Klasičan kišobran sačinjen od žica i platna koje se prilikom malo jačeg vetra krivi i lomi ne uspevajući da nas sačuva od kiše, polako odlazi u prošlost. Kako se čini, budućnost nam nudi novi izum koji će nas od padavina štititi vazduhom.

Ne postoje precizni podaci o tome ko je izmislio kišobran, ali se pretpostavlja da je nastao korišćenjem velikih listova kojima su ljudi pokrivali glavu da bi se zaštitili od kiše ili sunca.

Prema arheološkim nalazima, suncobran je u drevna vremena nastao u Kini, odakle je putem svile stigao do Asirije, Indije, Persije i Egipta. U to vreme su mogli da ga priušte samo oni koji su imali visok položaj i ugled. Prva poznata slika kišobrana se nalazi na trijumfalnom spomeniku Sargonu Akadskom, nastalom oko 2400 godine p.n.e, na kojoj je kralj prikazan na čelu vojske dok sluga iza njega nosi suncobran (današnjij Irak).

Iako su ga kao pomoć za zaštitu od sunca koristili još stari Grci, a stari Rimljani da bi se zaštitili od kiše, on je istinski zaživeo u Evropi tek u osamnaestom veku, kada su trgovci iz Kine doneli papirni kišobran.

Dok su na Dalekom istoku suncobran smeli da koriste samo kraljevi i najviši državni poglavari, danas ne postoji porodica koja u svom posedu nema bar jedan kišobran. Mada je nastao u drevna vremena, osim što je postao lakši za nošenje, sam oblik kišobrana se tokom godina nije mnogo promenio.

Sada se čini da je došlo vreme da se pozdravimo sa kišobranima koji se krive i kidaju usled naleta vetra, a potom nam mokri kvase torbe. Grupa kineskih inženjera i dizajnera je napravila nevidljivi kišobran koji se sastoji samo od drške i vazdušnog štita. Mada zvuči neverovatno, ovako dizajniran kišobran usisava vazduh kroz otvore na dnu drške, stvarajući na taj način pravu vazdušnu zavesu koja ne samo da uspešno odbija kišne kapljice, već i omogućava nesmetani pregled okoline.

Ovaj neobični izum dizajnera Je Sung Parka i Vu Junga u sebi ima litijumsku bateriju koja pokreće motor koji izduvava vazduh u različitim pravcima, a u sebi sadrži regulator pomoću koga može da se podesi jačina izduvavanja u odnosu na obim padavine.

Za sve one koji žele da posmtraju nebo po kiši, a da pritom ostanu suvi, vazdušni kišobran bi trebalo da se nađe u prodaji do kraja naredne godine. Ovako dizajniran doprineće da korisnik više ne mora da pazi da nekome na ulici "ne izbije oko", ali ostaje otvoreno pitanje kako će na njega reagovati oni prolaznici po kojima prska kiša sa tuđeg kišobrana?



medias

Mislim da u budućnosti čovjek neće trebati kišobran.
Sve će biti programirano.
Tko voli kišu, dozvoliće da pada po njemu.
A tko ne voli, njega će kiša mimoići.