SVETLOST IZMEĐU OKEANA


Do ovog dela sam došla otkrivši da su moji omiljeni glumci današnjice ( inače par u stvarnom životu) Michael Fassbender i Alicia Vikander snimili zajednički film čija se premijera očekuje 2. septembra na Venecijanskom filmskom festivalu. Film je ekranizacija bestselera M.L. Stedmana u izdanju Lagune.

U samom fokusu priče je mladi bračni par - Tom i Izabela. Njihovu svakodnevnicu ispunjava miran ali srećan život na zabačenom ostrvu na kom je Tom, nakon Prvog svetskog rata pronašao posao svetioničara. Početnu sreću narušiće Izabelina tri neuspešna pokušaja da rodi dete. Kada jednog aprilskog jutra na obalu se nasuče čamac sa mrtvim čovekom i bebom, Izi i Tom će doneti odluku krajnje iracionalnu i emotivnu koja će promeniti ne samo njihov život već i život svih ljudi oko njih.

Iako se na momente čini kao sladunjav, ljubavni roman, pogotovo u početnom delu knjige, nakon Tomovog i Izabelinog odlaska na ostrvo "The light between oceans" postaje jedna od najdirljivijih i najtužnijih romana koje sam pročitala do sada. Vrlo realna i emotivna priča najviše se bavi pitanjem morala i odlukama koje donosimo osluškujući srce i ljude koje volimo, zanemarujući često razum.

Ovo je inače jedan od najprodavanijih romana u svetu, a dobio je sve moguće i najprestižnije književne nagrade u Australiji, poput "Book of the year" koju dodeljuje Australian Book Industry Award ( ABIA).

SNEŠKO

Već više od godinu dana nemam dilemu da najbolje krimi priče i serije rade Skandinavci. To dokazuje plejada pisaca sa Severa na čelu sa maestralnim triom - Ju Nesbeom, Arnaldurom Indridasonom i Jusi Adler-Olsenom čiji romani spadaju u najprodavanije i najpopularnije knjige trenutka.

Iako za sada blagu prednost dajem Indridasonu ( Močvara, ljudi, znate kakva trilerčina!) evidentno je da je začetnik ali i majstor krimi romana Ju Nesbe od koga sam do sada čitala Crvendaća, Solomonovo slovo i Lovce na glave (film je možda i bolji od knjige!). Na čekanju su Utvara i Slepi miš.

Kao i u svim njegovim delima glavni lik u Snešku ( uskoro se očekuje i ova ekranizacija sa Fassbenderom u glavnoj ulozi je Viši inspektor policije u Oslu, Hari Hule koji na samom startu priče dobija anonimno pismo s potpisom "Sneško" baš u momentu kada nestaje udata žena po imenu Silvija Otersen. Uporedo sa istragom Hari pokušava da opet osvoji svoju bivšu devojku koja ima novog dečka Matijasa, inače cenjenog lekara.

Originalno, drži pažnju, čita se u dahu, i stalno kad mislite da ste pre Harija shvatili ko je ubica, Nesbe vas preduhtri.

E dok sam nakon prvog romana čak i malo koju suzu pustila na plaži, a posle Nesbea konstantovala da Skandinavci nisu normalni kako pišu trilere, ovaj roman me je oduvao!! Ali bukvalno!! Savršen. Jeziv. Brutalan. Takođe realan. Toliko zanimljiv da vam je draže da ga čitate nego da se kupate i sunčate. Toliko.

Nacuo Kirino je književni pseudonim Mariko Hašioke, japanske spisateljice koja je prvobitno pisala ljubavne romane i manga priče da bi se kasnije dokazala u trilerima zbog kojih se danas smatra jednim od najboljih pisaca krimi romana u Japanu.

Njena dela nisu konvencionalni krimi romani samim tim jer Japanci prosto pišu drugačije. Uzmite na primer Murakamija ali i fantastične pisce koje izdaje Tanesi. Uostalom, da li ste ikada pogledali neki japanski triler? Kod njih nema prikrivanja krvi, nasilja. Kod njih je sve verodostojno, realno i autentično.

A "Slobodna" je više nego uverljiva i realna i prati priču žene koja nakon zanemarivanja, psihičkog i fizičkog maltretiranja ubije u nehatu muža. U pomoć pri zataškivanju zločina joj pritrčavaju u pomoć koleginice iz fabrike u kojoj žena radi noćnu smenu pakujući lunch paketiće. Međutim, 4 žene ne znaju da će u celu priču uvesti bivšeg jakuzu sa nasilničkom prošlošću kao i pohleponog zelenaša i svoje lične probleme koji će im život učiniti paklenim i ugroženim.

Dok čitate imate osećaj da gledate film. Odavno, ali odavno nisam pročitala ovako neobičan, a opet realan i ubedljiv triler koji ne mogu da uporedim ni sa jedinim drugim! Za svaku preporuku!

Promocija knjige 


’’Veći od života (Bukovski ovo nikada nije radio)’’


Knjižara ’’Magistrala’’ u Domu kulture ’’Studentski grad’’ na Novom Beogradu 
biće večeras domaćin pesniku Dušku Domanoviću koji će premijerno ljubiteljima
 poezije u prestonici predstaviti svoju knjigu ’’Veći od života (Bukovski ovo nikada
 nije radio)’’.





Duško Domanović


Prema rečima istoričara umetnosti Nebojše Milenkovića to delo predstavlja 
poeziju preopterećenih nerava gde se ciklično smenjuju proplamsaji smisla
 i ambisi ličnog i kolektivnog besmisla.

- U inteligentnom, lucidnom, autorefleksivnom, permanentnom dijalogu
 - kako sa samim sobom, tako i s vlastitim pesničkim precima (Morisonom, 
Crnjanskim, Miljkovićem, Branom Petrovićem, Liberom Markonijem…) 
Duško Domanović progovara o sebi i vlastitom snalaženju i nesnalaženju
 u svetu u kom živi(mo) – napisao je Milenković u pogovoru Domanovićeve
 knjige.
Podsetimo, Duško Domanović (38) rođen je u Adranima kod Kraljeva. 
Po obrazovanju filozof, radi kao slobodni novinar i objavljuje prozu i poeziju 
u periodici, na internet portalima i na svom blogu. Njegova knjiga pesama 
’’Nedelja popodne’’ i zbirka priča ’’Puna linija’’ veoma brzo su osvojili srca 
buntovne i mlade čitalačke publike.
Pored autora, poetskoj večeri koja počinje u 19 sati prisustvovaće i 
Jovan Gvero u ime izdavača iz Studentskog kulturnog centra Novi Sad.

blic.rs

" Nula K "

Don DeLilo






Svako bi voleo da bude vlasnik kraja sveta. Samo veliki pisac sme da započne roman takvom rečenicom, koja čitaoca najpre zaprepasti mračnom i pretećom lepotom, a potom podigne njegova očekivanja do visina u kojima nije moguć ni najmanji kompromis sa osrednjošću. Don DeLilo je te visine odavno osvojio: prefinjeni stilista čiji tekst postojano osvaja i pleni hipnotičkom snagom, vizionar čijim se delima vraćamo pored ostalog i zbog toga da bismo u njima pronalazili u međuvremenu ostvarena proročanstva, umetnik posvećen neprekidnom preispitivanju granica neizrecivog, u svom novom romanu pod naslovom Nula K još jednom ubedljivo potvrđuje ugled jednog od vodećih pisaca današnjice.
Na početku romana, milijarder Ros Lokhart razmišlja da li da iskoristi priliku i umre zajedno sa ženom koju voli: to što je ta smrt samo privremena – jer, zamrznuti u kapsulama trebalo bi da sačekaju mogućnost da ponovo ožive – nimalo ne olakšava njegovu sudbinsku dilemu. I to je tek prva u nizu preteških egzistencijalnih nedoumica s kojima nas u daljem toku priče suočava pisac: postoji li život posle smrti, postoji li život pre smrti, da li je mogućnost izbora uvek i samo privid, da li ratovi, terorizam, i ostali jahači apokalipse savremenog sveta, zaista postaju ništavni u poređenju s uzvišenim trenucima lepote malih, običnih ljudskih života? Na ta i druga suštinska pitanja, DeLilo odgovore traži u drevnoj alhemiji ljudskog govora; mistično opčinjen tajnama koje u sebi kriju i naizgled jednostavne reči, on zna da je u njima jedina večnost koju može deliti s čitaocem. Ta večnost isijava iz svake rečenice njegovog novog romana. 
 
Zoran Paunović

„Lanzarote i drugi tekstovi“ Mišela Uelbeka – prvi put na srpskom

Ovu zbirku čini niz izuzetnih priča i eseja na teme koje opsedaju Uelbeka – književnost, seks, smisao života i smrti, te dubina otuđenja savremenog čoveka od svoje okoline. Za one koji ga do sada nisu čitali ovo je odlična prilika za upoznavanje, a onima koji ga redovno čitaju ovo će biti prava poslastica.

„Četrnaestog decembra 1999, usred popodneva, shvatio sam da će mi doček Nove godine verovatno propasti – kao i obično.
Skrenuo sam nadesno, u Aveniju Feliks-For, i ušao u prvu turističku agenciju. Devojka je trenutno bila zauzeta jednim klijentom. Beše to neka brineta s bluzom iz domaće radinosti i pirsingom u levoj nozdrvi; kosu je ofarbala kanom. Tobož nehajno, počeo sam da skupljam prospekte sa štandova.
– Mogu li da vam pomognem? – začuo sam posle jedno minut vremena.
Ne, nije mogla da mi pomogne; niko nije mogao da mi pomogne.
Sve što sam želeo bilo je da se vratim kući i da češkam jajca prelistavajući kataloge hotel-klubova; ali ona je započela razgovor, i ja sad nisam znao kako da ga izbegnem.“
Ovako počinje priča Lanzarote vodećeg savremenog francuskog pisca Mišela Uelbeka. Poznavaocima njegovog dela neće promaći da je ova noveleta poslužila kao osnova za uspešni roman Mogućnost ostrva, ali i da se može čitati kao autonomno delo kontroverznog autora i kao uspešan literarni eksperiment.Mišel Uelbek (Michel Houellebecq, 1956), pesnik i romansijer, najtiražniji i najprevođeniji je savremeni francuski pisac. Književnošću počinje da se bavi relativno kasno, ali već njegov prvi roman Proširenje područja borbe (1994) postaje kultna knjiga u Francuskoj. Lišen iluzija, čovek koji na društvo gleda iz ugla usamljenika koga više ništa ne može prevariti, Uelbek doživljava svetsku slavu drugim romanom Elementarne čestice (1998). Usledili su romani Platforma, Mogućnost ostrva i Karta i teritorija.

Njegove romane, objavljene u milionskim tiražima, deo kritike je ocenio izrazima pamflet i pornografija. Izvesno je, međutim, da čak i oni koji mu zameraju zbog vulgarnog rečnika i siromašnog stila, smatraju Uelbeka sociološkim i književnim fenomenom, nezaobilaznim reperom u istoriji savremene francuske književnosti.

Sve što znamo o višoj sili potiče od prenošenja priča s kolena na koleno, a problem nastaje kada se u ime tih priča povredi ustavom zagarantovano pravo na odvojenost države od verskih ubeđenja.

Hrišćanstvo tvrdi da postoji bog čije postojanje ne možemo dokazati, ili se dokaz traži u osećanjima vernika. Teško je ne zapitati se da li bi vernici osećali postojanje boga da nisu odrastali na meridijanima kulture koja im je od detinjstva servirala predstavu o njemu – nećete naći hrišćane u još uvek izolovanim plemenima Nove Gvineje.Ako se knjiga Bog se nikad ne smeje kritikom judeo-hrišćanske i muslimanske religije svrstava u domen novog ateizma, on se onda ni po čemu ne razlikuje od predpostavljenog starog. Ako ste nekada pročitali jednu knjigu koja kritikuje slepo verovanje, čitanje naredne je bespotrebno. Mašinerija vere počiva na nepromenljivosti dogme, pa nova ateistička štiva, baš kao i stara, spas uvek pronalaze u citiranju Biblije i Kurana, ali i događajima koji su se u ime njih nanizali od jednog ateističkog izdanja do drugog.

Lambrosova knjiga, u izdanju Nove poetike, profitirala je na tome koliko i na sjajnom talentu autora za brzo i rečito poentiranje i pitko predstavljanje materije. U dokumentovanom licemerju klera, položaju žena u muslimanskom svetu i krajnje surovim delovima svetih spisa ispred ateizma gubi se i prefiks militantni, jer su jedina oružja ateiste pisane reči, istorija, naučna otkrića i ljudska prava.Znanje i brutalna iskenost, kojih Lambros i u poglavlju posvećenom Srbiji ima na pretek, često se smatraju uvredom, bezobrazlukom i cinizmom. Kako li se onda tek treba postaviti prema tumačenju atmosferskih prilika našeg patrijarha ili upornim pokušajima crkve da sekularnost države svede na mrtvo slovo na papiru?

Bog je poručio da će nas istina osloboditi, ali crkva će nastaviti da se odupire istinitom i opravdanom ateističkom argumentu i to će smatrati vrlinom. A kako i ne bi kada istina najčešće oslobađa i od nje same?

Prvi put sam sumanutost situacije današnjeg obrazovnog sistema sagledao u punom svetlu kada je u srednjoj školi, u kojoj sam radio, grupa učenika sačekala koleginicu iz biologije s pitanjem: da li je tačno da muškarac ima jedno rebro manje od žena jer je bog Adamu uzeo rebro da bi napravio Evu, kao što nam je veroučitelj rekao?“ Aleksandar Lambros

Sjajna, potpuno nesentimentalna ljubavna priča s nezaboravnom i neodoljivom junakinjom.“ The Times

U doba kada devojka nižeg društvenog položaja nikako nije mogla biti pismena, pogotovo ne do te mere da razmenjuje pisma s čovekom briljantnog uma kakav je bio Rene Dekart, Helena Jans je izuzetak i retkost, pojava koja svakako mora zagolicati maštu.

Ona radi kod gospodina Sardženta, engleskog trgovca knjigama. Iznenada u Sardžentov dom stiže novi stanar, mesje Dekart. To je onaj Dekart i za njega sve mora biti pripremljeno savršeno i kako mesje zahteva.

Ispisujući prva slova i prve reči na svom dlanu, Helena Jans postaje deo malog Dekartovog eksperimenta „da li su žene sposobne da uče“, ali kako napreduje sa umećem pisanja i još više sa umećem crtanja, tako zauzima sve bitnije i sve veće mesto u Dekartovom životu. On je opčinjen i oduševljen svime što nije primećivao u svakodnevnom životu dok mu Helena na to nije počela da skreće pažnju. Njihova dva potpuno razlčita sveta počinju da se prožimaju, a ipak ostaju odvojeni. Helena i Dekart suočiće se sa velikom nesrećom zbog koje će morati da odluče da li je njihova ljubav uopšte moguća.

„Izvanredno pitka i osećajna priča. Usmeravajući misli neočekivanim stazama i razotkrivajući Dekartov svet, Reči na mome dlanu su uistinu divan i zanosan roman.“ LoveReading

„Izvanredan roman koji istovremeno predočava prekrasnu sliku Amsterdama u sedamnaestom veku i konačno dodeljuje Heleni Jans njeno zasluženo mesto u istoriji.“ Foor Books’ Sake

Otvori pismo. Otključaj tajnu.

Preporuka godine časopisa Hello, Glamour i sajta Amazon.

Osmogodišnja Orejlija pronalazi bebu ostavljenu u snegu i donosi je u Hetvil kort, dom svojih imućnih roditelja. Na njeno insistiranje beba ostaje na imanju i dobija ime Ejmi Snou. Ali gospodari i sluge tog velikog imanja hladni su i nepristupačni, Ejmi raste odbačena, a njen jedini prijatelj i saveznik je vesela mlada naslednica Hetvil korta. Kada Orejlija umre mlada, Ejmi postaje očajna. Međutim, Orejlija joj je ostavila poslednji poklon. Svežanj pisama sa ključem za njihovo dešifrovanje. Lov na blago, čije tragove može da prati samo Ejmi. Čeka je otkriće koje će joj promeniti život, samo ako bude umela da otključa tajnu.

„Odlučna i šarmantna junakinja i dinamična, divno napisana priča koja u sebi krije zagonetku – sve što čitalac može poželeti.“ Lusinda Rajli

„Izuzetna priča autorke velikog talenta, koja će vas iznenaditi i očarati.“ Cosmopolitan

„Prelepo i potresno, veliki doprinos književnosti XXI veka.“ Toni Morison, dobitnica Nobelove nagrade za književnost

Korali je kćer tajanstvenog Profesora Sardija, zlokobnog impresarija Muzeja nesvakidašnjih bića. Svake večeri ona nastupa u velikom akvarijumu kao devojka-sirena, jedna od „živih čudesa“ poput čoveka-vuka i stogodišnje kornjače. Jedne noći Korali nailazi na intrigantnog mladića koji fotografiše drveće na divljim obalama reke Hadson.

Edi Koen je ruski imigrant koji se odmetnuo od svog oca i porekla kako bi se posvetio novom čudu tehnologije – fotografiji. Kada Edi fotografiše šokantne i tragične posledice velikog požara koji je zahvatio Njujork, uplešće se u misteriozni nestanak jedne devojke i raspaliti vatru u Koralinom srcu. Njihov susret u gradu laži, žudnje i preobražaja navešće ih na put koji će im otkriti magiju, strah i uzbuđenje ljubavi .

Opčinjavajući i uzbudljiv Muzej nesvakidašnjih bića Alis Hofman je priča o naelektrisanoj i strastvenoj ljubavi dvoje potpuno različitih ljudi koji žive u Njujorku tokom turbulentnih prvih decenija dvadesetog veka.

„Danas za mnoge romane kažemo da su ’sjajni’, ali ovaj to uistinu jeste: delom ljubavna, delom detektivska, delom istorijska priča, ali sva satkana od lepote.“ Džodi Piko, književnica

„Raskošna, živopisna i upečatljiva priča... Jedinstveno čitalačko iskustvo.“ The Seattle Times

Kada se dražesna, bezobzirna južnjačka lepotica Zelda Sejr upozna sa F. Skotom Ficdžeraldom na igranci u kantri klubu 1918, ona ima sedamnaest godina a on je mladi poručnik u vojsci raspoređen u Alabami. Nedugo potom „neosvojiva“ Zelda se zaljubljuje u njega uprkos njegovoj neprikladnosti: Skot nije ni bogat ni ugledan, pa čak ni Južnjak, i neprestano tvrdi, besmisleno, da će mu pisanje doneti i bogatstvo i slavu. Njen otac nije nimalo pod utiskom. Ali nakon što Skot proda prava za prvi roman S ove strane raja, Zelda se optimistično ukrcava u voz za sever, da se uda za njega, a da ostalo rešava usput.

Za tim će, tu u osvit doba džeza, uslediti nezamislivi uspeh, pažnja i slava, a Skot i Zelda će postati žive legende. Svi žele da upoznaju vatrenog mladog pisca skandaloznog romana – i njegovu dovitljivu i još skandalozniju ženu. Svako mesto na koje odu postaje igralište: Njujork, Long Ajlend, Pariz i Azurna obala – gde se priključuju beskrajnoj zabavi glamurozne, katkada osuđene na propast „izgubljene generacije“, kojoj pripadaju i Ernest Hemingvej, Sara i Džerald Marfi i Gertruda Stajn.

Sve izgleda novo i moguće. Isprva, čini se da nevolje iščezavaju kao jutarnja magla. Ali čak ni zabave Džeja Getsbija ne traju zauvek. Ko je Zelda, osim što je žena čuvenog – ponekad ozloglašenog – muža? Kako može da iskuje sopstveni identitet dok se bori sa svojim demonima, a i sa Skotovim? Sjajnom pronicljivošću i maštom, Teris En Fauler nam donosi Zeldinu intrigantnu priču onako kako ju je ona sama mogla ispričati.

„Faulerova do tančina dočarava jedno doba kroz prikaz ove čudesne žene, blagoslovene – i proklete – slavom.“ Booklist

„Autorka vešto prikazuje ljubavni zanos mladog para, a kasnije grubosti i bolest koji su ih razdvojili... Z se čita bez predaha.“ Entertainment Weekly

„Nežno, prisno istraživanje jedne nesvakidašnje žene.“ Library Journal

Godina je 1940, senke Drugog svetskog rata već su toliko duge da se čak ni pod američkim nebom od njih ne vidi nada da je mir moguć. Na Menhetnu se, istina, i dalje živi kao da bi se još i mogao izbeći ulazak u krvavi evropski sukob. U tom ambijentu, gde se prepliću dekadencija i teskoba, potreba za uživanjem i životinjski oprez, u elitnom njujorškom klubu sudbina ukršta puteve dvadesetjednogodišnjeg Džerija Selindžera, pisca u nastajanju, i šest godina mlađe Une, devojčice koja je rano zavolela boemski milje, gde je, opet, rado primaju kao kćerku velikog dramskog pisca Judžina O’Nila. Među njima će se razviti ljubav koja to nije bila, Una i Džeri doživeće i sreću koja to nije bila, ali će zato i njihov raskid – u vihoru rata, dok se on priprema za iskrcavanje u Normandiji, a ona iz Njujorka odlazi put Kalifornije da se okuša pod holivudskim reflektorima – biti samo fiktivan. Sve prave ljubavi možda i jesu tužne, ali to ne znači da nisu večne.
 
„Ovo je štivo obojeno samopotiranjem, a Begbede nas vodi sa zanosom, isturajući samoga sebe u prvi plan, da bi potom jednostavno nestao, ustupajući mesto svojim likovima, većim od prirode same.“ — Šatlen
„Pripovedajući o drugima, Begbede priča o samome sebi. Pogibeljna je ta igra. Ali usud likova, koje sve može da spoji, a koje na kraju sve razdvaja – uzdiže roman na nivo uzvišenog: velika povest o Uni i Džeriju nikada se u stvari nije ni odigrala. Ljubav ponekad jeste slepa.“ — Bibliobs
„Pet godina posle Francuskog romana, pisac nam se vratio sa odličnom knjigom Una i Selindžer. Zreo i mudriji.“ — Soar
„Iz ove veoma bogate građe Begbede izvlači pitku, dobro dokumentovanu priču. On, naravno, ne može da se uzdrži a a da sve ne ’begbedizuje’, izašlo to na dobro ili na zlo.“ — Ekspres