Saint Patrick Cathedral, Dublin



Built in honor of the patron saint of Ireland, St. Patrick Cathedral is the largest in the country. Located behind the old city wall, right beside the well where St. Patrick was baptized. The building boasts the largest organ in the whole of Ireland and is a typical example of the Gothic architecture. St. Patrick in Dublin is the national cathedral of the Anglican Church in Ireland. It had been led by many glorified deacons; the most famous of them was Jonathan Swift, author of "Gullivers Travels". His tomb is in the southern side of the cathedral. Plaques of many other illustrious personalities of Irish history are arranged along the walls.

Građevina za sva vremena



Keln je nekada bio izuzetno bogat grad, što potvrđuje i njegova katedrala. Grad je bio u poziciji da razmišlja o ogromnoj konstrukciji, koja je iz veka u vek, postajala sve veća. Kelnska katedrala završena je 1880. godine, što je dodatno privlačilo posetioce, koji su u ovaj grad na Rajni dolazili, kako bi se divili prelepoj katedrali, što i danas čine.

Prva nemačka Svetska baština



Ahenska katedrala ima dugu i bogatu istoriju: najpre je to bila kapela cara Karla Velikog, zatim crkveno zdanje u kojoj su krunisani nemački kraljevi, ali i srednjevekovno hodočasničko odredište. Katedrala u Ahenu je postala prvi spomenik na listi nemačke svetske baštine – 1978. godine.

Katedrala Notre-Dame u Chartresu



Katedrala u Chatresu je remek-delo gotičke umetnosti s kojom počinje razvoj francuske klasične gotike. Na njoj se nalaze najbolje sačuvani ranogotički delovi u kombinaciji s kasno-gotičkim, kao i prigodne skulpture i najslavniji vitraži na svetu. Katedrala je 1979. godine upisana na UNESCOv popis mesta svetske baštine u Evropi.









Oko 1134. biskup Chartresa započeo je pregradnju stare građevine u novom stilu. Za grad kao Chartres koji je u 13. veku imao oko 10,000 stanovnika, gradnja katedrale bio je poduhvat koji je financijski iscrpeo grad. Gradnja se nastavila s povremenim prekidima gradnje od 1145. do 1220. godine, ali najveći radovi su bili nakon požara 1194. kada su morali obnoviti glavni brod i kor.
Biskup i poglavnik (upravitelj) katedrale bili su zaduženi za zapošljavanje radne snage, ali su njihova sredstva dolazila iz celog srednjovjekovnog Francuskog društva. Crkva je obično brinula za svoje posede, a u Chartresu su se sveštenici odrekli svojih trogodišnjih stipendija (plata) kako bi se moglo započeti s obnovom. Takođe, Blanche, majka kralja Luja IX., platila je novac za celu severnu fasadu, sa skulpturama i prozorima. Vojvoda Bretanje donirao je novac za južni transept, a druge bogate porodice u okolini platile su prozore, a njihove donacije su zabeležene na vitražima u obliku njihovih porodičnih grbova. Cehovi raznih obrtnika i trgovaca takođe su donirali prozore koji prikazuju njihove profesije. Hodočasnici i manje bogati puk donirali su u skladu sa svojim mogućnostima, što je nekad bilo dovoljno za poneku relikviju i mise zahvale. Ali su većinom ta sredstva išla u skupne troškove koji nisu imali tačno mesto. Koliko je sudelovanje u gradnji katedrale bilo znak pripadnosti pridonosi i priča da su građani Chartresa upregnuli sami sebe u kola i i iz kamenoloma vukli velike blokove vapnenca za svoju novu katedralu.
Severni i južni transept su poslednji završeni 1260. godine. Drvena krovna konstrukcija transepta i glavnog broda uništena je u požaru 1836. godine, nakon čega je zamenjena sadašnjim metalnim okvirom i pokrivena bakrom.

Храм Светог Саве највећи је српски православни храм, највећи православни храм на Балкану и једна од највећих православних цркава на свету. Налази се у источном делу Светосавског трга на оштини Врачар у Београду. Подигнут је на месту за које се сматра да је Синан Паша 1595. спалио мошти Светог Саве, оснивача Српске православе цркве. Изградња храма је финансирана искључиво добровољним прилозима. Недалеко од  храма је Парохијски дом, а ту ће се налазити и предвиђена зграда Патријаршије. Овај спомен-храм представља органски део савремен живописне силуете Београда чинећи једно од његових главних обележја.  
 











Фото: З. Животић

Бургос (шп. Burgos) је главни град истоимене провинције Бургос у аутономној покрајини Кастиља и Леон у Шпанији. Налази се на 856 метара надморске висине на путу за Сантијаго де Компостела и има око 170.000 становника.



Бургос је основан у 9. веку као важно утврђење у борби против Мавара, а у 11. веку је ту крунисан краљ Кастиље, због чега је овај град има посебан значај. Из његове близине потиче и шпански јунак из 11. века Родриго Дијаз де Вивар познатији као Ел Сид, који је са својом женом сахрањен у катедрали која је заштићена УНЕСКОм. Поред раскошне готстке црквене грађевине подигнуте од 13. до 16. века и старе градске капије, значајан је и манастир Лас Уелгас, кога је краљ Алфонсо VIII од Кастиље основао 1187. године. Поред бројних краљевских гробница, на зидинама се издиже застава која подсећа на битку код Лас Наваса де Толосе 1212, тј. на једну од одлучујућих битака Реконкисте. За време Шпанског грађанског рата Бургос је био база генерала Франсиска Франка.