Prva meteorološka služba u svetu osnovana pod patronatom države formirana u - Beogradu. Od 1887. godine Srbija prednjači u ovoj oblasti, a oko 1885. prvi topovi pucali u gradonosne oblake

Najstarija meteorološka služba u svetu osnovana je u Beogradu, odnosno Kraljevini Srbiji u doba kralja Milana Obrenovića 1887. godine. Iako su u drugim zemljama sveta postojale slične službe i opservatorije koje su pratile meteorološke parametre i vodile evidenciju o njima, one su radile pri univerzitetima i fakultetima. Nijednoj od ovakvih službi nije pridodat državni značaj, kao što je to prvi put u svetu - bilo u Srbiji.

Pre Evrope

Kako objašnjava meteorolog Časlav Stanojević, ustanovljavanje ove službe inicirao je kralj Milan, dok je potpisao dr Vladan Đorđević, tadašnji ministar prosvete i crkvenih dela, stručnjak poznat i po tome što je osnovao Medicinski fakultet u Beogradu.

- Ovu celinu činila je mreža od oko 20 osnovnih meteoroloških stanica - objašnjava Stanojević. - Profesionalci koji su u njima radili i vodili evidenciju o promenama vremena bili su državni službenici, koji su za svoj posao primali platu, što u to doba još nigde nije bilo uvedeno ni u Evropi ni u svetu. Istina, postojale su slične stanice u razvijenim zemljama, ali nigde iza njih nije stajala država, kao što je to prvo učinila Srbija.

Još u davna vremena vođena je evidencija o klimatskim promenama i pojavama koje na njih utiču, pa su, na primer, monasi u srednjovekovnom manastiru Studenica imali poseban kamen na kojem su ucrtavali vodostaj istoimene reke. Taj kamen je sada u Beogradu. Istovremeno, ondašnji ratari i voćari su veliku pažnju poklanjali običajnom kalendaru, kojem se danas mnogi vraćaju.



- Postojali su običaji koji su ukorenjivani vekovima kod naših ljudi - podseća Stanojević. - Tako je posebno bio važan dan Svetog Marka, 8. maja. Predanje govori da, ako je tog dana lepo vreme, onda tokom leta neće biti velikog grada koji bi mogao da uništi letinu. A grad je bio najveći neprijatelj svakog seljaka. Narodni kalendar je duboko poštovan, pa je tako tog dana održavana litija tokom koje su svi okupljeni lupali u tepsije, sačeve i druge metalne predmete kako bi bukom odagnali gradonosne oblake, i tako sačuvali njive i voćnjake od udara ledenih kugli.

Naš sagovornik je dugo skupljao znanja vezana za ljudski strah koji izaziva pogled na oblačno nebo. Kada se oblaci „naroguše" i zaprete nevremenom, mnogi bi bili za nekoliko trenutaka osuđeni na siromaštvo, jer su morali da prehrane porodicu do naredne godine, a to bi bilo bezmalo nemoguće, jer bi im rod bio uništen.

Tako su još u drugoj polovini 19. veka u Francuskoj, u oblastima gde su najbolje rađali vinogradi, vinari počeli da pucaju u nebo.

- Znamo da su 1880. godine pokušavali gradonosne oblake da preobrate u kišne. To su činili tako što bi istucali cigle na sitne delove, pa bi prah koji bi tako dobili stavljali u top i pucali u oblake. Suština je u tome da sitne čestice treba ubaciti u oblak, kako bi one za sebe vezivale vodene kapi, pa se ove ne bi ledile i stvarale led. Kada ih top izbaci ispod oblaka, on ima određenu usisnu moć i privuče ih unutar sebe, tako da čestice mrvljene cigle makar donekle mogu da obave svoju ulogu.

Pucanje u oblake

Kod nas je ovaj običaj vrlo brzo primenjen, samo nekoliko godina kasnije.

- Profesor dr Milan Nedeljković, koji je osnovao Meteorološku opservatoriju, doneo je top izliven u bronzi, čija cev je postavljana gotovo vertikalno, dakle usmerena ka nebu. Punjen je sitnom, istucanom ciglom, a barutna eksplozija ga je izbacivala visoko u atmosferu. Ostale su beleške da je iz takvog topa pucano u gradonosne oblake 1885. godine, a da je čak nekoliko takvih topova korišćeno malo kasnije, kod Bukovskog manastira u okolini Negotina, ali i u Župi Aleksandrovačkoj.

Drugo „oružje" za borbu protiv grada bila su crkvena zvona.

- Stotinama godina su pred oluje naši preci iz sve snage udarali u crkvena zvona. Podizana je strahovita buka, kako bi talasi koje bi izazvali ovi udarci uticali na razgrađivanje leda u oblacima.

Dabome, malo je verovatno da je na ovaj način bilo moguće postići neki ozbiljniji učinak, ali je sigurno da su se naši preci na sve načine borili kako bi izašli na kraj sa strašnom pretnjom sa neba koja bi mogla da im uništi godišnji trud.

Danas u krugu manastira u Rakovici postoji veliko zvono koje je imalo upravo taj zadatak: da se bori protiv gradonosnih oblaka. Na njemu baš tako i piše, da je to zvono protiv oblaka, i da je izliveno 1927. godine.DNEVNIK

U dnevniku koji su vodili osmatrači u stanicama širom Srbije s kraja 19. veka, na svakoj strani je stajala jasna oznaka ko raspolaže ovim dokumentom. Kako kaže Stanojević, svukud je pisalo: „Ovaj dnevnik je vlasništvo Kraljevine Srbije."

BILjKE I VREME

Danas postoji poseban način proizvodnje hrane, koji u svetu uzima sve više maha, a stručno ga zovu „biodinamičkim". On je potpuno suprotan korporativnom GMO načinu okretanja poljoprivredi, a vraća se starim iskustvima ratara.

Nekadašnji seljaci su vodili tačnu evidenciju koju biljku valja saditi u kojim vremenskim uslovima, a pogotovo u odnosu na Mesečeve mene.

SVETI MARKO ZAŠTITNIK

Pričajući o narodnom kalendaru, tradiciji i obeležavanju Svetog Marka kao zaštitnika od vremenskih nepogoda, Časlav Stanojević se posebno seća 2011. godine kada je naročito obratio pažnju na narodna verovanja.

- Te godine je o ovom velikom crkvenom prazniku bilo veoma lepo vreme. I zaista, toga leta gotovo da nije bilo potrebe da ispalimo nijednu protivgradnu raketu.



DRAGOSLAV ŠEKULARAC BIO NESUĐENI METEOROLOG

GREŠKE I SANKCIJE

Veliki, nestašni dečko jugoslovenskog fudbala Dragoslav Šekularac, ostao je zapamćen po neverovatnim sportskim egzibicijama.

Pa ipak, široj javnosti je manje poznato da je ovaj sportista bio nesuđeni meteorolog. Naime, u mladosti je pohađao srednju meteorološku školu. Anegdota koja je ostala gotovo zaboravljena, govorila je kako su ga upitali otkud ga je životni put odveo baš u pravcu ove nauke, a navodno je duhoviti fudbaler odgovorio: „Otišao sam u meteorologe, zato što imam afinitet prema greškama bez sankcija."


dnevno