Autor: Nikolaj V. Gogolj
Književni rod: drama
Književna vrsta: komedija

Tema lektire

Osnovna tema komedije „ Revizor “, Gogolj bi mogla da se okarakteriše kao ismevanje ruskog društva druge polovine 19. veka, kada je ova lektira i nastala. Zapravo, tema je izvrtanje ruglu svih onih stvari koje su smetale i upadale u oči svima, pa i čuvenom ruskom piscu.

Ideja dela

Kada je u pitanju ideja dela, onda je najbolje da citiramo samog Gogolja, jer je on vrlo precizno objasnio koja je to ideja kojom se rukovodio kada je pisao komediju „ Revizor “. Gogoljeve reči koje navodimo će učiniti da vam i analiza i interpretacija ovog dela budu jasnije, a samim tim će i vaš sastav iz srpskog jezika kada se bude obrađivala ova lektira, sigurno biti bolje napisan.

Citiramo piščeve reči: „ U „ Revizoru “ ja sam odlučio da na jednom mestu skupim sve ono što je u Rusiji ružno, a što sam ja tada znao. Sve nepravde koje se čine na onim mestima i u onim slučajevima gde se pravednost traži od čoveka više od svega. I hteo sam da sve ismejem u jedan mah. “

Fabula

Lektira „ Revizor “ Gogolj je sačinjena od ukupno pet činova. Vreme radnje je polovina 19. veka, a mesto radnje je zabačeni provincijski ruski gradić. Gogolj je izabrao baš provinciju, kao simbol zatvorene sredine, u kojoj mahom žive primitivni ljudi. Primitivni u smislu sistema verovanja, vaspitanja i prihvatanja novih ideja.

U prvom činu komedije „ Revizor “, Gogolj prikazuje gradonačelnika, čije je ime Anton Antonovič, koji je sazvao zbor vodećih ljudi u gradu, kako bi im saopštio da je iz Petrograda poslat ni manje ni više nego revizor, koji treba da proveri stanje u njihovom gradu. Iz njegovog obraćanja čitalac saznaje koji su to nedostaci ovog grada: bolnice su prljave i u njima vlada haos u svakom smislu, u sudu je takođe prisutno opšte rasulo, a sve zbog ljudi koji su tamo zaposleni i koji su mahom skloni podmićivanju kako bi svoj posao radili na pravi način, pa čak i sam gradonačelnik ponekad uzme mito od svojih sugrađana.

Ubrzo na zbor stižu Dopčinski i Bopčinski koji saopštavaju gradonačelniku i prisutnima da je revizor već tu, u lokalnoj gostionici, u kojoj inače boravi već dve nedelje, a ime mu je Ivan Aleksandrović Hlestakov. U tom trenutku nastaje velika uznemirenost među prisutnima, jer shvataju da je revizor sigurno za dve nedelje koliko boravi tu, već video sav haos koji vlada u njihovom mestu.

Radnja drugog čina se odvija u gostionici, to jest u sobi u kojoj odseo Hlestakov sa svojim slugom, Osipom. Čitalac saznaje da je Hlestakov na putu iz Petrograda za Saratov svratio u ovo mesto, jer je ostao bez novca pošto se kockao. Takođe, saznaje se da mu vlasnik gostionice preti da će ga prijaviti zbog nagomilanih dugova. Međutim, u tom trenutku stiže gradonačelnik sa svim viđenijim ljudima i počinje da se razvija komična situacija, jer dolazi do klasičnog nesporazuma: sa jedne strane je Hlestakov, koji misli da je gradonačelnik zapravo došao da ga uhapsi, a sa druge strane je gradonačelnik, koji misli da je Hlestakov revizor koga očekuju. Nesporazum komedije „ Revizor “, Gogolj je zapravo zasnovao na uzajamnom strahu ova dva lika.

Fabula radnje lektire „ Revizor “ potom uvodi nove likove: gradonačelnikovu ženu, Anu Andrejevnu i njihovu ćerku, Mariju Antonovnu. Hlestakov dolazi u gradonačelnikovu kuću i naizmenično se udvara i Ani i Mariji, pričajući im svoje petrogradske dogodovštine. Njih dve su oduševljene gostom, a on se sve više i više uživljava u ulogu. Polako, Hlestakovu dolaze jedan po jedan viđeniji član društva, kako bi ocrnili nekoga, a sebe odbranili. On to shvata i počinje vrlo mudro da koristi, obećavajući im da će im pomoći, ukoliko mu zauvrat daju određenu sumu novca.

Pretposlednji čin komedije „ Revizor “, Gogolj je osmislio kao kulminaciju čitave radnje dela, jer Hlestakov prosi gradonačelnikovu ćerku, a njena majka kao da ne obraća pažnju na to, jer joj je stalo samo do reči koje njoj upućuje Hlestakov, a kojima ona hrani svoju sujetu. Hlestakov odlazi, tobože obećavajući da će se vratiti, ali pre toga piše pismo jednom svom petrogradskom prijatelju, inače novinaru. Cela porodica Antona Antonoviča ostaje tužna zbog njegovog odlaska, ali iznad svega presrećna, jer smatraju da se čitava situacija odvija u njihovu korist.

Završni, peti čin komedije „ Revizor “, Gogolj prikazuje kao razrešenje čitave radnje: svi dolaze da čestitaju gradonačelniku zato što će mu Hlestakov uskoro postati zet, a on sam veruje da će mu to venčanje obezbediti bolji položaj u društvu. Ubrzo stiže u upravnik pošte, donoseći pismo od Hlestakova, koje biva naglas pročitano. Svi ostaju u šoku, jer je Hlestakov objasnio da on uopšte nije revizor, već običan, sitni prevarant koji je ostao bez novca, te uspešno iskoristio njihovo neznanje i naivnost, pa moglo bi se reći čak i glupost. Na kraju petog čina dolazi i pravi revizor, a ova vest zasutavlja dah prisutnima. Lektira „ Revizor “, Gogolj se završava scenom koja je istovetna kao na početku: svi likovi su u istom položaju, pa to navodi na zaključak da Gogolj želi da čitalac posumnja da li se čitava neprijatna situacija sa Hlestakovim uopšte i dogodila.

Izvor: saznajlako.com