Analitičari veruju da među predskazanjima starijih proroka iz našeg podnevlja ima i onih koja se neposredno odnose na događaje i ličnosti našeg današnjeg aktuelnog trenutka.



Jedno od tih predskazanja nađeno je u okviru proročanstva Mata Glušca o srpskoj državi, koje je on izrekao u Danilovgradu 1867. godine.
Ovaj srpsko-crnogorski prorok, pored Tarabića sigurno najveći, čija su se predviđanja gotovo sva ostvarila, kaže u pomenutom predskazanju:

'Viđu, bogme da će Bjelopavlovići, Katunska, Lješanska, Crmnićka i Riječka nahija, pa Morača i sve oko nje, Vasojevići, Drobnjaci, Uskoci, Pivljani i svi Ercegovci bit najprije jedna država, a pošlje toga priključiće se one daleke serbske zemlje, one na istoku, a pošlje njih prić' će one serbske zemlje đe sunce zapada, one serbske zemlje drugoga vjerovnog zakona i pošlje toga one serbske zemlje na šjever' preko tri velika potoka, ap one dolje na jug, staroserbske i ta nova SERBSKA DUŠANIJA biće duplo viša od one stare Dušanije, a đed Mato vi veli, neće, bogomi, mnogo vode proteć' niz Zetu, orlu sa Ribnice priključiće se svi orlići na istoku do drugoga mora, pa će, ko preživi, glavu prat' u jednom moru, a noge umivat u drugom'!
Na pitanje kada će to biti, rekao je: 'Prije toga će mnoge crnogorske krvi da proliju Crnogorci. 'Ercegovci će 'Ercegovcima punit sve one 'ercegovačke jame oko Korita đe čelom u kamen udarih (Mato Glušac je rođen u Koritima, selu između Bileća i Gacka 1774. godine, a umro je 1870. godine u Danilovgradu). I kad ova naša zemlja prekipi od naše krvi pošlje jednoga ljudskog vijeka od kad vi ovo đed Mato zbori, ka' i ona zemlja oko Radovanjskog luga, đe nesrećni Srbi uvedoše zakon kumoubistva (misli se na smrt Karađorđa), ovudijen će vladat' zakoni bratoubica i oceubica, i oni će trajat' jedno pola ljudskog vijeka, sve dok dođe poluspas pod pogrešnom kapom'!

POLUSPAS POD POGREŠNOM KAPOM



'E đed Mato vam govori: taj poluspas pod pogrešnom kapom, pošto prođe još jedno pola ljudskog vijeka, biće drčno dijete sa jednom nogom pored Zete a drugom pored Morače, i rodiće se tamo daleko na istok' đe nema Crnogoraca i nikad neće obić' ni Zetu ni Moraču, svoje starevine, i od njegove pogrešne carevine neće bit' ništa do omraza među ljudima: pola će ga ljudi klet' a pola voljet'. A kad tog nesrećnika strefi kap doć' će drugo dijete iz Bjelopavlovića koje nije nikad nosilo nikakvu kapu, sa krstastvim biljezima na desni obraz i na vrh brade, i to dijete zaratit' sa svijema koji budu ratovali i mirom će pobijedit' sa mačem u zubima od Jedrena do Segedina i od Negotina do poviše Knina...'
Mnogo od onog što je tu predskazano i ostvarilo se. Predstavimo to ukratko, hronološki:
Crna Gora je posle Berlinskog kongresa 1878. godine dvostruko uvećala svoju teritoriju.
Godine 1918. stvorena je Kraljevina Jugoslavija (Velika Dušanija), u kojoj su gotovo sve srbske teritorije bile u jednoj državi.
Nastanak druge, Komunističke Jugoslavije, pratilo je i srbsko bratoubilaštvo (partizani-četnici), a taj 'zakon bratoubica i oceubica' vladao je i u toku njenog trajanja, odnosno - kako kaže Mato - do pojave 'poluspasa pod pogrešnom kapom'.

DETE IZ BJELOPAVLIĆA



Ko bi ta ličnost mogla biti, ostavljamo vama da sami pogađate upoređujući prorokovu viziju sa činjenicama iz stvarnosti, a nas ipak više zanima onaj koji će doći posle, a koji će - sudeći prema Mtovom viđenju - biti naš spas a ne poluspas. Jer to 'dijete iz Bjelopavlovića' nije nikad nosilo nikakvu kapu, što najverovatnije znači da mu neće biti preča ikakva ideologija od domaćinskog vođenja nerodnih poslova - ekonomskih, kulturnih i nacionalnih. Sam kraj ovog predskazanja o onome s blagoslovenim telesnim belezima koji će doći na vlast, možda je nezahvalno tumačiti, jer se može različito razumeti: taj koji dođe biće odlučan i energičan protiv onih koji bi ratom da rešavaju probleme i čak će logikom i praksom gvozdenog mira uspeti da održi celovitu državu, a možda i da tako povrati izgubljene teritorije? Uspešno će se vojnički (mudrom taktikom i strategijom) suprotstaviti svim agresorima, i starim i novim, i očuvaće ono što je ostalo do države, a i povratiće što je silom otcepljeno, uspostavljajući zatim stabilan mir sa okruženjem i svetom. Sudeći po svemu, takav se još nije pojavio na našoj političkoj sceni
Na ostvarenje čekaju još dva proročanstva Mate Glušca. U Danilovgradu 1867. godine rekao je: 'Vi ćete se Bjelopavlići vratit' u Dukađin (nalazi se u Metohiji) oklen ste i došli! A 1865. godine je prorekao: 'Poklaće se narodi na Ćemovskom polju. Ljudska krv će kamenje po Ćemovskom polju valjat'.
Za ovo drugo proročanstvo neki tvrde da se ispunilo 1877. godine bitkom na Fundini i 1912. godine krvavom bitkom na Dečiću - brdo kod Tuzi u Ćemovskom polju. Međutim, Petar Milatović Ostroški, u knjigi 'Koga Srbi čekaju kroz vekove', kaže: 'Narod ipak veruje da prava bitka na Ćemovskom polju tek treba da usledi. Naime, istočnu i jugoistočnu stranu oko Ćemovskom polja komunistički režim posle 1945. godine nasilno je naselio Šiptarima, kako bi se stegao antisrbski obruč oko slobodarske, sprske, Crne Gore sa tri strane: s jedne preko Šiptara, a druge preko islamiziranih srbskih otpadnika, poturica, na severu i preko crnolatinaša na primorju...'
Po Milatoviću, 'nije daleko dan kada će slobodarska Crna Gora raskinuti te lance u predstojećem državno-pravnom i teritorijalnom ujedinjenju srbstva na Balkanu, a Ćemovsko polje, zbog svog geostrateškog i geopolitičkog značaja, postaće sudilište na kojem će ljudska krv kamenje valjat'.

DOK NE DOĐU HRIŠĆANI SA ZAPADA



Veruje se i da se neka predskazanja Stanja Šćekića (1640-1760) odnose na aktuelna zbivanja na našem prostoru. Ovaj prozorljivi starac je, između ostalog, predvideo 'cara u opancima' - Karađorđa, i njegovu sudbinu, kao i oslobođenje od Turaka, i baš u delu predskazanja koje se odnosi na ovo drugo, današnji tumači nazreli su nešto što bi ukazivalo i na ovaj trenutak naše nevesele stvarnosti. Taj deo glasi: 'Pošto se Srbi oslobode Turaka, imaće veliku neslogu među sobom. Nastaće mržnja u narodu. Brat će omrznuti na brata, a kum kuma će zvati da se sude. To će trajati dokle ne dođu sa zapada hrišćani, za koje mi i ne znamo, da to prečiste i urede'.
Tumači se, naime ,da ovo ukratko zahvata prilično dug vremenski period, od oslobođenja Turaka do danas, obeležen neslogom, bratomržnjom, trvenjima i raskolima unutar srbskog nacionalnog bića - period u čije tragično finale se, evo, kao licemerni 'prečistač' i 'ureditelj' umešao i 'hrišćanski Zapad' preko raznih svojih Sforova, Kforova, MMFova, nevladinih organizacija i ostalih zločinačkih struktura vladajuće svetske elite.



Sam Petar Milatović pak dopušta mogućnost da bi ti 'hriščani sa zapada' mogli biti i srbska politička emigracija koja broji oko tri miliona, ali Šćekić bi to već nekako i sam izričito naznačio.
Navešćemo i neka viđenja i predskazanja Manojla iz Vukoša (Manojlo Pavićević, rođen 1926. u Vukošu, Crna Gora, poginuo 1985). njegove monologe redovno je snimao Petar Milatović Ostroški od 1968. do 1972. godine, a neki od njih kao da suštinski opisuju aktuelnu situaciju u svetu i kod nas, odnos svetskih mićnika prema nama, našu perspektivu...
Manojloj je kazivao: 'A kakva Amerika? Ni Amerika ne zna da je Amerika! Amerika je u mOskvi, a Rusija u Vašingtonu. Pogrešnoj vas pameti uče! Oni vas uče da vas neznanjem namuče! Oni vam kuće pale i dolaze da gase požar i od vas zahtijevaju da budete zahvalni palikućama što na vaše oči sipaju vodu na oganj sa gustim uljem.
Ovi isti što nikad nijesu bili čisti oprljaće se još više da će ti se nacionalna čistota zgadit'! Proklećeš majčino mlijeko što te rodila ko Srbina zbog onijeh istih koji nikad nijesu bili čisti! Veli ti ludi Mano, đetiću, srećna li je država koja nema ovakvijeh izroda, gadova i pogani! Zato, bogomi, drumovi će poželjet Srbalja, a njih će bit' samo u pjesmi i priči, ako se bude pjevalo i pričalo!
Najveći domaćini oduvijek bjehu na ognjištu, a uskoro će postat' najbogatiji probisvijeti po bjelosvjetskom bunjištu, pa neće bit' ni kuće, ni domaćina, a kad nema ni kuće ni domaćina nijednom Srbinu neće trebat' nikakva srbska država...
U ovom vijeku od srbske države nema ništa, jer neće moći komunistički Hercegovci i Crnogorci da se dogovore i zato će srbske kuće, od temelja do krova, bez potrebe da gore! Srbsku državu će počet' da prave oni koji nikad svoju državu nijesu imali i to će bit' početak kraja srbskoga! Njima je država pod tuđšijem skutima i zato ti velim u ovom vijeku nema ništa od srbske države!'
U nastavku ovog predskazanja se zatim najavljuje neka spasonosna ličnost, slična već pomenutom 'djetetu iz Bjelopavlića', proroka Mata Glušca:
'Državu srbsku će napravit' na početku trećeg milenijuma crnogorski srbin koji ne može bez Turčina! Crnogorac nije ništa bez Turčina! Tek kad Turčin dođe, svijet će viđet' što su crnogroski Srbi i klanjaće se cio svijet i ubjeđivaće nas da nam je oduvijek dobro mislio'.
Ostaje zagonetka predskazana veza tog 'srbskog državotvorca' sa 'Turčinom' i koga bi to ovaj uopšte predstavljao. Ko doživi, videće i pričaće...



conopljanews