Milena Pavlovic Barili

1909. 5. novembra, rodena u Požarevcu
1916. zbog rata, prvi razred osnovne škole završava u Bergamu, u Italiji
1917-1918. pohada drugi razred na Instituto Inglese u Rimu
1919. završava, privatno, u Požarevcu za godinu dana treci i cetvrti razred osnovne
škole i upisuje gimnaziju
1920-1921. pohada drugi razred Gimnazije u Požarevcu. U martu 1921. ispisuje se iz škole
i odlazi s majkom u Linc gde kratko vreme provodi u Mayer Schule
1921-1922. pohađa nastavu u Der Ordensfrauen von heiligen Herezen Jesu u Gracu
1922-1923. pohađa pripremni tečaj Umetničke škole u Beogradu
1923. privatno završava drugi razred Gimnazije u Požarevcu (koji je prekinula 1921)
1925. privatno završava četvrti razred u Drugoj ženskoj gimnaziji u Beogradu
1926. diplomirala na Kraljevskoj umetničkoj školi u Beogradu
1926-1927. pohađa umetnički tečaj na Blocherer Bosshardt i u Knirr Schule u Minhenu
1927. upisuje Akademie der bildenden Kunste u Minhenu
1928. u junu, napušta akademiju i sa majkom odlazi u Pariz. U Novinarskom domu u Beogradu,
16. decembra, otvorila prvu samostalnu izložbu
1929. postala članica Lade. Priredila izložbu (otvorena 3. maja) u zgradi osnovne škole u
Požarevcu. Učestvovala na Prvoj prolećnoj i na Drugoj jesenjoj izložbi jugoslovenskih umetnika,
U Paviljonu Cvijeta Zuzorić u Beogradu
1930. obilazi Španiju, putuje u Pariz i London, gde ostaje godinu dana
1931. 27. februara, otvorila samostalnu izložbu u Bloomsbery Gallery u Londonu. U jesen odlazi
u Pariz gde će, sa prekidima, ostati do 1939.
1932. samostalno izlaže u Galerie Jeune Europe u Parizu(29. aprila-10. maja) i u Galleria dArte u Rimu
15-25. oktobra). Učestvuje na kolektivnim izložbama u Galerie Jeune Europe u Parizu u proleće i jesen.
Učestvuje na XV izložbi Lade otvorenoj 13. marta u Beogradu
1933. 15. aprila, izlaže u Sala dArte de La nazione u Firenci, zajedno sa Marijom Sinjoreli i Adrianom
Pinkerle
1934. učestvuje na XII eme Salon des Tuileries u Parizu (14. maj - 17. jun)
1935. u februaru, izlaže na II Quadriennale darte Nazionale u Rimu. U leto se vraća u Požarevac
1936. krajem decembra odlazi u Italiju
1937. u aprilu, samostalni izlaže u Galleria della Cometa u Rimu
1938. 21. jaunar - 3. februar, samostalno izlaže u galeriji Quatre chemins u Parizu. U aprilu učestvuje
na kolektivnoj izložbi sa grupom Nouvelle generation u Galerie Billiet u Parizu. Kasnu jesen 1938. i deo
zime 1939. provodi u Oslu, u Norveškoj
1939. u martu izlaže u Galerie Pitoresque na izložbi novog nadrealizma i u Galerie Beruhcim Jeune sa
jugoslovenskim umetnicima iz Pariza. Ista izložba preneta je u Hag, u Holandiju (17. juna - 17. jula)
1939. u avgustu, odlazi u Njujork
1940. 19. marta, samostalno izlaže u United Yugoslav Relief Fund u Njujorku (od 9. januara do 15. februara),
a u maju u Corocoran Gallery u Vašingtonu. Udala se 24. decembra za Roberta Thomassa astora Gosselina
1944. radi kostime za balet SEbastijan Đan Karla Menotija
1945. 6. marta, umire od srčanog udara, u Njujorku
1947. urna sa posmrtnim ostacima Milene Pavlović Barili preneta je u Rim
1949. urna je pohranjena na Cimitero acattolico degli stranieri u Rimu

************


U periodu od decembra 1934. do februara 1936. godine Milena Pavlović Barili je objavila 17 pesama i dva crteža
u italijanskom časopisu Kvadrivio. Ona je napisala ukupno oko 60 pesama na četri jezika, i to, pored na srpskom,
isključivo na romanskim jezicima - 17 na italijanskom, 7 na francuskom i 14 na španskom jeziku. Na taj način
usitnila je svoje pesničko delo i onemogućila da ono pripadne nekoj od ovih književnosti. Verovatno je ipak da nije
ni nameravala da stvori sistematičan pesnički opus, već da je pesme pisala iz unutrašnje potrebe, odnosno da bi izrazila
trenutna osećanja, zbog čega su joj zvučnost i kolorit jezika na kojima je pisala bili značajniji od složenosti značenja,
semantičkih igara, ili eksperimenata u jeziku.
Ritam i melodija ovih stihova grade jednoličan, ljuljuškav tok, a pesničke slike se spajaju kao kod simbolista - ne toliko
na osnovu uobičajene upotrebe reči i logike koliko prema njihovoj psihološkoj rezonanci i ličnim analogijama. Pošto je osećanje
okejanske praznine glavni sadržaj ove poezije, umetnica nalazi za njega odgovarajuću formu u labavo vezanim rečima koje naizgled
slobodno dolaze jedna za drugom.