Citadela

Kroninova najbolja knjiga duštvene kritike.
Pitka za čitanje, sa veoma jasnom porukom.
Prati lične životne sukobe mladog škotskog lekara.
Kada je budete pročitali, sigurna sam da neke poruke koje ona nosi
nećete dugo moći da izbacite iz svoje glave,
naročito ćete ih se setiti kada uđete u neku lekarsku ordinaciju, ne daj Bože

Sa Kroninom sam se srela prerano, još u osnovnoj školi, pošto je jedna moja rođaka imala neke njegove knjige i tada sam pročitala Citadelu. Dopala mi se, ali je tada nisam razumela na način na koji je danas razumem. Pre nekoliko godina sam je se setila, baš "a propos" neke "lekarske etike" u nas, i poželela da je opet pročitam. Muke moje... Knjige nema u prodaji....
Međutim, nekako mi se posreći i nedavno kupim od prodavca antikvarnih knjiga ceo komplet Krononovih sabranih dela.
Sada ih gustiram na tenane, pošto ih nisam sve pročitala ranije.
Prva na redu je bila, naravno, Citadela.

Opet me je takla, evo priznajem.
Stalno mi je jedna misao bila na pameti, te je delim s vama:

Ovo bi knjigu trebalo staviti za lektiru svih medicinskih škola, a pogotovo medicinskih i srodnih fakulteta. A svakako bi bilo veoma lepo kad bi je svi lekari i medicinsko osoblje imali u svojim ordinacijama i kućama, čisto da se podsete nekad svojih početaka, i eventualno prepoznaju svoje profesionalne deformacije usled jačanja novčanih apetita.

Kroz lik glavnog junaka, doktora Endru Mansona,
Kronin (po profesiji doktor medicine sa doktoratom na temu Istorija aneurizme)
svima nama drži čas o lekarskoj etici.
O etici često razmišljam, pa i knjige na ovu temu rado čitam.
Ukoliko ste i vi tih afiniteta, onda je ovo prava knjiga za vas.

Vredan mladi, tek svršeni student medicine, traži posao po celoj Engleskoj. Nailazi na neverovatne zapetljancije i podmeštanja od starijih kolega iz struke, te mu je život zbog njegove revnosti, brige i ljubavi prema pacijentima stravično turbulentan, a on tako mlad i perspektivan, uprkos stalnim seljenjima u potrazi za bolje plaćenim poslom, prilično švorc.
Bori se protiv sistema, bori se s vetrenjačama.
Kao majstor u razvoju likova, Kronin je lik doktora Mensona tako divno preneo čitaocima, da jednostavno ne možeš da ne zavoliš taj lik, i da mu se diviš, jer je toliko čist, plemenit i različit od mnogih lekara sa kojima se srećemo po srpskim ordinacijama u 21. veku.
Doduše, razlika od jednog veka nije mala, jer je početak knjige stavljen u 1924. godinu. Tridesetih godina prošlog veka je i pisana, tako da je prisutan taj "arhaični" engleski stil, što je veoma simpatično bar meni.
Zanimljivo je da iz ove knjige možemo da vidimo koliko smo kao čovečanstvo napredovali u medicinskim otkrićima, lekovima, prevenciji, a koliko smo stagnirali kao "ljudi".
Ili drugim rečima, kako je loš sistem uvek loš sistem.

Naposletku, i dr Menson je samo čovek, citadela (tvrđava) čije prozore lome besni vetrovi, čije kamenje spiraju kiše, a tlo drmaju klizišta, pa on pokušava da se prilagodi svemu tome, ne bi li sačuvao svoju citadelu...
Zbog zlatne citadele počinje da gubi sve ono "božansko", jer ljudi greše....

I doktori su ljudi...
Da li smeju da greše i doktori, i koliko se njihove greške skupo plaćaju - novcem ili životima?
Šta je skuplje?!

Ovo nije osuda lekara, nego fer pogled na sistemske greške zdravstvenog sistema i
da bi se skretanjem pažnje stanje popravilo. Ova knjiga može biti temelj, ili vodilja u održavanju i građenju moralnih principa budućih doktora.

Čitajući ovu knjigu, zapanjićete se sličnošću sa nekim lekarima oko vas.
Možda ste vi srećnici koji to niste iskusili, ali ja nisam bila te sreće
i moja iskustva sa "nekim" doktorima nisu baš lepa.
Pritom, uopšte ne mislim na sve, niti na doktore kao profesiju, koju izuzetno cenim,
već na taj tzv. "kukolj", koji kvari kompletnu sliku, kvari ostale učesnike ucenama ili čak uništava zdravlje svojim pacijentiam iz želje da im uzme što više novca.
Izgleda da je ova problematična tema doktora koji traže "pogaču preko hleba",
u skoro svim državama aktuelna. Mada u našem neuređenom tranzicionom društvu i isto takvom zdravstvenom sistemu, doživljava kulminaciju loše prakse.

Koliko je bilo strašnih lekarskih grešaka sa smrtnim ishodom, zadnjih godina u Srbiji,
a presude su tako blage, ili su slučajevi zastarevali..
Strašne trgovine tek rođenim bebama, koja je Srbiji postojala krajem 20. veka,
a koju su vodili zaposleni, lekari i babice, ko bi drugi.
To su činjenice, koje pokazuju da sistem poodavno nije dobar.
Slučajevi traženja mita u državnim bolnicama, su trenutno toliko uobičajeni, da se ljudi više i ne pitaju, zašto plaćaju još toliko novca pored plate koju lekari u Srbiji primaju.
Male su plate izgovor za sve, i za ono što jeste i za ono što "ne biva".. Al prolazi...
Ponekad, pomislim da nije samo to problem što se zdravlje tako skupo plaća (odvojiti od svojih "bolesnih" usta da bi neka druga sita usta poslao na egzotični ručak ili neko fino putovanje), nego je još veći problem kada te neko zavlači, namerno pogrešno leči, odugovlačeći i pokušavajući da pribavi finansijsku korist iz nečije muke ili teške bolesti, izmišljajući dijagnoze, savetujući ti uvozne lekove po ceni bar 3 puta skupljoj od domaćih, ali da odneseš obavezno ceduljicu na kojoj piše ime dotičnog doktora!? Ili ne može da radi u takvoj gužvi u bolnici koju pokriva tvoje osiguranje, ali zato privatno može. Samo ponesi keš, dobro, može i kartica. Kafa, bombonjera, viski, to je već passé.
Ionako, ne znaju šta će sa tim ako ne otvore prodavnicu.

Ja sam čak doživela u jednoj našoj bolnici, da su hteli da mi operišu slepo crevo, a imala sam stomačni virus. Počeli su da me spremaju za operaciju, koju bi obavili sutra ujutru, i onda su svi moji ukućani u međuvremenu dobili iste simptome, te je meni bilo sasvim jasno, o čemu se radi, a pritom mi je i leukocitarna formula bila sasvim mirna. Tada sam prvi put u životu, u bolnici bila izuzetno neprijatna, zahtevala da mi donesu otpusnu listu, tj. potpisala sam da izlazim na sopstvenu odgovornost. I nisam uopšte pogrešila, da sam ostala te noći, slepo im verujući, zdravo slepo crevo ne bih danas imala, a još bih se izložila bespotrebnom operativnom riziku i svemu što ide posle.

Ne pitam se da li "neki" mirno spavaju, videla sam da spavaju
i ne daju da ih niko uznemirava čak i kad su na radnom mestu.
Ne pitam se ni da li "takvi" imaju savesti, jer sam sigurna da je nikada nisu ni imali.
I ne pitam se ni ko ih štiti, jer znam da je takva internacionalna mreža,
jača od bilo koje države i spremni su da ućutkaju bilo koga. Na sve misle.

Sve je u procentima, sve je u novcu, ili u zlatnicima kako kaže Kronin, u ovoj knjizi.
Ne verujem da ovi korumpirani čitaju blogove, a još manje knjige, ali negde duboko verujem da će neki mehanizam naprednijeg humanijeg društva nego što je naše, naći načina da ovakvim zlotvorima stane na put - postoje zatvori, postoje doživotne zabrane bavljenja lekarskom praksom kao i brojne druge adekvatne kazne za traženje mita, nestručnost ili namerno dovođenje pacijenata u zabludu. Primeniti zakonske mere na sve građane podjednako. Ako može da robija neki radnik zbog toga što je ukrao 1000 evra, neka robija i doktor koji je ucenio bolesnog čoveka za 1000 evra.

Ono čemu se nadam je da će Kroninova "Citadela", imati ponovljenja izdanja u Srbiji
i da će " na vreme" doći u ruke mladih, budućih doktora i medicinskog osoblja.
Mnogi će se prepoznati kao mladi studenti željni znanja i spremni da pomognu pacijentima.
Šta će dalje biti zavisi od njih samih.
Da li će skrenuti sa svog Hipokratovog puta zarad neke "citadele"
ili će njihove zasluge i zahvalnost ljudi kojima su pomogli
biti večna nebeska citadela za njihove duše, biraće sami.
Naše odluke menjaju našu sudbinu...
No, sve će to negde biti svakako zapisano, a Nebeski sud je nepotkupljiv...
Ne zaboravite...

..."Došao sam ovamo pune glave formula, stvari u koje svako veruje, ili se pretvara da veruje:
na primer, da otečeni zglobovi znače reumatizam,
da reumatizam znači salicilat.
Znate, sva ta pravoverna načela medicine!
E, pa ja polako uviđam da su neka od njih sasvim pogrešna. Uzmimo, recimo, lekove.
Meni izgleda da neki od njih čine više štete nego koristi. To vam je sistem.
Bolesnik vam dođe u dispanzer. On očekuje svoju "bočicu leka".
I on je dobija, svejedno da li je to samo isprženi šećer, bikarbonat sode ili dobra čista voda.
Zato se recepti i pišu na latinskom - da ih bolesnici ne bi razumeli.
To nije ništa, to nije nauka. Meni se čini da suviše mnogo lekara
uzimaju bolest empirijski, tj. razmatraju simptome pojedinačno.
Ali neće da se pomuče da sve simptome slože zajedno, pa tek onda da izvuku dijagnozu.
Oni vam kažu, vrlo brzo, zato što su obično u žurbi:"Ah, glavobolja. Probajte ovaj prašak."
ili " Vi ste malokrvni, morate uzeti malo gvožđa."
Umesto da se zapitaju šta uzrokuje glavobolju ili malokrvnost."..

..."I nemoj da se stidiš zato što si siromah.
Zaboravi na novac, na položaje i na sve slično,
i nauči da ceniš ljude po onome što oni stvarno jesu!"...

...Vi biste hteli da srušite zidove Vavilona - znam, bio sam i ja nekad mlad.
Ali svejedno, idite polako, oprezno, gledajte pre nego što skočite!"...

"Ona je bila bolji borac od njega. Raspolagala je uravnoteženošću
koja im je pomagala da prebrode svaku krizu.
Znala je i ona da bude prgava, ali umela je i da vlada sobom."...

.."Ah, da! Zar ne uviđaš: kad bi svaki lekar izbrisao pitanje zarade, čitav bi sistem bio čistiji."..

..."Neznanje, neznanje, pusto neznanje!
Trebalo bi da postoji neki zakon koji će naterati lekare
da budu u toku savremene nauke. Sve je pogreška našeg trulog sistema.
Trebalo bi svake pete godine da se ustanove obavezni tečajevi za sve lekare."...

.."Za sve je kriv sistem, mislio je on ojađeno, sistem koji je preživeo. Trebalo bi da postoji neki bolji poredak, da se svakome da prilika."...

...Rodžersu, u Ulici Konduit, rekli ste mi koliko vam je stalo do uspeha.
U tome odelu to nećete nikad postići."...

..."U svome revnjivom naporu da postigne uspeh,
on je zaboravio kako je put njegovog napretka
bio suprotan svemu onome u šta je dotada verovao."...

..."Dosta mi je već širokog, zvezdanog neba.
Najbolji način da čovek zavoli ovu našu jadnu zemlju jeste,
da malo proputuje po inostranstvu."....

.."Život je za njega jurio isuviše brzo da bi imao vremena da malo zastane i da se zamisli.
Vrtlog ga je zanosio. Bio je obuzet osećanjem snage."...

"U ovom krajičku Londona ima suviše šakala. Ima dosta čestitih ljudi, koji se trude da rade pošteno, ali svi drugi su šakali. Šakali su ti koji daju sve te nepotrebne injekcije, seku neškodljive krajnike i slepa creva, doturaju jedan drugom pacijente kao lopte, dele honorare, vrše pobačaje, preporučuju vojne naučne lekove, a sve vreme jure za zlatnicima."...

."Zašto bi jedan čovek (lekar) zarađivao tolike novce na račun čovečanstva koje pati."...

Citadela

Opet me je takla, evo priznajem.
Stalno mi je jedna misao bila na pameti, te je delim s vama:

Ovo bi knjigu trebalo staviti za lektiru svih medicinskih škola, a pogotovo medicinskih i srodnih fakulteta. A svakako bi bilo veoma lepo kad bi je svi lekari i medicinsko osoblje imali u svojim ordinacijama i kućama, čisto da se podsete nekad svojih početaka, i eventualno prepoznaju svoje profesionalne deformacije usled jačanja novčanih apetita.

Kroz lik glavnog junaka, doktora Endru Mansona,
Kronin (po profesiji doktor medicine sa doktoratom na temu Istorija aneurizme)
svima nama drži čas o lekarskoj etici.
O etici često razmišljam, pa i knjige na ovu temu rado čitam.
Ukoliko ste i vi tih afiniteta, onda je ovo prava knjiga za vas.