Građani oprez, Srbiji preti svinjski korov!

Ova biljka sadrži jedinjenje furokumarin koje prilikom dodira prodire kroz epidermis i izaziva teška oštećenja kože i to ako se koža izlaže sunčevom zračenju. Sok biljke takođe može da izazove slepilo ukoliko dođe u kontakt sa očima

OPASAN PO ZDRAVLJE

[You must be registered and logged in to see this image.]

BEOGRAD - Gigantski svinjski korov koji je u Nemačkoj proglašen za najotrovniju biljku, nikao je u Mađarskoj pa bi uskoro mogao da se pojavi i u Srbiji.

U Srbiji postoji sijaset opasnih biljaka koje su opasne po zdravlje, ali i po život. Najčešće je opasno jesti ih, ali nekada je opasan i bilo kakav kontakt. Najčešće rastu u šumama i vlažnim područjima, napadaju bukvalno sve organe.

Gigantski svinjski korov (Heracleum mantegazzianum) može da izazove slepilo i ozbiljna oštećenja kože.

Naime, ova biljka sadrži jedinjenje furokumarin koje prilikom dodira prodire kroz epidermis i izaziva teška oštećenja kože i to ako se koža izlaže sunčevom zračenju. Sok biljke takođe može da izazove slepilo ukoliko dođe u kontakt sa očima.

Na društvenim mrežama već se širi upozorenje da ako u Srbiji neko vidi ovu biljku nikako ne dolazi u dodir sa njom. Uz upozorenje su objavljene i uznemirujuće fotografije opekotina na nogama koje svinjski korov nanosi čoveku.

- Jako je invazivna, brzo se širi, mnogo je toksičnija od njene srodnice mečje šape, tako da je zabeleženo puno slučajeva trovanja i fotodermatitisa, oboljenja kože. U nekim zemljama Zapadne Evrope preporučuje se njeno iskorenjivanje, a u Nemačkoj je proglašena za najštetniju i najtoksičniju biljku 2008. godine sa preporukom za njenim iskorenjivanjem - priča Slavoljub Tasić, farmaceut u Institutu za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić”.

Tasić dodaje da je zbog blizine Mađarske moguće da se biljka pojavi u Srbiji, ali da za sada nema saznanja o tome. Isti odgovor dobili smo i od dr Branislava Šilera, naučnog saradnika Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.

- Reč je o vrsti koja potiče iz centralne Azije, ali se kao ukrasna biljka gaji u vrtovima širom Evrope i Severne Amerike, pa se tako proširila i na divlja staništa. Može da naraste i do 5,5 metara za samo jednu godinu - ističe dr Šiler.

Iako je poznata pod nazivom svinjski korov, ova biljka veoma je lepog izgleda. Odlikuju je beli cvetovi, debela tamno crvenkasto-ljubičasta stabljika i pegave stabljike lista koje su šuplje i proizvode čvrste čekinje. Svinjski korov može se suzbiti iskopavanjem, odsecanjem cvetova, košenjem, ispašom.

( Blic)