О Галерији Дома Војске Србије

Излагачка делатност Галерије Дома Војске Србије има дугу традицију. Утемељена је још 1945. године, на иницијативу Бранка Шотре, првог послератног руководиоца те установе, познатог ликовног ствараоца и оснивача Факултета примењене уметности у Београду. У Галерији је до сада организовано више од петсто изложби еминентних домаћих и страних ликовних стваралаца. Својевремено је одржано и осам квадријенала на тему „НОБ у делима ликовних уметника” и више тематских изложби „Војска у делима ликовних уметника”.

Velika galerija Doma Vojske SrbijeОд 1953. године изложбе се организују у галеријском простору који је данас познат као Велика галерија , а 2011. године уређена је и Мала галерија , у којој се реализују пратећи програми изложби у Великој галерији, ауторске и групне изложбе ликовних стваралаца и изложбе фотографија из архиве Медија центра „Одбрана“ .

Новим излагачким концептом, који се примењује од 2011. године, у Галерији се организују репрезентативне изложбе у сарадњи са музејима, галеријама, задужбинама, легатима и другим институцијама Србије. Изложбе су наишле на изванредан пријем ликовне публике и повратиле углед који је галерија некада имала.

У 2011, 2012. и 2013. години своје богате ликовне и историјске збирке у Галерији Дома Војске Србије представили су: Галерија слика „Сава Шумановић” Шид, Галерија Матице српске Нови Сад, Војни музеј, Војни архив, Уметничка галерија „Надежда Петровић“ Чачак, Задужбина „Момчило Момо Капор”, Спомен-збирка Павла Бељанског Нови Сад, Историјски архив Пожаревац, Историјски архив Града Новог Сада, Модерна галерија Центра за културу Лазаревац, Културни центар Нови Пазар, Историјски музеј Србије, Градски музеј Вршац, Градски музеј Суботице, Музеј наивне и маргиналне уметности Јагодина, Музеј наивне уметности „Илијанум“, Народни музеји из Зрењанина, Ниша, Пожаревца, Крушевца, Прокупља, Дом Јеврема Грујића и колекционари Драгољуб Милићевић и Ђура Поповић.

У претходних 60 година, од када постоји изложбени простор Дома Војске Србије, организовано је више од 500 изложби. Изложбе и бројне пратеће програме у протеклих пет године видело је више од 300.000 посетилаца, што Галерију Дома Војске Србије сврстава у ред најпосећенијих у Београду.

Уметничка збирка Галерије Дома Војске Србије

Уметничка збирка Галерије Дома Војске Србије располаже са више од 1.500 дела ликовних стваралаца свих генерација са подручја некадашње Југославије. Колекцију углавном чине својевремено откупљена дела и поклони уметника који су некада излагали у Дому Војске или који су учествовали у ликовним колонијама у организацији ове установе.


У збирци се налази неколико значајних остварења насталих током прве половине 20. века, као што су слике Влаха Буковца, Љубе Ивановића, Саве Шумановића и Марина Тартаље. Ипак, окосницу њених вредности представљају дела српских и југословенских уметника настала после Другог светског рата, па све до распада Југославије. Међу њима су најзначајнија дела Мила Милуновића, Јована Бијелића, Љубе Бабића, Косте Хакмана, Петра Лубарде, Зоре Петровић, Милана Коњовића, Крсте Хегедушића, Пеђе Милосављевића, Миће Поповића, Љубице Цуце Сокић, Сретена Стојановића и других великана ликовне уметности.

Од репрезентативних слика из збирке 2011. године настала је изложба „Поетика и судбина 20. века“ , која је до сада представљена у Београду, Новом Саду, Нишу, Зрењанину, Јагодини, Вршцу, Лазаревцу, а од избора скулптура сачињена је изложбе „Огледало времена“ , премијерно приказана у Великој галерији Дома Војске Србије у јануару 2014. године. У уметничкој збирци Дома Војске Србије налази се и пар стотина графичких радова, од којих је тридесетак изабрано за изложбу графика „Читање линије“ , насталу у мају 2014. године.


Многа од дела из уметничке збирке никада нису излагана и представљају непознаницу чак и за историчаре уметности. У току је стручна обрада уметничких дела и припрема каталога збирке, који ће је приближити и потпуније представити љубитељима ликовне уметности и стручној јавности. Збирка се чува у депоу који је опремљен по савременим музеолошким стандардима. Сегменте уметничког блага ове збирке, изложене у свечаним салонима Дома Војске Србије посетиоци могу видети током манифестације „Ноћ музеја“ у којој Медија центар „Одбрана“ традиционално учествује са богатим програмом.

mod.gov.rs

"Beograd za sva vremena" u Domu vojske

U Atrijumu Doma Vojske Srbije u petak, 12. juna biće otvorena izložba slika Likovne grupe Vojne akademije "Beograd za sva vremena“.


Tema izložbe je Beograd kao grad duge i burne prošlosti i jedan od najstarijih gradova Evrope. Izloženo je 36 radova koji prikazuju prestonicu iz umetničke perspektive, navode iz DVS.

Na otvaranju izložbe prisutnima će se obratiti Zdravko Vučinić, istoričar umetnosti, pesme o Beogradu kazivaće književnik Zoran Nikolić, a u muzičkom delu nastupiće violinisti Živojin Velimirović i Nenad Mendelson.


B92

Strani umetnici autori skulptura 
KARAĐORĐA, KNEZA MILOŠA, KNEZA MIHAILA...



U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije do 6. marta je otvorena izložba „Skulptura 
u službi istorije” u saradnji Medija centra „Odbrana” i Narodnog muzeja u Beogradu.
 Izložena su 34 dela nastala između 1877. i 1918, a autorka postavke, muzejski
 savetnik Vera Grujić za čitaoce „Blica” izdvojila je najznačajnije umetnike
 i njihove radove.



[You must be registered and logged in to see this image.]

Bista Kneza Mihaila Obrenovića, (1872) rad je italijanskog 
umetnika Enrika Pacija


Dolaskom kneza Aleksandra Karađorđevića na vlast (1842-1858) počelo je 
da se razmišlja o podizanju spomenika njegovom ocu Karađorđu. Skulptura tog
 tipa bila je tek delimično poznata javnosti, a jedini primerak na otvorenom bila
 je „Žetelica” na Topčideru (uvezena iz Beča 1852). Tada se još uvek polemisalo
 kako treba da izgleda nacionalni spomenik. Ti stavovi su se iskristalisali do 1868, 
kada je poginuo knez Mihailo i kada je podizanje spomenika vladaru shvaćeno
 kao narodna obaveza.

Knez Mihailo
Enriko Paci (1818-1899)


[You must be registered and logged in to see this image.]



Najstarije skulpture na kojima su predstavljeni Karađorđe, knez Miloš i knez Mihailo
 dela su stranih umetnika koji su povremeno boravili u Srbiji: Slovaka Jozefa 
Klemensa, Grka Joanisa Kososa i Italijana Enrika Pacija, koji je pobedio na konkursu
 za spomenik knezu Mihailu (danas na Trgu Republike), a autor je i njegove biste 
(1872) trenutno izložene u Domu Vojske. Na izložbi se nalazi i portret vanbračnog
 sina kneza Mihaila, Velimira Teodorovića (1885), nemačkog umetnika Jozefa Kranea.


Bista Đure Horvatovića

Petar Ubavkić (1852-1910)


[You must be registered and logged in to see this image.]

Najstarija skulptura jednog srpskog autora je bista generala
Đure Horvatovića iz 1877. godine, umetnika Petra Ubavkića



Najstarija skulptura jednog srpskog autora je bista generala Đure Horvatovića
 iz 1877. Petar Ubavkić, koji je bio na školovanju u Minhenu, vratio se u Srbiju 
1876. da učestvuje u srpsko-turskom ratu i tom prilikom je upoznao Horvatovića.
 Od 1878. do 1892. Ubavkić se školuje i živi u Rimu, gde radi svoja najznačajnija
 dela: „Vuk Karadžić”, „Kraljica Natalija”, „Ciganka”...


Napuštena

Đorđe Jovanović (1861-1953)


[You must be registered and logged in to see this image.]



Naš najplodniji vajar i jedan od najdugovečnijih. „Kosačicu” je napravio 1915. pod
 „neprijateljskim topovima koji su sa Bežanije tukli Beograd”, a na izložbi je i 
skulptura njegovog sina, koji je poginuo u bitki na Marni (pošto mu je majka
 bila Francuskinja).

Među najprivlačnijim eksponatima na izložbi je „Napuštena”, prvi rad koji nije bio 
povezan sa nekom bunom ili otporom, već prožet simbolizmom, lirskim, initimističkim
 duhom, koji je Narodni muzej otkupio 1907. Reljef „Srbije” uradio je kao predložak
 za vodeni znak na novčanici od 20 dinara u zlatu, koja je bila u opticaju od 
1907. do 1934. godine.


..............

............

Dečak koji vadi trn


Simeon Roksandić (1874-1943)


[You must be registered and logged in to see this image.]


Srpski vajari su u početku radili portrete znamenitih ličnosti ili alegorijske 
kompozicije, a s vremenom se pojavljuju dela koja nisu inspirisana istorijskom
 ili nacionalnom tematikom, već su prožeta duhom intimizma i lirskim osećanjima. 
Uvode se i novi motivi.

Roksandić je prvi vajar koji je u našu skulpturu uveo akt na delu „Rob”, kao 
i motive dečaka, životinja i ženskih aktova u pokretu. Povodom njegove statue 
„Ribara” (izložene u Domu Vojske) Jovan Dučić je napisao da ona znači prelaz 
naše skulpture „obučene u redengote, do lane zimske kapute i ćurkove iz egipćanske
 ukočenosti u jonsku poeziju golog tela“. U Domu Vojske izložena je i skulptura
 „Dečak koji vadi trn” (1922).


Kraljević Marko na konju


Ivan Meštrović (1883-1962)


[You must be registered and logged in to see this image.]
Meštrovićev „Kraljević Marko na konju“ (1910) je model za statuu 
visoku pet metara

I pre stvaranja zajedničke jugoslovenske države, umetnici poneti idejom kulturnog i političkog
 jedinstva južnoslovenskih naroda, često su sarađivali i izlagali zajedno. Na Međunarodnoj 
izložbi u Rimu 1911. u Paviljonu Kraljevine Srbije dominirali su radovi hrvatskog umetnika 
Ivana Meštrovića, većinom fragmenti za neostvareni Vidovdanski hram na Kosovu, čiju je 
idejnu osnovu predstavljala narodna epska poezija. Na izložbi u Domu Vojske nalaze se fragmenti 
skulptura za Vidovdanski hram koje je Meštrović počeo da radi 1908: glava i konjanička statua 
Marka Kraljevića (model za originalnu statuu visoku pet metara) i torzo Banović Strahinje.


blic.rs