Intervjui sa poznatim licnostima iz kulture

**Učlanjen** : 11.05.2018

.............

Koji talenat biste voleli da imate?
Da umem da pevam.

Kako se trenutno osećate?
Kao govno kraj auto-puta.

Šta smatrate svojim najvećim uspehom?
Prijem na Pozorišnu akademiju.

Ako biste se posle smrti vratili na ovaj svet kao osoba ili kao predmet, šta biste bili?
Kondor u Andima.

Koji je najdragoceniji predmet koji posedujete?
Jedan budilnik sa neopisivo jakim zvonom.

Šta je za vas oličenje patnje?
Hteti, a ne moći.

Kojim zanimanjem biste voleli da se bavite?
Dirigent filharmonijskog orkestra.

Ko su vaši uzori u životu?
Oni uporni koji ustaju i ležu sa zvezdama na nebu.

Ko je vaš omiljeni pisac, a ko slikar?
Gogolj i Pikaso.

Ko je vaš omiljeni fiktivni junak?
Žak iz Šekspirove komedije Kako vam drago.

Gde biste voleli da živite?
Na nekom ekvatorijalnom atolu usred Pacifika.

Šta najviše mrzite?
Svoj izgrađeni stoicizam prema onom što neminovno nailazi u našoj stvarnosti.

Kako biste voleli da umrete?
Tiho i bezbolno.

Koji je vaš moto?
Što je čovjek, a mora bit čovjek (Njegoš).

nedeljnik.rs

**Učlanjen** : 11.05.2018

Poslednji intervju Mladomira Puriše Đorđevića za „Danas“:
Uvek sam imao veliku životnu radost i bio spreman na sve

Intervjui sa poznatim licnostima iz kulture - Page 8 Kul05foto-Stanislav-Milojkovic-scaled-e1669212346790-1000x560

Intervjui sa poznatim licnostima iz kulture - Page 8 Kul05foto-Stanislav-Milojkovic-scaled-e1669212346790-1000x560

Intervju je objavljen u maju 2021.god.

Moje filmske priče i junaci mojih filmova prostiru se kroz nekoliko vremena i nekoliko života u sebi, i ja zaista mislim da je san na javi ili java u snu prava pozornica života i čitave ljudske istorije. Mislim i da se smrt ne može pobediti, ali se možda načas može zbuniti i izigrati nekom neponovljivom ludošću – kaže Mladomir Puriša Đorđević.
Legendarni Purke, reditelj čiji se opus ubraja u najznačajnije i najpoetičnije na ovom, ali i na evropskom podneblju, koji je svojim duhom i šarmom i danas jedan od naših najmlađih stvaralaca i sugrađana, rođen je 6. maja 1924. u Čačku. Dan posle njegovog 97. rođendana, na otvaranju ovogodišnjeg Festa, svečano mu je uručena nagrada „Beogradski pobednik“ za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.
Mnogo ga je obradovalo ovo priznanje, iako nagrade, kako kaže, čoveku služe da bi ih pokazao deci i ljubavnici, i priseća se da se u svih šest država u kojima je živeo, iako se nije pomerio s mesta (Kraljevini Jugoslaviji, FNRJ, SRJ, novoj SRJ, SCG, Srbiji), osećao uglavnom dobro. Bio je za kraljevinu, ali ne zato što je voleo kralja, bio je među partizanima, ali ne zato što je bio komunista, bio je levičar, a nikada nije pripadao nijednoj političkoj partiji.
Nije bio ni šezdesetoosmaš, iako su mu zbog njegovih filmova stavljali etiketu disidenta, nije išao na demonstracije i građanske proteste, a u svojim filmovima kritikovao je sve režime. U 20 igranih ostvarenja (među kojima su remek-dela, teatrologija „Devojka“, „San“, „Jutro“ i „Podne“, kojom je osvajao nagrade na najvećim svetskim festivalima, „Pavle Pavlović“, koji je bio „bunkerisan“ i cenzurisan…), u 20 biografskih, pet TV i preko 50 kratkih filmova, kao i u 12 knjiga, više od stotinu priča i u tri drame, njega je, zapravo, kako kaže, uvek zanimala čovekova sreća i ljubav.

* Šta je ono što danas smatrate važnim u životu?

– Za mene je važno da se nikada ničega nisam plašio, blisko mi je ono što je govorio Niče – nije suština u tome da smo bili živi, nego kako smo živeli. A mene je u 18. godini „ćorkirao“ Gestapo, iako sam se u prvom trenutku radovao kad su došli Nemci, jer nismo morali da idemo u školu, a imao sam keca iz latinskog. „Preki sud“ osudio me je na smrt, a te noći kada su krenula streljanja, ja sam zaspao. Kad sam se ujutru probudio, bio sam sam u ćeliji, ostali su bili pobijeni. Ćale je nekako uspeo da me izvuče odatle, ali su te zime nedićevci i ljotićevci koji su harali čačanskim krajem počeli da me proganjaju, jer sam mom psu DŽekiju vezivao crveni šal oko vrata, pošto je bilo grozno hladno. Rekli su da sam komunista, i ja sam zbrisao u partizane. Drugi put sam bio „ćorkiran“ 1949. u Trstu, zajedno sa hrvatskim snimateljem Hrvojem Šarićem. Išli smo da snimamo proslavu Prvog maja, a završili smo u tvrđavi San Đusto, zahvaljujući američkim agentima. Posle trideset dva dana pritvora stigli smo u Beograd, gde su nas čekali „udbaši“, i Šarić je, za razliku od mene, bio mnogo uplašen. Ali, zanimljiv je ljudski strah. Sretao sam u životu srećne i nasmejane ljude, ponekad i one bogate, za koje niko ne bi pomislio da se ičega plaše. Ali, i jedni i drugi su imali strah – prvi su se plašili nesrećnih, jer misle da je nesreća „zarazna“, a bogati su se, po istom principu, plašili siromašnih.

Ceo tekst

**Učlanjen** : 11.05.2018

Dejan Tiago Stanković: „Ja sam svuda pomalo stranac"

Intervjui sa poznatim licnostima iz kulture - Page 8 _100512303_sd223

Retko se događa da prvi roman domaćeg pisca bude odmah preveden na dva svetska jezika i dobije povoljne kritike. Upravo se to dogodilo Tiagu Stankoviću, čiji je „Estoril" (Geopoetika, Beograd, 2016.) preveden prvo na portugalski, a nedavno je izašao i na engleskom.

Tiago se upravo vratio sa promocije „Estorila" u Londonu, gde je englesko izdanje predstavljeno u velelepnom zdanju portugalske ambasade na Belgrejv skveru. O romanu je govorio Miša Gleni, veteran BBC iz jugoslovenskih ratova i autor bestselera „Mekmafija", po kome je nedavno snimljena igrana serija.
„Ja sam ovaj roman u stvari pisao prvenstveno za englesku publiku. Da umem dovoljno dobro da pišem na engleskom, napisao bih ga odmah na tom jeziku", objašnjava Stanković.
Malo je onih koji znaju da je Tiago, dok je početkom devedesetih živeo u Londonu i radio uglavnom kao kelner, neuspešno pokušao da dobije posao na BBC na srpskohrvatskom.
„Video da traže pomoćnog producenta. Javilo nas se petnaestak, iz raznih delova bivše Jugoslavije".
Nakon testiranja, svi su odbijeni.
„Dali su nam po sendvič sa sirom i pet funti za metro", priseća se. „Ali su bili strašno pristojni prema nama".
Da je bio primljen, verovatno se ne bi sa suprugom i tek rođenim sinom iselio u Portugal, skrasio se i počeo da prevodi, a zatim i piše na portugalskom.
„Većina mojih prijatelja koji su ostali u Londonu su se snašli i sad su uspešni ljudi", kaže on. „Možda bih i ja bio uspešan, ali ne bih bio ovo što sam sad".

Večiti stranac

Mnogi se verovatno pitaju otkud njemu, rođenom Beograđaninu, ono „Tiago" u prezimenu.
„To je u stvari prezime moje bivše supruge Lusije, Portugalke", kaže on i objašnjava da ga je uzeo da bi njihovi unuci - imaju dva odrasla sina - zadržali portugalski deo prezimena, jer po tamnošnjem zakonu nasleđuju samo očevo.
„Spojili smo deci prezimena crticom, kao da pravimo dinastiju, Habzburzi i Vindzori", smeje se on.

Intervjui sa poznatim licnostima iz kulture - Page 8 _100625168_9b95b5e8-e461-4a46-9617-82dcec0e7534

Intervjui sa poznatim licnostima iz kulture - Page 8 _100625168_9b95b5e8-e461-4a46-9617-82dcec0e7534

Pitanje imena je ujedno i pitanje identiteta. Veliki portugalski pisac i pesnik Fernando Pesoa je rekao: „Moja domovina je portugalski jezik".
Gde je Tiagova domovina, s obzirom da podjednako dobro vlada srpskim i portugalskim?
„Ja sam svuda malo stranac, i ovde i tamo".
On kaže da često viđa svoje knjige, izvorno napisane na portugalskom, u sekciji za strance u lisabonskim knjižarama. Ponekad ga među strance smeštaju i u Beogradu.
„Od silne želje da svuda budem domaći, postao sam svuda stranac u nekoj meri", kaže i dodaje da to ima svoje prednosti i da je to, u stvari, udobna pozicija.
To još više važi za njegove sinove, koje i u Portugalu i u Beogradu podjednako vide kao strance, a trenutno su na različitim kontinentima.
„Oni su ta nova vrsta ljudi, svuda su kod kuće i nigde nisu kod kuće".
Ta tema se odslikava i u naslovu njegove prve knjige na srpskom, zbirke priča „Odakle sam bila više nisam".
„To nisu moje reči, nego reči jedne Romkinje koju su u Lisabonu priveli zbog džeparenja", kaže Tiago. „Ali kao da su moje".

Ceo intervju iz 2016.god dat za BBC

Dejan Tiago Stanković, biografija kao roman:

„Kad završiš knjigu, to je kao kad doškoluješ dete i pošalješ u svet“

Ceo tekst, danas.rs

Na kraju će sve završiti u nekoj knjizi

Ceo tekst, Laguna, 25.02.2022.god.

**Učlanjen** : 11.05.2018

Diva svetske kinematografije govori o "Noćnom portiru", jednom od
najkontroverznijih filmova ikada snimljenih, impresivnoj karijeri, rušenju
tabua, današnjoj cenzuri i političkoj korektnosti......

Šarlota Rempling za Danas: U vreme moje mladosti nije
se mnogo govorilo o nacizmu, o tome nismo znali gotovo ništa

Intervjui sa poznatim licnostima iz kulture - Page 8 Sarlota-Rempling-3-foto-Radmila-Radosavljevic-1-1000x560

Intervjui sa poznatim licnostima iz kulture - Page 8 Sarlota-Rempling-3-foto-Radmila-Radosavljevic-1-1000x560

Glumica čije su uloge obeležile filmsku umetnost 20. veka, Šarlota Rempling, prvi put je stigla u Srbiju pomalo „neočekivanim“ povodom, s obzirom da je u karijeri dugoj blizu šezdeset godina ostala, pre svega, ikona „pokretnih slika“ – predstavom „Šekspir/ Bah“ pariskog teatra „Centre International de Créations Théâtrales / Théâtre des Bouffes du Nord“ sinoć je u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu svečano zatvorila 10. Šekspir festival, a ispraćena je burnim ovacijama.
„Šekspir/Bah“ nastao je u produkciji čuvenog pozorišta Pitera Bruka u Parizu, na čijoj je sceni na repertoaru, i predstavlja uzbudljivi poetski dijalog Šekspirovih soneta i muzičke svite Johana Sebastijana Baha, koji izvodi zajedno sa violončelistkinjom, kompozitorkom i rediteljkom Sonjom Vider Aterton.
Prve aplauze Šarlota Rempling dobila je veče pre izvođenja predstave, na konferenciji za novinare upriličenoj u sali novosadskog hotela „Pupin“, a kako je istakao Nikita Milivojević, reditelj, osnivač i direktor Šekspir festivala, ovaj ekskluzivni događaj za našu publiku planiran je skoro dve godine.
Slavna glumica koja je odigrala više od sto uloga, sarađivala sa kultnim rediteljima – Lukinom Viskontijem, Lilijanom Kavani, Vudijem Alenom, Alanom Parkerom, Fransoa Ozonom, Sidnijem Lametom, Larsom fon Trirom, Endruom Hejgom, Polom Verhovenom…, dobila najprestižnije nagrade i svojom karijerom i životom označila jednu epohu, i u 78. godini izgleda vrlo zanimljivo, zagonetno, sa puno stila, i fine distance prema medijima.
Prve aplauze Šarlota Rempling dobila je veče pre izvođenja predstave, na konferenciji za novinare upriličenoj u sali novosadskog hotela „Pupin“, a kako je istakao Nikita Milivojević, reditelj, osnivač i direktor Šekspir festivala, ovaj ekskluzivni događaj za našu publiku planiran je skoro dve godine.
Slavna glumica koja je odigrala više od sto uloga, sarađivala sa kultnim rediteljima – Lukinom Viskontijem, Lilijanom Kavani, Vudijem Alenom, Alanom Parkerom, Fransoa Ozonom, Sidnijem Lametom, Larsom fon Trirom, Endruom Hejgom, Polom Verhovenom…, dobila najprestižnije nagrade i svojom karijerom i životom označila jednu epohu, i u 78. godini izgleda vrlo zanimljivo, zagonetno, sa puno stila, i fine distance prema medijima.

Ceo intervju, danas .rs

» Anegdote o poznatim ličnostima
» Zanimljivosti o poznatim građevinama
» Emisije iz kulture i umetnosti
» Hramovi kulture u Nemačkoj
» Putevi kulture