Ribolov na plovak





Mnogi grese smatrajuci da je ribolov na plovak, ribolov za pocetnike. Ribolov na plovak, osim sto omogucava brzo i efikasno hvatanje velikog broja najrazlicitijih vrsta ribe, pretstavlja i jedan izuzetno interesantan nacin ribolova. Plovak pretstavlja nasu vizuelnu vezu sa ribom i zato ga traba pazljivo birati. Za svaku mogucu kombinaciju ulova (tekuca ili stajaca voda, dubina, vetar, vrsta ribe...) postoji odgovarajuci plovak, pa iako se cesto cini nebinto, pravilan izbor plovka je cesto oducujuci faktor.





Ribolov plovkom mozemo podeliti na vise nacina, dva naj vaznija su da li lovimo na tekucim ili stajacim vodama, i da li lovimo grabljivice ili biljojede.
Lov grabljivice na plovak predstavlja vrlo efikasan metod, posebno u hladnijim jesenjim danima. Mozemo koristiti klizeci ili fixni plovak.

Lov grabljivica fixnim plovkom uglavnom koristimo za lov na manjim dubinama (do 3m). Koristimo plovak odgovarajuce nosivosti, u zavisnosti kolika nam je riba mamac (kako ga nebi stalno potapala) i sistem montiramo na dva nacina. Prvi nacin je za terene sa potpuno cistim dnom, na kojem nema bojazni da ce se mamac upetljati o neku podvodnu prepreku. Poenta sistema je prezentovati mamac sto blize dnu, kako bi isprovocirali grabljivicin napad. (na takvim terenima grabljivice se najcesce skrivaju u kakvom ulegnucu u dnu). Na osnovni najlon montiramo dva olova, na medjusobnoj udaljenisti od oko 10cm, ispod postavljamo virblu, i na nju kacimo predvez sa trokrakom ili jednokrakom udicom(uko lovite stuku pozeljno je koristiti sajlicu)(sl.1). Ukoliko imate koristite ribe dna, sto zbog lakseg raspoznavanja od strane grabljivice, sto da nebi pokusavala da izlazi na povrsinu i tako mrsila najlon. Kada lovimo na terenima sa dosta podvodnog krsa, ili jako zatravljenim terenima, ribicu prezentujemo u nesto visim slojevima vode. Na osnovni najlon montiramo jedno olovo, a na 20-ak cm iznad njega treba da je virbla sa predvezom na kojem je udica. Duzina predvaza treba da je nesto kraca nego odstojanje virble od olova, kako bi riba u svakom trenutku bila iznad nivoa olova. Kod nas se ovim sistemima najcesce lovi stuka, a desavaju se i nenamerni ulovi smudja ili bandara.


Lov grabljivica klizecim plovkom uglavnom koristimo na vecim dibinama, najcesce preko 3m(tj. dubinama vecim od duzine naseg stapa). Na ovaj nacin uspesno se love stuka i smudj na stajacim i sporotekucim vodama. Nacini montiranja sistema su slicni kao i kod fixnog plovka, a razlika je u tome sto plovak nije fixiran na osnovni najlon, vec se slobodno krece u intervalu koji smo mu odredili granicnicima.
Lov biljojednih vrsta ribolovom na plovak veoma je raznovrstan. Za pocetak je najbolje da povezemo kretanje plovka na povrsini sa onim sto se desava ispod nje. Kada plovak pocne da se izdize, i potom poleze, znaci da je riba uzela mamac, i krenula ka povrsini, neutralizujuci tako teret olova. Kada plovak tone, riba, sa mamcem u ustima, krece na dole, ili pak u stranu...sve to mnogo bolje mozete da razumete na sledecoj slici:



a) lagano kretanje ribe na dole, po uzimanju mamca
b)lagano kretanje ribe na gore, po uzimanju mamca
c)potpuno poleganje plovka usled neutralisanje tezine olova
d) potpuno potapanje plovka usled naglog kretanja ribe u stranu
Ribolov biljojednih vrsta na plovak deli se na tri vrste: ribolov spustanjem, ribolov cekanjem, i ribolov podizanjem.

Ribolov spustanjem (sl.br.4)najcesce se koristi na mestima sa jednolicnim i cistim dnom, poput sljuncanih klizista, a jos je primenljiv i na mestima gde se spajaju dva toka, i dno je u kaskadama, ili je prepuno rupa. Sistem se koristi na tekucim vodama i montira se tako da je udica na 30-ak cm od olova. Najbolje je staviti par sitnijih olovaca kako bi se tezina ravnomernije rasporedila i tonjenje mamca ucinilo sto prirodnijim. Dubina treba da je podesena tako da mamac jedva dodiruje dno, na najplicim mestima. Pozeljno je u veci mrezasti dzak staviti ciglu kao otezanje, zatim napuniti nekom hranom, poput hleba i kuvanog krompira, i spustiti na zeljeno mesto pecanja, a plovak pustati da ga voda nosi pokraj njega.



Ribolov cekanjem koristi se uglavnom na stajacim i sporotekucim vodama. Kao sto i ime kaze njime ne trazimo ribu vec je cekamo na odredjenom mestu, uz pozeljno hranjenje mesta. Praktican je za mesta sa dosta podvodnih prepreka i veoma zatravljena mesta, na kojima prezentujemo mamac u blizini tih zaklona i pokusavamo ribu da izvucemo do toga mesta. Mamac stoji nepomicno na dnu i
nalazi se na 30-ak cm od olova. Razlog za to je da riba pri uzimanju mamca ne primeti otpor olova i da ga dobro pokupi pre nego oseti otpor. Obicno vidimo snaze udarce, u vidu nosenja plovka u stranu ili podvlacenje. Olova je najbolje rasporediti na manjem rastojanju po nekoliko komada, kako bi pravilno raspodelili tezinu. Primer montiranja sistema za ribolov cekanjem mozete videti na slici br. 5.



Ribolov podizanjem veoma je slican ribolovu cekanjem, i takodje se primenjuje na sporotekucim vodama i na stajacicama. Osnovna razlika je u postavljanju udice. koja na ovom sistemu ide na svega 5 do 7.5cm od olova, tako da potez registrujemo i pri najmanjem kontaktu ribe sa udicom. Ribo momentalno preuzima tezinu olova, tako da se plovak izdize i polako poleze, sto je trenutak za kontru. Najbolje je montirati jedno vece olove, ali se takodje moze upotrebiti niz sitnijih, ukoliko ucinimo to, pozeljno je da su gusto zbijena kako bi brze prenela opterecenje na ribu. Ovaj sistem se najcesce korisit u lovu liljaka i saranja, a odlican je i u nocnom ribolovu, sa svetlecim plovcima (mnogo je uocljivije kretanje nego kod “cekanja”). Primer ovog sistema mozete videti pod brojem 6.
U ribolovu plovkom postoje razne varijante i podsistemi, a takodje je dobro pridrzavati se i nekih prakticnih saveta: razdaljina udice od najdonjeg olova mora biti manja nego razdaljina najgornjeg olova od plovka(kako nebi bilo mrselja prilikom zabacaja), ukoliko pecamo blizu obale olova treba da su gusce zbijena nego ukoliko
pecamo na veci razdaljinama, i naravno, primama je cesto odlucujuci faktor pri pecanju na plovak...


(Ribolovac)

Plovak je bez premca



Bez namere da umanjim značaj ostalih tehnika, plovak je za mene uvek prvi izbor. Kako sve u životu ima svoju svrhu, tako i izbor tehnike ribolova zavisi od mnogo stvari koje jedino život može da režira, jedinstveno i neponovljivo. Kao neko ko je odavno svrhu svog postojanja pronašao u ribolovu, želim da prenesem neka od svojih razmišljanja.



Zbog čega plovak? Zbog toga što nudi onaj prefinjeni osećaj direktnog kontakta sa ribom, pružajući mogućnosti koje nisu svojstvene drugim tehnikama. Tačno je da i u varaličarenju, mušičarenju i drugim tehnikama postoji dosta sličnosti, ali jedino u plovkarenju možete namamiti ribu prihranom, pretražiti teren i dati mamcu tačno onoliko živosti koliko je neophodno da sistem bude delotvoran. Iz preambule se vidi da je ova tehnika kompleksna jer se sastoji iz više bitnih elemenata, pa bi i priča o ovome zahtevala daleko veći prostor. Evo pokušaja da se reše neke osnovne dileme.

Već je mnogo puta eksploatisana konstatacija da za brze vode treba koristiti plovak sa debljim telom (oblika kruške ili šargarepe), nasuprot stajaćim vodama gde su bolji modeli izduženih tela. Razlozi za to su kako u proporciji plovaka, tako i težištu koje u prvom slučaju može biti izraženo, ispunjavajući primarni zahtev ribolova na tekućim vodama. Nasuprot tome, model nedefiisanog težišta odlikuje povišena osetljivost, osnovni zahtev ribolova na stajaćim vodama. Naravno, svako pravilo ima izuzetke, što znači da vredi pokušati i nešto novo. Često mi se dešavalo da na Moravi, po neravnom terenu sa krupnim kamenom, u ekstremno brzoj vodi lovim skobalje na plovak oblika igle, uz dugačak predvez i razređena olovca. To je potpuno suprotno ukorenjenom mišljenju da se na taj plovak može pecati jedino na stajaćim vodama.



Ne postoji pravilo koje bi odredilo proporcije plovka, ali svakako postoje zakonitosti kojih se možete pridržavati. Telo plovka, gornja antena i stabilizator (donja antena) stoje u određenoj proporciji. Ne mogu tvrditi da je to nešto nalik „zlatnom preseku“, ali ko god ima iole smisla i osećaja za prostor može na prvi pogled prepoznati skladnu proporciju. Što je telo izduženije i tanje stabilizator je kraći, i obratno. Kod plovaka sa kratkim telom stabilizator je približno 3,5 puta duži od gornje antene plovka. Naravno, i ovde ima izuzetaka u zavisnosti od materijala od kojih se izrađuju stabilizatori (metal, karbon, fiber ili bambus), kao i od debljine antene. U svemu treba pronaći pravu meru. Prilikom dalekih izbačaja antena mora biti deblja i kraća, i obratno. Zbog toga prepuštanje mašti uvek podredite primarnim zahtevima…

(Reviri Srbije)

Ribolov deverike



Plovkom se najčešće love sitnije ribe, ali kada na udici osetite deveriku "lopataru" uživanje može da počne. Pri lovu deverike koristite najlon 0,20 i udice 10-8. Treba znati da je deverika jatna riba i kada je jednom primamite dobar ulov ne može da izostane. Mamci koje vam preporučujemo su sledeći: vodeni cvet, larva vodenog moljca, mekani valjčići od testa, crvena glista i naravno crvi. Zonu pecanja treba prihraniti u što užem krugu 1-2m u prečniku, kuvanom pšenicom, kačamakom, skvašenim izmrvljenim i dobro oceđenim hlebom i kupovnim dubinskim hranama. Deveriku smo stavili prvu na ovo stranicu zbog izuzetno zanimljivog načina uzimanja mamca. Kada deverika "uzima" mamac, 1. plovak se prvo blago iskosi zatim pređe u 2. horizontalan položaj da bi se zatim 3. munjevito ispravio i jurnuo pod vodu.
Među ribolovcima se vodi polemika -kada kontrirati. Neki su pristalice da treba kontrirati kada plovak pređe u horizontalan položaj dok drugi tvrde da kontra treba da usledi kada plovak ode pod vodu. Naše je mišljenje da su i jedni i drugi u pravu. Kada će se kontrirati zavisi od mamca koji koristite i od navika ribe na vodi na kojoj pecate. Savetujemo vas da probate kontru na oba načina, onaj koji da rezultata koristite na toj vodi sa tim mamcima.

(Pecaroš)