Prvi tramvaj u Beogradu 1892. na konjsku zapregu


Pre 122 godine Beogradom je prošao prvi „konjski tramvaj“ na liniji od Kalemegdana do Slavije. Posle dve godine, 1894., ukupna dužina pruge iznosila je 9,5 kilometara, a vozni park brojao je 17 tramvaja.

Pred Prvi svetski rat, Beograd je imao osam tramvajskih linija, ukupne dužine 21,6 kilometara, 24 električna tramvaja i 12 prikolica. Autobuski saobraćaj uveden je 1928. godine, a pred Drugi svetski rat Beograđani su imali 12 autobuskih linija i 87 autobusa. Tramvajski saobraćaj odvijao se na 10 linija, dužine 81,5 kilometara, a vozni park brojao je 154 voziča. Prvi trolejbus pojavio se u Beogradu na Prvomajskoj paradi 1947, a prva trolejbuska linija Kalemegdan-Slavija otvorena je mesec i po dana kasnije. Danas, na ulicama Beograda svakodnevno je u saobraćaju 1361 vozilo na 135 linija, a dnevno prevezu 1,6 miliona ljudi.

Na zgradi Depoa u Bulevaru kralja Aleksandra broj 66 spomen ploča podseća da je odatle 14. oktobra 1892. godine krenuo prvi tramvaj sa konjskom vučom. U vreme kada je Beograd imao samo 40.000 stanovnika i bio znatno manji, mogli ste ili pešačiti ili koristite otvorene ili zatvorene fijakere. Proći će čitava decenija pre nego što na beogradske ulice stigne prvi automobil.
U Beogradu je te godine bilo puno gostiju. Jedan od njih bio je i Nikola Tesla elektro-tehničar iz Pešte, kako je zabeleženo 1. juna po novom kalendaru, u knjizi gostiju u gostionici prve kategorije „Imperijal“ u ulici Vase Čarapića. Osim njega bilo je u Beograd i puno francuskih državljana koji su radili na beogradskoj varoškoj železnici kako je tada nazivan tramvaj. U Beograd je nekako u to vreme stigao još jedan Francuz, ali sasvim drugim povodom. Alber Male istoričar došao je na poziv namesništva da mladom kralju Aleksandru Obrenović bude profesor istorije diplomatije. O svojim aktivnosti u Beogradu vodio je dnevnik i uredno izveštavao svoju vladu o prilikama na dvoru i u prestonici.
O svečanom otvaranju tramvajske pruge u svom dnevniku Male je nekom greškom pod četvrtak 13. oktobar zabeležio: „U 11 sati otvaranje i blagoslov pruge od strane mitropolita Mihaila, sa dvojicom vladika i brojnim sveštenicima obučenim u bogate odežde na vizantijski način; mitropolit sa papskom krunom koja se blešti od dragulja. Postavka je veoma jednostavna: na Terazijama pored pruge jedan kuhinjski sto pokriven belim stolnjakom; velika žuta voštanica-još i večeras gori u predvorju kompanije-kadionica, krst. Sve se to dešava ispod dva velika drveta, radoznala gomila gura se kao i svugde, a na rastojanju je drže ni malo grubi a ipak uvažavani policajci…i nekoliko žandarma. Seljaci u poluistočnjačkoj odeći izdigli se na postolja polupostavljenih električnih svetiljki, što predstavlja neobičnu i simboličnu sliku…A na ulici rulja juriša na tramvaje: klinci, svaki sa po dva marjaša za vožnju-za njih će ova igra sigurno biti jedna od najlepših u životu-gaze jedan preko drugog na papučici, kaskaju oko kola, vešaju se iza platforme. I kako je ljudski rod uvek isti, pa oni što su naišli na zlatnu žicu ne dozvoljavaju drugima da priđu, tako i oni koji su uspeli da se popnu u čudesno vozilo sami postaju čuvari ulaza i, naoružani štapovima, sprečavaju svoje manje srećne drugove da se provozaju novim izumom makar za tren. Odrasli i sami radoznalo posmatraju. Oni gledaju s ivice trotoara, pa se gurkaju laktovima: „Hajde, penji se!“ I Panurgijeve ovce kreću jedna za drugom u Srbiji kao i u Francuskoj.“
Prvi tramvaj vozio je na liniji od Slavije do Kalemegdanskog parka. Kao i mnoge druge fotografije tog vremana i ovu, na kojoj se vide otvorena tramvajska kola ispred Kalemegdanskog parka, napravio je advokat Marko Stojanović.


beogradskesetnje.