Tabula rasa у извесним педагошким и психолошким теоријама
приступа развоју личности ставом по којем се човек рађа потпуно
„празан“, па се све што поседује стиче искључиво искуством и васпитањем,
односно социјализацијом

Mislim da je ovim sve rečeno , čovek se rodi nevin i dobar a sve drugo nauči tokom života putem iskustva i okoline.Koliko će ostati dobar zavisi samo od njega samog i jačine njegovog karaktera.

menjaju se ljudi sa godinama, koriguju ponašanje, kod nekog na gore, nekog na bolje,
mislim da se više tu radi o životnim navikama nego neke bitnije karakterne promene
koje su stečene do recimo neke 30 god. života...

možda ne promene ,ali fleksibilnost ponašanja je moguće

Ljudi se menjaju što je meni sasvim normalno.
Neke istine se pokažu da više nisu to, neka se
osećanja naprosto iskristališu...Život je čudo.

Osjećajni, recimo normali ljudi se mijenjaju. Iz dana u dan. Sa svakim novim saznanjem, sa svakom novoproživljenom životnom situacijom.

Ali bogami, ima i balvana (muških i ženskih ) koji se ne mijenjaju. Balvan ostaje balvan.

I tjera svoje.

Ponašanje može bit al narav hmm teško

Mislim da se i narav može promijeniti ako te neka velika trauma izbaci iz "tvoje ravnoteže".
Treba se nešto jako značajno desiti, da sam sebe preispitaš i promijeniš.
Nažalost, često to nije bezbolan proces. 


PS
Imam frenda koji je bio prepotentan, bahat, samoživ i nepromišljen vozač.
Takav karakter je nažalost jedna djevojčica od devet godina platila svojim životom.
Odležao je dvije godine.
Još par godina nakon toga nije sjeo za volan.
Više ne vozi brzo.
Nažalost, prekasno.
I preskupo.

Vrlo retko i vrlo teško a vremenom - nikako.

Ličnost svakoga od nas nije nastala brzo, pa se ne može brzo ni promeniti. Nastala je kao proizvod određenih faktora iz prošlosti koji su nas formirali takve kakve jesmo. Naša prošlost utiče na našu sadašnjost i budućnost po izvesnom automatizmu kojeg uglavnom nismo svesni. Da bismo promenili nešto bitno u svojoj ličnosti u sadašnjosti, potrebno je da se pozabavimo tim ključnim faktorima iz prošlosti koji su uticali na naše formiranje, i da napravimo određenu reviziju naših tumačenja onoga što nam se dešavalo u prošlosti. Prošlost ne možemo promeniti. Ona se već desila, a mašinu za putovanje kroz vreme nemamo. Zapravo, imamo je u našim mislima i sećanjima. Ono što možemo promeniti je naša percepcija, doživljavanje i tumačenje prošlosti, što može da izmeni našu percepciju, doživljavanje i ponašanje u sadašnjosti. Možemo promeniti to da naša prošlost više ne upravlja našom sadašnjošću i budućnošću. Da bismo krenuli u proces promene, potrebno je da prvo vidimo kako smo postali takvi kakvi jesmo.

Samo se budale ne mijenjaju. 

Svi se menjaju i budale i ne budale. Sa razlikom da ostaju svi na svom nivou, tako da i ne primjecemo tko se i kada menja.

Naprimjer: Netko fura sa XP plus uptade a neki sa Vista plus redovnim update i netko sa Windows 7 Ultimate plus update itd.

Da se ne menjamo, zivjeli bi smo jos uvjek u kameno doba, moje misljenje.

Tony Montana ::Svi se menjaju i budale i ne budale. Sa razlikom da ostaju svi na svom nivou, tako da i ne primjecemo tko se i kada menja.

Naprimjer: Netko fura sa XP plus uptade a neki sa Vista plus redovnim update i netko sa Windows 7 Ultimate plus update itd.

Da se ne menjamo, zivjeli bi smo jos uvjek u kameno doba, moje misljenje.

Svi se mijenjamo Toni.
Samo što budale to ne primijete. 
Zato sam i napisao  prethodni post. 

Samo spolja u pogledu starenja ili imidža.

Inače, vuk dlaku menja ali ćud nikako

Da,  ljudi se menjaju, i na bolje i na gore.
Ovo je moje iskustvo.
I sama se dosta menjam, a da i nisam svesna svih tih promena.

zavisi, ima balvana koji ništa ne nauče u životu 

da ,menjaju se possebno oni listopadni,pa kako vwetar dune oni o - ruk na drugu stranu

Shadow ::Ponekad nas neko iskustvo u životu natera da se zamislimo i preispitamo svoje ponašanje..Ali, da li je iskustvo dovoljno da nas promeni kao osobe?
Da promenimo naš način razmišljanja, ponašanja zauvek, ili je to samo uslovljeno tim trenutkom, a kasnije ponovo budemo ono što smo i bili. Da li je moguće totalno se promeniti kao osoba i iz lošeg postati dobar ili obrnuto? Da li bi ta promena bila stvarna ili samo gluma?

što se mene tiče, menjam se. neke stvari koje su mi se desile u životu su me pomerile iz temelja. više ne žurim, ne trčim za parama, ne trčim pred rudo.

ima još, drugi put, ne mora odma sad i sve. i to sam se promenio. 

Da , ljudi se  menjaju.
Da , menjaju se, i ja se menjam.
Nekih promena sam svesna, nekih nisam.

Ljudi se menjaju. Iako nas to ponekad boli, i dalje verujem da su promene dobre.
Svako čini ono što misli da je za njega u tom trenutku najbolje. Možda nam se to
ne sviđa, ali ko smo mi da sudimo da li se neko promenio na bolje ili ne? Treba
da pustimo druge ljude da se razvijaju u onom pravcu u kojem sami žele. Ako
nam to ne odgovara, to je naš problem i sami treba da pronađemo način da
prihvatimo trenutno, novo stanje.
I mi se konstantno menjamo. To je odlično! Zamislite da ostanemo isti?! E, to
bi bilo jako loše. Nismo iste osobe koje smo bili pre godinu, dve. Ma nismo isti
u odnosu na juče! Imamo iskustvo više, menjamo se svakog dana – nekad
svesno, nekad ne, ali promene su uvek prisutne, i dobre su! Stajanje u mestu
sigurno nije.


Ceo tekst

Čovek je biće promene... I naravno da se menjamo svi..

Nešto zbog vremena u kom živimo, a nešto jer nas iskustvo tome nauči...

Ljudi imaju razvojne etape.
Na razvoj ličnosti utiču krizni momenti koji dovode do  šanse za sazrevanje.
Svaka kriza menja čoveka, a u zavisnosti od mnogih faktora, čovek može postati bolja ili gora osoba.

Da. Svi učimo na sopstvenim iskustvima.

Nažalost, najbolje učimo na lošim.

To ti je ono:

"Što te ne ubije, to te ojača."

Pa i govna se menjaju a sto nece ljudi narocito lazljivci

od govna nikad ne može postati čovek, ali od čoveka može postati govno. 

ne tvrdim da je to životna teorema, samo moje životno iskustvo. 

Presvlace kozu samo.