Haoss forum: Pravo mesto za ljubitelje dobre zabave i druženja, kao i diskusija o raznim životnim temama. |
|
| Autor | Poruka |
---|
neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Marija Šimoković Pon 16 Mar - 20:34 | |
| Marija Šimoković je rođena je 21. aprila 1947. godine u Subotici. Osnovnu i srednju školu završila je u Subotici, a filozofiju, smer estetika – etika na Filozofsko – istorijskom fakuletu u Beogradu. Pisac, kome su pesme glavna preokupacija. Zbirke pesama: Sam čovek (1972), Osvit, Subotica; Iščekujući Jonu (1976), Osvit, Subotica; Ne boj se, tu sam (1980), Minerva, Subotica; Majstor žudnje (1983), Minerva, Subotica; Nebeski bicikl (1987), Nolit, Beograd; Slaganje vremena (1992), Prosveta, Beograd; Poljubac Gustava Klimta, izabrane i nove pesme (1993), Prosveta, Beograd; Mariatheresiopolis, prevod na mađarski sa I. B. Fokijem, (1996), Subotica; Međurečje, (1999), Stubovi kulture, Beograd, Kinovar (2007), Narodna knjiga, Beograd. Mali roman: Scenografija za vetar, (2002, 2003), Plavi jahač, Beograd Nagrade i priznanja * Jugoslovenski festival poezije mladih u Vrbasu I nagrada 1974. godine * Nagrada za Knjigu godine Društva književnika Vojvodine 1987. za „Nebeski bicikl“. * Nagrada „dr Ferenc Bodrogvari“ za stvaralaštvo 1988. za „Nebeski bicikl“ * Nagrada „dr Ferenc Bodrogvari“ za „Slaganje vremena“ 1992. godine * Nagrada "Branko Miljković" za najbolju knjigu pesama 2007.Kinovar
Poslednji izmenio neno dana Uto 19 Jun - 10:18, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Marija Šimoković Pon 16 Mar - 20:35 | |
| Ne boj se, tu sam
Toliko sam te nosila svuda da više nema mesta gde nismo zajedno pesmom sam te zagrtala kroz smežurane puteljke suncokreta
unila s pažnjom i ljubavlju kroz kišu kosu zabacivala ponosno vičući tvoje ime, davala vetru da ti nosi moja šaputanja da li me čuješ da li me čuješ rasle su pesme i tvoje godine nadolazile u meni da bih između kažiprsta i palca onemoćala od čežnje i vrtoglavice pominjala ukus tvojih usana, slučajno slanih nad svetom koji je tek polazio da hleb svoj razdanji grlice su s krova svanjivale u mom dvorištu meko mi glavu uz obraz trljale pa tebi na ruku sletale ta ruka na željezu vidim je u kestenju koje pršti kroz kišu volela sam topla kroz gusti zrak u kojem padaju kestenovi uvek ispočetka govorila sam ne boj se, tu sam ostajem uvek ista kao u pismima
jesen je, opet padaju grlice u krugu ostavljene ptice sumnjaju u pravičnost onih što već putuju da li će ih sačekati kroz zimu i osmehe pokojeg zaostalog lista pod strehom tražeći blizinu sveta neke uboge porodice sa žutim fenjerom koja još ume i razume ljubav
jesen je, i sve počinje da studi kroz sitne praporce kiše teku vinogradi usput dok se kestenje namešta u šaci zgodnije
jesen je, ja ti pišem ponovo kako će i oktobarske kiše one tople i pogdekad leto u slučajnom dodiru kragne u skretanju iza ugla u senkama što s večeri rastu ispod lišća ... i tako jesen putuje fijakerom dok leto dogoreva nad zadnjim točkom u lampašu a kestenje počinje da diše otvarajući se...
P.S. pominješ li me nekad s ljubavlju i poverenjem pred spavanje? |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Marija Šimoković Pon 16 Mar - 20:36 | |
| Pišem mami pesmu u pidžami
Pišem mami pesmu u pižami Draga mama Snovi se ne ispunjavaju šta da radim život protiče iza ugla u kafani bez moje dozvole Toče ljubav i gostoprimstvo i alkoholne napitke Na ulici su klinci premazani želeom pohlepno hvataju sa životom med teče u tuđe kace a u jednom dvorištu ponestaje Topline sunca i dolazi vreme zebnje Pišem mami pesmu u pižami Draga mama Nisi mi ništa govorila o poskupljenju struje i nemanju Krova nad glavom o ostavljanju bez razloga i rastanku koji Će zauvek boleti nisi mi govorila ni o tvrdoglavosti koja Lomi dušu o staklu koje zamagljuje vidike O izdžeparenom džeparcu koji se zove sloboda Naučila sam sve to sama draga mama i sad znam Ali mislim da više nikada neću skakati do neba niti dobijati Peticu za ovo znanje Pišem mami pesmu u pižami Draga mama Strašno sam sama ne pomaže ni jesen više ne pomaže ni Miris hleba Nešto mi treba na šta mogu ostati osloniti se i malo zaspati Idem da sanjam možda uhvatim u mrežu malo zlatnog mira I senku čoveka od krep papira i nešto radosti Pišem mami pesmu u pižami Draga mama Laku noć |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Marija Šimoković Pon 16 Mar - 20:37 | |
| ImeLa (danas je nedelja samousluga je zatvorena i opet neko peva o ljubavi nekome)
1. kako si moja najlepša prošlosti krećeš li se još uvek punom brzinom bez zagrevanja putem kad nisi sam voziš li još uvek zgašenim svetlima dok dlanom rastvaraš dlan krećeš li još uvek istom ulicom kada ti modri kolutovi uzbudjenja ispiju boju puti ume li još uvek običan poljubac da smuti tvoje oči kako si moja najlepša prošlosti hodaš li još uvek onako poguren i nešto zagasito plav usred sebe zašto se ponekad ne javiš nekim beznačajnim povodom pomeneš našu vezu koja je trajala ispričaš kraj koji si skrivao javi se znaću po tvom disanju koje je doba dana naći ću neku našu rečenicu koju smo voleli naći ću frket u tvome klotu šum tvojih pantalona dok ustaješ da uzmeš hartiju i na nju zabeležiš nešto
2. čudnovata prošlosti moja ako ti kažem da si nešto najlepše što mi se otelo nemoj mi verovati uvek je lepše izgovoriti neku neistinu uvek je bolje verovati da nismo odali nešto veoma važno iz našeg života
3. sećam se mirisa tvojih kola načina na koji si otvarao kutiju sa cigaretama uzdaha nakon prvog uvučenog dima sećam se sporosti sa kojom si prilazio mojim usnama traga svakog tvog prsta u mojoj glavi na potiljku okolo vrata sećam se toliko snažno da je evo opet tu miris tvoje jakne toplina i prisnost kojom si govorio glas koji menja dubinu neprimetno kada se dotaknu važnija pitanja
4. hoćeš li još uvek da bežiš sa svakom devojčicom koja sedne u bioskopu do tebe hoćeš li da je vodiš u svet na nekoliko dana skidaš li joj prstenje s ruku mindjušu iz uha šminku sa lica kada je miluješ
5. staješ li još uvek onako čudnovato jednostavno pored nekoga koga voliš
6. kako si moja najlepša prošlosti imaš li neku skrivenu bolest o kojoj ćutiš imaš li kakav nepredvidiv predlog za sve oko sebe voliš li još uvek petkom uveče da voziš dugim svetlima po pustim autoputevima slušajući muziku neke strane radio stanice učiš li još onako uporno engleski izgovarajući svaku reč ljupkije od engleza bolje od svog profesora izvodiš li ženu katkad u neki intimni kafe kupuješ li joj slastice i govoriš li smejući se o vašoj budućoj deci dok ti se na usnama tope grenadiri od čokolade voliš li još uvek istu stranu ploče istu marku vina isti film
7. kako si moja najlepša prošlosti ima li već u tvojoj spoljašnjosti nečega što ne voliš nečeg što te odaje
8. šta te sve ne pitam bežim da ti kažem ono najvažnije danas si tu sa mnom u ovoj kući u kojoj pišem ne izgovarajući nijednu reč naglas ne čudim se sećanju na tebe na tvoja pomalo čoškasta kolena meku kožu i pogled skitnice ne razmišljam zašto si baš danas iskrsnuo ispred automobila a da nikog i nisam videla najednom kroz žuta svetla neke ulične svetiljke ukazalo se nešto tvoje i zamirisao je ceo kraj na duvan koji *****š kafu koju si voleo pivo koje smo delili zamirisalo je na ono nikad kupljeno drvo kestena koje sam ti obećala
9. slušam sjajnu muziku pevaju naravno o ljubavi kola idu kroz grad kroz kuće kroz sećanja moje dete sedi iza mene sa završenim domaćim zadacima provela sam dan kod prijatelja hvala bilo je divno i sada se vraćam kući još uvek ne vozim još uvek se zamislim usred puta zastajem i smešim se nekome još uvek čujem nežne razogovore usred ulične buke
10. danas je nedelja samousluga je zatvorena mislim na tebe i volim te večeras pa pitam ponovo ovako tek stigla s puta tek stigla s ulice tek stigla |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Marija Šimoković Pon 16 Mar - 20:38 | |
| Molitva
da sam te srela na mesečini možda bih bacila druge čini i ti bi od ovog početka leta brojao sve znake alfabeta. ovako mi se samo čini da bi ti usna na mesečini bivala ljubavi tako slična a moja postala tvojoj vična. ovako sve je na dodir lako i moraće uvek da ostane tako otisak neba po tvojoj koži ne sme u meni znake da množi koji bi mogli u mome saću značiti večnost, žbicu kotaču. ja sva treperim dok noć već pada, gle šušte snovi, rastrže nada, zbiram ti reči u jednu šaku, želim li ljubav nevernu, laku? ne, ustani srećan iz moćnih trava, nauči snove da budu java neka ti seme drveta sreće napuni bisage, oteža vreće. dohvati potom rukave njene, pritisni nežno pa da se prene u njoj taj okot meseca moga dok klečim u tami i molim Boga |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Marija Šimoković Uto 19 Jun - 10:20 | |
| Requiem za palog anđela
Možeš mi reći da u bezglasju Često zalutaš kad sričem slogove tvoga imena I da se uzalud borim protiv vremena koje na našim telima gravira Nebeske istine u strahu od smrti. Možeš mi reći da je moja tišina laka Poput niti paukove mreže A teža od sedam smrtnih grehova I ja ću od nje satkati pesmu i pokriti te Kad neman noći teškom šapom poklopi nebo I u krzno svoje sakupi zvezde kao čičke. Možeš mi reći da sam slobodna A duša sam slepa koja čuje samo zlo kad se govori o svetlosti Duša koja noćima ne spava i čiji su okovi tragovi nebeski božjih karuca što u sumrak ispisuju molitve najvećih grešnika I postaju vapaj upućen tebi. Možeš mi reći da bih trebala da te saslušam Kada se budem pravila da te ne čujem Sakrivši uši rukama Kao što deca sakrivaju po džepovima male sedefne školjke što izbaci mora utroba. Možeš mi reći kako sam grešila I ja ću na svoja ramena Težinu neba, ako treba, prihvatiti I ti ćeš opet biti u pravu a ja ću se osmehnuti Osmehnuću se kada tvoje ime bude prelazilo preko mojih usana i one budu krvarile kao nekada moje srce. Osmehnuću se jer moja će duša pevati U tišini što tvoje ime u vazduhu iza sebe ostavi I doći ću tebi kao što kap kiše dolazi zemlji U krugu večnom Isparavanja i padanja I tada, na dlan ćeš me topao dočekati Kao suzu izdajnicu što beži preko obraza I u sećanjima potražiti moje ime Kao što bi tražio uvojak kose Il`neki davno naučen stih. Možeš mi reći da su tvoji dani podeljeni Na dane sećanja i dane življenja A nećeš znati da su svi moji dani - dani preživljavanja sećanja davnih oživljavanja što kopne na izmaku noći. Možeš mi ponovo reći da bi mi srce u kutiji dao Da ga pored kreveta čuvam dok na baršunu kao na odru Mirno počivaju snovi A ja bih mogla. mogla bi da ti kažem da te još uvek sanjam, da te još uvek volim, Ali reći ništa neću, ćutaću, Jer ja i kada ćutim - ćutim o tebi. |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Marija Šimoković Uto 19 Jun - 10:20 | |
| Moj Bog( religiozna pesma ljubavi)
moj bog je visok ima oči kao dva dugmeta sa po četiri rupice za moje zlatne konce kojima obrubljujem njegov neuhvatljiv obris dečaka koji nikada nije tu i nikada nije sa mnom ima grudni koš pun mojih priča moje muzike mojih stihova moje devojčice ima svetlosmedji ton u mladežu iznad dojke i dve pruge od suncobrana umesto širita moj bog miriše na smirnu i izrael na krv i dragulje na benzin i naftu miriše na izvestan metal za koji tvrdi da nema mirisa miriše na moju kožu bez obzira što je bog i što me retko dodiruje moj bog je uglavnom daleko od mene kao svi pravi bogovi i misli na mene koliko stigne kad stigne ima tamne kolutove ispod očiju i onda ga najviše volim koža mu je oko struka najmekša valjda zato što je tamo nije doticao niko sa toliko čežnje kao ja moj bog možda ima bradu a možda je i brije uglavnom miriše na luk nikotin i rakiju na belo vino na čistu posteljinu na pokrivač koji mi prebacuje jednom rukom preko ledja da ne nazebem i ja nikada ne zaboravljam taj pokret na grad koji volim kišu koju ćutim mislim da se nekada zvao enkidu pa gilgameš pa utnapištim i sada je travku plavu travku koju je trašio epski sumerski razborito pronašao negde na mojoj glavi negde u mojoj veni vrag će ga znati uglavnom znamo se odavno iz doline nila i eufrata od vavilonskih vrata ujela nas ista zmija pa smo vaskrsli i sad je on moj bog a ja njemu šta sam to samo bog zna |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Marija Šimoković Uto 19 Jun - 10:21 | |
| Čista pesma
ja sam za čistu liriku za čistu dakle bol za čistu ljubav za čiste ruke za čiste udarce čisti udarci ne stvaraju nečistu bol nečistu mržnju nečiste rane iza čistih udaraca nema gangrene bez potrebe za borbom čistim rukama čistim srcem čistom glavom ja sam za čiste odnose čistu čašu čisto ogledalo ja sam za sve ono što se nadam da ću dobiti i ne očekujem da dobijem rat samo tu jednu bitku za čistu pesmu u kojoj je čista bol čista ljubav čisti udarci |
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Marija Šimoković Uto 19 Jun - 10:22 | |
| Važno je
važno je mazno u podne sred puta sresti miris šume kako toplo opkoračuje crvene dudinje kako se ljubi sa svakim malo zgodnijim skakavcem utire put suncu i pegama devojačkim važno je znati imena ljudi sa kojima sediš za stolom u junsko popodne i kašikom zahvataš njihove uši žudne i usnama oblikuješ formu pesme da im se svidi i izgovaraš tiho kao neko ko se stidi svoje ime važno je čoveku pored sebe u junsko podne staviti u ruke uzicu dana da je on vodi i više nisi sama ni ti ni on važno je disati polako miris što širi toplina ljudske duše miris oskoruše i kiše što se naglo slila preko bogatog pejzaža važno je verovati da je u tom kraju zemlja tako bogata da kada ispustiš uzdah izrasta hiljadu puta više istog dana
i još neke stvari su važne ali nisu za pesmu
|
| | | neno MODERATOR
Poruka : 35951
Učlanjen : 09.02.2014
Raspoloženje : ~~~
| Naslov: Re: Marija Šimoković Uto 19 Jun - 10:23 | |
| DOK ČEKAŠ NEKOGA
Vrištati kao u filmu "Kabare" starom i izanđalom Sa onom scenom gde Lajza vrišti a voz prolazi Biti u vozu a ne tamo gde je potreba za vrištanjem Voleti starog umornog krokodila iz filma "Tarzan i Njegova deca" Pravdati se zbog crkvenih zvona sred Grobljanske ulice U kojoj stanuju živi ljudi ogrezli na mrtva hodočašća Gomilati kore od narandži u kutiji bez poklopca Slušati kretanje petla koji je postao Železni obruč za vetar na krovu velike kuće Dati pesmi ubrzanje koje nije imala jer je Stala u sredini na procepu ko puklo stablo Razneti orah mišlju o čavkama Stići do vrelog peska kroz neizrečenu rečenicu I zagrejati promrzle prste na nogama Gledati kako veče izmiče u naborima dlana između Linije života i linije koja se i ne naslućuje Dati sumnji nadu da ne bude tako gola i naizgled netaknuta Zavući prst u ključaonicu i verovati da će se Okretanjem postići željeni cilj Stajati na sedeljci i ne sesti ni na trenutak Uzeti na sebe lunarni deo dana i trčati okolo sa Srebrnim narukvicama kupljenim na pijaci Stanovati podalje od sebe podalje od drugih I biti bolji od kuvanog krompira sa maslacem Startovati bez znaka za start i dozvoliti srcu da Utiša razgovor |
| | | Gost Gost
| Naslov: Re: Marija Šimoković Sre 4 Sep - 10:09 | |
| sećam se mirisa tvojih kola načina na koji si otvarao kutiju sa cigaretama uzdaha nakon prvog uvučenog dima sećam se sporosti sa kojom si prilazio mojim usnama traga svakog tvog prsta u mojoj glavi na potiljku okolo vrata sećam se toliko snažno da je evo opet tu miris tvoje jakne toplina i prisnost kojom si govorio glas koji menja dubinu neprimetno kada se dotaknu važnija pitanja |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| | | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Marija Šimoković Sre 4 Sep - 14:25 | |
| Triptih (u kojem su uloge unapred podeljene)
Ona
Ona ima tvoje jutarnje mirise, tvoj čaj sa medom, tvoj puter, sa usne tvoju džanglizavost, tvoju zlovolju, tvoje zube na svom vratu, ona ima tvoje "doći ću", tvoj glas preko telefona, tvoju mogućnost bekstva u drugi grad, tvoje prijatelje, tvoju kremu za cipele, ona ima tvoje jastuke, tvoju nesaglasnost, tvoje kašnjenje, tvoje brige, tvoja neverstva, tvoje "neću", tvoju sliku, ona ima tvoje gledanje televizije, tvoje umorne poljupce, tvoje "laku noć", ona ima tvoje drhtanje, tvoju nesanicu, tvoje čikove u pepeljari, ona ima sve na svetu i sigurno zna koliko je bogata, koliko je najbogatija ona.
Ti
Ti imaš njene oči, njenu brigu, njen hleb, njenu decu, njene roditelje, običaje, njenu novu haljinu, njene pomade, njenu kosu, ti imaš njeno "dobro jutro", njene godine, njenu vitkost kad se vine za tobom, njenu zakletvu na vernost, njenu vernost, samo ti imaš njenu bradavicu, njene obrve, njenu usnu, njen miris narandže, njenu put vanile, njen osmeh kad dođeš, njenu preosetljivost, njene ruke, njene minđuše, ti imaš svu nju i ne zna ona koliko je najbogatija, što je tvoja.
Ja
Ja imam... A šta ja imam?
Poslednji izmenio lana dana Sre 4 Sep - 14:27, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Marija Šimoković Sre 4 Sep - 14:26 | |
| NAJMLAĐA REKA I
i bi rečeno neka kroz grad voda poteče niko da se ne začudi najmlađoj reci već svak da dođe u njoj da se ogleda radi besmrtnosti svoje petu u nju da umoči samo deca poslušaše svežeg kankalina nabraše u ime ljubavi vodu zakitiše razumevši reč treba imati grad da bil tisa dotekla valja imati tisu ne bil priča potekla
visoko u grlu kamena u zametku oluje uznosit čovek vrelo otkopava ćerku reke hoće bisere da mu rađa majku još obljubio nije bogovi rečni u kapima mu se priviđaju beline kostiju im se ne dotiče novu vodu da smilostivi žene se ne maša čedo košutino ne vidi a ono se sebi u ogledalu smeši najmlađe reke u zagrljaj vode bistrooki ratari stižu ime reke u bisagama nose sa devojkama rosnim što im je pusta u kosi nove izvore začeše sklerotične rečenice u čestarima ostaviše poleglu travu pamte dan krštenja zaboravljaju sinovi njini u čamcima uzvodno ožiljke reci urezuju sa obala im se zubi mrtvih glava keze grm se pali pomor šume sluti |
| | | lana MODERATOR
Poruka : 122449
Učlanjen : 06.12.2012
| Naslov: Re: Marija Šimoković Sre 4 Sep - 14:27 | |
| |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Marija Šimoković | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 1 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
Ko je trenutno na forumuImamo 329 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 329 Gosta :: 3 Provajderi Nema Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38 Dvorana slavnih
Naj Avatar Haossa !
Kreja
Poslanici naj aktivniji nedelje |
|
Danas u 1:35 od Emelie
» Uz ovo kuliram
Danas u 1:29 od Emelie
» Jedna stara stvar
Juče u 23:17 od Emelie
» Uživo...
Juče u 22:44 od Emelie
» A malo bluesa?
Juče u 22:38 od Emelie
» Šta slušate dok kuckate na Haossu?
Juče u 22:35 od Emelie
» Šta trenutno slušate?
Juče u 22:27 od Emelie
» Pozdrav Haossu
Juče u 22:22 od Emelie
» Leonardo da Vinči
Sre 30 Okt - 12:57 od budan
» Edvard Hoper
Sre 30 Okt - 12:54 od budan
» Salvador Dali
Sre 30 Okt - 12:53 od budan
» Pablo Picasso
Sre 30 Okt - 12:51 od budan
» Claude Monet
Sre 30 Okt - 12:50 od budan
» Edvard Munch
Sre 30 Okt - 12:49 od budan
» Pesma za moju dušu
Pon 28 Okt - 1:54 od Emelie
» Pusti nešto osobi iznad
Pon 28 Okt - 0:11 od Emelie
» Joseph Lorusso
Sub 26 Okt - 10:16 od budan
» Johanes Vermer
Sub 26 Okt - 10:12 od budan
» Završava se na TOR
Pet 25 Okt - 14:39 od EROTIC MAN
» Kaladont na drugu reč
Pet 25 Okt - 14:37 od EROTIC MAN