Nedavne Olimpijske igre u Pekingu donele su nam mnoge radosti i iznenađenja. Na njima je oboreno 38 svetskih i 85 olimpijskih rekorda! Postignuti su takvi rezultati koji su ranije smatrani nedostižnim.

Međutim, to se nije desilo u svim sportovima, pa čak ni u većem broju disciplina jednog sporta, sa izuzetkom plivanja. Na primer, u kraljici sportova – atletici, čiji je doprinos 5 svetskih i 17 olimpijskih rekorda, neke discipline kao da su dostigle svoje krajnje domete, dok su druge dalje napredovale. Skorija prošlost svedoči nam da je to pretežno slučaj sa tehničkim disciplinama.


Jedan od ubedljivih primera za to je skok motkom, u kojem su do sada veliku slavu stekli višestruki svetski rekorderi: Sergej Bubka i Elena Isinbajeva.


Na Olimpijadi u Pekingu Isinbajeva je rezultatom 5,05 m osvojila zlatnu medalju i postavila novi svetski i olimpijski rekord. Na drugoj strani, veteran Bubka, koji je u svom zlatnom periodu 1984-1994 god. 35 puta obarao svetske rekorde, još uvek drži svetski rekord iz 1994. god, koji iznosi 6,14 m! On je prvi čovek u istoriji atletike koji je motkom preskočio 6 m.

Ljubitelj atletike, naročito skoka motkom, Džems Vernon, profesor mehanike na Univerzitetu Južne Karoline, SAD, pre više godina upitao se: koja je granična visina u skoku motkom? Da bi našao odgovor na to pitanje, on je pribegao naučnoj analizi ove atletske discipline. Prvo je razvio jednačinu kretanja skakača motkom, a zatim je nju i odgovarajuće promenljive veličine od kojih zavisi skok motkom uneo u kompjuter radi dobijanja optimalnih rezultata.

Kao zaključak kompjuter je dao sledeće odgovore: prvo, da se tadašnji rezultat, koji je na početku osamdesetih godina prošloga veka iznosio 5,63 m, može poboljšati za oko 30 cm, i, drugo, da bi idealni lakoatletičar — čovek koji bi raspolagao brzinom sprintera i spretnošću gimnastičara – u skoku motkom mogao da preskoči letvu podignutu ”nebu pod oblake”, na visinu od devet metara!

Jedna od najvažnijih preporuka naučne analize Vernona odnosila se na oblik motke za skakanje – ona bi po njemu trebalo da bude izvijena. Račun je pokazao da bi pri ostalim nepromenjenim uslovima, korišćenje izvijene motke omogućilo atletičaru da preskoči za 55 cm veću visinu od one koju bi postigao s pravom motkom.

Vernon je tačno predvideo da će čovek do kraja prošloga veka preskočiti

motkom 6 m. To je postigao Sergej Bubka u Parizu 1985. god, nekih desetak godina posle objavljivanja Vernonovog članka o skoku motkom u časopisu ”Kompjuteri i ljudi”.

Eto mogućnosti za mlade ljubitelje lakoatletike i fizike da pokušaju svojim fizičkim sposobnostima i znanjem fizike da osvoje visine o kojima ni Sergej Bubka nije sanjao.



viva.fizika


Novi rekorder u skoku sa motkom je francuz Reno Lavileni, koji je na mitingu u Donjecku, oborio rekord Sergeja Bubke.
Jedan od najstarijih i najdužih rekorda je legendarni Bubkin skok, koji je nadmašen nakon 21 godine. Francuz je upravo u Bubkinoj domovini skočio 6,16 i tako oborio rekord, a Bubka je jedan od prvih koji je dotrčao do Lavilenija i čestitao.

” Ovo je neverovatno. Nikada u karijeri nisam napao ovaj rezultat, nema lepšeg mesta od Ukrajine da probam da oborim taj rekord. Još nisam svestan šta sam uradio” – rekao je Lavileni.

Francuz je nastavio svoju dominaciju, on je aktuelni olimpijski, i dvostruki evropski prvak.