Polako ali sigurno, dokazi o ljudskoj umešanosti u proces globalnog zagrevanja planete tokom poslednjeg veka se gomilaju. Najveća briga čovečanstva je kako će povećanje temperature uticati na staništa mnogih vrsta, uključujući i ljudska bića. I Međunarodni panel vlada o klimatskim promenama (IPCC) i Američka nacionalna akademija nauka tvrde da previše načnika ili ignoriše ili ne razume činjenicu da se klima Zemlje rapidno menjala u prošlosti i da se isto tako može menjati i u budućnosti – u bilo kom pravcu.

Dokazi o naglim klimatskim promenama se neprestano nalaze u uzorcima leda uzetim iz dubine Grenlanda i Antarktika. Jedan od najpoznatijih primera takvih događaja je Janger Drijes hlađenje od pre oko 12 000 godina, nazvano tako po arktičkom divljem cvetu otkrivenom u sedimentima severne Evrope. Taj je događaj započeo i okončao se neverovatno brzo. Tokom čitavih 1000 godina njegovog trajanja, severnoatlantski region je bio hladniji za oko 5 stepeni. Može li se tako nešto ponovo dogoditi? Sasvim sigurno može, a pošto su se promene dogodile u okviru jedne dekade, moguće da ćemo veoma brzo postati svedoci ovakvog događaja.

Janger Drijes se događa u vreme kada orbitalna sila navodi klmu do sadašnjeg toplog statusa. Ovaj neobjašnjeni fenomen je bio predmet mnogih žučnih naučnih rasprava, baš kao i drugi događaji sa milenijumska skale.
Sada je stagnacija u jedanaestogodišnjoj aktivnosti sunčevih pega podstakla strah nekih naučnika da će se umesto da se zagreva, Zemlja možda okrenuti suprotnom periodu hlađenja. Ideja je posebno intrigantna ako se uzme u obzir da se veći deo sveta priprema za globalno otopljenje. Da li treba da se spremimo za gori scenario?
Sunčeva pega je region na Suncu koji je hladniji od okoline i zbog toga izgleda tamnije. Po jednoj teoriji, jako magnetno polje koje izaziva većinu aktivnosti sunčevih pega štiti Zemlju od kosmičkih zraka. Kada je polje slabo – tokom smanjenih aktivnosti sunčevih pega kako je to trenutni slučaj – kosmički zraci prodiru do nižih delova atmosfere i povećava se oblačnost, koja zatim dovodi do hlađenja površine.

Geofizičar Fil Čepmen, prvi Australijanac koji je postao astronaut NASA, primetio je da slike sa američke Solarne i heliosferske opservatorije pokazuju da trenutno na Suncu nema pega. On veruje da se upravo zbog toga svet rapidno hladio u periodu između januara prošle godine i januara ove godine za otprilike 0,7 stepeni Celzijusa.
„To je najbrža temperaturna promena otkako se uopšte vrše merenja, a vraća nas tamo gde smo bili 1930. godine“, izjavio je dr Čepmen Australijskim novinama. „Ako se temperatura uskoro ne oporavi, moraćemo da zaključimo da je globalno zagrevanje gotovo.“

Međutim, naučnici iz američkog Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja su objavili izveštaj u kome se tvrdi da Sunce ima neznatan uticaj na klimatske promene. Po jednoj drugoj studiji nedavno objavljenoj u Pismima Instituta za proučavanje fizičke okoline, ne postoji jaka korelacija između kosmičkih zraka i stvaranja prekrivača niske oblačnosti. Ako je to tačno, značilo bi da izostanak sunčevih pega nije neophodno indikator veće oblačnosti i kasnijeg hlađenja.
I dok je istina da su u nekim regionima sveta zabeležene rekordno niske temperature, izgleda da se drugi regioni zagrevaju. Australijski Biro za meteorologiju tvrdi da su od kraja sedamdesetih godina tamošnje temperature daleko više nego u periodu 1960-1990. Iako je u Australiji zaista bilo nekoliko hladnijih godina, temperatura je globalno povećana za 0,3 stepena Celzijusa u odnosu na dugogodišnji prosek. I druge zemlje su suočene sa potpuno istim kretanjima. Međutim, pošto globalno beleženje temperaturnih podataka traje relativno kratko u odnosu na istoriju Zemlje, teško je tačno znati šta ovo povećanje znači za dugoročnu perspektivu.

Hlađenje ili mini ledeno doba je teorija za koju se zalaže Čepmen, ali kaže da još uvek ima vremena da se budući događaj okrene i na drugu stranu. On predlaže preventivne mere kako bi se usporilo potencijalno hlađenje, na primer, da se buldožerima preoru sibirski i kanadski sneg kako bi postali prljavi i manje reflektivni. „Mislim da su šanse sada 50:50 da će u decenijama koje slede doći do značajnijeg hlađenja umesto zagrevanja.“

Kanadski naučnik Kenet Teping iz Nacionalnog istraživačkog saveta je takođe primetio da je solarna aktivnost trenutno u posebno neaktivnoj fazi, ali šta to znači – ukoliko uopšte nešto znači – još uvek je velika misterija. Njegov kolega Oleg Soroktin sa ruske Akademije za prirodne nauke se slaže sa Čepmenom. Soroktin veruje da, uprkos rezultatima nekih nedavnih studija, odsustvo sunčevih pega ukazuje na dolazeći period hlađenja. U stvari, on smatra da su klimatske promene nastale uticajem ljudi samo kap u moru, u poređenju sa hladnoćom koju donose neaktivne solarne faze.

I dok Soroktin savetuje ljudima da spremaju veću količinu tople odeće, većina istaknutih naučnika veruje da obilje dokaza ukazuje na globalni trend zagrevanja i da anomalije i izuzeci od pravila ne predstavljaju značajniji udar na ovaj konsenzus.
„Ne postoji apsolutno nikakva sumnja da se svet nalazi u fazi zagrevanja“, tvrdi klimatolog Tomas Rajhler. „Takav zaključak podržava 99 procenata ozbiljnih svetskih naučnika, tako da ovo nije moja proizvoljna tvrdnja“, zaključuje on.
Rajhler je verovatno u pravu, ali ne bi bilo prvi put da se opšte očekivanje pretvori u potpunu suprotnost. Iz šire perspektive, da li je zaista bitno ko je u pravu, sve dok pripreme traju? Bez obzira da li klima postaje hladnija ili toplija ili ni jedno od toga, ljudima će biti potrebne ogromne količine energije. Čak i ako prihvatimo obrnuti pristup i namerno povećamo ispuštanje gasova u atmosferu kako bismo zaustavili hlađenje, teško da bi to imalo većeg efekta od daljeg zagađivanja okoline standardnom potrošnjom energije i stvaranjem brojnih toksičnih nusprodukata.

Da li su ljudi glavni faktor trenutnog trenda zagrevanja planete? Možda, a možda ne. Ali ono što se ne može osporiti jeste da ljudi definitivno zagađuju planetu. Trenutni i budući vremenski uslovi neće promeniti činjenicu da korišćenje uglja i nafte kao energenata nije dobra ideja na duge staze. Potreba za čistom energijom, čistijim vazduhom i čistijom vodom nikada nije bila veća.

U svetu su ljudi okrenuti sve više zaštiti vodosistema i ekoloških okruženja, dok se u Srbiji vodotokovi, šume i polja i dalje koriste kao besplatna đubrišta koja se svakodnevno truju plastikom, pesticidima i drugim toksičnim otpacima. Oni koji izjednačavaju skepticizam u pogledu globalnog zagrevanja sa izjavama „baš me briga“ ili „sve to dođe i prođe“, svesno ugrožavaju zdravlje planete, svoje zemlje i svoje sopstveno. Ako se pripremimo za globalno otopljenjena na način koji će pomoći


astrodream

Zemlja ulazi u ledeno doba


Iznebuha je svet obigrala opomena da nam predstoji veliko zamrzavanje (smrzavanje), posle sveopšteg otopljenja u koje smo već zakoračili. Setite se samo filmske priče „Dan posle” u kojoj su vam pred očima promicali prizori sveta koji tone u zaleđenu tamu

U sedmicama kada su se u Kopenhagenu i drugde izlivale uzavrele strasti da Zemlji predstoji veliko otopljenje, iznebuha je svet obigrala drugačija opomena – predstoji nam novo ledeno doba! Kao kada bi vas, zagrejane i zadihane, iznenada zapljusnuo studeni vetar. Zar je moguće da su se naučnici toliko prevarili?

Setite li se filmske priče „Dan posle”, pre vašim očima još jednom će iskrsnuti prizori sveta koji tone u zaleđenu tamu, samo nekoliko sedmica nakon sveopšteg nuklearnog okršaja. Slični jezoviti događaji zbivali su se, bez ljudskog upliva, i u prošlosti.

Gledajući u sutrašnjicu, nema nikakvog razumnog opravdanja zašto se svekoliko zamrzavanje ne bi ponovilo, što podseća na gotovo podsmešljivo nagoveštenje u danima kada smo obasuti vestima da veliki zaleđeni delovi Grenlanda kopne. Zavirimo li u prošlost, pre 12 stoleća severna polulopta (hemisfera) bila je zahvaćena hladnoćom koja je potrajala 1.300 godina!

Vremenska mašina

Geološki nalazi ukazuju da je naše pretke zadesilo „Veliko zamrzavanje” kada se ogromna količina slatke vode, veća od zapremine Severnoameričkih velikih jezera, slila u Atlantski i Arktički okean. Nenadani priliv prekinuo je dotadašlje opstrujavanje toplih vodenih masa, zbog čega je temperatura znatno opala.

Prethodni podaci prikupljeni istraživanjem grenlandskog leda svedoče da su se klimatski zaokreti dešavali u trajanju od jedne decenije ili duže, najnovija izučavanja ukazuju da se odigraju za nekoliko meseci, najviše za godinu ili dve. A to je izuzetno važno saznanje, smatra Henri Malins sa Univerziteta Sirakjus (SAD). Kada se jednom dostigne „tačka bez povratka”, ljudi više neće imati priliku da nešto preduzmu!

Dve godine je Vilijam Paterson sa Univerziteta Saskačevan (Kanada) sa svojim saradnicima proučavao stvrdnuti mulj, izvađen s dna jednog starog jezera u Irskoj. Pošto su se nanosi sporo taložili, svaki sloj je u velikoj meri oličavao svojevrsni istorijski snimak, s malenim odrescima debelim svega pola milimetra, od koji je svaki predstavljao razdoblje od tri meseca. Svojevrsna „vremenska mašina” geologije, zar ne?

Cilj je bio da se dobije što potpuniji „klimatski zapis”.

Ispitivanjem ugljenikovih izotopa u svakom odresku, istraživači su u stanju da zaključe šta se zbivalo u jezeru: jezerske biljke su vezale ugljenik-12 (12 protona i neutrona u atomskom jezgru), a lišće je sačuvalo više ugljenika-13. Istovremeno su izotopi kiseonika odslikavali temperaturu – kada su životinje i biljke stvarale kalcijum karbonat, srazmera između kiseonika-16 i kiseonika-18 odgovarala je tome do koje se crte živa popela (jedino što tada nije bilo termometra).

Umireno Sunce

Ustanovljeno je da se na početku mlađeg drijasa (razdoblje velikog zamrzavanja na kraju pleistocena, pre 12.000 do 11.500 godina) jezero ohladilo i prinos živog sveta umanjio za samo nekoliko leta. Prohujalo je sto do dvesta godina pre nego što se povratilo pređašnje klimatsko stanje. Iz toga Vilijam Paterson zaključuje: nema nikakvog razloga zašto nas jako smrzavanje ne bi iznova pohodilo. U svakom slučaju, to ne može opovrgnuti da smo se zaputili ka dobu svekolikog otopljenja, što uverljivo potkrepljuje nestajanje ledenih naslaga na Grenlandu.

I ono će se okončati ozbiljnim zahlađenjem.

A u maju je obelodanjeno da se Sunce najviše umirilo u proteklih stotinu godina: nema pega, nema izliva (eksplozije). Sunčevi vetrovi su spali na poluvekovnu najnižu tačku, a pojavljivanje pega na jednovekovnu. Naučnici ne znaju čime je to izazvano, a najsumnjičaviji najavljuju malo ledeno doba, kakvo je nastupilo sredinom 17. stoleća i potrajalo sedam decenija, s nizom neuobičajeno hladnih zima na severnoj polulopti.

Istu promenu nagovestili su pre tri godine ruski astronomi, predvođeni Habibulom Abdusamatovim: sredinom veka očekuje se planetarno zahlađenje, a ne otopljenje! Za to su okrivili smanjivanje dotoka zračenja s naše zvezde. Zemlja će početi da se hladi 2012-2013. godine, a zamrzavanje će uslediti deceniju i po ili dve posle opadanja najburnijih previranja (aktivnosti) na Suncu (2035-2045).


Stanko Stojiljković
politika

Sve je moguce   Ne verujem da ce doci