.....................

Među slikama dece, Vesna Burojević izdvaja portret plave devojčice na tamnoj pozadini. Njegovu veliku vrednost uočio je Miodrag Protić i uvrstio ga među odabrana dela za prvu retrospektivnu izložbu Save Šumanovića. Ova slika često je bila deo stalne postavke u Galeriji.
- Možda je to razlog što se nekoliko devojčica prepoznalo na toj slici - govori direktorka Galerije. - Prepoznale su se Vera Petrović, Nemica Karolina Nojdhefer i učiteljica Slavica Zrnić. Sve su one bile plave, lepe, rumenih obraza, a na osnovu sačuvanih fotografija teško je utvrditi koja bi od njih mogla biti devojčica na crnoj pozadini.
Sofija Škrobot pozirala je Šumanoviću u sremačkoj narodnoj nošnji, koju joj je mama sašila kad je krenula u školu. Sedela je na rezbarenom sanduku, u kome su naše žene nekad držale svoju spremu.

[You must be registered and logged in to see this image.]

- Sanduk je bio prekriven veoma lepom šarenom krpom - ostavila je sećanje Sofija Škrobot. - Sećam se i bombona koje mi je dao na kraju... Imam još jednu neobičnu uspomenu na Savu Šumanovića. Preko puta njegove kuće je Školska ulica, sokak kojim smo mi uvek išli na nastavu. Na njegovoj ćupriji uvek sam prelazila ulicu. Kao ispred svih naših kuća i ispred Savine je bio dubok kanal. Znali smo da se Sava kupao svako jutro, jer su tu vodu prosipali u kanal. Kad bismo prelazili ulicu osetili bismo blagi miris nekog finog sapuna. Čini mi se da ga i sad osećam. 

DRAGOCENI DOKAZ
JEDINI pisani trag o ovoj seriji slika, Šumanović je ostavio u katalogu za izložbu na Novom univerzitetu, koja je realizovana krajem 1939. godine.
- Navedeni katalog je dragoceni dokaz da ovaj ciklus nije smatrao dečjim portretima - govori direktorka Burojević. - To nikako nisu bili naručeni portreti dece, nastali po želji roditelja, već studija slikara sa dubokom psihološkom podlogom, izražena veoma jednostavnim slikarskim jezikom.

[You must be registered and logged in to see this image.]

OČI SVE GOVORE


ŠUMANOVIĆ je retko slikao portrete. Poznati su portreti Miloša Crnjanskog, njegove prijateljice Antonije Tkalčić, oca, Rusalke i nekoliko autoportreta.
- Portrete nije radio po narudžbini - govori Vesna Burojević. - Polazna inspiracija umetnika bio je dečji lik u psihološkom smislu, a nameće se zaključak da sva deca liče. Dečja naivnost je jedna draga osobina koja krasi samo najmlađe i ponekog srećnika. Povlačenjem paralele između slikarskog postupka i dečje prirode, slikar je na sebi svojstven način to dodatno istakao. Ovaj ciklus trebalo bi sagledati psihološki, a ne samo likovno. Opravdanje za ovakav stav, pronalazi se u načinu na koji je slikar tretirao oči i pogled dece koju je slikao. Sva deca imaju pogled odraslih osoba.
novosti.rs

Grandiozne "Šidijanke"

Izložba čuvenog ciklusa Save Šumanovića prvi put će posle 1939. godine u
 celini biti predstavljena u Šidu



[You must be registered and logged in to see this image.]



MONUMENTALNI ciklus Save Šumanovića "Šidijanke (Kupačice)", prvi put će, posle 1939. godine, 
večeras u celini biti predstavljena u Šidu. Postavkom od 35, po veličini i značaju gradnioznih "
Šidijanki", proširenom sa deset slika, koje su hronološki, stilski i tematski najavile ciklus, ali i
 sa dva serijala aktova, kojim je on zaokružen, započeće program 17. Memorijala Save 
Šumanovića.

Zahvaljujući intervenciji u prostoru šidske galerije, kako je "Novostima" rekla direktorka 
Vesna Burojević, tek je sada moguće izlaganje ovih najvećih formata u neprekidnom nizu 
od 31 metar.
Na izložbi čiji je Burojevićeva autor, u dve prostorije biće predstavljena ukupno 54 dela, kao
 svojevrsni likovni prikaz naučne monografije Lidije Merenik "Sava Šumanović - Šidijanke i 
otkrovenje nove stvarnosti", čija promocija je planirana za 25. maj.

novosti.rs

Sava Šumanović rođen je u Vinkovci, 22. januar 1896. godine, a umro je u Sremskoj Mitrovici, 30. avgust 1942. godine. Sava je bio jedan od najznačajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka. Ubrojen je i u 100 najznamenitijih Srba.
Sava Šumanović rođen je 22. januara 1896. u Vinkovcima, gde mu je otac radio kao šumarski inženjer, od oca Milutina i majke Perside (1875-1968), rođene Tubić. Kada je imao četiri godine porodica se preselila u Šid. Gimnaziju je pohađao u Zemunu, gde počinje da se interesuje za umetnost. Kasnije će se usprotiviti očevoj želji da postane advokat i 1914. godine u Zagrebu upisuje Višu školu za umjetnost i obrt. Ovu školu završava sa najboljim ocenama 1918. godine, kada počinje i da javno izlaže svoja dela.
U svojim ranim delima, Sava insistira na atmosferi i spretno koristi bojene senke i tanke slojeve boje. Pored slikarstva, bavi se ilustracijom, grafikom i scenografijom. Slikarstvo Save Šumanovića u ovom periodu pokazuje uticaje secesije i simbolizma.



Jeseni 1920 godine, Sava je otišao u Pariz i iznajmio atelje na Monparnasu. Učitelj mu je bio Andre Lot, istaknuti likovni pedagog pravca analitičkog kubizma. U Parizu se družio sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maks Žakobom i drugim umetnicima. Uticaji kubizma su vidljivi u ovoj ali i u kasnijim fazama slikarevog rada. Može se opravdano reći da je ovaj slikarski jezik Sava Šumanović doneo u Srbiju i da njegova dela ostaju najreprezentativniji primer domaćeg kubističkog slikarstva.
Narednih godina živi i slika u Zagrebu. Javnost i kritika ne prihvataju njegova dela, pa se iz protesta potpisuje francuskom transkripcijom na slikama. Godine 1924. piše studije „Slikar o slikarstvu“ i „Zašto volim Pusenovo slikarstvo“, dela koja su polazište za razumevanje njegove estetike. Ponovo boravi u Parizu 1925, gde prihvata uticaje Matisovog slikarstva.
Godine 1927. Sava Šumanović je naslikao „Doručak na travi“ koji je naišao na odlične kritike u Francuskoj. Nešto kasnije je za 7 dana i noći intenzivnog rada naslikao sliku „Pijana lađa“ koju je izložio na salonu nezavisnih. Inspiracija za sliku je bila istoimena pesma Artura Remboa koja je do njega došla preko Rastka Petrovića koji mu ju je recitovao. Druga inspiracija je bila slika Teodor Žerikoa „Splav Meduza“. Kritičari su ovo delo dočekali sa podeljenim kritikama, a Sava je iscrpljen radom teško podneo one negativne.
Vraća se u Šid 1928. godine umoran od teških uslova života, rada i loših kritika. U Šidu slika sremske pejzaže, a njegovu samostalnu izložbu u Beogradu kritičari su veoma pozitivno ocenili. Novac od prodaje slika omogućio mu je da ponovo ode u Pariz, kada i nastaju značajne slike: „Luksemburški park“, „Crveni ćilim“, „Most na Seni“. Ova dela karakteriše poetski realizam i umereni koloristički ekspresionizam.
Šumanovićeva dela iz poznijeg perioda se odlikuju svetlim bojama, i lirskom atmosferom. Svoj stil, koji sam naziva kako znam i umem, prilagođava motivu. Po povratku u Šid, 1930. godine slika lokalne pejzaže i aktove. Tri godine radi na ciklusu velikih platana „Šiđanke“, a kasnije na ciklusu „Beračice“, posvećenom berbi grožđa.

Za vreme Drugog svetskog rata Šid ulazi u sastav Nezavisne Države Hrvatske i ćirilica je zabranjeno pismo, pa se Sava iz protesta ne potpisuje već samo označava godinu nastanka slike.
Na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1942. godine, Savu su, zajedno sa još 150 Srba iz Šida, oko 6 sati ujutru, uhapsile ustaše i odvele u Sremsku Mitrovicu. Svi oni su posle mučenja streljani, verovatno 30. avgusta, posle čega su sahranjeni u zajedničku masovnu grobnicu.
Njemu u čast ustanovljena je i slikarska nagrada Sava Šumanović,m a njegov rodni Šid postao je sinonim za njegovo ime.

SD