Postoje mnoge teorije o nastanku ljudi, od verovanja da su vanzemaljci doneli život na zemlju, preko toga da je jedan Bog stvorio svet itd. Teorija koju nauka priznaje danas je teorije evolucije, koja smatra da su ljudi evoluirali u ono što su sad od svojih majmunolikih predaka. Ta evolucija se desila, tokom stotina hiljada godina, u Africi, gde je i nastao Homo sapiens (razumni čovek), vrsta kojoj svi ljudi danas pripadaju. Zato se i kaže da je Afrika kolevka čovečanstva.


Homo sapisens se iz Afrike raširio na sve ostale kontinente. Prvo su se ljudi raširili u Evropu i Aziju, pa su nakon toga prešli u Severnu i Južnu Ameriku i Australiju. Prelazak u Ameriku se desio tako što su ljudi prešli preko Beringovog moreuza, bilo tako što su čekali da se more zamrne ili je tada, kao što neki naučnici smatraju, nivo mora bio niži, pa je postojao zemljani prelaz. Širenje Homo sapiensa u Australiju je predstavljao veći podvig, jer su tadašnji ljudi morali da prave čamce ili brodove, i da zaobiđu mnoga ostrva, kako bi iz Azije naselili Australiju, ali im je to uspelo. Sve su to naučnici otkrili proučavajući fosile, kosti i posmrtne ostatke širom sveta, izračunavajući koliko su stari, gde se nalaze, kako su umrli, kako su sahranjeni itd.. Fosili mogu mnogo da nam kažu o načinu života tadašnjih ljudi. Tadašnji ljudi, da napomenemo, se po izgledu nisu mnogo razlikovali od nas, osim što su bili fizički razvijeniji, jer su morali da ceo život provedu u kretanju. Pored fosila naučnici proučavaju i druge ostatke, kao što su alati koje su tadašnji ljudi koristili, rukotvorine i crteži koje su pravili itd..

Najviše tih ostataka se, kao što je i logično, nalazi u Africi, i ti ostaci su najstariji. Afrika naprosto vrvi od ostataka prastarih ljudi od pre par miliona godina, pa su neka od tih nalazišta postala i prave turističke atrakcije. Potom se ostaci vremenski pojavljuju u Evropi, Aziji i tako dalje, pa lako može da se prati kretanje Homo sapiensa kroz kontinente.

Ono što je interesantno je da u Africi nisu nastali samo Homo sapiensi, već i druge Homo vrste, odnosno srodnici čoveka, koji su izumrli. Tu spadaju Homo erectus (uspravni čovek), Homo neanderthalensis (neandertalci), Homo habilis itd… Ukupno ih je, bez Homo sapiensa, bilo 14 i svi su izmrli. Doduše, neki naučnici smatraju da ih je bilo mnogo više vrsta, ali da njihovi ostaci tek treba da se pronađu. Ti pripadnici roda Homo su se takođe širili drugim kontinentima. Neandertalci su živeli u Evropi, dok je Homo erectus stigao čak do Azije. Otkriveno je da su i oni dobro vladali alatima, i da su koristili vatru, pa čak i upražnjavali umetnost, ali sve na nižem nivou u poređenju sa Homo sapiensima. Neki od njih su, čak, postojali u isto vreme kad i Homo sapiensi, naši preci, ali se sa njima nisu uopšte mešali. Barem je to smatrala nauka do nedavno, sve dok nije otkriveno da kod modernih ljudi postoji oko 1 do 4 posto neandertalskih gena. To je sve ono što nauka trenutno zna, a nikada se ne zna šta će novo otkriti u budućnosti.


daliznate