Kada ovladamo tehnologijom, ponovo ćemo tamo...

Kada ovladamo tehnologijom, ponovo ćemo tamo...


Starije generacije nikada neće zaboraviti 16.07.1969. godine. Uspešna misija posade Apolo 11, sletanje na Zemljin satelit i bezbedan povratak heroja celog čovečanstva. Najveći uspeh nauke i tehnologije, prvi korak tog istog čovečanstva u osvajanju svemira ili najveća prevara filmske industrije i NASA? U celom svetu se oko toga lome koplja, počev od onog istorijskog datuma kada je Nil Armstrong rekao da je ovo mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo.

Uverenje da je čovek kročio na Mesec toliko je snažno ukorenjeno u nama da nas svaka sumnja u istinitost tog događaja skoro vređa. Da li zbog urođene želje za istraživanjem nepoznatog, za osvajanjem novih prostora i teritorija ili prosto bespogovorno verujemo u ono šta nam kaže mala kutija u kojoj žive ljudi, opšte poznata kao TV aparat, ali to je postala svojevrsna dogma i podstrek sledećim generacijama da streme dalje a mali dečaci su promenili svoje želje šta će biti kada porastu, od vojnika, vatrogasca ili policajca u pilote i astronaute.



Posada Apollo 11

I dok su Amerikanci slavili svoje heroje, a Rusi samo slegali ramenima, ostatak sveta je pobedonosno gledao u nebo i kladio se kada će se krenuti dalje. Sada, 40 godina od tada, niko drugi nije kročio na nama najbliže nebesko telo, a o osvajanju sledećeg postoje samo teorijske analize i proračuni. Postoje mnoga uveravanja, iznošene su mnoge analize i dokazi da je to ipak samo jedna velika prevara Amerike i NASA. Sve je počelo da se dovodi u sumnju nakon jedne izjave Nila Armstronga novinaru Bartu Sibleru (Bart Winfield Sibrel) 9. septembra 2002. godine na jednom prijemu u Beverli Hils hotelu. ’’Nemojte me ništa pitati i ja vas neću lagati’’. Tada je drugi čovek na Mesecu, Baz Oldrin, odbio da se zakune nad Biblijom da je hodao po Mesecu i fizički napao Siblera kada ga je ovaj nazvao lažovom i prevarantom.



Ko je slikao prvog čoveka na Mesecu?

Tada su počela javna sumnjičenja u istinitost najvećeg uspeha čoveka u osvajanju svemira. Počev od famoznog snimka Nila Armstronga kako napušta svemirsku kapsulu. Ako je on prvi čovek na mesecu, ko je načinio taj snimak? NASA kaže da je aparat bio na nekom uređaju koji je slikao izlazak. Ako se zna da je daljinsko upravljanje uspešno počelo da se koristi tek 20 godina kasnije, ko je usmerio uređaj u željenom pravcu? Ili se kapsula spustila milimetarski precizno baš ispred objektiva aparata? Svi astronauti su na svom odelu imali statične kamere koje su slikale ono ispred astronauta. Znači, nije bilo ’’nišanjenja’’ kroz okular, već se okretalo celo telo u smeru predmeta ili predela koji se želelo slikati. Interesantno je da su svi snimci precizno odrađeni, objekat je uvek bio u centru slike fantastično kadriran. Pravi uspeh ako se uzme u obzir kretanje na Mesecu bez gravitacije. To je bilo skakutanje, a ne kretanje. NASA je odgovorila da su aparati slikali samo za vreme stajanja astronauta a da su ovi bili vrhunski obučeni za upotrebu istih.



Zvezdano nebo našeg satelita i mesto
sletanja mesečevog modula

Sledeća sumnjiva i neobična stvar je u vezi neba na slikama. Pa gde su zvezde? Niti jedna jedina se ne vidi, a Mesec nema atmosferu koja bi možda bila oblačna i ne dozvoljavala da se vide. Planinari koji su osvajali Himalaje pričaju kako je pogled na noćno nebo puno zvezda nešto najlepše što se može videti na Zemlji. A na 8,848 metara još uvek ima atmosfere, za razliku na 0,000 metara visine na Mesecu. Međutim na slikama, Mesečevo nebo je crno kao ugalj. NASA na ovo nema odgovor. Mesečev modul je bio težak 17 tona, i imao je izuzetno jake raketne motore koji su mu omogućili bezbedno spuštanje na Mesec. Ni na jednoj slici gde se vidi modul, ispod njega nema tragova sagorevanja, što bi raketni motori sigurno ostavili. Sa druge strane 17 tona nije ništa za kranove koji podižu mnogo veću težinu bez problema. Ovde na Zemlji. Još jedna stvar se navodi kao nemoguća i dokaz o prevari. Na slikama postoji velika nelogičnost u vezi senki na tlu koje daju astronauti. Po senkama, izvor svetlosti, tj Sunce, se nalazi iza astronauta, što bi automatski značilo da je suprotna strana astronauta u mraku. Međutim vidi se i najmanji detalj na skafanderu, koji je osvetljen veoma dobro.



Američka zastava se ponosno
vijori u vakuumu

Nabrajanja se mogu nastaviti u nedogled, od vijorenja američke zastave u vakuumu svemira gde nema vetra, preko tankog zaštitnog sloja Apola 11 protiv radijacije u tzv Van Alenovom Pojasu (Rusi su rekli da uopšte ne planiraju misije na Mesec jer nemaju načina da zaštite posadu od radijacije prilikom prolaska kroz njega), preko toga da je za razvoj jednog borbenog aviona, od crteža do praktične upotrebe, potrebno najmanje 15 godina a NASA je lansirala uspešan modul za samo 8, pa do toga da je računar u Apolu 11 imao ''čak'' 32k memorije i uspešno izlazio na kraj sa svim procedurama za vreme trajanja misije. Amerikanci su uprkos tome otišli na Mesec, pomoću štapa i kanapa.

Šta bi bio razlog ovoj prevari, ako su skeptici u pravu? Pa zamislite samo užas Amerikanaca, kada su Rusi poslali prvi satelit u orbitu, a za njom i prvog čoveka u svemir. Šta god Amerikancu uradili posle toga, uvek bi bili samo drugi koji su to isto uradili. Jedina stvar koja im je mogla spasiti povređeni ponos je bio Mesec. Samo dva meseca od leta Jurija Gagarina u svemir, Američki predsednik Džon Kenedi se, 25. maja 1961. godine, ispred oba doma Kongresa obavezao da će do kraja decenije Amerikanci leteti na Mesec. I oni su poleteli, sleteli i vratili se živi i zdravi. Sada čekamo da sledeći predsednik neke države to isto obeća, pa da opet gledamo prenos uživo.


medias.

Ovu temu je najbolje početi sa izjavom jednog NASA-inog čoveka, kada su ga nedavno pitali kada će ponovo na Mesec.Njegov odgovor bio je, 'Kada ovladamo tehnologijom, ponovo ćemo tamo...'.
Da li je greškom načinio lapsus ili je samo bio iskren, ali ovo je prilično čudno. Pre 40 godina, pomoću štapa i kanapa ladno su u konzervi išli na Mesec, a danas sa ovakvom tehnologijom, još čekaju...

Ima još jedna zanimljiva činjenica. Kada je novinar Bart Sibrel prišao jednom prilikom Armstrongu, ovaj mu je odgovorio 'Nemojte me ništa pitati i ja vam neću ništa slagati'.
Da li bi Armstrong rekao ovako nešto da nema ništa da sakrije? Inače, Nil Armstrong se danas suočava sa mentalnom bolešću. Da li je to rezultat povezivanja njegovog imena sa najvećom prevarom u istoriji ili mu je jednostavno proradila savest...

Uverenje da je čovek kročio na Mesec, odnosno da su poduhvati misije Apolo bili uspešni, toliko je čvrsto ukorenjeno u našoj svesti da tvrdnja da to nije istina deluje prilično smešno svakome.To je prihvaćeno kao svojevrsno verovanje.
Pa ipak, ima mnogo ozbiljnih dokaza u prilog tvrdnji da je celo čovečanstvo žrtva jedne od najvećih podvala u režiji Amerike, to jest NASA-e.
Počelo je pre dvadeset godina kada jednom od inženjera koji je radio na projektu savest više nije dozvoljavala da ćuti. Izdao je knjigu gde je potanko objasnio ovu neviđenu prevaru.
Tu su bile navedene sve same činjenice, kao što su: mesto gde je sve snimano, boravak astronauta u karantinu posle 'vraćanja na Zemlju' gde su u stvari učili odgovore na sva moguća pitanja koja će im biti postavljena od strane novinara, izbacivanje modula iz transportnog aviona - kao navodno spuštanje modula na Zemlju, pogibija tog pilota koji je vozio taj avion već na njegovom prvom sledećem letu, istina o lunarnom modulu koji nikada nije testiran na Zemlji i mnogo toga još. NASA je bila potpuno zatečena i uložila je nekoliko desetina miliona dolara da bi demantovala ove informacije.A zašto uložiti toliki novac za nešto što se smatra potpuno normalnim, očiglednim i sveprihvaćenim.
Samo logičko razmišljanje baca totalnu sumnju na ovaj njihov 'poduhvat'.Kada su Rusi otišli u orbitu, Amerikanci su bili poniženi.Da i oni odu u orbitu, bili bi samo drugi koji su to uradili.Samo je postojala jedna opcija sa kojom su mogli da preteknu Ruse.
Odlazak na Mesec bio je jedino rešenje.I šta su uradili, pa ladno su otišli na Mesec i to u rekordnom roku.
Ovde treba spomenuti jednu činjenicu kada su vojni avioni u pitanju, a to je da je jednom vojnom avionu, od ideje pa do konačne realizacije, to jest da se nađe u naoružanju jedne armije, potrebno 15 godina.Koliko je potrebno onda jednoj napravi koja 'vozi na Mesec'.Po toj logici oni su trebali još početkom 50 godina da krenu u realizaciju projekta leta na Mesec.A kakva je tehnologija bila 50-tih godina? Pogledajte auto industriju, ili avio industriju toga doba.Informatičari koji dobro poznaju istorijat računarstva takođe vrlo dobro znaju na čega su ličili tadašnji računari, šta su mogli i naročito koliko su bili veliki.


1969. godine (a kamoli na početkju projekta) kompjuterski čip još nije bio pronađen.Maksimalna kompjuterska memorija bila je 256k, a kompjuter u Apolo 11 imao je 'neverovatnih' 32 k memorije.Danas kada kod Kineza kupite dve majice, na poklon dobijete kalkulator koji ima deset puta više memorije nego računar Apola 11. I sa tim su oni otišli na Mesec !?

I sad...Kako sprečiti današnju tehnologiju da otkrije prevare na snimcima i video materijalu.Vrlo jednostavno.Francuski časopis Figaro objavio je vest da je NASA 'izgubila' ni manje ni više nego 13.000 kaseta na kojima su bili snimci sa meseca.Ono što nema, nemožete ni testirati.Gde su kasete sklonjene, samo oni znaju.

Inače, treba spomenuti i autora Vilijama Kerela, koji je snimio dokumentarni film 'Operation Lune' za francuski 'Point du Jour Production and Arte France'.

U ovom dokumentarcu, udovica poznatog režisera Stenlija Kjubrika otkriva frapantnu činjenicu da je on bio angažovan 1969. godine od strane američke državne administracije da snimi kadrove šetnje astronauta po Mesecu.
Stenli Kjubrik je uradio taj zadatak i to u istom studiju gde je završio i svoj najpoznatiji film 'Odiseja u svemiru 2001'.Kjubrik je za snimanje tih kadrova koristio specijalne Zeiss objektive, koji su bili napravljeni upravo za potrebe NASA-e.U filmu se navodi da je američkoj administraciji bilo najvažnije da astronauti budu viđeni kako hodaju po Mesecu.Nagrada Kjubriku za dobro obavljen posao bila je ta da je on dobio te iste objektive da bi kasnije mogao da snimi svoj film 'Beri Lindon', za koji je specifično da uopšte nije korišćeno veštačko svetlo, već samo svetlost sveća.

Na slici koju je načinio Ruski špijunski satelit poznate Oblasti 51 može jasno da se vidi oblast koja je potpuno čista od bilo kakvog biljnog sveta.Na tom delu postoje krateri, koji izgledaju potpuno isto kao krateri na Mesecu.Još preciznije istraživanje pokazalo je da je jedan od tih kratera identičan sa kraterom snimljenim na Mesecu prilikom misije Apollo 12.
Kamera koja se koristila da napravi sve snimke na Mesecu, bila je postavljena na prednjoj strani odela astronauta i nije imala okular (ono kroz čega gledate dok pravite snimak.Imaju ga i većina digitalnih aparata, bez obzira što se slika gleda kroz ekran).Sve što su astronauti mogli da urade je da se okrenu prema objektu koji žele da slikaju, upere kameru i nadaju se da će im to ući u kadar.To je jednostavno bilo slikanje naslepo, a da se ne spominje skakanje i slično.Međutim, pogledajte slike sa Meseca, one su fantastično kadrirane, svaki objekat je potpuno fokusiran, nema kadrova koji izlaze van okvira, niti zamućenih slika usled skakanja.Tako je napravljeno hiljade perfektnih slika.Još jedan dokaz tvrdnji da je sve to napravila filmska ekipa.
Samo mesec dana pre misije Apollo 11, Armstrong je testirao Lender u vazdušnoj bazi.U toku testiranja nije mogao nikako da uspostavi potpunu kontrolu nad njim.Lender je slupan, a Armstrong se spasao iskočivši iz njega u poslednjem momentu.
Gus Grisom bio je veteran svemirskih putovanja koji je često okolo kritikovao NASU i govorio, 'Neko ide da bude ubijen'.Međutim taj neko bio je baš on.On je bio unutar kapsule koju je zahvatila vatra, komunikacija se izgubila i cela posada je izginula.Ostaci ove kapsule završili su zaključani daleko u vojnoj bazi. Familija Gus Grisoma misli da vatra uopšte nije bila nesrećan slučaj. Beti Grisom, Gusova udovica, tražila je od NASA-e da kaže istinu o ovom slučaju, kao i o Apollo misijama.
Čarls Barent sakupio je preko 500 stranica NASA izveštaja koji su se ticali sigurnosti.Rakao je: 'Apollo program je velika zbka i nered, oni nikada to neće napraviti za let na mesec'. Jednu nedelju kasnije voz je udario u njegov auto, ubivši njega, ženu i ženinu ćerku iz prvog braka.Svi njegovi izveštaji su nestali!
Između 1964. i 1967.godine, desetorica astronauta izgubili su živote u nesrećama.Samo vrlo mali broj ljudi iz NASA-e znao je pravo stanje i šta se u stvari dešavalo.Raketni inženjer koji je radio za kompaniju proizvodeći raketne motore za Apollo program, prijavio je mnogo problema i izrazio veliku sumnju u uspeh misije.
Nekoliko godina nakon NASA-inog navodnog spuštanja na Mesec, Baz Oldrin, 'drugi čovek na mesecu' bio je upitan na jednom banketu kakav je osećaj hodati po Mesečevoj površini.Oldrin je nakon toga pogledao u svoja stopala i napustio prostoriju plačući nekontrolisano.
To nije bio ni prvi ni poslednji put da je učinio tako nešto.Da li je to bila patnja i pokušaj da živi udaljen od velike laži.
Odmah da navedem i slučaj astronauta na misiji Apollo 12. Pit Konrad rekao je da će javno progovoriti o prevari letova na mesec kada bude 30-godišnjica njegovog navodnog leta na Mesec.To je trebalo da se desi 1999. godine.Ubijen je jednu nedelju pre navršetka 30 godina od njegovog leta i tako sprečen da progovori.
NASA-ima slika sa Apollo 11 misije pokazuje Nila Armstronga kako čini veliki korak za čovečanstvo. Fotograf bi morao biti u tom slučaju na površini Meseca.Ako je Armstrong bio prvi čovek na Mesecu, ko je onda načinio fotografiju?
Kaže se da su samo dva čoveka šetala po Mesecu prilikom Apolo 12 misije.Astronaut koji se vidi na viziru naslikanog astronauta nema kameru, pa ko je onda načinio fotografiju.

Ovo su svi ljudi koji su hodali po Mesecu
| GIZMODO

Čovek je pre 45 godina po prvi put kročio na mesec. Uprkos četiri i po decenije neverovatnog tehnološkog napretka, do današnjeg dana ovo se desilo još svega 11 puta – i svi astronauti bili su deo Nasinih Apolo misija, piše "Gizmodo".


Apollo 17, NASA

Apolo 11 (20. jul 1969. godine)

Nil Armstrong

Šest časova nakon što je lunarni modul Apolo 11 misije sleteo na površinu Meseca, Armstrong je izgovorio jednu od možda najpoznatijih rečenica u istoriji civilizacije: „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“.

Armstong je nakon povlaćenja iz Nase vodio miran život, a preminuo je 2012. godine.

Edvin „Baz“ Oldrin

Oldrin je zajedno sa Armstrongom hodao po površini Meseca tokom Apolo 11 misije, iako je celokupna šetnja trajala dva i po sata. Iza misije je ostala ploča na kojoj je pisalo: „Došli smo u miru u ime čovečanstva“.

I dok je Armstrong bio prvi čovek na Mesecu, Oldrin je bio prva osoba koja je urinirala tokom svog boravka na njegovoj površini.

Apolo 12 (19. novembar 1969. godine)

Čarls „Pit“ Konrad

Konrad je na površini Meseca proveo 3 sata i 39 minuta. Tokom svoje ekskurzije, Konrad je izveo eksperiment sa solarnim vetrovima i uzeo uzorke.

Alan Bin

Tokom Apolo 12 misije Bin je proveo 2 sata i 58 minuta šetajući površinom Meseca. On je trebalo da postavi televizijsku kameru, ali nakon što ju je slučajno izložio suncu, ona više nije htela da radi, ali je zato uspešno pokupio određene uzorke.

Apolo 14 (5-6. februar 1971. godine)

Alan Šepard

Iako je modul Antares izveo najpreciznije sletanje od svih drugih module, usled problema sa komunikacijama šetanje je počelo skoro jedan sat kasnije.

Bez obzira na sve, Šepard je u šetnji proveo 4 sata i 49 minuta i pritom je zabeležio rekord za pređenu razdaljinu.

Edgar Mičel

Edgar je po prvi put napustio modul u ranim časovima 6. februara. On je zajedno sa Šepardom u šetnji proveo 4 časa i 35 minuta. Njih dvojica sakupili su uzorke stena i prašine.

Apolo 15 (31. jul-2. avgust 1971. godine)

- Ovo je prva misija koja je koristila lunarni rover

David R. Skot

Tokom tri različite šetnje po Mesecu, Skot je proveo 18 časova i 37 minuta na površini Meseca, uključujući tu i 30 kilometara koje je prešao uz pomoć lunarnog rovera.

Džejms Irvin

On je zajedno sa Skotom sakupio više od 77 kilograma uzoraka.

Irvin je 1972. godine napustio Nasu i posvetio se svojoj veri – hrišćanstvu.

Apolo 16 (20-23. april 1972. godine)

Čarls Djuk

Djuk je proveo preko 71 sata na površini Meseca u tri šetnje. Tokom prve šetnje, koja je trajala 7 časova i 11 minuta, on je istraživao kratere i sakupljao uzorke.

Džon Jang

Jang je tokom svoje prve šetnje prešao skoro 4 kilometra uz pomoć lunarnog rovera sakupljajući uzorke.

Jang je bio pilot na dva leta svemirskih šatlova nakon Apolo 16 misije i nije se penzionisao iz Nase.

Apolo 17 (12-13. decembar 1972. godine)

Eugen Cernan

Apolo 17 misija sastojala se iz tri misije koje su ukupno trajale 22 časa i 4 minuta. Cernan je prvi napustio modul 12. decembra kako bi ispunio svoju misiju.

Harison H. Šmit

Šmit je bio jedini geolog među astronautima, a jedan od uzoraka koje je sakupio – Troctolite 76535, opisan je kao „bez sumnje najzanimljiviji uzorak koji su misije donele na Zemlju“.

Njegov značaj leži u tome što sugeriše da je Mesec nekada imao magnetno polje.

Sećate li se ovog snimka?



Sigurno se sećate ovog snimka na kome se jasno vide orbitalna stanica Mir i američki spejs šatl Atlantis kako zajedno kruže oko Zemlje? Snimak je načinjen davne 1995. godine sa svemirskog broda/kapsule Sojuz. Nekoliko nedelja/meseci kasnije objavljen je u svim magazinima i novinama kao fantastičan snimak jedinstva u svemiru dve nekada suprotstavljene supersile Amerike i Rusije.

Manje su poznati detalji oko poteškoca vezanih za ovakav poduhvat. Naime, postoji samo mali broj načina da se snime dve ovakve letelice u orbiti iz neposredne blizine, a da se na taj način ne ugrozi bezbednost bilo koje od njih. U konkretnom slučaju nakon odvajanja broda Sojuz, a zatim i šatla Atlalntis, došlo je do kvara na kompjuteru orbitalne stanice, zbog čega je ruski brod morao hitno da bude ponovo spojen sa stanicom Mir.

Sve se na kraju dobro završilo, ali od toga je dana je prošlo 16 godina, a ni jedan ovakav manevar nije ponovo izveden, tako da nikada nismo imali prilike da vidimo kako izgleda medjunarodna kosmička stanica zajedno sa šatlom.



Februara ove godine, NASA je ponovo zatražila od RKA da izvede manevar obletanja oko stanice kapsulom Sojuz za vreme dok je šatl Diskaveri (STS-133) spojen, kako bi na taj način bio ovekovečen ovaj momenat kada je stanica završena, a spejs šatl jos u upotrebi. Međutim, zbog raznih tehničkih problema na Sojuzu do toga nije doslo.



Sledeći pokušaj ce biti moguć početkom maja meseca, kada će sa ISS-om biti spojen šatl Endevor na svojoj poslednjoj misiji (STS-134), ali odluka da li će do manevra obletanja stvarno doći, neće biti doneta sve dok praktično svi ostali zadaci misije ne budu zavrseni odnosno tek 12-og ili 13-og dana misije.

Pošto postoji realna šansa da se iz bilo kog razloga ne iskoristi ni ova, predzadnja šansa, Keith McNeill škotski modelar kosmičkih brodova, dao nam je dozvolu da na stranicama Astromomskog Magazina objavimo slike njegovih maketa koje jasno ilustruju kako bi trebalo da izgleda ceo kompleks ISS-šatl.



astronomija