|
| |
Autor | Poruka |
---|
Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Smuđ Pet 21 Sep - 11:03 | |
| SMUĐ (Stizostedion lucioperca) Lokalni nazivi: šiljev Max. dužina: 1,3 m. Max. težina: 15 kg. Vreme mresta: u proleće odmah posle otapanja leda Navike, stanište, rasprostranjenost U Evroaziji je najrasprostranjeniji "obični" smuđ, (Stizostedion lucioperca.) Verovatno je nastao u slivu nekadašnjeg pra Dunava, u vreme oticanja oslađenog kontinentalnog mora (Panonskog) ka današnjem Crnom moru. Odatle se proširio po celoj centralnoj, zapadnoj i istočnoj Evropi. Prešao je i u Aziju, preko Urala, a u Severnoj Evropi se proširio skoro do linije polarnog kruga u Skandinaviji. Sasvim je uobičajena riba u Baltičkom moru u njegovom velikom, severnom Botnijskom zalivu, gde je voda oslađena, kao i u oslađenim delovima Crnog i Kaspijskog mora. U našoj zemlji živi u vodama crnomorskog sliva. Mlade jedinke se hrane larvama insekata koje žive u vodi i larvama drugih vrsta riba, a odrasli drugim ribama. Na grabljivi način ishrane prelaze krajem prve godine života. Meso smuđa je ukusno. Cenjen je u sportskom ribolovu. Uzgaja se u toplovodnim ribnjacima, ali za sada u ograničenim količinama. U Evropi se godišnje ulovi više od 10 000 tona smuđa, što svedoči o privrednom značaju te vrste. Opis i građa:Prema literaturnim podacima naraste do 1,3 m dužine i do 15 kg mase.Ima dva leđna peraja, koja se dodiruju, ili pak između njih postoji mali međuprostor. Krljušti su sitne. Na bokovima tela smuđ postoji 8 do 12 sivocrnih poprečnih pruga. Na leđnom i repnom peraju su tamne pege, ostala peraja su bez pega i imaju bledožutu boju. Nešto je manje rasprostranjen smuđ kamenjar (Stizostedion volgensi) koji isključivo naseljava pritoke Crnog i Kaspijskog mora: Dunav, Dnjepar, Dnjestar, Don,Volgu i Kuban, sa pritokama. Naraste do 50 cm i 1,4 kg. Mnogi naši ribolovci imaju problema oko razlikovanja "naše" dve vrste smuđa. Evo i nekoliko osnovnih karakteristika po kojima se smuđ i smuđ kamenjar razlikuju: Stizostedion lucioperca - smuđ: zadnji ugao vilica ne doseže nivo zadnje ivice oka. Obrazi (bočni delovi glave) nose krljušt na sebi. Pri vrhu vilica kod adulta nisu uočljivi jaki, očnjacima nalik zubi, dok su kod juvenila oni slabo izraženi. U bočnoj liniji se nalazi 70-83 krljušti. (Stizostedion volgensis) - smuđ kamenjar: zadnji ugao vilica doseže ili premašuje zadnji ugao oka. Bočni delovi glave nisu skroz, već samo mestimično obrasli krljuštima. Pri vrhu vilica nisu izraženi očnjacima nalik, snažni, zašiljeni zubi. U bočnoj liniji se nalazi 80-97 krljušti. Razmnožavanje:Smuđ je riba aktivna tokom cele godine kako zimi tako i leti. Optimalna temperatura za njegov život je oko 27 stepeni, a letalna (smrtonosna) oko 35 stepeni. Donja optimalna granica koncentracije kiseonika u vodi za smuđa je oko 6,5 mg/l pri temperaturi vode od 20 stepeni. Prema ovim vrednostima smuđ je otporan na visoke temperature u vodi bogatoj kiseonikom, a vrlo neotporan na deficit kiseonika. Ako se zagade vode, smuđevi stradaju među prvima.Plodnost je 1 000 000 jaja (do 200 000 na kilogram tela ženke). Jaja su sitna, u dijametru imaju 1 do 1,5 mm. Tokom zime je aktivan tokom celog dana, pretežno u priobalju, naročito ako mu vodostaj to omogućava. Mrešćenje pada u proleće, pri temperaturi vode od 12 do 15ºC. Mrest smuđa se odvija ranom zorom, u reci na dubini od 0,5-1m, u struji brzine 0,1-0,2m/s. U jezerima mrest je zabeležen čak na dubinama do 17m. Ukoliko Žive u jezerima gde nema tekuće vode, prilaze obali gde je dno peskovito ili šljunkovito, tražeći pri tome što čistiju i bistriju vodu. Mresni supstrat je najčešĆe šljunak. Na njemu mužjak gradi gnezdo, obično među korenjem biljaka i panjevima, pažljivo očišćenim. Svadbena igra sastoji se u tome da ženka miruje postavljena iznad gnezda, mužjak brzo pliva u krug oko nje na 1 m rastojanja, povremeno prelazeći u potpuno vertikalni položaj. Potom se, naspramno postavljeni, mužjak i ženka snažno tresu plivajući, kad dolazi do mresnog čina, tokom koga i mužjak i ženka jednokratno ispustaju celokupnu kolicinu i mleca i ikre. Jaja se odlažu u gnezda u obliku jama, a čuva ih mužjak. Nakon mresta, ženka se udaljava, a mužjak ostaje da vodi brigu o ikri. Embrion se u jajnim opnama razvija oko nedelju dana. Mladi brzo rastu. Postaju polno zreli sa 3, najčešće sa 4 do 7 godina.Takođe je interesantno da se smuđevi tokom mresta ne hrane, odnosno, ne uzimaju hranu. Mamci i pribor za lov:Smuđ hranu traži noću, ali uspešno se lovi u cik zore i predveče. Kada je vreme tmurno, grize i u podne. Mesta gde ima smuđa lako je uočiti, jer sve "pršti" od sitne ribe koja beži od tog grabljivca. Mladi i sitniji primerci u lov polaze grupno i u jednom pravcu. Ako je voda mutna, hranu traži na površini, a u ostalim situacijama je u srednjim slojevima vode ili na dnu. U jesen napušta dubinska skloništa i dolazi u plićake. Lovi se na mestu ili u pokretu. Za njega je važno da u vodi bude dovoljno hrane - manjih riba. Za stanište nije vezan koliko njegov konkurent štuka. Rado izlazi na otvorene vode, pa ga je zbog takvog načina kretanja teže pronaći. Iako je grabljivica i za plenom juriša silovito, mamac uzima obazrivo. Ako otkrijemo u kom je sloju vode, lako je odabrati metod pecanja - plovak ili dubinski. Ako ga lovimo dubinski, olovo se nalazi na kraju osnovnog najlona na dnu. Iznad njega se montiraju jedan ili dva bočna predveza sa mamcima. Najbolji mamac je sitna riba, ali sitniji primerci rado zagrizu i glistu. Na mirnim vodama je bolje koristiti plovak-balerinu. Plovak je manji i lakši nego za štuku, tj. toliko lak da ga keder ne potopi. Preporučuje se da glavni najlon bude plivajući (ako tone, namazati ga parafinom), kako se ne bi mrsio sa najlonom ispod plovka dok keder šeta amo-tamo. Debljina glavnog najlona treba da bude 0,30mm, a podvez upola tanji, jer smuđ ne voli debeo najlon. Smuđ nije žestok borac, pa je mogućnost kidanja mala. Za velike dubine se preporučuje šetajući plovak. Smuđ se uspešno lovi i na varalicu od meke plastike - tvister. Najviše uspeha se postiže belim i žutim tvisterom, sa dvostrukim repom i crvenom glavom. Uspešno se lovi na veliki vobler, povlačenjem iz čamca. Dobri rezultati se postižu i montažom prave ribice kao varalice. Smuđ ponekad dobro grize i na parče ribe (deo do repa), mada je teško utvrditi koje je to vreme. Zato nije na odmet da se jedan štap namamči komadom ribe. Ako se izuzmu kapitalci, smuđ se bori tromo i brzo se zamara. Ponekad, mada retko, dok ga izvlačimo, ugine pa na obalu izvučemo mrtvog smuđa. To se objašnjava tako što on doživi veliki stres (srčani udar) tokom pokušaja da se oslobodi udice. Mamci su: vijun, brkica, čikov, peš, beovica, sitna živa žaba, punoglavci, crna ritska glista, bela buba, repić od raka. (pčelica.co.rs) |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Sre 10 Okt - 16:38 | |
| Lov smuđa u jesenJesen je po mnogim ribolovcima najbolje doba godine za lov smuđa, pogotovo onog krupnijeg. Temperatura vode naglo pada tako da su duboka mjesta , gdje je smuđ proveo ljetne vručine, par stepeni toplija od pličaka. To je dovoljan razlog da se smuđ pokrene. Da bi ga ulovili potrebno je nači mjesta gdje se nalazi. U rijekama smuđ je navikao da se bori protiv vodene struje .Obzirom da se zima približava što za sobom povlači i slabiju ishranu riba će nastojati da pronađe mjesta u rijeci sa slabijim strujama. Takva mjesta su obično ispod brana, iza stijena, u krivinama rijeka ili iza betonskih stubova ispod mostova. Na jezerima je situacija malo teža.Nema jakih vodenih strujanja. U jezerima ce smuđ slijediti jata malih riba. Dok je ljeto provodio u udubljenjima pod vodom, krajem ljeta i početkom jeseni će izači na podvodne sprudove. Uz obalu dobra mjesta su poluotoci koji duboko zadiru u jezero. Veliki smuđevi rado posjećuju ova mjesta krečući se za jatima ribica. Kad pronađete takvo mjesto budite spremni jer ovo doba godine je vrijeme trofejnih smuđeva.Večina riba ulovljenih u ovom periodu su ženke. One se intenzivnije hrane jer treba spremno dočekati vrijeme mrijesta. Ljeti smuđa tražimo na terenima sa kamenitim ili šljunkovitim dnom. U jesen će rado zači i na područja obrasla travom. Obavezno treba prečešljati mjesta obrasla tzv. kupusnom travom u kojoj se obično skrivaju manje ribe. Za malim ribama kreću i one velike pa tako da vas ne iznenadi ako se na vašu varalicu zaleti koja ogromna štuka. U potrazi za hranom smuđ može doči toliko plitko da je samo pokriven vodom, znači na dubinu od svega nekolikocentimetara. Ribolovci su često imali prilike gledati krupne smuđeve uz samu obalu.Nakon ishrane smuđ se vraća u sigurnost dubine. U jesen smuđevi uzimaju krupniju ribu. Ne troše nepotrebno energiju zajurnjavom. Iz ovoga proizilazi da i naš mamac treba biti veči, i s obzirom da je riba slabije pokretna i prezentacija treba da je sporija. Vođene pravilno varalice kao Risto Rap ili Rattlin’ Fat Rap riba neče ignorirati.Treba probati i Tail dancer. Smuđ ce uzeti i razne "zvečke"- varalice koje proizvode zvuk. Od živih mamaca rado ce uzeti glistu ili veliku pijavicu okačenu na udicu iza povečeg spinera. Veliki mamac ne zahtijeva i veliku udicu. Smuđ će lakše progutati mamac na manjoj udici.Ako se varalice ne pokažu produktivne treba probati loviti pomoču klizećeg plovka. Jig tehnika isto daje dobre rezultate. Obzirom da u ovo doba godine mnogi od nas ako već idu u ribolov vole da je dan sunčan i topao. Smuđ ne voli to. Neče se hraniti dok je nebo kristalno čisto. Sačekat će da se količina svjetlosti smanji. Oblačno vrijeme je bolje. Isto tako kasni popodnevni sati i početak većeri. Kad jesenji vjetar počne da puše i vi počnete da mislite kako je bolje sjediti u toploj sobi, je vrijeme kad veliki smujđevi počinju intenzivno da se hrane. Rekli smo da je jesen vrijeme trofejnih smuđeva, pa ako uhavtite kojeg pošaljite nam fotografiju. (Ribicija) |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Sre 10 Okt - 16:39 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Čet 11 Okt - 1:57 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Čet 11 Okt - 1:58 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Čet 11 Okt - 1:58 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Čet 11 Okt - 1:59 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Sub 13 Okt - 11:12 | |
| SMUĐ I VARALICA - NA BANKINI, IL’ LEDINI Nema pravila - nekad je i sporo prebrzo ako je magla na putu, ili poledica. Nekad tek na bankini shvatite da je krivina “lakat”, a vaša brzina prevelika. Samo kilometer-dva brže - vi na bankini; tri-četiri brže - vi na ledini; pet-šest kilometara brže - vi u gipsu... Optimalna brzina nema definisanu vrednost - optimalno je efikasno u datim uslovima! Ali ni uslovi nisu uvek isti. Ko ume da se prilagodi uslovima - dobar je ribolovac; ko ne ume - loš je političar. Kažu da je politika umetnost mogućeg. Onda je i ribolov čista politika... Svaka varalica, zbog svojih hidro-dinamičkih performansi, ima brzinu pri kojoj najbolje radi, to jest - ulovi! Tu brzinu joj vi dajete. Ali primerenu i vodi na kojoj lovite i ribi koju lovite i vremenu kad lovite. Određenu varalicu vodite prema uslovima na vodi, a nekad uslovi na vodi biraju - varalicu. Zato onaj ko vam kaže da nosi samo malo varalica “jer zna” šta mu treba - pojma nema! Taj je zreo za političara, za naš parlament... Ono što mrda vašu varalicu je zbir brzine kojom je vučete i brzine vode. Samo na idealno mirnoj vodi, čak ne ni na jezeru (jer postoje struje, uticaj gravitacije meseca, vetar...), nego na nekoj bari(ci) u zavetrini, brzina nije rezultanta. Ali na barici nema smuđa, a on je naš cilj. Tekuća voda zahteva striktno prilagovanje brzine kojom namotavate. Recimo, površinski sloj reke je nešto sporiji (i vazduh stvara otpor!) nego sloj vode na (oko) pola metra dubine. Dalje (to jest: dublje), brzina struje se smanjuje prema dnu, i matematički je na dnu brzina - nula! Zatim, nije sve jedno da li vučete nizvodno, poprečno toku, ili uzvodno. Nije svejedno da li “derbi” gledate sa “severa” ili “juga” - to zavisi od boje šala koga nosite... Nemoguće je da vam do tančina opišem sve moguće situacije na vodi, jer tu ima uticaja i temperatura vode i njena gustina, i termoklina, i... A da i ne govorimo o matici, virovima, limanima, površinskim i podvodnim strujama... Ali zato mogu da vam prenesem neka moja iskustva o varalicama. Istina, ne o svim ( jer i njih ima toliko koliko i različitih uslova na vodi), ali o ponekim karakterističnim modelima mogu (a vi posle uporedite sa tipovima koje imate)! Ja ću eto pokušati, a vi posle u praksi proverite da li sam u pravu, da li sam za ovo radno mesto - ili parlament? Pogledajte repove na šedovima. Od površine lopatice zavisi pri kojoj brzini će raditi, ali i od tvrdoće i debljine vrata, i od ugla pod kojim je u odnosu na telo (odnosno na pravac povlačenja). To se naročito odnosi na fenomenalne Atractore (Profi Blinker) i Kopyto (Relax), po meni (trenutno) najbolje šedove na svetu! Tvisterorepe silikonce (Orka šedtvister, Delalande Sandra… sa malom prednošću Orke, jer ako i nije lovnija - a po meni jeste - jeste jetinija!) volim zbog još suptilnijeg “repovanja”. Oni mrdaju i kada mikro brzinom vučem po mirnoj vodi, rade i kad brzo vučem - rade skoro uvek! Za lov šedovima je već potrebno znanje, za tvisterorepe - ni predznanje. Zabaci i polako vuci... Povremeno blago cimni, pa opet vuci. Udariće smuđ često (oprez!) i kada je tvisterorepi u propadanju - uvek radi, mnogi šedovi u propadanju - ne rade! Ali neće smuđ uvek ni tvisterorepe... Jednom mi se desilo da lovim, ali on ne lovi! Istina, ako mu bacim pred usta uzme, ali ne guta, samo njušne i - pusti. Ja se pretvorio u Taličnog Toma, potežem (kontriram) brže od sopstvene senke... Džabe! Plitko uzme, samo za rep, pa svuče silikonca kad opalim, ali ga udica ne zakači. Vučem sporo - ne vredi; još sporije - ne vredi. Cimam - ne vredi; cimnem jednom pa pustim (tek za tren... možda par desetinki sekunde) pa opet blago cimnem. Tu je!!! Toga dana nije uzimao u propadanju, nego kada zastanem (silikonac počne da propada) pa ponovo cimnem, uzme - i to pošteno! Trebalo je vremena da osetim i koliko da cimnem i koliko da desetinki sačekam pred drugi trzaj. Za takvo pec(k)anje morate stvarno imati sve ukonponovano do daske - osetljiv štap, tanku pletenicu i - debele živce! Koristio sam silikonac ukupne težine sa džig glavom od oko 30 g. “Testera” je bila putanja koju je moj džig pravio ali bitnije je bilo kakve “zube” testera ima! Visinu “zuba” određivao je trzaj koji pravim, oštrinu “zuba” uslovljavala je težina džiga, a oblik “korena” dužina pauze! Znači: brzina je sve!!! Brzina je i snaga kojom cimnete i težina džiga koji propada. Brzina je i (pro)tok vode i dubina, brzina je i tip silikonca, i oblik repa je brzina. Sve je brzina, ali “brza brzina” nije ništa bez veštine. A veština je prilagoditi brzinu - samo to zna Šumaher, i ništa više. A šta mu više i treba? Treba znati kojom brzinom je moguće proći - bankinom! To zna i Šumaherov zemljak, legendarni fotograf i varaličar Olivier Portrat (na slici). Testeru crta varaličar štapom, ali i debljinom strune i težinom džig glave. Testera je “tuplja” ako je struna debela i ako je monofil a ne pletenica; tuplja je i kad je džig glava previše laka, kad više po horizontali pliva nego što tone po vertikali; kad više motate nego što trzate u vis; što je daljina na kojoj je džig od vas udaljen veća... Testera ima raznih, ali nije uvek bitna ni - oštrina! Recimo, iz čamca je obično oštrija (zavisno od ugla pod kojim je struna) a sa obale tuplja. Što dalje - to tuplje! I iz čamca i sa obale. Donekle možete dužim štapom i visokim cimanjem da “oštrite”, ali ne do beskonačnosti… Za još nešto je bitna brzina, za tip vibracije! Iako svaka varalica ima onu vibraciju koju joj oblik (konstrukcija) uslovljava, promenom brzinom menja se i brzina talasanja repa. Kada vučete brže rep brže leluja (učestalije), a put koji prelazi (rep!) je kraći (po osi). To znači da kad vučete sporo dobijate lenju vibraciju - širu i sporiju. (Izvinite što se ovoliko “frljam” čisto fizičkim izrazima, ali želja mi je da laicima što više pojasnim ovu problematiku.) Eto zašto treba nositi MNOGO varalica - zato što smuđ nekada napada kada se brže povlači, a ako imate samo jednu varalicu, bržim povlačenjem postižete optimalnu brzinu, ali ne i optimalnu vibraciju! A smuđ nije političar. Bog ga je opremio čulima a nas razumom. Istina, imamo i mi čula, ali ne za život pod vodom. Da imamo škrge možda bi se nekako i snašli, ali ne bez bočne linije - ostali bi gladni! A baš na nju - na bočnu liniju - atakuje onaj ko zna. Ko zna da lovi varalicom! Ovo je pričica o brzini više fizičkog tipa, priča o brzini varalice. Ali i brzinu smuđa treba razmotriti. Nekada juri, nekada jurca, nekad lovi preko... To ne zavisi toliko od fizike - može on, ali neće! On je pametniji od nas: mi, kada nam je hladno, grejemo se ubrzanim kretanjem; on tada štedi energiju - miruje. Zato, ko želi da ga ulovi zimi, mora da zna, mora da zna zakone brzine! I da zna koje varalice, kako ih i gde, treba povlačiti! Lokacija, prezentacija, vibracija, boja i veličina - zlatna pravila!!! Znam da bi vi voleli malo i o tome - gde, a ne samo - kako i čime, ali gde smuđa ima (kod nas) to malo ko zna, a i ko to zna ne voli da priča. Zato je i pisan ovaj tekst - ako znate gde, šteta je da ga ne ulovite, ako imate čime ali ne znate kako. Isuviše je “redak zver” da bi sebi mogli dozvoliti luksuz da ga “napipamo” a ne ulovimo. Nije on toliko neuhvatljiv, kao što se čini, ali ni toliko “uhvatljiv”, naročito ne onaj gabaritniji. Nije on “mitski lukav” (ko šaran iz priča), ali nije - šaran! Plemenita je on roda, i ne bez razloga prozvan “baronom”. Nije svojstveno “plemiću” ni da “alavi” ni da se prejeda, ni da jede “splačine” - bira on sve same poslastice! Ne priliči “plemiću” ni da se gura s masom ni da jurca. Zato “plemenitog” lovite “plemenito” - fino mu servirajte delikates na trpezu, pa ga ponudite učtivo. Ako neće, sit je. Tada mu ponudite slatko - neće vam odbiti. Najslađe stvari su ili nemoralne ili goje! A “plemstvo” baš ne mari za moral i ne pazi na debljinu. Oni paze na “bon ton”. Kao Englezi: “Dok drugi ljudi uživaju u jelu Englez se kulturno ponaša za stolom”. Koliko li sam puta samo pomislio da je smuđ “engleski” ‘ladan, iako je gladan. Nije on nikad nasrtljiv, ko bandar plebejac. Puno puta mi se desilo da otkrijem gde je - ali neće; serviram mu “hranu” - neće; menjam “đakonije” - neće... sve dok ga po “bon tonu”, učtivo, kao po protokolu, ne ponudim. Dok mu ne ponudim pravu varalicu, prave boje i veličine - na pravi način! Prezentacija je velika mudrost varaličarenja, a njen možda najvažniji segment je - brzina! (Ribolovački trofej) |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Sub 15 Dec - 22:41 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Pet 1 Feb - 8:45 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Sre 1 Maj - 15:54 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Sub 24 Avg - 1:41 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Sre 27 Nov - 14:31 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Sre 27 Nov - 14:32 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Sre 27 Nov - 14:32 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Pet 7 Feb - 0:21 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Pet 7 Feb - 0:21 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Pet 7 Feb - 0:22 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Pet 7 Feb - 0:23 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Pet 7 Feb - 0:23 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Ned 4 Maj - 19:09 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Ned 4 Maj - 19:10 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Ned 4 Maj - 19:11 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Ned 4 Maj - 19:11 | |
| |
| | | Abu Dabi MODERATOR
Poruka : 130824
Učlanjen : 07.04.2011
| Naslov: Re: Smuđ Pet 3 Okt - 10:19 | |
| Izbor kedera za ribolov smuđaKada je izbor kedera za lov smuđa u pitanju, savet da koristite mrtvi keder jer se on do sada pokazao kao najbolji izbor. Iz tog razloga ćemo napraviti osvrt baš na tu vrstu kedera za ribolov smuđa. Iz iskustva možemo reći da je u jesen mnogo bolje koristiti mrtvi, plivajući, keder jer se tako postižu znatno bolji rezultati u ribolovu nego kada bi se koristila neka druga mrtva ribica koja bi samo ležala na dnu. Postoje više prednosti upotrebe takvog mamca. Smuđ, s obzirom da ima veoma razvijen vid, može veoma lako pronaći svoj plen. Naročito ako je keder premazan nekim od specijalnih sredstava koji se koriste za privlačenje smuđa. Takva sredstva za privlačenje se zovu atraktanti i mogu se naći na našem tržištu. Upotreba takvih sredstava na mrtvim kederima može dati i te kako dobre rezultate u ribolovu. Postoje atraktanti sa mirisem ribljeg ulja koji se najčešće koriste i koji su zaista najbolja sredstva za premazivanje kedera. Na taj način miris dolazi do smuđa, te on ne može da odoli i tako postaje plen. Kada je zima, smuđevi se zadržavaju u dubljoj vodi, u blizini potopljenih panjeva, često i u rupama na kosinama oko plićih izdignutijih delova dna sa tvrdom podlogom.Konkretno, što se kedera tiče najčešće se može videti da kod ribolova smuđa ribolovci koriste ukliju. Uklija je jedna od najrasprostranjenijih belih riba u našoj zemlji. Pored toga, ovaj keder predstavlja jedan od najučestalijih i najomiljenijih mamaca kod mnogih grabežljivaca kao i kod smuđa. Ko nije tako dobro upoznat sa građom ribe uklije treba znati da je idealno građena za montiranje na udicu (ima izduženo i usko telo). Pored Uklije, u najbolji izbor kedera za lov smuđa se još ubraja i takozvana riba Crvenperka. Ovu ribu je malo teže uloviti naročito kada je hladno vreme. Kao mamac je veoma zahvalna i pokazala se kao skriveni adut na koji se smuđ prima kada neće gotovo ni na šta drugo. U nekim vodama je smuđu crvenperka na prvom mestu u prehrani. Uklija Sa druge strane, ukoliko koristite takozvanu pop-up montažu, deverika može da bude idealan keder za vas (naročito ako je veličine od 5 do 7cm). Odlično se drži kod zabacivanja i to zahvaljujući svojoj debeloj koži i čvrstoj građi tela. Uloviti deveriku ne bi trebao da bude tako veliki problem. Postoji članak na našem sajtu o primami za ribolov deverike koji možete pročitati. Tu možete pronaći jako korisne informacije koje vam mogu pomoći u ribolovu deverike. Pitate se da li postoji univerzalni mamac za grabljivice kao što je smuđ? Postoji naravno. To je tzv. Žutooka riba (bodorka) koja može da se koristi u gotovo svim situacijama i na gotove sve vrste grabljivica. Ova riba se može naći na vodama gde je gusto naseljena i to u velikim jatima oko kojih uvek kruži smuđ ili pak štuka. Pored nabrojanih kedera za lov smuđa, mogu se koristiti i Vijun, Badelj ili Piškor. Ovi kederi su poznati kao prvi izbor kedera za lov smuđa kod ribolovaca. Njih je mnogo teže namestiti na pop-up sistemu pa ste tako mnogo ređe koriste ovi kederi za razliku od prethodno nabrojanih. Pošto smo već napomenuli da smuđ ide najviše na miris morske ribe, postoji jedan zanimljiv članak koji je radio televizija vojvodina objavila, a radi se o ulovu smuđa na keder sa sardinom. Možda će nekima ovo zvučati čudno, ali je i te kako izvodljivo. Sa vama ćemo podeliti jedan deo tog članka:„Ukoliko se odlučite da ga pecate na keder, imajte u vidu da smuđ „ide" na miris morske ribe. Ona ne mora biti živa, šta više, bolje je da bude mrtva riba.”To bi bila sva mudrost koju bi svaki ribolovac trebao da zna, pre nego što pomisli o ribolovu smuđa uz pomoć kedera. Kao što ste mogli da pročitate u tekstu, veliki je izbor kedera za ribu kao što je smuđ. Tako da vam savetujemo da lepo razmislite koji bi keder vama najviše odgovarao. Napominjemo da bi ste pritom trebali da razmislite i kakvom vrstom ribolova želite da se bavite kao i sam teren na kom pecate.(Zanimljivo.org) |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Smuđ | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 2 | Idi na stranu : 1, 2 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 623 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 623 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|