Шарл Лебрен (фр. Charles Le Brun; 24. фебруар 1619, Париз—12. фебруар 1690, Париз) био је француски дворски сликар, архитекта, унутрашњи декоратер, директор мануфактуре гоблена, теоретичар уметности и ректор Краљевске академије сликарства и скулптуре. Стварао је у епохи барока и био један од најзначајнијих експонената стила Луја XIV. Водио је радове на уређивању двораца Во ле Виконт и дворца у Версају.

Од једанаесте године образовао се у атељеу Симона Вуеа. Са 15 година израдио је наруџбину за коју је добио похвале од Никола Пусена, за кога је наредне четири године радио у Риму. Од Пусена је прихватио став према теорији уметности. По повратку у Париз 1646, радио је за многе наручиоце. Постао је близак са кардиналом Мазареном који је у Лебрену препознао таленат за организацију и поставио га уз себе на чело Краљевске академије сликарства и скулптуре (Académie royale de peinture et de sculpture, 1648), и Француске академије у Риму. Године 1660. основали су школу гоблена, која се није бавила само таписеријама, већ и израдом свих врста дворског намештаја.

Лебренов помпезан и патетичан стил се слагао са укусом краља Луја XIV, који је од њега наручио декорацију дворца Во ле Виконт и серију платана на тему подвига Александра Великог. Прво од њих, „Александар и Даријева породица“, толико је одушевило краља да му је одмах подарио титулу племића (1662). Постао је „Први сликар његовог величанства“, а краљ га је прогласио „највећим француским уметником свих времена“.

Од овог времена, сви радови на краљевим палатама били су под Лебреновим надзором. У Краљевској академији сликарства и скулптуре, где је од 1663. био директор, утемељио је уметничку идеологију академизма. У дворцу Версај осликао је салоне рата и мира (1686), амбасадорско степениште и Галерију огледала (1679–1684). Поред огромног дела које је створио за краља радио је и велики број наруџбина за верска друштва и приватне наручиоце. Истакао се као цртаач, портретиста и сликар пејзажа. Све је то за њега била техничка вежба, а у основи се налазила академска композиција призора која је по Лебрену образовала дух. Његов се утицај осећао у теорији уметности у наредна два века.

Шарл Лебрен, портрет из 1686.

Charles Le Brun

Charles Le Brun ili Lebrun (Pariz, 24. februar 1619. - Pariz, 12. februar 1690.) bio je francuski slikar, dizajner, koji je postao arbitar umjetničke produkcije u Francuskoj tokom posljednje polovice 17. vijeka.[1]

Pored neospornog slikarskog talenta, Le Brun je imao i sposobnost da organizira i izvodi mnoge velike projekte, tako da je osobno naslikao ili nadzirao proizvodnju većine slika, skulptura i ukrasnih predmeta naručenih od strane francuskog dvora za tri dekade, tokom vladavine kralja Luja XIV. Pod njegovim vodstvom francuski umjetnici stvorili su homogeni stil zvan Stil Luja XIV koji je kasnije prihvaćen u cijeloj Evropi, kao uzor savršene akademske i propagandne umjetnosti.[1]

Le Bruna je sam kralj Luj XIV proglasio najvećim francuskim slikarem svih vremena.

Le Brun je kao mladić postao štićenik dvorskog kancelara Pierre Séguiera, koji mu je omogućio da uči slikarstvo kod slikara Guillaume Perriera, pa nakon tog Simona Voueta. Od 1642. do 1646. boravio je u Rimu, gdje je puno naučio od Nicolasa Poussina, Cortone i drugih suvremenih baroknih slikara. Po povratku u Pariz dobio je velike narudžbe za oslikavanje vjerskih i svjetovnih objekata, osobito je bio impresivan njegov rad na ukrašavanju dvorca Hôtel Lambert u Parizu i barokne palače Vaux-le-Vicomte uticajnog ministra financija Nicolasa Fouqueta, koje su ga od 1650 izbacile su orbitu.[1]

Prvu narudžbu od kralja Luja XIV dobio je 1661, kada je naslikao prvu seriju slika iz života Aleksandra Velikog. Slika Darijev šator oduševila je Luja XIV, koji je volio razmišljati o sebi kao o nasljedniku Aleksandra. On ga je ustoličio za svog osobnog slikara, i dao mu ogromnu plaću, koju je uživao do svoje smrti, pored tog imao je poziciju najvišeg arbitra za umjetnost u Francuskoj, poziciju koju nitko nije imao sve do pojave Jacquesa Louisa Davida krajem 18. vijeka.[1]

Kad je Fouqueta na mjestu ministra financija naslijedio Jean-Baptiste Colbert, i on je vrlo brzo prepoznao i iskoristio Le Brunov talent, ali još više njegove organizacione sposobnosti. Tako da ga je 1663. postavio za direktora manufakture tapiserija Gobelins, koja je se pod njegovim rukovodstvom iz male radionice pretvorila u velikog dobavljača za sve kraljevske objekte.[1] Od 1660-ih, praktički sve narudžbe za dekoraciju kraljevskih palača, naročito Versaillesa, dobijao je automatski Le Brun sa svojim pomoćnicima. Od 1663. povjerio mu je rukovođenje Kraljevske akademije za slikarstvo i skulpturu (Académie Royale de Peinture et de Sculpture), kojoj je Le Brun 1666. pridodao ekspozituru u Rimu nazvanu Francuska rimska akademija, koja je odigrala utjecajnu ulogu na planu umjetnosti u Francuskoj za čitav jedan vijek, i dala francuskoj umjetnosti homogenost.[1]

Slikarski stil Le Bruna bio je dramatičnija i senzualna verzija poussinovog statičnog monumentalizma, kakav je viđen na slici Horacije Koklo brani Rim (1644.). Kao slikar portreta, drastično se razlikovao od Poussina jer je bio puno realističniji.

Nakon Colbertove smrti - 1683., njegov položaj više nije bio tako visok, iako je nadalje zadržao kraljevu podršku i apanažu.[1]

Portret Luja XIV (ulje na platnu) Musée des Beaux-Arts, Tournai

Ulazak Aleksandra Velikog u Babilon, oko 1664., (ulje na platnu) Louvre

Apoteoza Luja XIV, 1677. (ulje na platnu) Magyar Szépmüvészeti Múzeum, Budimpešta

Venus Clipping Cupid’s Wings, ca. 1655

Part of the ceilling of the Hall of Mirrors in the Palace of Versailles.

Chancellor Séguier and his suite, ca. 1670, Musée du Louvre

The Sacrifice of Polyxena, 1647

Portrait of Louis XIV, 1661.

The Queens of Persia at the feet of Alexander, also called The Tent of Darius.

The Descent from the Cross, late 1640s

The fall of the rebel angels, after 1680, oil on canvas, Musée des Beaux-Arts, Dijon.

Portrait of Nicolas Le Brun by Charles Le Brun, ca. 1635

Le Sommeil de l'Enfant Jésus, 1665,Paris, musée du Louvre.

Portrait de Louis XIV, pastel gris sur papier, Paris, musée du Louvre.

Tapisserie, fabriquée par la Manufacture des Gobelins, située dans la Galerie d'Apollon du Palais du Louvre, représentant Charles Le Brun (1619 – 1690)

Hôtel d'Aumont (Tribunal administratif de Paris). Plafond de la salle de lecture. Peinture de Le Brun.

Charles Le Brun, L'Aurore, voûte du pavillon de l'Aurore, Sceaux, musée de l'Ile de France

La Nature, détail de la coupole du Pavillon de l'Aurore peinte par Charles Le Brun (1619 - 1690)

Le-Brun-Saint-Jean

La galerie d'Apollon du Louvre - Paris

Statue de Charles Lebrun par Jules Renaudot, installée sur une des façades de l'hôtel de ville de Paris.

Hercules, detalj