Od zaprežnih do klimatizovanih tramvaja: istorija gradskog prevoza u Beogradu


BEOGRAD - Četrnaestog oktobra 1892. godine u Beogradu je počela da vozi prva tramvajska linija od Kalemegdana do Slavije. Iako na konjsku vuču, vožnja ovim tramvajem bila je početak funkcionisanja gradskog prevoza.



Najnoviji tramvaj koji uskoro stiže u GSP "Beograd"

Danas čekamo novih 250 autobusa, “španske tramvaje” a ponekad na ulicama uživamo i u jedinom primerku engleskog “Lejlanda” na svetu, koji krasi muzej GSP “Beograd”...

Poslednjih decenija XIX veka Beograd je počeo da se oslobađa sinonima za “tursku varoš” i počeo da dobija obrise savremenog grada. Tada počinje i razvoj gradskog prevoza. Tramvaj na konjsku vuču pre srpske prestonice imali su samo London, Pariz, Njujork i Berlin.



Prvi tramvaj s konjskom vučom


Tek pošto su 1903. godine poslovi oko izgradnje tramvajskog saobraćaja i električnog osvetljenja prešli u ruke belgijskog kapitala - takozvanog Belgijskog anonimnog društva, godinu dana kasnije pojavio se tada moderan, tramvaj na struju potisnuvši one sa konjskom zapregom. Beograđani koji uživaju u čarima prestonice, iako su u poodmaklim godinama, sećaju se u kakvim smo se sve tramvajima vozili u posleratnoj istoriji.

- Šezdesetih godina imali smo tramvaje sa asfaltiranim podovima. Osećaj je bio neverovatan. Kao da stojite na trotoaru a vi ste u stvari u zatvorenom prostoru i vozite se. Zvali smo ih “Belgijanci”, ne sećam se kako se zvala firma koja ih je proizvela - priča Boško Nestorović (65), bivši vozač GSP “Beograd” koji je sada u penziji.



Britanski neuništivi "lejland"

Veliku pažnju u ovom vremenu izazvali su popularni “lejlandi”, autobusi koji su pravljeni za afričko tržište. Nisu imali sistem za grejanje, pošto je konstruktor iz Engleske računao da zbog afričke klime to nije potrebno, a mnogi tvrde da su u to vreme bili najsavremenija vozila.


- To je autobus fantastične izrade, superluksuzan za taj period, sa poluautomatskim vazdušnim menjačem. Prelazio je po milion kilometara bez generalne popravke. Zimi nisi mogao da ga upališ, tako da smo ga mi vozači palili u novembru da bi on bukvalno radio celu zimu bez prestanka, do marta otprilike. Kad završimo radni dan ostavimo ga u garaži na Dorćolu da “brekće” celu noć. Onda ga kolega preuzima ujutro - seća se Nestorović, čovek koji je do pre nekoliko meseci bio zadužen za održavanje jedinog “lejlanda” koji postoji u svetu, a nalazi se u garaži GSP “Beograd”.


Trolejbusi su uglavnom dolazili “sa strane”, mada smo i mi imalu fabriku “Goša” koja ih je proizvodila.



Trolejbusi iz šezdesetih godina XX veka


- “Ansaldo”, “reno”, “goša” ti modeli su se vozili Beogradom sedamdesetih godina. Ali to vreme ostaće upamćeno po tome što je trolejbuski saobraćaj maltene ukinut, zadržana samo linija 11.

- Trole su imale crvene podove, rebraste lajsne sa strane. Najpopularniji je bio trolejbus od aluminijuma, koji je išao ulicom i blještao, kao da je srebrni - priča Nestorović.

Danas se vozimo u novim trolejbusima marke “belkomunmaš” (Grad Beograd kupio 83 vozila), čekamo isporuku 30 tramvaja iz Španije (u maju stiže prvih nekoliko), a prema najavama iz GSP “Beograd” će u narednom periodu kupiti i 250 novih autobusa.

blic