Ako je porodica osnovna ćelija društva, kako tvrde sociolozi, Srbija iz godine u godinu odumire, što najubedljivije ilustruje podatak da se broj zaključenih brakova prepolovio za samo šest decenija.

Tako je daleke 1950. godine u Srbiji zabeleženo 76.749 zaključenih brakova, a prema podacima za prošlu godinu, sudbonosno "da" izgovorilo je znatno manje parova, tačnije 35.815 građana.

S druge strane, broj razvoda brakova u Srbiji je procentualno gledano sve veći. Pre 60 godina registrovano 9.623 zakonski rastavljenih brakova, a 2010. - 6.644 razvoda. To znači da je pre šest decenija na svakih osam brakova dolazio jedan razvod, dok je danas taj odnos nepovoljniji, budući da je lane na svakih 5,4 braka zabeležen jedan razvod.

Stručnjaci u tome vide želju supružnika u Srbiji da ipak "gurnu pod tepih" lične probleme sa kojima se suočavaju i okrenu se zajedničkom rešavanju egzistencijalnih problema koji ih u današnje vreme daleko više opterećuju.

Stopa zaključenih brakova u 2010. godini u odnosu na 1991. godinu smanjena je za dva odsto, a stopa razvedenih brakova u 2010. se blago smanjila za samo jedan odsto u odnosu na 1991. godinu. Osim klasičnih demografskih i socioloških tumačenja, korene ovom smanjenju broja prekinutih brakova treba tražiti i u izuzetno pogoršanom materijalnom položaju celokupne populacije, a pogotovo mladih, navodi se u podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Slično misli i porodični terapeut iz Savetovališta za brak i porodicu Gradskog centra za socijalni rad Svetlana Aćimović, koja je kazala da je primećeno da je bračna kriza uslovljena ne samo društvenim i socijalnim prilikama, već i time što mladi bračni parovi najčešće nisu u stanju da prebrode prve probleme na koje naiđu. "Broj razvoda nije povećan u odnosu na raniji period što i te kako ima veze sa trenutnim socijalnim i ekonomskim prilikama, pa parove više opterećuju egzistencijalni problemi i to kako će prehraniti porodicu i slično", smatra Aćimović.

Prema njenim rečima, primećeno je da bračna kriza nastaje u prvih nekoliko godina braka nakon rođenja dece. Veliki uticaj u nesaglasicama imaju i nerazumevanje oko prioriteta, različiti pogledi na određene stvari, različite stečene navike i modeli ponašanja u porodicama. Neretko je i mešanje roditelja i ljudi iz okoline u rešavanje njihovih problema.

Posmatrajući starost budućih supružnika, uočava se trend porasta prosečne starosti prilikom stupanja u prvi brak u poslednjih 20 godina. Kod muškaraca se prosek godina sa 28 u 1991. godini postepeno povećao na 30 do 2010. godine, a kod žena sa 24 u 1991. na 27 godina starosti u 2010. godini.

Ako danas analiziramo stabilnost brakova kroz opsege njihovog trajanja, uočavamo da se najčešće razvode brakovi u trajanju od jedne do četiri godine.


021.rs

Sa godinama je sistem vrednosti onih pravih toliko opao da je prosto strasno. Ljudi sve vise gube osecaj pripadnosti i sve manje zele da se izbore za one prave stvari. Previse slobode i olako shvatanje braka kao institucije,nedostatak postovanja, tolerancije i razumevanja dovodi do toga da sklopljeni brakovi samo nestanu na prvoj prepreci. To je sto se tice ranih razvoda.

Strah od vezivanja, trazenje dlake u jajetu, fora"dobro nam je ovako, sta nam znaci papir",sve je to nesto sto utice da se brakovi sve redje sklapaju. Medjutim,ima i slucajeva gde mnogi parovi zele prvo da se finansijski srede, da rese stambeno pitanje, da se odvoje od roditelja, sto je sve to OK,ali dok se sve to resi vreme ide, i desavaju se razne stvari i nema braka.

Brak nije receptura...Završiš srednju školu ili faks, zaposliš se i udaš ili oženiš se...

Mnogo faktora utiče da do braka dođe ili ne dođe...Bolest, neobične situacije, okolnosti itd...Mnogo toga može stati na put braku u neko ''pravo'' vreme...

Međutim, pravo vreme, kao kategorija vremena ne postoji...Čovek stupa u brak zato što to želi i zato što je našao srodnu dušu, a ne zbog okoline koja ga osuđuje, da je prešao neke vremenske granice...Za pravi brak nikada nije kasno, tu nema ''osude''...

Čovek pre svega treba da bude srećan zbog sebe, a ne zbog drugih...Pojam sreće za svakog čoveka nije isti...Lepo je biti u braku koji je skladan i koji je uz malo toleranciuje prava sreća u životu...Ali nemaju mnogi sreće da baš takav i uspostave...

Uslovi života su drugačiji...Život je stresan...Ljudi se vraćaju sa posla nervozni...Besparica je..Nije isto sada imati 2 ili 3 dece ili taj broj pre 20 godina..Sada mnogo više treba za decu...I kompjuter i rekreativna nastava itd...Mnogi roditelji primaju po 300 evra mesečno zajedno...To su nikakvi uslovi za život, a prilično mučenje za decu...Neko na to gleda, ''Pa nema veze, nek ide život'', a opet drugi smatraju da nije u redu mučiti decu...

Neke žene imaju jedini san u životu da se udaju i u tome vide svu sreću sveta...Opet neke druge, žele neku slobodu i mnogo toga bi ih gušilo...Isto važi i za muškarce....Sve je realtivno...

Iskreno, radije ne bih bila u braku nikada, nego u lošem braku kojim sam ispunila očekivanja okoline...

I što je najsmešnije, o braku i problemima braka na javnim medijima najviše govore oni, koji imaju nikakve brakove...

Nikada vas osoba koja ima fenomenalan bračni život, neće pitati, da li si udata ili oženjen, uglavnom takva pitanja postavljaju oni, koji traže u drugima neke nedostatke, da bi se tešili, jer osim tog braka na papiru, drugo ništa i nemaju....