Velika sfinga strazari u egipatskoj pustinji, oko deset kilometara daleko od Kaira, i cuva tri velike piramide u Gizi. Ovo je cudoviste nacinjeno od kamena, s glavom covjeka i tijelom lava koji leti s naprijed pruzenim sapama.

Tijelo je samo grubo izvajano, dok je glava detaljno obradena. Oci su tajanstvene, i imaju pogled koji jos niko nije umijeo da objasni. Gledaju preko pustinje s nekom tajanstvenom nadmocnoscu.

Figura je visoka preko 20 metara, a duga 63 metra. Vjeruje se da je sfinga stara najmanje 5000 godina! Zasto je sagradena ?

Jedino tumacenje nalazimo u maloj kapeli, koja se nalazi izmedu šapa čudovista. U njoj su zapisi koje su to ostavila dva drevna egipatska kralja. Oni objasnjavaju da sfinga predstavlja jedan od oblika boga sunca Harmakisa, i da je njen zadatak da groblje oko piramida odbrani od svakog zla.

Osim velike sfinge iz Gize, u Egiptu ima još sfinga. Njihove glave predstavljaju likove kraljeva. U svetim egipatskim spisima rec »sfinga znaci »gospodar«.

U primitivnim religijama vjerovalo se da kralj posjeduje snagu i lukavstvo razlicitih zivotinja. Tu moc je sticao stavljajuci na glavu njihove koze. Zato su Egipcani predstavljali svoje kraljeve i bogove kao poluzivotinje-poluljude.

Sfinga je iz Egipta presla i u druge civilizacije, u Asiriju i Grcku. U tim zemljama sfinge su bile predstavljene s krilima. U Asiriji su to obicno bili muskarci, a u Grckoj su imale glavu zene.

Grci su imali jednu legendu o Sfingi.


Sfinga je zivjela na jednoj stijeni i ubijala je svakog putnika koji bi prosao a nije umeo da rijesi zagonetku koju bi mu ona postavila:

''Šta ide ujutru na četiri noge, u podne na dvije, a uveče na tri?''

Edip joj je odgovorio da je to čovjek, jer kao dijete puzi na sve četiri, kao odrastao ide na dvije noge, a kao starac hoda pomažući se štapom.

To je bio pravi odgovor, pa se Sfinga u bijesu bacila sa stjene i umrla.


znanje.org

Сфинга (старогрч. Σφίγξ, лат. Sphinx) представља зооморфно митолошко створење са људском главом и телом лава. Потекло је од скулптуралних приказа из доба Старог краљевства, које су стари Грци прилагодили својој легенди о женском крилатом чудовишту.

Код египатских скулптура, сфинга обично има тело лава и главу човека, али може имати и делове тела овна, сокола или јастреба.



Порекло сфинге

Сматра се да је сфинга у грчке митове дошла са истока, тачније њен лик је стваран по асирско-вавилонским киповима крилатих бикова с људским главама или по киповима египатских владара који су приказивани у лику лежећег лава. Лавље тело код Египћана и тело бика код Асираца је сматрано за симбол снаге; крила као симбол свеприсутности; људско срце као симбол мудрости. Код Египћана лице сфинге имало је индивидуалне црте лица фараона или његове жене. Најпознатија је Велика сфинга на пољу пирамида у Гизи. Висина њене главе је 20 метара, а од њушке до репа има 73,5 метара. Ова сфинга је „чувар“ гробова египатских фараона. По неким научним претпоставкама, сматра се да глава ове сфинге има индивидуалне црте лица фараона Кефрена из 4. династије (27. или 26. век п. н. е). Други, пак, сматрају да је то кип египатског бога Сунца.

Код Грка сфинга је увек била женска особа и симбол нечег тајновитог и погубног. Најпознатији грчки кипови сфинге потичу из Атике (око 600. година п. н. е., која се данас налази у Метрополитен музеју у Њујорку) и из Фокиде (580 или 560. године п. н. е., у Музеју у Делфима).

Египатска митологија

Египатске сфинге су симболичне представе фараона или бога Хоруса.

Грчка митологија

По једном тумачењу грчке митологије сфинга је кћи стоглавог дива Тифона и његове жене Ехидне, а по другом она је кћи Химере и Ортра.

Сфинга је живела на гори Сфингију крај Тебе. Имала је обичај да сваком путнику или случајном пролазнику постави питање: „Ко ујутро иде на четири, дању на две, а увече на три ноге?“. Многи који нису успели да одговоре на њено питање су пали као жртве њених канџи. Сфинга је растргла много људи, међу њима и племенитих Тебанаца који су покушавали да ослободе град Тебу од ње.

Загонетку је решио Едип који је дао тачан одговор на њено питање: „То је човек! У свом раном животу неспретно пузи на све четири, у зрелој доби иде на двије, а у сутон свог живота због слабости подупире се штапом који му је трећа нога!“. Сфинга се након његовог одговора бацила са стене у море, јер јој је судбина наменила смрт у тренутку кад неко реши њену загонетку.


Сфинга у новијој уметности


Сфинга је коришћена као декоративни мотив у европској уметности од Ренесансе до данас.