|
| |
Autor | Poruka |
---|
katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Milan Rakić Ned 25 Jan - 19:19 | |
| Kondir
Počuj, draga, reči iskrene i jasne Jedne bolne duše, tvojoj duši prisne, Pre no oluja stigne i grom strašni prasne, I nemirno srce najedanput svisne, Počuj ove pesme uzaludno strasne.
Pre odsudnog boja ja ti nisam dao Koprenu, ni burmu, ni aždiju, kao Starinski junaci, po čemu ćeš mene Pomenuti kada stigne udes zao I zapište deca i zaplaču žene.
Sad na razbojištu leži les do lesa. Plemići i sebri. Leži strasna smesa. Noć se hvata. Samo munja katkad blisne. Nepregledna hrpa ranjenika kisne…
Hoće li me naći među njima tvoje Bistre oči, draga? Hoće li iz kondira, Ko preteća skromna večitoga mira, Pasti kap na rane što zjape i gnoje? Hoće li pasti kaplja što bolove spira?
Čekam. Nigde nikog. Svetlost dana gasne. Noć prosipa tamu i časove kasne, Ni zvezde na nebu da za trenut blisne. - Čekam. Nigde nikog. Uz vapaje glasne Nepregledna hrpa ranjenika kisne… Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | katarina MODERATOR
Poruka : 74915
Učlanjen : 06.06.2011
| Naslov: Re: Milan Rakić Ned 25 Jan - 19:19 | |
| Lepota
Jest, nema na tebi ni jednog dela da se mome oku mogao da skrije, ni jednog prevoja blistavog ti tela da se moj poljubac na nj spustio nije. Znam te tako dobro: u rastanka caše ti preda me stupaš sva sjajna i živa, znam kada ce suze oko da ti kvase, znam kad ti se duša miloštom preliva, A kad u njoj nosiš svu toplinu Juga… Pa ipak si svakog dana nova meni, uvek nova, uvek tako cudna druga, i nikad slicna jucerašnjoj ženi. Ta moc tvoja cudna zaslepljava mene raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom. - Oh, budi jedanput ko i druge žene. Da odahnem najzad pred lepotom tvojom… Razmisli dva puta pre nego što otvoriš usta |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Milan Rakić Uto 24 Feb - 19:13 | |
| Misao
Ja poimam dobro neminovnost zala, Sklop celog zivota, sa tugom i bedom, Ja znam sta je sudba sviju ideala, - Moje znanje vidis na licu mi bledom.
Ali znam i uzrok zasto tako biva, Jer prosao nisam kroz zivota huku Sklopljenih ociju i skrstenih ruku: Kad srce zapisti, misao je kriva!
Kad se spusti vece, i vrh tamnih njiva Belicaste magle oblacci se gone, I s tornjeva starih stane da se sliva Zvuk poboznih zvona sto vecernje zvone.
U cas kad zavlada mir kraj mene sirom, I suma zacuti, i zanemi vrelo, I umorno moje namuceno telo Zazudi za slatkim odmorom i mirom.
Misao se javi! Kao zver me zgrabi I ponese sobom u predele suza, Gusi me, a moji napori su slabi Da se satre ova pohlepna meduza!
Ona gospodari! Ja sam ko Mazepa, Privezan na konju, u dubokoj noci, Sto gleda za stepom gde promice stepa, Bez nade, bez daha, bez volje, bez moci.
Satrven i smozden, u ocima strava – Razjapljena usta, ali grlo nemi – Sam, jedina dusa ispod neba plava, Sam na besnoj misli sto u propast stremi!
Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane Stvara, kosti lomi ko da su od stakla... Smrvljenog me pusti kada zora grane Iz crnih dubina razjapljenog pakla...
|
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Milan Rakić Uto 28 Apr - 9:22 | |
| Milan Rakić-Silno Zadovoljstvo | Jovan Dučić (levo) i Milan Rakić (desno) |
Ja imam časove dugog očajanja, Beznadežne tuge, obmana, i jada; Ja imam časove kad se slatko sanja I požudno želi i blaženo strada.
Ja imam časove čedne, krotke, smerne, Kad čistotom trepte misli moje mlade, I u mojoj dusi, pobožne i verne, Zašumore himne, pohvale i nade.
Jest, duša je moja ko kutije stare,
Što u svetom hramu na dovratku stoje, Gde prolaznik svaki spušta skromne dare Za smirene sveće i za bližnje svoje.
Pokolenje svako, veliku il’ malu, Spustilo je u nju milostinju koju, Ljubav ili mržnju, pogrdu il’ hvalu, Osmeh ili otrov i žaoku svoju.
Sad kroz žile moje struje krvi razne, Ja ropćem i pevam, ja kunem i slavim, I koračam smelo, bez straha od kazne, Krivudavom stazom i putima pravim!
Očajanje, tuga, beda? Prazne reči! Kad na zemlji više nema moći te Da u mojoj duši pomuti il’ spreči Silno zadovoljstvo, osećati sve! |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Milan Rakić Uto 28 Apr - 9:23 | |
| Ljubavna pesma
Sume bokori cvetnog jorgovana, i noc zvezdana treperi, i zudi za bujnu ljubav, svetu bogom dana. Dok mesecina nasmejana bludi sume bokori cvetnog jorgovana.
U taku noc je pozudnu i strasnu Izolda nekad cekala Tristana. Bude se groblja uz kuknjavu glasnu I secaju se prohujalih dana. U taku je noc pozudnu i strasnu,
Noseci sobom lestvice od svile, starinski vitez, pun vere i nade, hitao zamku svoje verne Vile, i pevao joj strasne serenade. Starinski vitez, pun vere i nade!
Sumi, o noci prohujalog doba! U srcu nosim nekadanje ljude. Povorke bele dizu se iz groba, I sa mnom ljube, ceznu, strepe, zude! Sumi, o noci prohujalog doba,
Strasno i zudno! Ona mene ceka Ko nekad plava Izolda Tristana.
Strepi, i slusa topot iz daleka, dok mesecina nasmejana sija i cuv mirisni zanosno carlija u bokorima cvetnog jorgovana! |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Milan Rakić Uto 28 Apr - 9:25 | |
| Mutna impresija Danas, draga moja, poljem pada slana, I hore se zvona iz dalekog grada, A ravnicom crnom širi se i vlada Mutna atmosfera zadušničkih dana. Danas, draga moja, poljem pada slana.
Osećaš li, draga, kraj opšteg razvića Klicâ, žudnih da se što pre na svet jave, U humkama svežim, ispod nove trave, Tajno raspadanje prežaljenih bića?...
— Daj mi usta tvoja, daj mogućnost tajnu Da, živ, zaboravim da sam živ, da svuda Vidim samo sreću i dobrotu krajnu, Da spokojan budem i tih kao Buda! Daj mi usta tvoja, daj mogućnost tajnu!
Jer osećam stalno raspadanje bića, I dok pokraj mene mre priroda mlada, Nečujno, u samom početku razvića, I crnom ravnicom tiho pada slana, U mojoj se duši prostire i vlada Mutna atmosfera zadušničkih dana ...
|
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Milan Rakić Uto 28 Apr - 9:25 | |
| Doslo je vreme kad nam kosa sedi, I nasa cula postepeno grube. Stojimo tako skruseni I bledi Dok nasu starost obljavljuju trube.
No jos u meni isceznuo nije Sledbenik Mladog Vertera, sto sanja Pri mesecini, I sto suze lije Uz svaki spomen starog secanja!
O, znam to dobro, stari oganj da je Nestao, da ga nece biti vise. No nasu ljubav nema ko da zbrise: Ona se menja ali uvek traje.
Sad nam je ljubav otmena I cedna, Ko mesecinom prozeta. Mirise Ko cvet sasusen, uspomena jedna, U kjizi sto se vec ne cita vise.
O, daj mi draga, da na krilo tvoje Polozim glavu umornu, da sada Slusam, dok bljeste na zapadu boje I vece kao crno krilo pada,
Kao u skoljci huku morskih vala U nasoj dusi, gde ce odsad rasti Niz crnih beda I starackih zala, Prigusen sumor nekadanje strasti...
|
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Milan Rakić Uto 28 Apr - 9:26 | |
| SENTIMENTALNA PESMA
Milan Rakić
Po mesecu ti šaljem uzdah jedan, Po tom u čežnji bratu. Nek ti reče, U tužni čas kad zimsko pada veče. Da sam ko Azra, bled, veran i predan.
I šta bi on, taj mesec, kome poju Od Indije do večitoga Rima Čežnjivu svetlost i sanjivu boju Svi pesnici na jezicima svima,
Kad ne bi tako u gluhoj samoći Tešio srca što se čežnjom guše I ljupkim sjajem kroz beskrajne noći Vezivao sve rastavljene duše!
I sad, kad sine ta starinska Luna I setne zrake prospe mojom sobom, Ja čudno prenem i, ko da si tuna, Sva duša moja zamiriše tobom...
|
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Milan Rakić Uto 28 Apr - 9:29 | |
| Mesec limunove boje
Taj ogromni mesec limunove boje što ko avet luta nad gorama našim, sipajući mirno hladne zrake svoje, zašto ga se klonim i što ga se plašim?
Kao san iskonski prohujale sreće utisnute davno u ljudske pameti, on se svako veče kroz prostore kreće, večna opomena onog što se sveti!
Hladni mrtvi svete, daleko od mene! prošli su me snovi, ne budi ih više. odvraćam od tebe mirne moje zene što pod mesečinom nekad suze liše.
Uvek imaš mlada srca i sve mlade parove što život tek snivaju sada, i bezbrojne kule od karata grade i večito dižu što večito pada.
Ostavi se mene. Ja prošlosti hoću. hoću da spokojstvo siđe na sve strane. U prošlosti tražim čarobnu mirnoću da, vedar, završim mog života dane...
Hladni mrtvi svete, daleko od mene! ja ne tražim ništa i ne želim ništa,
|
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Milan Rakić Uto 28 Apr - 9:30 | |
| OBNOVA
Hocu na jednom svecanom opelu Da sahranim ono sto prosloscu zovu, I da ti donesem tada dusu novu Bez ijedne pege negdasnje - svu belu.
I hocu da onog casa kad na mene Padnu kose tvoje i poljubac jedan, Budem kao nekad bezazlen i cedan, Da prvi put poznam car ljubljene zene;
I da sav u tvojoj beskonacnoj moci, Ocaran, bez svega sto me davno gusi, Osecam pod sjajem ove prve noci Kako se u mojoj obnovljenoj dusi,
Uz veselu pesmu razdraganih gnezda, Dok susti topola i mirise lipa, I raosno nebo mesecinu sipa, Tajanstveno radja novo jato zvezda ... |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Milan Rakić Uto 28 Apr - 9:31 | |
| Orhideja
Kad sam te vido kraj mirisnih leja. U parku, uz pesmu sakrivenih gnezda, S viticama gustim, s velom, i ko zvezda, Na belom sesiru crna orhideja.
Tajanstveni suton, pun ljubavi strasne, Saptao je ceznju kroz mirisne grane, Dok poslednja rumen na zampadu gasne, I mir, mir svecani pada na sve strane.
Ja za tobom idjah, i u jdnom mahu, Slusajuci tice i talase recne, Ja osteih silno, u poboznu strahu, Da je najzad doso cas ljubavi vecne,
Cas ljubavi prave, zeljene i cedne, I sve sto u dusi momoj bese casno, I dobro i nezno, ispod kore ledne Prenu se i zivnu i zaklikta glasno,
Ali ti ne rekoh ni -silno te ljubim-, Niti -duso-, niti -oci moje sjajne-, Niti praznom recju i pokretom grubim Zbrisah cedne drazi nekazane tajne.
Jer, ko snezna lava, u istome casu Survase se na me bol, tuga i strava, Tajna strava koja u trenutku zasu Klice nove nade i zivota prava.
I u cudnom strahu ja se pitah tada, Kakvo sudba sprema ispastanje vece, I koliko treba nevolje i jada Da okajem ovaj cas nenadne srece!
I ne videh nista. Ni daleke gore Zabradjene tankim velom magle plave, Ni titove mnoge sto spokojno gore Kraj obala mirnih nepomicne Save.
Ti prodje.- Uz pesmu sakrivenih gnezda I tajanstven sumor zbunova i leja, Predznak duge bele, kao kobna zvezda Dizala se zlbna, crna orhideja. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Milan Rakić Uto 28 Apr - 9:32 | |
| Zimska noc
Palo je inje. Ko sablasti bele, U tankom velu kao da se jeze, Snuzdeni stoje borovi i jele I opustene zimzelena vreze.
Vodoskok smrznuti cuti, ko da sneva. Zemlja je puna tajanstvaren strave Ko vostanica koja dogoreva U hladnoj sobi mrtvacu kraj glave,
Mesec se gasi...Svuda nebo sinje, I s golih grana katkad padne inje...
Noci, ledena noci, ja te volim, kao sto volim sve krzljave stvore Sto samrt nose u grudima golim I koje tajne boljke dugo more,
-Dok tako tobom sa bledih visina, Ko predznak tajnih i kobnih otkrica, Bezglasno struji hladna mesecina I bolna blagost umirucih bica... |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Milan Rakić Uto 28 Apr - 9:32 | |
| Želja
Kad i meni dođe čas da mreti treba, Bože, daj da umrem u jesenje noći, nasmejan i vedar, u mladačkoj moći, pod raskošnim sjajem septembarskog neba.
Smrt je tako laka. Al' pratilja njena - sva taština što se pred smrt snova budi, i zanatske suze zabrađenih žena, i bol izveštačen ravnodušnih ljudi,
i mantije crne, čiraci, i čoja, sve to tako grubo i surovo dira i gusobom vređa osećanja moja pred skromnom lepotom večitoga mira.
O, umreti tako: bez piske, bez sveta, bez dosadne, glupe komedije smrti, nečujno, ko miris uvenulog cveta, i život i dugo očajanje strti,
kao jednim mahom, u mladačkoj moći, pod raskošnim sjajem septembarske noći!
Ti bi došla k meni bez suza u oku, iako te boli razdiru i guše, skrivajuci jade i tugu duboku u kutima tajnim nezne tvoje duse.
Ti bi došla k meni i pogledom jednim, poslednje bi zbogom rekla starom drugu, i miloštom krasnom i poljupcem čednim zbrisala bi tajnu neizbežnu tugu.
Dođi! Čas je kucn'o! Ko u srećne dane poći ćemo sami iz dosadnog grada, poći ćemo sami u pitome strane, daleko od ljudi, daleko od jada.
O hajdmo u svetlost, u polja, u cveće, u čednu tišinu uspavane noći, u miloštu tajnu što iz zvezda sleće i svečano struji po vedroj samoći!
Gledaj kako mesec nad poljima sija i oblačke retke rastura i vedri, i trava miriše i rastinje klija, i šumore tužno kukuruzi jedri!
Nad nama će nebo treptati u sjaju, Grliće nas blago vaseljena nema, lepršnuće krilom u obližnjem gaju slepi miš, poslednji što se na put sprema,
pa dok iz daljine grmi gradska jeka i zabave puste što nize čoveka, i bučno veselje tajanstveno huji, zapevaće negde skriveni slavuji,
i priroda cela zašumeće strasno, i polja, i gore, i bašte, i vrti, sve što u njoj živi pozdraviće glasno svečani dolazak ravnodušne smrti.
Zaćutaću tada. Nema reči više, poljubiću samo tvoju ruku bledu, i dišući mirno, sve tiše i tiše, ostaviću život, nevolju, i bedu, bezbrižan i vedar, nasmejan i čio
i sklopiću oči zanavek. I tada, osetiću čudno, kao kad se sniva, sa miloštom tajnom što iz zvezda pada i svežinom skoro pooranih njiva, sjaj očiju tvojih bolećiv i mio. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Milan Rakić Uto 28 Apr - 9:33 | |
| Jedna zelja
Ja bih, u nocima strasnog iskusenja, Kad damari biju ko cekici pravi, Kad se ona sto se nikada ne menja, Vecna stara rana, opet zakrvavi;
Ja bih da mi vreme da sve moje dane, Sto bi redom dosli s dalekih krajeva, Da ih, sve odjednom, kao jato seva, Pustim u slobodu na cetiri strane!
Da ih bacim svuda, i na vjeki veka! Po predelu mracnom, sjajnom, toplom, lednom, I s ocima punim planina i reka Da prozivim zivot u trenutku jednom!
Jer moja je dusa silom duvna seda Sto medj cetir zida vek provodi zao, Nekorisna, suha, besplodna i bleda, Nit je koga znala, nit nji kogod znao.
I u duge noci, sred tisine gluhe, Nad poljima mrtvim punim svetog mira, Kroz predele puste i kroz grane suhe, Smo zvone zvona s tuznog manastira.
Ja bih da iscrpem dane moga veka Naprecac, u kraju toplom, ili lednom, I s ocima punim planina i reka Da prozivim zivot u trenutku jednom! |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Milan Rakić Uto 28 Apr - 9:34 | |
| Jefimija
Jefimija, cerka gospodara Drame I zena despota Ugljese, u miru, Daleko od sveta, puna verske tame, Veze svilen pokrov za dar manastiru.
Pokraj nje se krve narodi I guse, Propadaju carstva, svet vaskolik cvili. Ona, vecno sama, na zlatu I svili Veze strasne bole otmene joj duse.
Vekovi su prosli I zaborav pada, A jos ovaj narod kao nekad grca, I meni se cini da su nasa srca U grudima tvojim kucala jos tada,
I u mucne case narodnoga sloma, Kad svetlosti nema na vidiku celom, Ja se secam tebe I tvojega doma, Despotice srpska s kaludjerskim velom!
I osecam tada, da, ko nekad, sama, Nad nesrecnom kobi sto steze sve jace, Nad plamenom koje obuhvata tama, Stara Crna Gospa zapeva I place... |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Milan Rakić Uto 28 Apr - 9:35 | |
| Setna pesma
Došlo je vreme kad nam kosa sedi, i naša čula postepeno grube. Stojimo tako skrušeni i bledi dok našu starost obljavljuju trube.
No još u meni isčeznuo nije sledbenik mladog Vertera, što sanja pri mesečini, i što suze lije uz svaki spomen starog sećanja!
O, znam to dobro, stari oganj da je nestao, da ga neće biti više. No našu ljubav nema ko da zbriše: Ona se menja ali uvek traje.
Sad nam je ljubav otmena i čedna, ko mesečinom prožeta. Miriše ko cvet sasušen, uspomena jedna, u kjizi što se već ne čita više.
O, daj mi draga, da na krilo tvoje položim glavu umornu, da sada slusam, dok bljeste na zapadu boje i veče kao crno krilo pada,
Kao u školjci huku morskih vala u našoj duši, gde će odsad rasti niz crnih beda i staračkih zala, prigušen šumor nekadanje strasti…
|
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Milan Rakić Uto 28 Apr - 9:37 | |
| ТУГА
У ведрој ноћи, покрај мене, Чује се часом вапај тајни К'о уздах целе васељене, Патнички узвик, крик очајни.
Час неосетно, тихо струји Ко један трепет тужних жица, Час страховито кобно хуји Ко јато црних злослутница.
Ко тужи тако? Живи људи? Ил' моја љубав, јади стари? Ил' туђе наде, туђе жуди? О, шта то мари, шта то мари!
Ја плачем кад и други страда, Кад туђа срећа ко цвет вене. За мене нема туђих јада: Што боли другог, боли мене.
Плачи ми, душо, кад у нама Још има суза да се редом Проспу над туђим несрећама И неисцрпном нашом бедом!
О, каке сласти, да се рида Безумно, силно! Да се грца, И мученички живот кида При сваком куцњу бедног срца,
У очајању, у самоћи, Међ' јоргованом и јасмином, У загрљају ведре ноћи, Под доброћудном месечином! |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Milan Rakić Uto 28 Apr - 9:39 | |
| Ponosna pesma
Bezbrojne su oči po tvom stasu pale ko umorna jata na pomorsku lađu, i, sve očarane, za trenutak stale da na tebi odmor i lepotu nađu. Bezbrojna su usta rekla da te ljube, i umukla zatim, da nikada više ne prozbore reči ni nežne ni grube, jer tebi rečena reč - sve druge briše! Bezbrojni jauci prate tvoje stope kad ti, ko božanstvo strašno, siđeš k nama, i bezbrojne strasti zaplamte ko slama, i bezbrojna srca crnom krvlju lope... I niko, i nikad, ne dotače vrele usne tvoje, niti reč ti nežnu začu. Samo, ko dve sestre u bezglasnom plaču, dve se duše naše u milošti srele. I ja sam gospodar tvoj i tvoga tela, ko despoti stari vladam tobom sada, sam napajam usta sa svih tvojih vrela, i sva nežnost tvoja samo na me pada. O, kada je tako stari Usud hteo, da ja izabranik budem, ja jedini, i da, uvek uz nju, vek provedem ceo očaran, i bačen u čarobne čini, podignuću glavu svoju ponosito, i kao mujezin s tankog minareta, dok poda mnom šušti nepregledno žito i na mesečini plavi kukolj cveta, uzviknuću gromko kroz predele neme, da obuzme svakog nevernika strava: "Jest, samo je ona lepotica prava, a ja njezin prorok za večito vreme!"
|
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Milan Rakić Sre 5 Avg - 9:10 | |
| Večiti putnik Ja sam bio stvoren, Gospo, da se rodim, Da živim, i umrem, sve u istoj kući, Da celog života, nikud nemičući, U istome kutu razgovore vodim. A ja belim svetom rasuh život ceo; I na obalama gde je večna plima, I u svakom gradu, svakom mestu, ima Po kap moje krvi i mog srca deo. Ko raskinut đerdan,snizali se moji Dani, razbacani, tuđi jedan drugom, I u lutalačkom mom životu dugom Nigde jedan spomen uz drugi ne stoji. Sad sam silom ćudi, Gospo, ne znam čije, Na severu mrtvom, gde se mrzne more, Gde ni jedna tica propevala nije, Gde prastare šume nikad ne šumore, I gde snežne jele sto proleća broje Kao bele duvne nepomično stoje… Sve su jutros jele obvijene snegom, I drvene kuće, ko od snega cele, Pod crkvenim tornjem spokojno se bele, Ko šatori beli pod pobednim stegom. No misao moja nije tako bela, U meni se budi opet čežnja stara, I šapćući tajno, ko večernja vrela, Pred očima mojim stare slike stvara. I ja vidim druge predele, i boje Druge, s puno sunca, s dve goleme vode, Gde slepovi niski ukotvljeni stoje I brodovi puni u daljinu brode. Gde nad mirnom vodom, u večernje vrele, Bde starinske kule s mrke citadele. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Milan Rakić Sre 5 Avg - 9:10 | |
| Rosa pada Nebo je sivo, mesec bled, Tisina svuda, mir. Ne sumi sad platana red, I ne zubori vir. O,cudna noc,o, cudan sat, Tajanstven, crn, i gluh, U koji kao viti vlat Moj bolni drsce duh. Osetim katkad tajni let Kroz noc, dok cuti vir; Strese se list i strese cvet, Pa opet vlada mir. To rosa, tiko kao sen, Pada na list i cvet, I blaga noc za jedan tren Osvezi ceo svet. I ja osecam u taj sat, Tajanstven, crn, i gluh, Dok kao nezni, viti vlat Moj bolni drsce duh, Da to u tami neki Bog, Nad svetom koji mre, Iz boleciva srca svog Proliva suze te… |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Milan Rakić Sub 16 Dec - 14:08 | |
| Po mesecu ti saljem uzdah jedan, Po tom u ceznji bratu. Nek ti rece, U tuzni cas kad zimsko pada vece, Da sam, ko Azra, bled, veran, I predan.
I sta bi on, taj mesec kome poju Od Indije do vecitog Rima Ceznjivu svetlost I sanjivu boju Svi pesnici na jezicima svima,
Kad ne bi tako u gluhoj samoci Tesio srca sto sa ceznjom guse I ljupkim sjajem kroz beskrajne noci Vezivao svse rastavljene duse!
I sad, kad sine ta starinska Luna I setne zrake prospe mojom sobom, Ja cudno prenem I, ko da si tuna, Sva dusa moja zamirise tobom.. |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Milan Rakić Sub 16 Dec - 14:08 | |
| Doslo je vreme kad nam kosa sedi, I nasa cula postepeno grube. Stojimo tako skruseni I bledi Dok nasu starost obljavljuju trube.
No jos u meni isceznuo nije Sledbenik Mladog Vertera, sto sanja Pri mesecini, I sto suze lije Uz svaki spomen starog secanja!
O, znam to dobro, stari oganj da je Nestao, da ga nece biti vise. No nasu ljubav nema ko da zbrise: Ona se menja ali uvek traje.
Sad nam je ljubav otmena I cedna, Ko mesecinom prozeta. Mirise Ko cvet sasusen, uspomena jedna, U kjizi sto se vec ne cita vise.
O, daj mi draga, da na krilo tvoje Polozim glavu umornu, da sada Slusam, dok bljeste na zapadu boje I vece kao crno krilo pada,
Kao u skoljci huku morskih vala U nasoj dusi, gde ce odsad rasti Niz crnih beda I starackih zala, Prigusen sumor nekadanje strasti... |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Milan Rakić Sub 16 Dec - 14:08 | |
| Nebo je sivo, mesec bled, Tisina svuda, mir. Ne sumi sad platana red, I ne zubori vir.
O,cudna noc,o, cudan sat, Tajanstven, crn, i gluh, U koji kao viti vlat Moj bolni drsce duh.
Osetim katkad tajni let Kroz noc, dok cuti vir; Strese se list i strese cvet, Pa opet vlada mir.
To rosa, tiko kao sen, Pada na list i cvet, I blaga noc za jedan tren Osvezi ceo svet.
I ja osecam u taj sat, Tajanstven, crn, i gluh, Dok kao nezni, viti vlat Moj bolni drsce duh,
Da to u tami neki Bog, Nad svetom koji mre, Iz boleciva srca svog Proliva suze te... |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Milan Rakić Sub 16 Dec - 14:09 | |
| Bezbrojne su oci po tvom stasu pale Ko umorna jata na pomorsku ladju, I, sve ocarene, za trenutak stale Da na tebi odmor I lepotu nadju.
Bezbrojna su usta rekla da te ljube, I umukla zatim, da nikada vise Ne prozbore reci ni nezne ni grube, Jer tebi recena rec- sve druge brise!
Bezbrojni jauci prate tvoje stope Kad ti, ko bozanstvo strasno, sidjes k nama, I bezbrojne strasti zaplamte ko slama, I bezbrojna srca crnom krvlju lope...
I niko, I nikad, ne dotace vrele Usne tvoje, niti rec ti neznu zacu. Samo, ko dve seste u bezglasnom placu, Dve se duse nase u milosti srele.
I ja sam gospodar tvoj I tvoga tela, Ko despoti stari vladam tobom sada, Sam napajam usta sa svih tvojih vrela, I sva neznost tvoja samo na me pada.
O, kada je tako stari Usud hteo, Da ja izabranik budem, ja jedini, I da, uvek uz nju, vek provedem ceo Ocaran, I bacen u carobne cini,
Podignucu glavu svoju ponosito, I kao mujezin sa tankog minareta, Dok podamnom susti nepregledno zito I na mesecini plavi kukolj cveta,
Uzviknucu gromko kroz predele nema, Da obuzme svakog nevernika strava: " Jest, samo je ona lepotica prava, A ja njezin prorok za vecito vreme!" |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Milan Rakić Sub 16 Dec - 14:09 | |
| Gospod ti je dao svetlu iskru. Kresni, I obasjaj tamu gde pesnici zive, Majusnosti svoje neka budu svesni.
Srusi ko od sale, njihove oltare I idole mnoge kojima se dive! Razbi predrasude i kalupe stare!
O razmahni rukom krepkom, nek se krha Stara trosna zgrada od dna pa do vrha! Goni bednu bracu ko bura matroze!
Nek zastrepe, bedni! Nek u samrtnom strahu, Krsteci se, cuju tvoju pesmu plahu Gde grmi kraj njine slikovane proze! |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Milan Rakić | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 2 od 3 | Idi na stranu : 1, 2, 3 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
Ko je trenutno na forumuImamo 619 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 619 Gosta :: 3 Provajderi Nema Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38 Dvorana slavnih
Naj Avatar Haossa !
Kreja
Poslanici naj aktivniji nedelje |
Danas u 1:35 od Emelie
» Uz ovo kuliram
Danas u 1:29 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN