Svi znamo kakvi su grbovi klubova u Premijer ligi. Ali da li ste se zapitali šta je na njima predstavljeno i kako su nastali?

Ovde ćemo otkriti razvojni put grbova premijerligaških klubova za koje se igrači bore.

ARSENAL

Arsenalov grb je u početku bio sa tri topa, sa prepoznatljivim oblikom (slika levo), koji je kasnije dorađen latinskim natpisom 1949. (slika u sredini). Grb je dorađen 2002. da bi se došlo do današnjeg izgleda (slika desno).


Arsenalov nadimak – Topdžije – i njegov grb nastavljaju da oslikuju početke kluba u Vulviču. Osnovan od strane radnika 1886. u južnom Londonu, klub se preselio na sever na Hajburi 1913. a na grbu je pozamljen slični top kao na grbu naselja Vulvič. Ovo oslikava dugu vojnu tradiciju u Vulviču, koji je takođe dom Kraljevske artiljerije. U početku, tri topa su bili na grbu, ali je ostao jedan dvadesetih godina prošlog veka. U to vreme, grb se nije pojavljijao na dresu Arsenala, ali je korišćen u prostorijama kluba i na stadionu.


Novi grb je nastao 1949. kada je dodata latinska izraka „Victoria concordia crescit“ što znači „pobeda dolazi iz sklada“, naziv kluba je podebljan i dodat je grb naselja Islington. U kasnijim verzijama dodata je karakteristična crvena boja na pozadinu, i na početku ovog veka, top je postao zlatan.

Klub je doneo odluku da modernizuje grb 2002. godine, jer su se trebali preseliti u novi dom na stadion Emirati za nekoliko godina. Tokom sezone 2011/2012, na 125. godišnjicu kluba, zlatni lovor i lišće hrasta su dodati, zajedno sa natpisom „Forward“.

ASTON VILA

Na grbu Aston Vile je oduvek bio prikazan lav, sa dizajnom koji se menjao sedamdesetih i osamdeset (slika levo), sa dodavanjem motoa kluba devedesetih (slika u sredini) i dok se nije došlo do današnjeg izgleda – sa dodatom zvezdom – 2007. (slika desno).



Lav sa zastave Škotske „The Rampant Lion of Scotland“ je oduvek ima veliku udeo u grbu Aston vile, što oslikava uticaj Vilijama Mekgregora (William McGregor) i Džordža Ramzija (George Ramsay) na nastanak kluba. Mekgregor, koji je bio u klubu 20 godina kao predsedik, direktor i vlasnik, je igrao važnu ulogu i u uspostavljanju Fudbalske lige Engleske.


Ramzi, koji je iz Glazgova, je bio sekretar i menadžer kluba od 1884. do 1926, u najuspešnijem periodu u istoriji kluba, kada su osvojene šest titule i šest FA kupa. Moto „Prepared“ („Spremni“), koji je bio na grbu većinu vremena, verovatno je preuzet od Rendžersa, koji imaju reč „Ready“ na njihovom grbu. Klub je redizajnirao grb 2007, dodavši belu zvezdu koja predstavlja osvajanje Kupa šampiona 1982.

BARNLI

Nakon posete princa od Velsa 1887, klub je na dresovima u njegovu čast nosio njegov grb do 1895. godine.


Nakon toga, klub je preuzeo grb grada 1935. i ponosno nosio na dresovima. Grb je promenjen 1969. kada je pojednostavljen sa inicijalima kluba, stilom koji je bio vrlo popularan u to vreme. Novi tradicionalno dizajniran grb se pojavio prvi put 1979. U sezoni 2009/2010 vraćen je grb iz 1960.

ČELZI


Grb Čelzija je u početku bio ukrašen penzionerom, pre nego što je lav prihvaćen pedesetih. Grb je dorađen 1986. pre nego što je današnjom verzijom vraćen stari izgled.


Prvi grb Čelzija je bio crtež penzionera Čelzija sa dugačkom belom bradom i ordenima. Prvi nadimak kluba, Penzioneri, je proizašao iz ovoga. Grbovi nisu nošeni na dresovima u to vreme, ali su korišćeni od strane kluba.

Nakon rata, menadžer Ted Drejk (Ted Drake) je raskrstio sa nazivom Penzioneri i odredio novi jednostavni dizajn sa inicijalima kluba kao privremeno rešenje 1952. Dizajn novog grba, koji je korišćen 33 godine, je bio inspirisan grbom naselja Čelzi, od kojeg je preuzet lav. Štap u njegovim kandžama je od igumana Vestminstera, čija je ingerencija nad Čelzijem. Ruže na obodu predstavljaju Englesku. Dizajn je uprošćen samo na lava i inicijale kluba 1986. Poslednji grb, uveden na stogodišnjicu kluba 2005. je vraćen u kružni oblik.

KRISTAL PALAS


Kristal Palas je predstavio novi grb za njihov povratak u Premijer ligu (desno), kombinovaći njihove ranije uspehe (levo) i grbom koji bi prestavljao klub u modernom dobu (sredina), sa nadimkom Orlovi.


Za prvih 40 godina postojanja, Palas nije imao nikakav grb, ali krajem četrdesetih usvojen je grb sa „Kristalnom palatom“ i bordo-plavim štitom ispred. Kristalna palata je bila ogramna građevina od gvožđa i stakla izgrađena u Hajd Parku da bi se u njoj održao Veliki sajam 1851. Zbog toga što je bila toliko prozirna i osvetljena, nije bilo potrebno dodatno osvetljenje, pa je nazvana „Kristalna palata“. Nakon događaja, razmontirana je i ponovo montirana u južnom Londonu i verovatno tada pozajmila svoje ime području u kome je klub nastao. Još složeniji i tačniji crteži zgrade se pojavljuju na grbu sredinom pedesetih, sve do 1972. kada ju je uprošćen kružni dizajn, slova „CP“ i nadimak kluba „The Glaziers’“ (Staklari) zamenili.

To je bilo kratkog veka – kada je Maklom Alison (Malcolm Allison) postao menadžer sledeće godine, promenio je klub iz korena, uvođenjem crvene i plave boje i nadimka „Eagles“ (Orlovi). To se naravno odrazilo i na grb, kada je postignut agresivniji izgled devedesetih.

EVERTON


Kula Princa Ruperta (Prince Rupert’s tower) je deo Evertonovog identiteta od tridesetih, a pojavila se na dresovima prvi put osamdesetih (levo). Klub je uveo retro verziju devedesetih (sredina), pre današnjeg dizajna.


Prvi poznati grb Evertona je usvojen 1922, kao kombinacija inicijala kluba na plavom štitu, ali u to vreme nije korišćen na dresovima. Na kraju sezone 1937/38, sekretar kluba Teo Keli (Theo Kelly) je dobio zadatak da osmisli nove dresove i došao je na ideju da doda lokalnu znamenitost, kulu Princa Ruperta, na grb.

Smešten u neposrednoj blizini, kula je otvorena 1787. kao pritvor za lokalne pijanice i kriminalce. Ostao je tamo do danas, i bio je najvažniji deo grba od nastanka. Keli je takođe uveo lovorove vence, simbol pobednika, i latinsku izreku „Nil Satis, Nisi Optimum“ što znači „Ništa osim najboljeg nije dovoljno dobro“.

Grb je bilo teško izvesti na dresove u početku, pa su samo inicijali „EFC“ krasili dresove do osamdesetih. Poslednja verzija grba je kritikovana od strane navijača jer je izbačena latinska izreka.

HAL SITI


Na prvom grbu Hala su predstavljene tri krune sa gradskog grba (levo), a od tad su razni oblici trigova bili primenjivani, od kojih su najvažniji onaj iz 1958. (sredina levo), iz 1988. (sredina desno) i trenutna verzija.


Kao jedini klub iz grada, klub je u početku prihvatio tri krune koje su bile predviđene za grb Habmerove luke. Tačno poreklo ovoga se ne zna, ali se predpostavlja da su srednjevekovni trgovci prihvatili krune kao njihov grb, po ugledu na Tri kralja sa istoka, koji su takođe bili trgovci. Još jedna mogućnost je veza grada sa Edvardom I, koji je uvideo vrednost područja kao morske luke i oslobodio grad od osvajača. Zbog toga je grad i dobio ime „Kingston“ tj. „grad kralja“ i na svim brodovima su bili istaknuti grbovi sa tri krune.

Tim je 1947. počeo da nosi grb sa tigrovom glavom na dresovima. Slični moderni grb sa imenom i nadimkom kluba je uveden 1979, sa jednom verzijom gde su takođe prikazane tri krune i istorijski most Hamber na vrhu.

LIVERPUL


Ptica Liver je oduvek bila na grbu Liverpula, sa raznim elementima koji su dodavani godinama, kao što je štit osamdesetih (sredina), kao i Šanklijeva kapija i odavanje počasti žtvama tragedije na Hilsborou devedesetih (desno).


Poznata ptica Liver je oduvek bila simbol fudbalskog kluba i grada Liverpula. Kada je klub osnovan 1892, ona je bila očigledni izbor i od tada je ostala na grbu. Jedan od najranijih dodataka ptici Liver su bile medalje osvajača lige koja je predstavljena timu 1901, kada je veći grb grada dorađen.

Nakon rata, ptica Liver je bila u centru grba u obliku štita, kojoj je pridodato ime kluba. Šesdesetih gradsko veće je odbilo zahtev kluba da usvoji grb grada. Početkom devedesetih grb je počeo da dobija oblik sličan sadašnjem, sa dodatkom crteža koji predstavljaju Šenklijevu kapiju i večni plamen Hilsboroa, kao i naslov himne kluba „You’ll Never Walk Alone“.

LESTER SITI


Nakon Drugog svetskog rata, klub je imao skromne dresove. Grb koji se pojavio na dresovima 1946. na kome je bila prestavljena glava lisice, i to veoma loše, što je dovelo do toga da tim dobije nadimak „Lisice“.


Prvobitni grb je zamenjen 1952. sa mnogo boljim dizajnom. Bio je izvezen na belom parčetu tkanine koji se ušivao na dres. Radikalno novi dizajn grba, poznatiji kao “lisica koja šeta”, je predstavljen 1983. i održao se devet sezona. Novi grb je prihvaćen 1992. Bio je kružnog oblika sa imenom kluba po obodu i glavom lisice i bele ruže u sredini. Na grbu je 2010. promenjen font i boja, i taj dizajn je aktuelan i danas.

MANČESTER SITI


Mančester Siti je u početku usvojio gradski grb (levo), nakon čega su dva kružna dizajna dominirali u XX veku (sredina). Sadašnja verzija, sa bleštavim orlom i zvezdama, je usvojena 1988. (desno).


Sitijev prvi grb je bio kružnog oblika, sa imenom kluba po obodu i štitom koji sadrži brod u gornjoj polovini koji predstavlja Mančesterov kanal za brodove (Manchester Ship Canal) i crvenom ružom Lankšajra u centralnom delu. Ranije verzije su sadržale orla, stari simbol grada, ili zlatnog orla, koji prestavlja jačinu avio industrije.

Kod drugih verzija, tri dijagonalne pruge predstavljaju tri reke koje protiču kroz grad – Irvel, Irk i Medlok. Moderna verzija uključuje latinsku izreku: „Superbia in Proelio“, što znači „Ponos u bici“. Zlatni orao je vraćen, a tri zvezde na vrhu su čisto dekorativne.

MANCHESTER UNITED


Kao i Siti, Mančester junajted je koristio gradski grb (levo), pre nego što je usvojio jedinstveni dizajn šesdesetih (sredina levo). Đavo je dodat osamdesetih, a reči „fudbalski klub“ su uklonjene 1998. (desno).


Kao većina klubova, do 1970. Junajted je imao grb na dresu samo u specijalnim prilikama kao što su finala kupova i to je uvek bio grb grada. U finalu FA kupa 1958. protiv Boltona, samo tri meseca nakon tragedije u Minhenu, mislilo se da su Junajtedovi igrači na dresovima nosili finikse koji se izdiže iz pepela. Međutim, to nije bila istina – to je bio zlatni orao koji je predstavljao kratkoročni grb kluba. Krajem šesdesetih Junajted je napravio sopstvenu verziju gradskog grba, sa brodom i zadržane tri pruge.

Iz nepoznatih razloga, ruže su bile obojene u belo – boju Jorkšira. Kako se grb menjao, zamenjene su loptama i crveni đavo je dodat u sredini grba zbog nadimka kluba. Reči „fudbalski klub“ su uklonjene 1998, time stvarajući komercijalni grb.

NJUKASL JUNAJTED


Njukasl je u početku nosio gradski grb, dok je grb sa svrakom korišćen šesdesetih (sredina levo) i osamdesetih (sredina desno). Sadašnji grb, koji je zasnovan na prvobitnom, je prihvaćen 1988.


Kao i Mančesterski timovi, Njukasl je ponosno nosio grb grada kada su bile svečane situacije. Motiv zamka potiče iz 1080, kada je Robert Kurthouz, najstariji sin Vilijama Osvajača, naredio da se „New castle“ (Novi zamak) sagradi na sadašnjem području grada.

Dva morska konjica su podsetnik da je bogatstvo Njukasla proizašlo od morske luke. Kraljevski lav i pero Sv. Đorđa na vrhu grba prikazuju kraljevsku tradiciju grada tokom građanskog rata i njegov odupiranje napadima Škota u XIV veku.

Crna i bela boja unutar zlatnog štita su naravno boje kluba. Tokom sedamdesetih, što je tada bio trend, Njukasl je koristio prostiji dizajn da inicijalima kluba podebljanim slovima u obliku lopte, sa svrakom na dnu. Još jedna verzija je prikazivala svraku ispred zamka, sa imenom po obodu.

KVINS PARK RENDŽERS


Kvins Park Rendžers je relativno kasno dobio grb. Prvi grb koji je koristio je bio onaj koji je koristio “Hammersmith Metropolitan Borough”. Crvene i plave boje, sadržao je dva krsta, tri potkovice i ljušturu školjke. Održao se od 1953. do 1959. godine.


Nakon toga QPR nije nosio grb na dresovima do 1975. kada je predstavljen grb sa inicijalima kluba u stilizovanom dizajnu. U nekim slučajevima, grb je bio u obliku štita.

Klub sa Loftus Rouda je 1982. je predstavio grb kružnog oblika, sa plavom pozadinom, i ispisanim inicijalima kluba i po ubodu ispisanim imenom kluba i godina osnivanja iznad trake na kojoj piše Loftus Roud.

Ovaj grb je ostao dvadeset godina, dok se nije pojavila nova verzija sa krunom, loptom, belim i plavim prugama (po prvi put), u obliku štita koji podseća na prvobitni grb kluba iz 1953.

SAUTEMPTON


Sautempton je bio još jedan tim koji je pozajmljivao elemente sa gradskog grba (levo) i sa manjim izmenama je usvojen sedamdesetih (sredina) i koristi se do danas (desno).


Grb Sautemptona, kao i mnogi do tada, je imao elemente gradskog grba i korišćen je do sedamdesetih. Tada je raspisan konkurs da bi se napravio jedinstven grb kluba.

Na konkursu je pobedio Roland Paris (Rolland Parris), i njegov logo je sadržao oreol koji je u vezi sa nadimkom kluba, crveno-beli šal zbog timskih boja i drvo koje je simbolizovalo obližnju Novu šumu (New Forest) i reku zbog očigledne povezanosti sa morem. Bela ruža je pozamljena sa gradskog grba, ali nije bilo mesta za brodove iz Tjudorove ere. Lopta na vrhu se menjala u stilu godinama do devedesetih.

STOUK SITI


Stouk je prvo koristio grb grada tokom pedesetih (levo), a uprošćena verzija je prihvaćena u sedamdesetima (sredina levo). Više heraldički grb je usvojen 1992. (sredina desno) pre sadašnjeg iz 2001.


U suprotnosti sa sterilnim i komercijalnim dizajnom koji klub koristi u današnje vreme, grbovi Stouka iz prošlosti se odnose na istoriju grada. Na vrhu je smešten grnčar, kao jasna asocijacija na poznatu gradsku industriju keramike.

Na vrhu štita su dva Strafordšajrska čvora, sa glavom divljeg vepra u sredini koji predstavlja područje Longtona, jednu od šest oblasti u gradu. Krst isplepleten crvenom i zlatnom bojom u sredini štita je preuzet od Barlema (jedan od šest naselja u Stouk-on-Trentu), dok Portland vaza u levom gornjem uglu označava područje Fentona.

Hanlijev grb je kamila koja kleči, sa kosom Tanstala i crnim orlom koji je simbol samog grada. Grb je upotpunjen latinskom izrekom „Vis Unita Fortior“ što znači „Jedinstvo je snaga“. Ovo je grb koji je stvarno predstavljao ceo grad.

SANDERLEND


Sanderlendov prvi grb je sadržao nadimak kluba „Crne mačke“ (levo), dok je grb koji je korišćen od sedamdesetih do devedesetih ponovo sadržao brod. Sadašnji izgled je prvi put košišćen 1997.


Na prvom grbu Sanderlenda je bila predstavljena crna mačka koja sedi na zlatnoj lopti unutar crveno-belog štita, na kojem je bio istorijski brod obojen u crno, aluzija na to da je bogatstvo grada u početku bilo zasnovano na izvozu uglja. Sanderlend je 1937. pobedio Preston Nort End u finalu FA kupa i, kao što je bila tradicija, nosio je grb grada na dresovima.

Neverovatno, ali gradsko veće je tražilo da se grbovi odšiju i vrate nakon utakmice. Tokom šesdesetih i sedamdesetih, jednostavniji grbovi su sadržali inicijale imena kluba, ponekad sa crveno-belim štitom. U poznatom finalu kupa 1973. sa Lidsom, slova su bila talasasta i postavljena su dijagonalno. Grb u obliku štita je 1977. sadržao brod i loptu na crveno-crno-beloj pozadini i održao se sve dok se klub nije preselio sa Roker Parka na Stadion svetlosti 1997.

To je složeniji dizajn i povezan je sa lokalnim znamenitostima. Centralni štit je podeljen na četiri dela, gde je donji desni ugao predstavlja most Vermut (Wearmouth Bridge) koji povezuje sever i jug grada, a gornji levi ugao zauzima spomenik Penšou (Penshaw Monument), veoma poznata lokalna znamenitost. Ostala dva ugla su u bojam kluba.

Sa obe strane su dva lava, koja su preuzeta iz gradskog grba, dok rudnički točak postavljen na vrhu predstavlja snažnu povezanost sa rudarskim nasleđem i podseća nas da je Stadion svetlosti postavljen tamo gde je nekad bio ugljenokop Vermut. Latinski naziv „Consectatio Excellentiae“ znači „U potrazi za savršenošću“.

SVONSI SITI


Svonsi – u početku Svonsi Taun – je koristio elemente grba grada na svom prvom grbu (levo). Labud je prihvaćen u raznim oblicima od sedamdesetih (sredina) do današnje verzije (desno).


Svonsi Siti (do 1969. Svonsi Taun) je koristio grb Boroa, koji je osmislio plemić Vilijam de Brase (William de Braose) 1306. Na njemu je prikazan zamak, koji je sagradio Henri de Bomont 1099. i koji je prešao u ruke porodice de Bomont 1203, kao i lava i orla. Sličan zmaj sa grba Velsa je takođe bio tu. Grb je uprošćen tokom osamdesetih, predstavljajuči uspešan period kluba i grada.

Prvi grb je bio labud koji širi krila i stoji na pomenutom zamku sa morem u pozadini, što predstavlja lokaciju na kojoj se nalazio Več Fild stadion. Grb je uprošćen ponovo 1998. na jednostavan ideogram labuda i imenom kluba ispod njega. U jednom periodu, ovaj labud je bio crven, ali je vraćena crna boja 2002. Na stogodišnjicu kluba, labud je postao zlatan.

TOTENHAM HOTSPUR


Totenhem koristi pevca još od početka XX veka (levo), i od tada je bio u svakom dizajnu, sa štitom (sredina levo), jednostavnoj verziji iz osamdesetih (sredina desno) i u sadašnjem retro dizajnu.


Povezanost grba Totenhema sa pevcom potiče još iz finala FA kupa 1921. Hari Hotspur, za koga se veruje da je po njemu klub dobio ime, spojio je borbenog petla sa klubom, što se može videti na grbu.

Bivši igrač Vilijem Džejms Skot je 1909. napravio bronzanu statuu pevca koji stoji na lopti i od tada je to glavni simbol kluba. Između 1956. i 1983, Totenhem je imao grb sa lavovima na obe strane, preuzeti iz porodice Nortamberlend čiji je član bio Hari Hotspur. Zamak predstavlja Brusov zamak, koji se nalazi blizu Vajt Hart Lejna, a drveće predstavlja „Seven Sisters“, deo severnog Londona.

Latinski izreka „Audere Est Facere“ znači „Smeti uraditi“. Grb je uprošćen na lavove, pevca i latinsku izreku 1983. a danas se na grbu nalaze samo pevac i lopta od 2006.

VEST BROMVIČ ALBION


Vest Brom na svom grbu ima pticu drozda od najranijih dana (levo), sa dizajnom koji se menjao stalno (sredina) pre nego što se sadašnji grb ustalio od 2006. (desno).


Smatra se da je Vest Brom usvojio grb mnogo ranije od mnogih klubova. Još osamdesetih godina XIX veka, sekretar kluba Tom Smit je predložio da drozd koji sedi na prečki treba da bude grb kluba. Obližnja zgrada u kojoj se tim presvlačio pre i posle mečeva nalazio se ljubimac drozd u kavezu.

Prečka je zamenjena glogovom granom kada se klub preselio na Hotorns 1900. Ime kluba nije dodato na grb sve do 2006. Što se tiče korišćenja grba na dresovima, grb je bio na dresovima 1931., 1935, i 1954. u finalima FA kupa, sa latinskom izrekom „Labor omnia vincit“ što znači „Rad pobeđuje sve“.

Šesdesetih i sedamdesetih drozd je takođe upotrebljavan, sa natpisom „WBA“ koji je dodat osamdesetih. Sadašnji grb je kombinacija imena kluba, drozda i glogove grančice unutar štita sa bojama kluba.

VEST HEM JUNAJTED


Vest Hem je oduvek imao prepoznatljive ukrštene čekiće kao glavno obeležje kluba (levo), sa dodatim zamkom Bolin (Boleyn Castle) krajem šesdesetih (sredina), i pojednostavljenom verzijom iz 1997 (desno).


Prvobitni grb Vest Hema je bio jednostavni ukršteni par čekića, često oruđe u lokalnoj industriji gvožđa i brodogradnje.

Klub je osnovan 1895. kao tim Tems Ajronvorks (Thames Ironworks). To je ostao deo grba do danas, kao i zamak Bolin, lokalno plemićko imanje na kojem se Henri VIII oženio svojom drugom ženom, Anom Bolin, ako je verovati legendi. Krovovi na kulama su uklonjeni kada je grb izmenjen 1997. Neki od prozora u obliku krsta su takođe uklonjeni, čime se došlo do današnjeg izgleda.


englezi.net