Dolina Soča u Sloveniji sa svojim nebesko plavim brzacima, vodopadima, strmim liticama i smaragdno zelenim šumama bila je mesto na kojem se nalazio najkrvaviji front u Prvom svetskom ratu.


Vojnici u dolini Soča 1915. godine

Teško je zamisliti dolinu Soča kakvom ju je Hemingvej opisao u svom romanu “Zbogom oružje”, kao "ogoljenu, sa panjevima pocrnelim od kiše, kao zemlju koja je mrtva na jesen".


Na ovom mestu su se odigrale neke od najkrvavijih bitaka u Prvom svetskom ratu

Dolina je nekada bila deo Isonco fronta, jednog od najkrvavijih frontova u Prvom svetskom ratu. Oko 1,7 miliona vojnika je poginulo ili ranjeno na ovoj teritoriji.


Mnogi su izgubili život upravo zbog negostoljubive prirode, pokušavajući da se snađu na strmim planinskim vencima i da se bore sa snežnim olujama.


Danas dolina Soča potpuno drugačije izgleda

Tokom Prvog svetskog rata reka Soča je razgraničavala tadašnju Austriju I Italiju, i na njoj se otvorio front dug 600 kilometara, kada je Italija objavila rat Austriji 23. maja 1915. godine.


Čak 12 velikih bitaka odigralo se ovde između 1915. i 1917. godine. Saveznici su u ovom ratu pobedili, i ova teritorija je pripala italiji 1920. godine, Rapalskim sporazumom.


Ogoljen pejzaž zamenila je prelepa priroda


Iz doline Soča je tokom Prvog svetskog rata u centralnu Austrougarsku izbeglo 300 hiljada ljudi, dok su drugi bili primorani da se odreknu svojih ognjišta kako bi ih ustupili vojskama. Mnogi se u dolinu Soča nikada nisu vratili, a hiljade i hiljade vojnika je ovde ostavilo kosti.


Ostatke rata je progutala divljina


Nakon Italijana, regiju su okupirali nacisti, a konačno je pripala SFRJ posle Drugog svetskog rata.


blic