Huan Hoze Miljas – „Luda žena“

U prodaji je novi roman u izdanju Samizdata B92 autora Huana Hozea Miljasa „Luda žena“, koji je sa španskog prevela Nada Đermanović.



Huan Hoze Miljas – „Luda žena“
Izdavač: Samizdat B92
Prevod s španskog jezika: Nada Đermanović
Edicija Busola, 2014, F: 20 cm, S: 188, meki povez, latinica
ISBN 978-86-7963-393-4
Cena 693,00 dinara (sa PDV-om)

Zanimljiv, lucidan, samoironičan, iskren, jednostavan – Huan Hoze Miljas postavlja pitanja s kojima se čovek suočava u vremenu u kom se najčešće oseća izgubljenim. Junakinja Lude žene je Hulija, koja radi u ribarnici a noći provodi u proučavanju gramatike. Zaljubljena je u svog šefa, koji je filolog – što nije bez značaja za ovu knjigu. U slobodno vreme Hulija pomaže terminalno bolesnima, u domu u kom sreće samog Miljasa, pisca, koji piše priču o eutanaziji. Pisca je privukla ideja o romanu o Hulijinom životu, ali da bi to uradio, mora da se suoči sa svojom kreativnom blokadom uz pomoć psihoterapeuta.

Uvodeći sebe u svoje delo, Miljas gradi duhovito književno tkivo u koje, međutim, smešta i tako bolne teme kao što su bolest, umiranje, eutanazija, smrt. Miljas je stvorio svoj lični književni žanr u kom obični, svakodnevni događaji mogu da se pretvore u fantaziju koja omogućava čitaocu da stvarnost sagleda kritički. Izuzetno veliki broj čitalaca Miljasovih knjiga pokazuje na kakav odjek nailazi njegova suptilnost, lepota njegovog pisanja i originalnost njegovih gledišta u suočavanju sa aktuelnim događajima, kao i njegova posvećenost socijalnoj pravdi.

U ovom romanu Miljas piše tako da će čitalac sam morati da zaključi šta je u delu istina a šta laž, i opet se pokazuje kao majstor književnih iznenađenja jer Ludu ženu krase inteligentan humor, izuzetni dijalozi i provokativna tema.

Huan Hoze Miljas (Juan Jose Millas) jedan od najpoznatijih španskih pisaca, rođen je 1946. godine u Valensiji. Skromnog porekla, kao dete se 1952. preselio sa svojom velikom porodicom u Madrid, gde i danas živi. Predaje na Visokoj školi za književnost.

Stalni je saradnik u španskim dnevnim listovima, među kojima je i prestižni El pais. Dobitnik je brojnih književnih nagrada. Za roman Svet 2007. godine dobio je prestižnu nagradu „Planeta“, jedno od najznačajnijih književnih priznanja u Španiji koje se dodeljuje za najbolju knjigu napisanu na španskom jeziku. U konkurenciji za nagradu bilo je oko 500 knjiga, od kojih čak 99 iz Latinske Amerike. Njegova najpoznatija dela su: Blesav, mrtav, kopile i nevidljiv (Samizdat B92, 2006), Priče izgubljenih preljubnika (Samizdat B92, 2007), Svet (Samizdat B92, 2008), Dve žene u Pragu, Kerber sa senkama, Nered u tvom imenu, Ona zamišlja, Mrtvo slovo, Prazan vrt...

Njegova dela prevedena su na 23 jezika (engleski, francuski, nemački, portugalski, italijanski, švedski, danski, norveški, holandski, srpski…).


b92

"Poljubac leptira" - legenda o balkanskim vampirima


U poslednje vreme sve više je onih koji su se tokom života bavili analitikom, pisanjem dosadnih, dugih izveštaja, konstrukcijama i predviđanjima (ali na naučnoj osnovi), preporukama „šta bi trebalo uraditi“ na ovom ludom prostoru nazvanom Balkansko poluostrvo, koji su se „bacili“ na pisanje romana.



Džejms Lajon – „Poljubac leptira“
Izdavač: Samizdat B92
Prevod s engleskog jezika: Tanja Milosavljević
Edicija Busola, 2014, F: 20 cm, S: 370, meki povez, latinica
ISBN 978-86-7963-391-0
Cena 792,00 dinara (sa PDV-om)

Jedan od njih je doktor Džejms Lajon, ugledni politički analitičar i istoričar (doktorirao na UCLA), nekadašnji šef Međunarodne krizne grupe (ICG) koji je na ovim prostorima dobro poznat. Mnogo puta su ga kudili i mediji i političari, malo puta su ga hvalili, a kada je progovorio o sumnjivim poslovima političara i tajkuna sa ovih prostora, morao je da odstupi iz ICG. On je svoj doktorat stekao baš zahvaljujući Vojnoj istoriji Srbije 1914 i Srpskoj artiljeriji u Prvom svetskom ratu.

Lajon je inače i srpski zet koji je prvi put na prostore SFRJ došao pre 30 godina, a već čitavih 18 godina živi i radi na Balkanu, na relaciji Beograd – Sarajevo – Jadran, piše Mojportal.org.

Za beogradski Samizdat B92 objavio je roman „Poljubac leptira“, koji prati sudbinu Stivena Robertsa, američkog postdiplomca etnologa. Glavni lik će se, zbog Marka Slatine, profesora istorije iz Kalifornije i pisma nepoznatog čoveka na samrti iz Novog Sada, iznenada naći usred ratnog vihora na Balkanu.

Roberts tokom istraživanja u Srbiji nailazi na legendu o 12 moćnih vampira. Ispostavlja se da su oni neprimetno integrisani u sve važne institucije: jedan je važan faktor u Službi državne bezbednosti, drugi je komandant specijalnih jedinica, tu je i general JNA koji komanduje u Bosni, a vampiri svih balkanskih nacionalnosti, uključujući tu i bošnjačku i hrvatsku su na „zajedničkom zadatku“.

Lajon u svom trileru govori o običnim ljudima u teškim i neobičnim vremenima, njihovim iskušenjima i demonima. Ispituje gde su granice zla, kolika je cena velike ljubavi, istine… Kao i mnogi koji su se osmelili da napišu roman, Lajon ne beži od konstrukcije koja podseća na Den Brauna: u celu priču koja vas vodi od Kalifornije, preko Budimpešte, Beograda i Beča do Srebrenice, Hvara i Venecije, umešana je Petrovaradinska tvrđava, Vlad Cepeš (grof Drakula), misteriozni rukopis za kojim se traga i koji je izgubljeni ključ za vrata spasa.

Ako želite da pročitate triler koji zahvaljujući peru autora ima „istinski originalan pristup“ (kako navode u Publishers Weekly), preporučujemo ovo štivo koje je smešteno na 370 strana. „Vešto, fascinirajuće, autentično, inspirativno, živopisno, prefinjeno,“ napisano je za ovaj roman u prikazu objavljenom u Kirkus Reviews. Za prevod Lajonove knjige sa engleskog bila je zadužena Tanja Milosavljević, dobro poznati samostalni književni prevodilac, koja iza sebe ima više od 450 naslova raznih izdavača, o kojima se možete informisati na sajtu Narodne Biblioteke Srbije. Razlog više da se upustite u avanturu sa romanom „Poljubac leptira“.

Ako vam to nije dovoljan razlog, želim da znate da se Džejms Lajon, koji je ovaj roman u SAD izdao u novembru prošle godine, odrekao svog autorskog honorara u korist oštećenih i nastradalih u poplavama u Srbiji. Samizdat B92 je već uplatio taj novac državi. Kapa dole i za Lajona i za Samizdat.

Novi roman Nikolasa Sparksa na srpskom



Ljubavni roman „Najbolje od mene“ Nikolasa Sparksa, u prevodu na srpski jezik, naći će se u prodaji širom Srbije od ponedeljka, 4. avgusta.

Nikolas Sparks, autor najprodavanijih knjiga na listi Njujork tajmsa, kao istaknuti hroničar ljudskog srca, još jednom je zadivio svet novom ljubavnom pričom za sva vremena.

Svi žele da veruju da postoji večna ljubav. Ali, može li ljubav zaista izmeniti prošlost?

U proleće 1984. Amanda Kolijer i Doson Koul, dvoje srednjoškolaca, doživljavaju duboku, sudbinsku ljubav. Iako potiču iz različitih društvenih krugova, njihova ljubav, čini se, prkosi strogim pravilima života u gradiću Orijentalu u Severnoj Karolini.

Doson je samotnjak iz nasilne i ozloglašene porodice. Veruje da mu ljubav prema Amandi pruža mogućnost za bekstvo od mračne sudbine. Amanda je pak dobra devojka iz imućne kuće, s planovima za studije na Univerzitetu Djuk. Ona u Dosonu vidi nešto što je blisko njenom buntovnom, strasnom srcu. No kako se bliži leto i završetak srednje škole, nepredviđeni događaji razdvojiće mladi par i svako od njih će krenuti sasvim drugačijom životnom stazom.

Sada, dvadeset pet godina kasnije, Amanda i Doson pozvani su u Orijental na sahranu Taka Hostetlera, čoveka koji je nekad pružao utočište njihovoj srednjoškolskoj ljubavi. Nijedno od njih dvoje ne vodi život o kakvom su maštali... i nijedno ne može da zaboravi strasnu prvu ljubav koja im je zauvek izmenila život.

Dok slede uputstva koja im je ostavio Tak, Amanda i Doson shvataju da sve što su mislili da znaju – o Taku, o sebi i svojim snovima – nije onako kako izgleda. Prisiljeni da se suoče s bolnim uspomenama, dvoje nekadašnjih ljubavnika otkriće nepobitnu istinu o svojim odlukama. I tokom jednog jedinog, uzbudljivog vikenda pitaće i žive i mrtve: Može li ljubav zaista izmeniti prošlost?

Po novoj ljubavnoj priči „Najbolje od mene“ Nikolasa Sparksa, autora bestselera „Beležnica“, „Srećnik“ i „Poslednja pesma“, snimljen je i film koji izlazi do kraja godine.


b92

Intrigantna knjiga sjećanja Salmana Ruždija: Kako preživjeti fatvu

Najobimniji dio knjige pokriva period jedne decenije, od 14. februara 1989. godine
Intrigantna knjiga sjećanja Salmana Ruždija: Kako preživjeti fatvu



Ljubitelje književnosti obradovaće sjajna knjiga sjećanja  „Džozef Anton: memoari“ britanskog pisca indijskog porijekla Salmana Ruždija. Ruždijevi memoari obuhvataju veliki dio piščevog života, djetinjstvo, mladost, formiranje pisca, ljubavi i porodični život.

Najobimniji dio knjige pokriva period jedne decenije, od 14. februara 1989, kada je na Dan zaljubljenih iranski vjerski vođa Homeini Ruždija osudio na smrt zbog romana “Satanski stihovi”, koji je okarakterisan kao djelo koje govori “protiv islama, Muhameda i Kurana”, pa do 1998. godine kada je ukinuta fatva.

Knjigu  “Džozef Anton: memoari” (prevod Srđan Krstić), kao i Ruždijevu knjigu za djecu “Harun i more priča” (prevod Zvezdana Šelmić) nedavno je objavio Vulkan.

Prvi put čuo  riječ fatva

Tog 14. februara 1989. Ruždi se spremao da ide na pomen u Grčku pravoslavnu crkvu Sv. Sofija u Londonu svom prijatelju Brusu Četvinu, sa kojim je nekoliko godina ranije obišao Australiju. Ali, dobio je telefonski poziv od novinara BBC-ja koji mu je saopštio da ga je Homeini osudio na smrt i tada je prvi put čuo riječ fatva. Tako počinje nevjerovatna i jedinstvena priča o tome kako je ovaj pisac bio prinuđen da se krije, da se neprestano seli, da živi uz stalnu pratnju naoružanih policajaca. Tražili su od njega da izabere pseudonim, a on se prisjetio pisaca koje voli, Konrada i Čehova, i izabrao kombinaciju njihovih imena. Pa je Salman Ruždi za svijet postao Džozef Anton.

Ubjedljiva, provokativna, dirljiva i prepuna humora, knjiga “Džozef Anton” priča je o izuzetnoj iskrenosti, poštenju i važnim stvarima u životu. To što se dogodilo Ruždiju, samo je prvi čin drame koja se i dalje odvija negdje u svijetu, svakoga dana.


Iako najveći dio knjige pripada fatvi i gužvi koja se stvorila oko “Satanskih stihova”, Ruždi je iznio brojne detalje iz svog života. Veoma opširno Ruždi opisuje svoje djetinjstvo i pretke. Njegov djeda po ocu bio je Hvadža Muhamed din Haliki Dehlavi, bogati starodelhijski industrijalac koji je svom sinu ostavio popriličan imetak. Salmanov otac, Anis, protraćio je to bogatstvo i promijenio porodično prezime u Ruždi, kao znak divljenja prema ibn Ruždu, na Zapadu poznatom kao Averoes, špansko-mavarskom filozofu iz 12. vijeka iz Kordobe, najznačajnijen aristotelovskom filozofu u arapskom svijetu. Salman je kao trinaestogodišnjak došao u London, živio u internatu, a na veliko protivljenje oca nastavio je studije istorije. Univerzitet je završio 1968, a  prva knjiga “Grimus”, objavljena 1975. prošla je neopaženo. Kao pisac stasao je knjigom “Djeca ponoći” iz 1981. Do tada radio je u marketinškoj agenciji smišljajući slogane i na filmu, a prvi uspjeh “Djece ponoći” ohrabrio ga je da postane profesionalni pisac, spreman na siromaštvo.

Za roman “Djeca ponoći” 1981. godine Salman Ruždi je dobio prestižnu Buker nagradu. U užem izboru su bili izuzetni pisci: Doris Lesing, Mjurijel Spark, Ijan Makjuan, D.M.Tomas sa romanom “Bijeli hotel” koji su mnogi kritičari već proglasiji za remek djelo. Ali, Ruždi će saznati mnogo godina kasnije, da je njegov roman odnio pobjedu za samo jedan glas više od romana D.M.Tomasa.

Napadi na prevodioce

Koliko je jaka riječ vjerskih vođa i koliko njihova riječ može da zapali neuke mase, možda najbolje svjedoči primjer da su se “Satanski stihovi” u Iranu prodavili kao piratsko izdanje, od septembra 1988. do februara 1989. godine kada je fatva stupila na snagu. U tom periodnu nije postojala nikakva negativna reakcija na roman, što svjedoči da je čitava buka oko njegove knjige kreirana odozgo i da nema veze sa običnim ljudima. Inače, Ruždijev raniji roman “Sramota” bio je objavljen u Iranu na farsiju bez piščevog znanja i kasnije je bio proglašen za najbolji prevod romana na farsi.  Koliko je jaka riječ vjerskih vođa i koliko njihova riječ može da zapali neuke mase, možda najbolje svjedoči primjer da su se “Satanski stihovi” u Iranu prodavili kao piratsko izdanje

Najveću cijenu fatve platili su prevodioci “Satanskih stihova”. Italijanski prevodilac Etore Kapriolo brutalno je izboden nožem od strane islamskog ekstremiste i uz mnogo sreće je preživio. Poslije toga odustao je od prevođenja Ruždijevog romana i nije htio nikakav kontakt sa piscem koji je na tome insistirao. Manje sreće od Kapriola je imao japanski prevodilac Hitoši Igaraši, stručnjak za Persiju i arapske zemlje i preobraćenik u islam. On je pronađen mrtav u liftu, a cio slučaj je zataškan. Norveški izdavač Vilijam Nigord bio je upucan iz tri hica, ali je zahvaljujući sportskoj građi preživio.

Francuski prevodilac nije želio da upotrijebi svoje pravo ime na “Satanskim stihovima” zbog velikog broja muslimana u Francuskoj, pa se potpisao kao A. Nasier, u čast velikog Fransoa Rablea, koji je svoju prvu knjigu “Pantagruel” objavio pod anagramom Alkofibras Nasier. Rablea su takođe osudile vjerske vlasti, Katolička crkva nije mogla da svari njegova satirična izobilja svih vrsta, ali njega je odbranio kralj Fransoa I, s obrazloženjem da njegov genij ne smije biti sputavan.

Prva Ruždijeva knjiga objavljena poslije “Satanskih stihova” bila je “Harun i more priča”. To je knjiga za djecu i pisac ju je posvetio svom sinu Zafaru. O nastanku “Haruna i mora priča” Ruždi detaljno piše u svojim memoarima. Za tu knjigu je teško našao izdavača, jer su se mnogi od njih plašili sadržaja i eventualnih alegorija koje su se krile u priči o bajkovitom svijetu u dalekoj izmišljenoj zemlji Alifbeji.

Nekim izdavačima se činilo da pisac piše o Kašmiru i indijskom potkontinentu i nijesu željeli da zbog knjige opet postanu meta islamskih fudamentalista. Ali, “Harun i more priča” je bila zaista knjiga za djecu koja se oslanja na bogatu istočnjačku tradiciju pripovijednja. To je priča o dalekoj zemlji Alifbeji i jednom tužnom gradu, najtužnijem na svijetu, u kome živi momčić Harun, jedino dijete pripovijedača Rašida Halife. Zbog nepresušnog izvora lijepih priča, Rašid je imao ne samo jedan nego dva nadimka.

Za svoje obožavaoce bio je Rašid, Okean Ideja, pun veselih priča, baš kao što je more puno mrgud-riba; a za zavidljivu konkurenciju bio je Šah Bla-Blah. A onda, jednog kobnog dana, sve će krenuti po zlu: Harunova majka   je napustila dom, a njegovom ocu odjednom ponestaje priča. Riješen da svom ocu vrati pripovijedački dar, Harun na krilima ptice odlazi do Mora priča i započinje bajkovito putovanje neobičnim zemljama, čudesnim poput onih o kojima Rašid pripovijeda.

Godine izolacije

Salman Ruždi piše o godinama izolacije, o životu pod policijskom pratnjom i zaštitom. Godinama je živio u kući sa četiri policajca koji su o njemu brinuli 24 sata. Male predahe i vraćanja normalnom životu imao je na putovanjima kada je policijska pratnja bila slabija. (Jednom je sa sinom i suprugom išao autom kroz Australiju i umalo nije podletio pod kamion pun stajskog đubriva.

“Sedam godina uspijevao je da izbjegne profesionalne ubice, a sad umalo što nismo umrli ispod planine izmeta.”) Ruždi otvoreno govori i o svoja četiri braka. Sa Klarisom je bio 12 godina, do 1984. i sa njom ima sina Zafira. Drugi brak sa američkom spisateljicom Merijen završio se u prvim godinama fatve, a sa Elizabetom, urednicom u Blumsberiju, trinaest godina mlađom od njega otpočeo je vezu tokom fatve, živjeći u ilegali.

Sa Elizabetom je dobio sina Milana. Ruždijev četvrti brak bio je sa indijskom glumicom Padmom Lakšmi, dvadeset pet godina mlađom od njega (koja će ga na kraju ostaviti zbog multimilijardera).

Ljubiteljima književnosti najviše će se svidjeti Ruždijevi opisi i prijateljstva sa velikim piscima. Tu su  Don Delilo, Pol Oster, Ginter Gras, Piter Keri, Nadin Gordimer, Mario Vargas Ljosa, Norman Mejler, Žoze Saramago, Ijan Makjuan, Kazuo Išiguro, Džulijan Barns, Ron Harvud, Džon Irving... Jedan od susreta u Njujorku je i sa Tomasom Pinčonom (“Onda je došao Pinčon, izgledajući tačno onako kako Tomas Pinčon i treba da izgleda. Bio je visok, nosio je crveno-bijelu košulju i farmerke imao je sijedu kosu poput Alberta Ajnštajna i prednje zube kao Duško Dugouško...”).      

Knjiga “Džozef Anton: memoari” je napisana u trećem licu. Ovi memoari su sa srećnim krajem, a sam Ruždi je rekao da je pisanje za njega bilo “katarzično iskustvo i da bi tu priču, ipak, ponovo proživio samo na papiru”.

Druga strana Dilana: Ono što nismo znali

U američke knjižare ovih dana stigla je nova knjiga koja otkriva drugu stranu Boba Dilana, ispričanu iz ugla njegovog dugogodišnjeg menadžera Viktora Mejmadisa.


Nije mnogo ljudi imalu tu sreću da se približi Dilanu tokom sredine šezdesetih, potom ponovo krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka. Jedan od takvih srećnika je svakako njegov dugogodišnji menadžer Viktor Mejmadis. Iako je on preminuo 2001. godine, za njim su ostali sačuvani sati snimljenih intervjua.

Taj material najzad je prekucao njegov sin Džejkob Mejmadis, koji je sve to uobličio u upravo objavljenu knjigu “Druga strana Boba Dilana” (Another Side of Bob Dylan).

Ovo izdanje, koje se pojavilo u američkim knjižarama ove sedmice, obuhvata brojne Dilanove faze, još od velike avanture na točkovima po SAD, na koju se otisnuo 1964, do ludila koje je poznato kao turneja bez kraja (Never Ending Tour), koja se sa osamdesetih protegla i na devedesete.

Magazin “Rolling Stone” donosi nekoliko zanimljivih podataka koje su Mejmadis (otac i sin) otkrili u novoj knjizi.


Kad su Bitlsi sreli Dilana… ništa nije bilo isto

Mejmadis donosi nekoliko novih detalja o toj, za rokenrol kultnoj večeri 28. avgusta 1964, kada su u jednom Njujorškom hoteli u kojem su odseli, Bitlsi najzad upoznali Dilana.

“Bob je hteo da zapali džoint ali mu se raspao u ruci i sva marihuana rasula se po činiji voća koja je bila na stolu”, piše Mejmadis navodeći kako mu je on potom smotao džoint. To je malo oživelo veče, ali se Dilan, koji je neprestano pio, potom onesvestio i pao na pod. “Sledećeg jutra, Pol Makartni je došao do mene i grlio me deset minuta, govoreći: ‘Bilo je tako dobro, a za sve si ti kriv. Obožavam ovu travu.’”

Dilan je prestao da pije pre tačno dvadeset godina

“Prestao je da ***** tek tako”, beleži Mejmadis. “Ali kada je prestao, više nije bio toliko pričljiv, niti se smejao glasno kao ranije. to je za njega bila velika stvar i pokazala je koliko je posvećen i istrajan u svom ponašanju. Bio je sposoban da se suoči sa svim svojim različitim ličnostima dok je pio, ali nakon što je prestao, nestala je i njegova tolerancija na određene postpuke drugih ljudi. Bob je izgubio i deo samopouzdanja kada se otreznio, postao je malo introvertniji i svakako manje društven.”

Džordž Harison je bio veoma besan na koncertu 1992. godine u čast tridesetogodišnjice Dilanove karijere.

Koncert sa brojnim zvezdama, Dilanu u čast, održan je u Medison skver garden i verovalo se da je humanitarnog karaktera. Međutim, nije bilo tako.

“Harison je bio toliko besan da je napravio majicu sa znakom dolara na sebi i poslao je Bobu”, piše Mejmadis. “Džordž je takođe upao u nevolje sa suprugom Olivijom. Pratila je poslednje pozive iz hotelske sobe ka kompaniji koja je obezbedila limuzinu za to veče. A ja sam ugovorio da pošalju limuzinu za jednu devojku sa kojom je Džordž bio u vezi. Kada je Olivija poludela zbog toga, našao sam se usred vatre.”

Zašto je Dilan izabrao Saru Lounds umesto Džoan Baez?

Mejmadis je bio šokiran kada je Dilan oženio Saru Lounds. “Pitao sam ga: ‘Zašto Sara? Zašto ne Džoan Baez”, piše Mejmadis. “Odgovorio mi je: ‘Zato što će Sara biti tu kad god ja hoću da bude tu, kod kuće, biće, uradiće sve onako kako i kada ja budem želeo da uradi. Džoan neće biti tu kada ja budem želeo da bude uz mene. Neće uraditi sve onda kada ja kažem.”

Tokom turneje 1989. godine, Dilan je gledao Bartonovog “Betmena”.

Šta je Dilan mislio o nepostojećem Robinu u tom filmu? Da li je posle preslušavao Prinsovu pesmu? Da li mu je bilo žao kada je Val Kilmer postao Betmen 1995? Da li je video skoriju trilogiju o Mračnom vitezu? To su ipak pitanja na koja ni Mejmedis nema odgovore.




B92

Objavljen nastavak romana "Ubiti pticu rugalicu"


Agent američke književnice Harper Li saopštio je da je njen željno iščekivani drugi roman "Go Set a Watchman" prodat na 25 teritorija, uključujući Južnu Koreju, Kinu i Tursku.


List Gardijan prenosi izjavu agenti Endrua Nirnberga, koji je na londonskom Sajmu knjiga rekao da je još mnogo drugih zemalja zainteresovano za knjigu koja će u Engleskoj biti objavljena 14. jula.

List prenosi da su mere bezbednosti i tajnosti nastavka romana "Ubiti pticu rugalicu" toliko jake da je međunarodnim izdavačima dozvoljeno da rukopis čitaju samo u londonskoj kancelariji Nirnberga.

Roman "Ubiti pticu rugalicu" objavljen je 1960.


B92

"O miševima i ljudima" Džona Stajnbeka u prodaji


Jedna od najkontroverznijih knjiga 20.veka "O miševima i ljudima", nobelovca Džona Stajnbeka, naći će se od sutra u prodaji u svim knjižarama Delfi i Laguninim klubovima čitalaca.

"O miševima i ljudima“ je dirljiva priča o prijateljstvu izmedju dva muškarca u doba Velike depresije, navode iz Lagune.

Oni su neobičan par: Džordž je mali, vispren i tamnoput; Leni, krupan čovek koji poseduje um sasvim malog deteta. Ipak, oni čine "porodicu, držeći se jedan drugog kako bi pobedili usamljenost i otuđenost.

Kao radnici u kalifornijskim prašnjavim poljima koji jedva sastavljaju kraj sa krajem, oni grabe svaki posao koji stignu. Jer Džordž i Leni imaju plan: da postanu vlasnici komada zemlje i barake koju mogu nazvati svojom.

Kad pronađu posao na ranču u dolini Salinas, ostvarenje njihovih snova čini se da je nadohvat ruke. Ali čak ni Džordž ne može sačuvati Lenija od provokacija koketne žene niti predvideti kobne posledice Lenijevog nepokolebljivog pokoravanja stvarima kojima ga je Džordž učio.

Džon Stajnbek (1902-1968) bio je jedan od najpoznatijih i najčitanijih američkih pisaca. Književni uspeh postigao je romanom „Kvart Tortilja“ 1935, a potom su usledila dela: "O miševima i ljudima“, "Plodovi gneva“, "Zima našeg nezadovoljstva“, "Istočno od raja“...

Napisao je ukupno 25 knjiga, uključujući 16 novela, 6 romana i nekoliko zbirki kratkih priča. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1962. Za dela "Plodovi gneva“ i "O miševima i ljudima“ dobio je i Pulicerovu nagradu.


B92

Teslina pošiljka
Vanja Bulić



O knjizi

Autor bestselera Simeonov pečat, Jovanovo zaveštanje i Dosije Bogorodica.

Neke tajne treba zauvek da ostanu daleko od očiju.

Kad knjiga izgori, pepeo progovori.

Na ruševinama Narodne biblioteke, uništene tokom bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, jednog sunčanog beogradskog jutra pronađeno je telo nemačkog novinara Riharda Genca. Taj događaj označiće početak potere za ubicom koja će novinara Novaka Ivanovića uvesti u lavirint laži, obmana, obaveštajnih intriga, istorijskih nepravdi, međunarodnih zavera... A na samom kraju tog lavirinta čeka šokantna istina.

Posle serije ubistava i otmica, na prvi pogled međusobno nepovezanih, Novaku postaje jasno da je postao pion u igri moćnika čiji je jedini cilj pronalaženje Teslinih „zraka smrti“. Tesla je tvrdio da je taj pronalazak namenio svojoj otadžbini. Da li je pronalazak uoči rata stigao u Srbiju i da li se nalazio baš u Narodnoj biblioteci, čija je celokupna arhiva trebalo da bude izmeštena u manastir Blagoveštenje? U toj arhivi se nalazilo i Miroslavljevo jevanđelje, ali ga je neko uoči bombardovanja sakrio u manastir Raču. Da li su tada sklonjeni i Teslini pronalasci?

Novak shvata da svi putevi vode u manastir Blagoveštenje i saznaje da na vrhu Orlovih stena, u nepristupačnoj pećini, živi sveti čovek koji može biti ključ za rešenje zagonetke.

Gore, u vrletima koje vekovima šibaju vetrovi i gde je vreme stalo, sačekaće ga jedan monah, jedan orao i jedan vuk.



laguna.

Istočno od raja
Džon Stajnbek



O knjizi

Dobitnik Nobelove nagrade.

Delo biblijskih razmera jednog od najvećih američkih pisaca.

Džon Stajnbek je Istočno od raja nazvao „prvom knjigom“ – i zaista, knjiga poseduje iskonsku snagu i jednostavnost mita. Smeštena u bogatu dolinu reke Salinas u zapadnoj Kaliforniji centralna radnja spaja sudbine dve porodice – Tresk i Hemilton – čiji naraštaji nesvesno ponavljaju greh Adama i Eve i otrovno suparništvo Kaina i Avelja. U ovom savremenom klasiku Stajnbek je stvorio neke od svojih najupečatljivijih likova i istražio teme koje su ga neprestano opsedale: tajnu identiteta, neobjašnjivost ljubavi, smrtonosne posledice odsustva ljubavi.

Istočno od raja najambiciozniji je roman američkog nobelovca Džona Stajnbeka. Delo koje je ostavilo veliki uticaj na savremenu književnost i kinematografiju.

„Fantazija istorije i mita... čudesno, originalno delo.“ The New York Times Book Review

„Jedan od onih slučajeva kada pisac svoj cilj postavi visoko i potom skupi svaki delić svoje energije, talenta, ozbiljnosti i strasti da bi ostvario cilj… Impresivna knjiga.“ The New York Herald Tribune

laguna.

Neimarov šegrt

Elif Šafak


O knjizi

Autorka bestselera Vašljiva palata i Istanbulsko kopile.

„Veličanstvena slika Istanbula na vrhuncu moći, grada prepunog tajni, intriga i zanesenosti.“ The Daily Times

Bilo nas je šestoro: učitelj, šegrti i beli slon. Sve smo izgradili zajedno…

Istanbul, 1540. godina: zajedno s neobičnim poklonom za sultana u grad stiže slepi putnik. Dečak, potpuno sam u stranoj zemlji, bez imena i bez ičeg svog, izuzev Čote, retkog belog slona.

Prihvatiće ga kao krotitelja životinja u sultanovom zverinjaku gde će imati priliku da se sprijatelji sa sultanovom lepom kćeri, princezom Mihrimom u koju će se zaljubiti. U carskoj palati srešće i Džahana od Mimara Sinana, glavnog carskog neimara, koji ga uzima pod svoje okrilje pa zajedno uz Čotinu pomoć podižu neke od najveličanstvenijih građevina u istoriji. Ipak, čak i dok grade Sinanova trijumfalna zdanja kao što su džamija Sulejmanija i džamija Selimija, ispod površine zbivanja javljaju se uznemirujuće struje i među neimarovim šegrtima izbija zavist.

Nezaboravna priča o umetničkoj slobodi, kreativnosti i sukobu između nauke i fundamentalizma koja vrvi od upečatljivih likova i misterioznih avantura na raskošnoj pozadini osmanskog dvora, gde ljubav i lojalnost ne mogu da pariraju sirovoj moći. Sav u bojama Osmanske carevine, kad je Istanbul bio plodan centar jedne civilizacije, Neimarov šegrt je magična, zanosna bajka o jednom dečaku i njegovom slonu, u svetu čuda i opasnosti.

„Ovo je neobično vešto satkan i ambiciozan narativ, sa šekspirovskim obrtima i preokretima, znamenjima i misterijama, sudbinama u kojima se ispunjavaju proročanstva.“ Independent

„Šafakova odlično dočarava Otomansko carstvo na vrhuncu moći. Izvanredna priča o tome kako je ponekad građenje ispunjenog života jednako teško koliko i stvaranje Sinanovih arhitektonskih remek-dela.“ The Sunday Times


Laguna.

Objavljen novi roman Umberta Eka "Nulti broj"


Umberto Eko, sjajni italijanski pisac, filozof, esejista, lingvista jedan od najznačajnijih mislilaca našeg doba, redovni je profesor semiotike, ali njegov nemirni duh nikada ne miruje pa, pored naučnih studija, piše novinske kolumne i romane, a najnoviji mu je "Nulti broj".


Svaka Ekova knjiga željno se iščekuje

Političari kradu, novinari se prodaju "za šaku dolara"

Srpska izdavacka kuća "Vulkani" je za manje od godinu dana posle originalnog italijanskog izdanja, štampala "Nulti broj", jer kada je reč o Eku, njegovo ime je dovoljna preporuka za naše čitaoce koji su imali priliku da pročitaju sve što je do sada napisao .


Iako piše novinske kolumne pa mu je dobro poznat svet medija, Eko se ne ustručava da ga veoma oštro kritikuje u "Nultom broju" koji je groteskna parodija novinarstva i novinara uvek spremnih da svoj profesionlani integritet "prodaju za šaku dolara".

U romanu su izloženi ruglu svi slojevi italijanskog društva, pre svega političari spremni da slažu, varaju, kradu, ako treba i otimaju, krše zakone koje su sami izglasali a sve radi lične koristi i napredovanja u karijeri.

Svako ima svoju cenu

Pisac se ne libi da kritikuje crkvene oce, policiju, uvek na usluzi mafiji ili vlasnicima sumnjivo stečenog kapitala, jer svako se može kupiti samo je pitanje visina cene.

Da bi pokazao koliko je štampa korumpirana, Eko je kao temu odabrao pokretanje novog lista čiji vlasnik bi ga koristio ili da lansira laži ili da drži u šahu neke uticajne ljude preteći im da će da objavi njihov navodno "prljavi veš".

Ako neko od naivnih saradnika koji pripremaju nulti broj predloži neku temu, glavni urednik mora prvo da proveri sa vlasnikom da li određena tema može da mu naškodi ili je pogodna građa za buduće ucene.



vestionline.

Strahor priprema šest knjiga Roberta I. Hauarda

Izdavačka kuća Strahor priprema veliko iznenađenje za poštovaoce Roberta Hauarda.

Do početka Beogradskog sajma knjiga biće objavljeno prvo od šest izdanja sa odabranim delima o legendarnom junaku Konanu Simerijancu, u prevodu Gorana Skrobonje i sa ilustracijama Dražena Kovačevića.

Prvi naslov biće Hauardov jedini roman o Konanu – U času zmaja. Ovo delo, poznato i pod nazivom Konan Osvajač, jedno je od poslednjih proznih Hauardovih ostvarenja. Roman je prvobitno objavljivan u nastavcima u čaopisu Weird Tales od decembra 1935. do aprila 1936. godine, neposredno pre tragične smrti autora. Prvo objedinjeno izdanje, roman je doživeo 1950, a prema ocenama kritike, reč je o jednom od najboljih ostvarenja Roberta I. Hauarda.

U romanu zatičemo Konana sa titulom vladara poslednjeg uporišta civilizovanog sveta, kraljevine Akvilonije. Kada kuga pohara susednu Nemediju i usmrti njenog kralja i tri sina, na presto dolazi Taraskas, koji koristi priliku da napadne Akviloniju. Imajući uz sebe podršku moćnih sila zla kojima upravlja povratnik iz sveta mrtvih, čarobnjak Ksaltotun, Taraskas osvaja Akviloniju a Konan biva zarobljen i bačen u tamnicu.

Neočekivano, tamo pronalazi saveznika i uspeva da pobegne. U međuvremenu, stanovništvo Akvilonije živi pod strašnom tiranijom koju predvode sile mraka. Pred Konanom je bitka za spas sveta. Vodiće je protiv oživljenog čarobnjaka Ksaltotuna, koga samo Srce Ahrimanovo može da uništi.

Robert Irvin Hauard rođen je 22. januara 1906. godine u Kros Plejnsu, Teksas. Bio je američki pisac palp literature raznolike žanrovske orijentacije – od epske fantastike, horora, istorijske fikcije i vesterna, pa do detektivske proze i priča o boksu. Serijalom priča o Konanu ustanovio je jedan od ključnih podžanrova epske fantastike – mač i magiju.