetnosti na jugoslovenskom prostoru od 1900.“, piše novinar Tagescajtunga iz Berlina u opširnom tekstu o kulturnoj politici Srbije i Beograda.

„Ali od 2007, zgrada je prazna. Zbog kašnjenja u renoviranju. "Već sedam godina u srpskoj prestonici nije bilo reprezentativne izložbe moderne umetnosti", kaže Vladislav Šćepanović, profesor umetnosti, koji je godinu dana direktor MSU, muzeja bez izložbenog prostora.“

Šćepanović i njegove kolege čekaju da se vrate na posao – dok se 8.034 umetničkih dela nalazi u podzemnom trezoru Narodne banke. "Cela jedna generacija nije imala priliku da vidi ovu umetnost", kaže kustos Dejan Sretenović.

Godine 2006, srpska vlada je potpisala nacionalni investicioni plan za Beograd, u kojem je pored obnove MSU takođe predviđena restauracija Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. MSU je trebalo da bude otvoren posle godinu dana..."

Bez političke podrške

Narodni muzej se godinama restaurira. Ova monumentalna zgrada na Trgu Republike je 10 godina zatvorena, 400.000 umetničkih predmeta, slike od Pikasa do Gogena, nisu dostupne publici. Razlog za odlaganje je nejasan, očigledno nedostaje politička volja.
Nema je čak i u novoj vladi bivšeg radikala Aleksandra Vučića. Zbog toga se Vladislav Šćepanović nalazi u klinču sa nadležnim Ministarstvom kulture. "Nemamo dobar odnos", kaže direktor muzeja. "Oni sprečavaju obnovu."

Zato nije iznenađujuće što Ministarstvo kulture u naredne tri godine želi da plati samo polovinu od potrebne sume (7 miliona evra) za završetak MSU - preostalih 3,5 miliona evra će ići drugim kućama. "Svi ovi ljudi su u politici 20 godina. Da su hteli, izgradnja bi bila završena pre pet godina", kaže Šćepanović. On strahuje da je zgrada možda posebno interesantna za investitore. Jer, reč je o vrlo poželjnom građevinskom zemljištu. Zbog toga MSU traži druge načine finansiranja, strane fondove, privatne donatore.

Ironija istorije

Ali, šta u međuvremenu radi muzej bez zgrade? Putuje, i koristi tuđi izložbeni prostor. Jedini prostor koji muzej ima na raspolaganju jeste salon u Pariskoj ulici i galerija "Petar Dobrović". Ironijom istorije, nedavno se savremena umetnost našla baš u prostorijama Muzeja istorije Jugoslavije, u okviru kojeg se nalazi i grob osnivača države Josipa Broza Tita. Autobusi puni ljubitelja umetnosti dolazili su iz celog regiona oko 10.000 posetilaca do 18. maja. "Videli smo glad ljudi za savremenom umetnošću", kaže Sretenović, koji je bio jedan od kustosa izložbe.

Kustosi su hronološki predstavili regionalnu modernu - impresionizam, pleinairizam, ekspresionizam, postkubizam sve do segmenata avangarde, konstruktivizma i nadrealističkih slika. "Pijana lađa" (1927) Save Šumanovića je najpoznatija slika. Ironično je to što su se dela vratila u javnost baš na tom mestu, gde je sahranjena stara Jugoslavija, u kojoj je moderna umetnost doživela svoj procvat. Ovde leže koreni MSU: 1958. osnovana je galerija savremene umetnosti iz regiona. Prvi direktor muzeja, Miodrag B. Protić, godinama je u ime države putovao po svetu, kako bi se inspirisao po savremenim umetničkim galerijama. Zgrada je završena 1965. a od 1987. je spomenik kulture. Status Jugoslavije kao nesvrstane države, pokušaj življenja alternativnog državnog socijalizma, ispostavili su se kao izuzetno plodono tlo za proizvodnju kulture. Šezdesetih godina nastala je velika umetnička scena: avangardno pozorište, crni talas u filmu, alternativni rok i savremena likovna umetnosti. Politička elita je bila bliska sa avangardom, jugoslovenska umetnost je trebalo da nosi ideju jugoslovenske nacije. "Kulturnu politiku pod Titom karakteriše zagrljaj savremene umetnosti. Budžet je bio odgovarajuće veliki."
Ali, u međuvremenu se mnogo toga desilo: građanski rat, embargo i NATO bombardovanje. Političko i kulturno polje su potpuno preorani.

Anti-intelektualno raspoloženje

Danas u Srbiji preovladava prilično antiintelektualno raspoloženje. Nova nacionalna elita, političari koji su došli na vlast posle 2000, u svom slepom distanciranju od Jugoslavije, odbacuju i njena dostignuća, traže nove nacionalne priče. To su deca građanskog rata, populisti, koji više puta menjaju stranku i stranu - kao premijer Vučić. Modernoj umetnosti u Srbiji nije lako: desnica je odbija, jer je jugoslovenska umetnost, konzervativci, jer je moderna.

"Nove političke elite nemaju potrebu za kulturom", kaže kustos Dejan Sretenović. A to malo levičara i liberala? Oni moraju da vode neke sasvim druge bitke.

Novinar Tagescajtunga piše da kustos Vladislav Šećepanović i njegovi saradnici rade i dalje, gostujući u tuđem prosturu i citira njegove reči: „Bez Muzeja savremene umetnosti, nismo u sadašnjosti".

Autor TAZ / Dijana Roščić
Urednik Jakov Leon


[You must be registered and logged in to see this image.]

MSUB: Izložba o avangardi do 31. avgusta


Izložba „Avangarda: od dade do nadrealizma“, koju organizuje Muzej savremen
umetnosti u Beogradu, produžena je i traje do 31. avgusta u Galeriji-legatu

Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na izložbi su predstavljeni nadrealistički i dadaistički časopisi, kao jedan od povlašćenih oblika
 delovanja ovih avangardnih pokreta. Evolutivni tokovi i raznovrsnost dadaističke i nadrealističke
 štampe i ideja su predstavljeni kroz više od četrdeset periodičnih naslova objavljivanih od
 1916. do 1992. godine.

Cilj izložbe je da proširi geografski, hronološki i poetički kontekst za sagledavanje pasioniranih
 uređivačkih praksi dade i nadrealizma. Izložba prati paralelno srpske / jugoslovenske i
francuske publikacije i ukazuje na pluralitet nadrealističkih tendencija u obe sredine, kako
 bi se bolje razumela i specifična razlika koju uvodi delovanje zvanične „trinaestorice“
beogradskih nadrealista.

Uključivanjem arhivskog materijala, nadrealistički časopis sagledava se kao velika laboratorija
 kolektivnog stvaranja, a posebno su naglašena pitanja organizacije grupe, automatizma
 i simulacije, želje i ljubavi, istraživačkog i angažovanog duha nadrealizma. Izložba naznačuje
 i smerove prevrednovanja nadrealističkog nasleđa u izmenjenim kulturnopolitičkim okolnostima
 posle Drugog svetskog rata.

Većina izložbenog materijala istražena je i predstavljena na temelju građe iz zaostavštine
 i Legata Marka Ristića (Arhiv i Biblioteka SANU), pa je izložba ujedno i prilika da se široj
 javnosti ukaže na izvanredan kulturni profil i značaj jednog od najvrednijih legata
 dvadesetovekovne, posebno nadrealističke umetnosti na Balkanu.

Avangarda: od dade do nadrealizma



Izložbu je organizovao Muzej savremene umetnosti u saradnji sa
 Institutom za književnost i umetnost. Autorke izložbe su
Aleksandra Mirčić (MSUB) i Biljana Andonovska (Institut za
 književnosti i umetnost). Izložba traje od 28. maja do 31. avgusta,
 a možete je pogledati svakim danom od 12 do 20 časova, osim
 utorkom u Legatu Čolaković.

b92.net

.............

„Sekvence” su istorijska izložba koja uključuje savremenu umetnost, čiji je osnovni cilj da reafirmiše zbirke MSU i ponudi nov okvir za upoznavanje i razumevanje umetnosti nastale na ovim prostorima. Izložba uspostavlja jednu moguću putanju kretanja kroz arhipelage umetnosti 20. veka, unoseći nov upis u korpus znanja o umetnosti i ispisujući jednu varijantu istorije umetnosti. Uvažavajući postojeće kategorizacije i kriterijume, izložba donosi ponovno mapiranje, korekciju i novo vrednovanje istorije umetnosti 20. veka, uz reinvenciju nekih zapostavljenih i marginalnih pojava. Izložba je strukturirana kao niz od osamnaest sekvenci, slobodno grupisanih oko hronološke ose koja prati istorijski razvoj umetnosti u Jugoslaviji i Srbiji u periodu dužem od jednog veka. Termin „sekvence” preuzet je iz filmske terminologije, gde označava niz scena, povezanih jedinstvom vremena ili lokacije, koje formiraju samostalnu narativnu jedinicu. Ovde primenjen, odnosi se na umetničke pravce, tendencije i pokrete, povezane jedinstvom vremena i prostora, odnosno poetičkim, lingvističkim, problemskim i tematskim srodnostima. Sekvencijalna struktura izložbe zamišljena je kao instrument za orijentaciju u razuđenim svetovima moderne i savremene umetnosti, za situiranje i kontekstualizaciju umetničkih radova, a samim tim i uspostavljanje mreže odnosa, značenja i asocijacija. Izložba je namenjena najširoj publici i zato je didaktički orijentisana.


[You must be registered and logged in to see this image.]



U okviru sedmodnevnog otvaranja izložbe „Sekvence” u renoviranoj zgradi Muzeja savremene umetnosti planiran je i prateći program. U saradnji sa Beogradskom filharmonijom, od 20. do 27. oktobra, nastupiće dirigent Hajnc Karl Gruber, sopran Branislava Podrumac i dirigent Urs Gabrijel Felc. U isto vreme, zahvaljujući Beogradskom festivalu igre, gost muzeja biće koreograf Jakopo Godani sa igračima kompanije Balet Frankfurt i postavkom sa baletskim igračima iz Srbije. Za muzejsku publiku biće organizovan i muzički program na platou ispred muzeja uz džez kvartet Four Plus, DJ-a Bobana Petronija i DJ-a Sonju Pavlicu, kao i programi za najmlađe posetioce.



b92.net

Zavirite pre svih u Muzej savremene umetnosti 

Tačno 52 godine od osnivanja Muzeja savremene umetnosti i 10 godina nakon 
njegovog zatvaranja radi obnove, jedan od najvažnijih čuvara kulture u Srbiji 
ponovo će otvoriti svoja vrata posetiocima u petak 20. oktobra. Pogledajte
 šta vas sve očekuje u potpuno renoviranom muzeju.



[You must be registered and logged in to see this image.]



Muzej savremene umetnosti otvoriće izložba "Sekvence: Umetnost Jugoslavije
 i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti" koju će publika moći da pogleda
 u bilo koje doba dana sve do 27. oktobra. Ulaz će biti besplatan. 

Kako objašnjava njen autor i kustos Dejan Sretenović, "Sekvence" imaju funkciju
 stalne postavke, ali ne i taj status. 

"Kad je reč o ovakvim poduhvatima u istoriji umetnosti, izbegavamo termin 'stalna
 postavka'", kaže Sretenović. "Ova izložba ne pretenduje da kanonizuje umetnike
 i njihova dela, ona nastoji da kroz slike i naracije predstavi različite umetničke 
pokrete i tendencije. Ovo je samo jedno moguće čitanje istorije umetnosti Srbije 
i Jugoslavije 20. veka, čija se dela nalaze u kolekciji Muzeja", kaže Sretenović. 



"Prošetajte" Muzejem savremene umentnosti pre svih:



Pogledajte kako izgleda renoviran MSU


Postavka je podeljena u 16 sekvenci od kojih je svaka za sebe posebna priča
i govori o određenoj poetici, problemima, umetničkim fenomenima ili drugim 
pojavama. Te sekvence raspoređene su u pet narativnih tokova i prate arhitekturu
 zgrade.


[You must be registered and logged in to see this image.]



U prizemlju može da se vidi predratna umetnost koja je podeljena u dve sekvence – 
“Građanski modernizam” i “Socijalna umetnost”.



[You must be registered and logged in to see this image.]



[You must be registered and logged in to see this image.]



.................

...................

[You must be registered and logged in to see this image.]

Na trećem nivou je posleratna umetnost visokog modernizma i post-modernizma
i fotografija, na četvrtom nivou umetnost osamdesetih, postmodernizam, 
“Nova predmetnost” i na petom nivou izložba se završava umetnošću devedesetih
 i savremenom umetnošću danas. 

"Ovo je revizija onoga na šta smo navikli da viđamo u ovom muzeju u ranijim 
postavkama ili izložbama ovog tipa. Plod je timskog rada", kaže Sretenović.











Sretenovićev tim čine kustosi Zoran Erić i Mišela Blanuša koji su zajedno osmišljavali
 celine u bogatoj istoriji Jugoslavije i Srbije 20. i 21. veka. 
Svoje mesto u postavci našli su radovi Nadežde Petrović, Petra Dobrovića, Save 
Šumanovića, Jovana Bijelića, grupa nadrealista “Beogradski nadrealizam”, pokreta 
Zenitizma, avangardni umetnici iz grupa Exet, Gorgona, Mangelos.
.................

..............

Kakve reakcije očekujete na dan otvaranja?
Mišela Blanuša, kustos: Najteže bi nam palo da ljudi ostanu ravnodušni, ali mislim da će biti pozitivnih 
reakcija. Mi smo srećni što smo posle deset godina ušli u renoviranu zgradu sa reprezentativnim
 muzejem, po najsavremenijim svetskim standardima i ponosni smo zbog toga. Sada ćemo imati priliku 
da ugostimo mnoge značajne umetnike, organizujemo izložbe i ostvarimo saradnju sa velikim svetskim 
institucijama.


Posetioci će moći da vide i dela poznatih konceptualaca Marine Abramović, Raše
 Todosijevića, Zorana Popovića, kao i deo stvaralaštva najznačajnijih imena 
posleratne scene visokog modernizma Miodraga Protića, Petra Omčikusa, Stojana 
Ćelića, Bate Mihajlovića. 

"Postoji i jedan segment sa inostranim umetnicima. Tu su ugledni umetnik Dan
 Peržovski i ruska grupa 'Što djelat', kao i zanimljiva skulptura Konrada Karstena", 
objašnjava Blanuša. 

Na poslednjem nivou muzeja su umetnost devedesetih i savremena umetnost – 
radovi Biljane Đurđević, Zdravka Joksimovića, Milice Ružičić, Vladimira Miladinovića,
 Siniše Ilića...



[You must be registered and logged in to see this image.]



[You must be registered and logged in to see this image.]



[You must be registered and logged in to see this image.]



..................

.............

Kako objašnjava kustos Zoran Erić, specifičnost "Sekvenci" je u tome što se, za razliku
 od ranijih izložbi u MSU, oslanja i na umetnost 21. veka. 

"Tokom poslednjih godina, a naročito 2015. imali smo veliki broj akvizicija. Te godine
 dobili smo deset puta više novih umetničkih dela nego ranijih. Uspeli smo da otkupimo
 neka kapitalna umetnička dela umetnika koji dotad nisu bili zastupljeni u zbirci, kao
 što je Dimitrije Bašičević Mangelos ili Vladan Radovanović sa delima iz pedesetih, 
Ilija Šoškić... tako da smo ovom izložbom pokazali i pedesetak novih radova, koji 
će biti iznenađenje za našu publiku", objašnjava Erić dodajući da su ovog puta izložena
 i neka dela koja je Muzej ranije pribavio, ali je publika u Srbiji retko imala priliku 
da vidi. 

"Pokušali smo i da barem malo pratimo savremenu scenu i tome ćemo u budućnosti
 više da se posvetimo. Tako smo ovog puta uključili neke savremene umetnike kao
 što su Vladimir Miladinović, Milica Ružičić..."


[You must be registered and logged in to see this image.]



Svi ljubitelji umetnosti koji od 20. do 26. oktobra budu posetili Muzej savremene 
umetnosti imaće na raspolaganju studente volontere, koji će im objasniti tajne 
svih izloženih dela. Tu će biti i didaktičke table koje će pratiti svaku sekvencu 
na srpskom i engleskom. 

U okviru sedmodnevnog otvaranja izložbe „Sekvence” u renoviranoj zgradi Muzeja 
savremene umetnosti planiran je i prateći program. U saradnji sa Beogradskom 
filharmonijom, od 20. do 27. oktobra, nastupiće dirigent Hajnc Karl Gruber, 
sopran Branislava Podrumac i dirigent Urs Gabrijel Felc. 

U isto vreme, zahvaljujući Beogradskom festivalu igre, gost muzeja biće koreograf 
Jakopo Godani sa igračima kompanije Balet Frankfurt i postavkom sa baletskim 
igračima iz Srbije. Za muzejsku publiku biće organizovan i muzički program na 
platou ispred muzeja uz džez kvartet Four Plus, DJ-a Bobana Petronija i DJ-a Sonju 
Pavlicu, kao i programi za najmlađe posetioce.

"Muzej je dobio i novu čitaonicu za mlade istraživače, studente i sve zainteresovane,
 kojima će biti dostupan ogroman fond dokumentacije koju čuvamo, a tu je i prostor
 za najmlađe u kom će se praviti dečji umetnički klubovi", 
objašnjava Senka Ristivojević, predstavnik Muzeja za odnose s javnošću.



[You must be registered and logged in to see this image.]

...............

Zgrada Muzeja savremene umetnosti delo je arhitekata Ivana Antića i Ivanke
 Raspopović i zidana je od 1960. do 1965. godine. Za posetioce je otvorena
 20. oktobra 1965. Zdanje je 2007. zatvoreno za publiku, tada je otpočela 
prva faza rekonstrukcije i adaptacije. Poslednja faza radova okončana je u 
septembru 2017. Obnova ove reprezntativne zgrade podrazumevala je uređenje 
podrumskih prostorija (depoa, radionica, ateljea za konzervaciju i ekonomata), 
sređivanje krova, izmeštanje energetskog bloka iz zgrade muzeja u zaseban 
objekat, kompletno uređenje enterijera, zamenu instalacija i obnavljanje fasade. 
Muzej je nakon ovih radova dobio prostor i opremu za izlaganje i prezentovanje
 umetničkih dela u skladu sa svetskim muzeološkim standardima.


[You must be registered and logged in to see this image.]



b92.net