|
| |
Autor | Poruka |
---|
wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Desanka Maksimović Sre 8 Jun - 8:18 | |
| Desanka Maksimović (rođena 16. maja 1898. u Rabrovici kod Valjeva, preminula 11. februara 1993, u Beogradu) je bila srpska pesnikinja, profesorica književnosti i članica Srpske akademije nauka i umetnosti.
Biografija
Desanka Maksimović je bila najstarije dete oca Mihaila, učitelja, i majke Draginje. Odmah posle njenog rođenja, Mihailo Maksimović je dobio premeštaj, te se porodica odselila u Brankovinu. U Brankovini je provela detinjstvo, a u Valjevu je završila gimnaziju. Početkom avgusta 1933. godine udala se za Sergeja Slastikova. Nije imala dece.
Studirala je na odeljenju za svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Nakon diplomiranja, Desanka Maksimović je najpre radila u Obrenovačkoj gimnaziji, a zatim kao suplent u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. U Parizu je provela godinu dana na usavršavanju kao stipendista francuske vlade. Nakon što je od 3. septembra 1925. godine radila oko godinu dana u učiteljskoj školi u Dubrovniku, prešla je ponovo u Beograd gde je radila u Prvoj ženskoj gimnaziji. Jedna od njenih učenica bila je i Mira Alečković, koja je takođe postala pesnikinja i bliska prijateljica Desanke Maksimović. Početkom Drugog svetskog rata je otišla u penziju, ali se u službu vratila 1944. i u istoj školi ostala do konačnog penzionisanja, 1953.
Putovala je širom tadašnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja među piscima i pesnicima; u njih su spadali i Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Gustav Krklec, Isidora Sekulić, Branko Ćopić i mnogi drugi.
1959. izabrana za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, 1965. za redovnog člana.
U četvrtak, 11. februara 1993. godine, u svojoj 95. godini, u Beogradu je preminula Desanka Maksimović. Sahranjena je u Brankovini kod Valjeva.
Književna dela
Desanka Maksimović je bila pesnik, pripovedač, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika.
Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Svoje prve pesme je objavila 1920. godine u časopisu „Misao“.
Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalačka, i ozbiljna i osećajna. Neke od njenih najpopularnijih pesama su: „Predosećanje“, „Strepnja“, „Prolećna pesma“, „Opomena“, „Na buri“, „Tražim pomilovanje“ i „Pokošena livada“.
Čuvši za streljanje đaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama „Krvava bajka“ - pesmu koja svedoči o teroru okupatora nad nedužnim narodom u Drugom svetskom ratu. Pesma je objavljena tek posle rata.
Poezija
Najčešći motiv u poeziji Desanke Maksimović je bila ljubav, i njena reč, odnos prema svetu i filozofija su i sami bili pesničke prirode. Njena poezija je odlikovana čitavim obiljem novih aliteracija i rima. Njeno osnovno pesničko geslo je bilo da poezija treba da bude razumljiva, jasna, iskrena, otvorena prema čoveku i životu.
Mnoge njene pesme predstavljaju poziv ljudima da budu dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da poštuju ljude drugačijih uverenja i načela, mišljenja, boja i vera, i da budu strogi prema svojim manama kao i prema tuđim. Od svih vrednosti u životu ona je kroz svoje pesme posebno isticala slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu i nekoristoljublje.
Priznanja
Desanka Maksimović je dobila veliki broj književnih nagrada, a među njima i Vukovu (1974), Njegoševu (1984), nagradu AVNOJ-a (1970), Sedmojulska nagrada (1964), Zmajeva nagrada (1958 i 1973), nagrada „Mlado pokoljenje“ (1959). Izabrana je i za počasnog građanina Valjeva.
Prvo priznanje dobila je 1925. godine nagradom za pesmu „Strepnja“ na konkursu časopisa „Misao“.
Godine 1985. renovirana je osnovna škola u Brankovini, koju je pohađala Desanka Maksimović i gde je njen otac bio učitelj. Ova škola je nazvana „Desankina škola“, kako ju je narod tokom vremena prozvao.
Godine 1988. odlikovana je nagradom „Zlatni venac“ makedonskih Večeri poezije u Strugi u saradnji sa Uneskom. Nagrada se dodeljuje jednom pesniku godišnje za celokupan životni rad.
23. avgusta 2007. otkriven je spomenik Desanki Maksimović u Beogradu u Tašmajdanskom parku.
Poslednji izmenio wild filly dana Sre 8 Jun - 8:23, izmenjeno ukupno 1 puta |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Sre 8 Jun - 8:20 | |
| Opomena
Čuj, reći ću ti svoju tajnu: ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira.
Mogu mi se učiniti duboke i meke, oči neke, sasvim obične.
Može mi se učiniti da tonem u zvuke, pa ću ruke svakom pružiti.
Može mi se učiniti lepo i lako voleti kratko, za jedan dan.
Ili mogu kom reći u tome času, čudesnom, sjajnu predragu mi tajnu koliko te volim.
O, ne ostavljaj me nikad samu kad neko svira.
Učiniće mi se negde u šumi ponovo sve moje suze teku kroz samonikle neke česme.
Učiniće mi se crn leptir jedan po teškoj vodi krilom šara, što nekad neko reći mi ne sme.
Učiniće mi se negde kroz tamu neko peva i gorkim cvetom u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu, nikad samu, kad neko svira. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Sre 8 Jun - 8:20 | |
| Strepnja
Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka da volim i želim tvoja oka dva, jer sreća je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da.
Ne, nemoj mi prići! Ima više draži, ova slatka strepnja, čekanje i stra' sve je mnogo lepše donde dok se traži, o čemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prići! Našta to i čemu? Izdaleka samo sve ko zvezda sja, izdaleka samo divimo se svemu, ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva! |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Sre 8 Jun - 8:21 | |
| Пролетња песма
Осећам вечерас, док посматрам ласте и пупољке ране, како срце моје полагано расте к'о видик у лепе, насмејане дане;
како с младим биљем постаје све веће и лако к'о крило, и како му цело једно небо среће и пакао бола не би доста било;
како чезне за свим што би живот мог'о лепог да му даде, и да му ничега не би било много: тако су велике чежње му и наде.
Осећам да до сад све је било шала мога срца врела; да још ником нисам љубав своју дала колику бих могла и колику хтела;
да има у мени цела нежна плима речи неречени', да бих срце могла поклањати свима и да опет много остане га мени. |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Ned 12 Jun - 16:07 | |
| USAMLJENIKOVA PESMA
Znam, kao nepoznati u luku brod zalutala je moja duša u ove strane. Znam da nikome ovdne nisam rod, da je trebalo da živim u druge dane.
Znam da sam tanki ptičiji glas koji se jedva iz daljine čuje. Znam da sam trošni biljke stas, povijan vetrovima oluje.
Da nisam donela nikakvu novu vest, da ništa veliko svetu neću reći, da sve su reči moje samo ispovest, ljudska, tužna.
Ali niko na zemlji nije kao ja razumeo božje beskonačno delo, niko toliko šetao dok mesec sja ni toliko slušao lišće svelo.
Niko nije voleo tako neke sitne stvorove ni prostrana nebeska krila, niko osluškivao tako nepobidne zakone božije, samo sam ja bila
stanovnik šuma i saputnik mrava, znala potoka i vetrova smer, znala o čemu sanja livadska trava i šta oseća u grmu skrivena zver.
O znam, ostaću sasvim nepoznata novom vremenu i novome kraju, ali mene poznaju sva nebeska blaga oblaci i bube i šume mene znaju.
Potomstvu svome ispričaće laste da sam proleće pesmom predskazivala i da sam uvek kad suton poraste na usamljenim stazama snivala.
Reke će moju sliku u sva mora razneti i u sva jezera neznana, ptice će moju pesmu s mladog bora pevati kad mene ne bude jednoga dana. |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Ned 12 Jun - 16:08 | |
| OBECALA SI DA CES BITI VECNA
Obecala si jednom u detinjstvu da ces biti vecna, otkle god se vracali da cemo te zateci, kao senku ispod kucne strehe, kao kucni prag.
Nije bilo nijedne nase plovidbe da je nisi, kao ribarske zene, presedela na pucini gledajuci; nije bilo bure ni brodoloma da nismo posle njih pored neba ugledali i tvoje lice.
Gde god bismo se probudili, bila si u prozoru ti i sunce; bila si nam uvek na dohvatu ruke kao voda, uvek kao vazduh prisutna i neophodna.
Obecala si nam da ces biti vecna kao sve sto nas na svetu docekuje i ostaje posle nas. I kada si umirala, cinilo se da se osecas krivom sto nas napustas. |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Ned 12 Jun - 16:09 | |
| Potrebno mi je...
Potrebno mi je mnogo sunca, i to nocu, jedno da me susrece, jedno da zamnom svetlost baca, u ponoru jednom dubokom, jedno da nosim u ruci kad od jada ne vidim prst pred sobom.
Potrebno mi je mnogo nežnosti, i to svakog dana, i mnogo od miloste reci, potrebno mi je primirje izmedu srca i secanja izmedu neba i bola koji pred njim kleci.
Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena lica mnoga, i to svakog trena, potreban mi je prijatelj i to sto veci, potrebni su mi mostovi viseci preko mrznje, preko nesporazuma nepremostivoga. |
| | | Shadow ADMIN
Poruka : 97443
Lokacija : U svom svetu..
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : Samo
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Ned 12 Jun - 16:10 | |
| *ODGOVOR*
Pobrala sam spokojno reci tvoje plahe i pune nekakvog bola, jer znam, neces otici u monahe, kao sto zbog neceg kaza. O, veruj mi, bice i drugih staza kojima ces pobeci od mene ti.
Pomisli samo kako mene nije ni bilo; kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo, samo da bih umela biti san tvoj o meni, tvoj san koji me je gorko boleo.
Ili poveruj jednog dana kako mi dusa smeta da imam duse, kako mi srce smeta da te volim celim srca toplim dnom. Pomisli kako sam ja stkana od nadopunjavanja zivota snom.
Pomisli sve sto ti je uteha. Poveruj kako sam ja kriva Sto u meni jos pre rodjenja, pre detinjstva i pre mladosti gori bolna i ziva strast da svoje i tudje radosti pretvaram u bol.
Ili pomisli, da je i moglo biti sve za cim tvoja pesma zali, bilo bi tek za dah casa, pa vecnost celu opet ne bi znali jedno o drugom; u nepovrat i nista ipak bi moralo sve da utalasa.
Pomisli, izgubicemo se u noc kao pesme tvoje odjek tuzhni u moj kraj; i znaj, i san i covek i bol i sreca prolazna da je; i da nista nema toliku moc da vecno traje.
Ili, kada gorku ovu od mene dobijes vest, pomisli da je isti ceo svet, i bolnu o meni svest uzberi kao otrovan cvet i baci je na drum.
I pomisli ponovo kako mene nije ni bilo, kako sam ja samu sebe izumela samo da bi me ti voleo, samo da bih umela biti san tvoj o meni, tvoj san koji me je gorko boleo. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Ned 3 Jul - 13:15 | |
| Slovo o ljubavi
Ako se volite ljubavlju koja buja u samoći, od razdaljine, koja je više od sna nego od svesti, i po rastanku drhtaćete od miline mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika, sa strahom od sagrešenja, koji kao ptica o kavez lomite krila, sećaćete se uvek jedno drugom lika. I po rastanku zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice i u ponoć hodaš budan po bašti, ako te lomi neutoljena želja luda, sećanja na nju nikad se nećeš spasti.
Onih s kojima se igramo oko vatre, a bojimo se da je dodirnemo, s kojima idemo kraj ponora nezagrljeni i nemi, sećaćemo se dugo ma zavoleli zatim i druge.
Ako je želiš bezgranično, a sediš kraj nje bez glasa slušajući bajku koja se u vama radja svanuću slično, pamtićeš je i kad se zima pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju da je ljubav maslačkov puhor koji svaki dodir može da strese, ako voliš u njoj i san i dete, ako ti je bez nje pusto i gluho, misao na nju budiće te i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni s kojima se grlili nismo, čije su nam usne ostale nepoznate, kojima smo samo s proleća, u snu, pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti, medju kojima nema spojenog suda krvi i krvi vrele, a srca im se dozivaju ludo, zaboraviti se neće ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu, a bojite se taj nož izvući kao da ćete tog časa umreti, pamtiće te on, setiće te se i umirući.
Oni zbog kojih srca osećamo kao ranu, ali ranu zbog koje se jedino živi, u sećanje nam banu i kad zavolimo druge – i osetimo se nesrećni i krivi. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Ned 3 Jul - 13:17 | |
| Naša tajna O tebi neću govoriti ljudima. Neću im reći da li si mi samo poznanik bio, ili prijatelj drag; ni kakav je, ni da li je u našim snovima i žudima dana ovih ostao trag. Neću im reći da li iz osame, žeđi, umora, ni da li je ikada ma koje od nas drugo volelo; niti srce naše da li nas je radi nas ili radi drugih kadgod bolelo. Neću im reći kakav je sklad oči naše često spajao u sazvežđe žedno; ni da li sam ja ili si ti bio rad da tako bude - ili nam je bilo svejedno. Neću im reći da li je život ili od smrti strah spajao naše ruke; ni da li zvuke smeha voleli smo više od šuma suza. Neću im reći ni jedan slog jedini, šta je moglo, ni da li je moglo nešto, da uplete i sjedini duše naše kroz čitav vek; ni da li je otrov ili lek ovo što je došlo onome što je bilo. Nikome neću reći kakva se zbog tebe pesma događa u meni večito: da li opija toplo kao šume naše s proleća; ili tiha i tužna ćuti u meni rečito. O, nikome neću reči da li se radosna ili boleća pesma događa u meni. Ja više volim da prećutane odemo ona i ja tamo gde istom svetlošću sja i zora i noć i dan; tako gde su podjednako tople i sreća i bol živa; tamo gde je od istog večnog tkiva i čovek i njegov san. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Sub 9 Jul - 10:49 | |
| BLIŽI SE, BLIŽI LETO
Bliži se, bliži,leto; u duši već ga slutim. Pomalja zlatnu kosu u zrelim njivama žutim.
Zrikavci su mi rekli koje u putu sretoh: "Bliži se, bliži leto."
Bliži se, bliži leto. Pomalja usne rujne u bulkama crvenim. Mirisu livade bujne i polja i šumarci koje u putu sretoh: "Bliži se, bliži leto
Bliži se, bliži leto. Kao sjajna carska kruna, zlatna mu svjetluca kosa rumenih svitaca puna. Svi su mi oni rekli kad ih u putu sretoh: "Bliži se, bliži leto." |
| | | gagasasa
Poruka : 9685
Godina : 46
Lokacija : Jug
Učlanjen : 02.04.2011
Raspoloženje : Pozitivno
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Ned 10 Jul - 23:07 | |
| SREĆA
Ne merim više vreme na sate, ni po sunčevom vrelom hodu; dan mi je kad njegove se oči vrate, a noć kad ponovo od mene odu. Ne merim sreću smehom, ni time da li je čežnja moja od njegove jača; sreća je meni kad bolno ćutim s njime, i kad nam srca biju ritmom plača. Nije mi žao što če života vode odneti i kaplju moga življenja; sad neka mladost i sve neka ode; on je stao kraj mene pun divljenja |
| | | gagasasa
Poruka : 9685
Godina : 46
Lokacija : Jug
Učlanjen : 02.04.2011
Raspoloženje : Pozitivno
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Ned 10 Jul - 23:09 | |
| PREDOSEĆANJE
Poznala sam te kad sneg se topi, topi, i duva vetar mlak. Blizina proleća dušu mi opi, opi, pa žudno udisah zrak. S nežnošću gledah stopa ti trag, trag po snegu belom; i znadoh da ćeš biti mi drag, drag u životu celom. Poznala sam te u zvonak dan, dan pijan, svež i mek. Činjaše mi se već davno znan, znan kad te poznadoh tek. S nežnošću gledah stopa ti trag, trag po snegu belom; i znadoh da ćeš biti mi drag, drag u životu celom. Poznala sam te kad kopni led, led, dok se budi proletnji dah; kad dan je čas rumen, čas setan, bled, kad sretno se i tužno u isti mah. S nežnošću gledah stopa ti trag, trag po snegu belom; i znadoh da ćeš biti mi drag, drag u životu celom. |
| | | Honey5 Član
Poruka : 70
Godina : 32
Lokacija : na sedmom nebu... :)
Učlanjen : 12.07.2011
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Uto 12 Jul - 21:14 | |
| NEKO SE SECA DETINJSTVA
Kaska sivaca masina preko debeloga platna za kosulje vojnika. Poznajem dobro taj kas zadihan kao kasalj plucnih bolesnika. Secam se detinjstva naseg kad je mati sva umorna i zuta vazdan sila: po osam haljina, osam kaputa, osam kratkih kosuljica, sve dok bi svetlost s brda kroz prozor lila.
Nad masinom vecno nagnuta bila su joj pleca i glava: krpila je po sesnaest nogavica, po sesnaest rukava; povazdan zeljni smo bili njenog osmeha i lica.
Zemlja bi se opasati mogla nizom dugih poruba sto ih je ispod igle izvukla njena ruka, okorela od rada gruba.
Ucutkala se masina, digla se umorna svalja da svetlost upali; brdo vojnickih kosulja oko skuta joj se valja.
Pa opet kaska igla potrci, potrci pa stane. Secam se detinjstva naseg, tog vremena i svetlog i tuznog, iz kog od igle majcine jos nosim ostre rane. |
| | | Honey5 Član
Poruka : 70
Godina : 32
Lokacija : na sedmom nebu... :)
Učlanjen : 12.07.2011
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Uto 12 Jul - 21:15 | |
| OBECALA SI DA CES BITI VECNA
Obecala si jednom u detinjstvu da ces biti vecna, otkle god se vracali da cemo te zateci, kao senku ispod kucne strehe, kao kucni prag. Nije bilo nijedne nase plovidbe da je nisi, kao ribarske zene, presedela na pucini gledajuci; nije bilo bure ni brodoloma da nismo posle njih pored neba ugledali i tvoje lice.
Gde god bismo se probudili, bila si u prozoru ti i sunce; bila si nam uvek na dohvatu ruke kao voda, uvek kao vazduh prisutna i neophodna.
Obecala si nam da ces biti vecna kao sve sto nas na svetu docekuje i ostaje posle nas. I kada si umirala, cinilo se da se osecas krivom sto nas napustas. |
| | | Honey5 Član
Poruka : 70
Godina : 32
Lokacija : na sedmom nebu... :)
Učlanjen : 12.07.2011
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Uto 12 Jul - 21:17 | |
| BALKANAC
Ne stidim se sto sam- kako vi velite- varvarin sa Balkana tla prljavstine i bure. Cucete sad i kod nas ima neke vama nepoznate kulture. Vi prvo ispitujete i sumnjate daleki ste i od rodjenih sinova, za trpezu svoju ne posadite svakog tudjina. Vi mozete da pijete a da svakom ne pruzite case vina.
A kod nas su jos obicaji grubi mi pustamo svakog pod svoje sleme, kod nas se jos i s namernikom ljubi, kod nas se podvizi zbog gostoljublja cine, kod nas svaki covjek ima citavo pleme prijatelja i rodbine.
Vi,doista,imate nekoliko miliona Hristovih kipova na svakog covjeka po jednoga imaju ga drumovi i polja,apsane i skole, a kod nas,kad ljudi veruju u Boga u sebi ga nose i tiho mu se skoro u snu,mole.
Vi,istina,za svaki kut zivota imate sprava i masina, sve ste sracunali i sve znate izumi vasi su za divljenje, a mi jos imamo starinske alate, ali sve je kod nas jos zdravo i prirodno ko glina i umiranje,i radjanj,i zivljenje.
Vi imate citave zbirke pravila i nauka o slobodi o svemu se kod vas pise i pripoveda ali mi po nepisanim zakonima slobodno zivimo i nekog prirodnog drzimo se reda slicno ognju,vetru i vodi.
Kod vas je zbilja sve tacno propisano kako se jede,govori i oblaci, a mi kad govorimo,vicemo i masemo rukama i corbu glasno srcemo i u rukavicama smo obucu nosimo od svinjske koze, puno je kod nas seljackih navika i stvari i kraljevski preci nasi doista su bili govedari.
Narod nas,zbilja,u gnevu moze da kolje rusi i pali, ali mi nismo oni sto smisleno tlace mi ne smatramo da je svet celi nase polje mi ne bismo podneli ni urodjenik prasumski da zbog nas place.
Dusa je nasa prostrana iako smo brojem mali.
|
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Sre 27 Jul - 19:01 | |
| ...Ima u dusi mojoj oziljak koji samo u snu boli. I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dusu...Takva je nasa dusa. Ispunjena uspomenama koje nas rastuze,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare oziljke iako znamo da nas ceka neprospavana noc. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tudje nebo i uzalud trazimo one zvjezde ka kojima smo nekad davno upirali ceznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalackih ljubavi.Pa se naprezemo da cujemo onaj ljetni povjetarac sto je saputao u krosnjama drveca ispod kojeg smo se,drzeci svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umjesto tog sapata samo uzdah srca svoga cujemo. Prohujalo je vrijeme i mnoge vode protekle....
Desanka Maksimovic |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Čet 4 Avg - 7:36 | |
| Žena
Srce mi je milosti izvor; Moje reči se uz rane previjaju Kao listovi lekovitog bilja, Koraci mi umeju da vode I one što lutaju bez cilja.
Mene privlače oči nesrećnika I čela samoubica Nesanicom ispijena. Sa moga čita se lica Da sam deset puta sestra Pa jednom žena.
Ne bih mogla voleti bez tuge. Rodjena sam da na krilu nišem Bolove čije dok ih ne ublažim, Rodjena nad čijim snovima Nemirnim da uplašeno dišem.
Ne bih mogla voleti bez tuge Ni radosnoga priviti na nedra. Ne bih mogla pružiti ruku Onome kom laka su jutra, A uzglavlja vedra.
Rodjena sam da živim za drugog. Preliva se samilost srcu preko rubova. Na dlanima mi piše da znaju da vidaju, U očima da umeju da greju, Na usnama da gorčinu skidaju. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Čet 4 Avg - 10:19 | |
| DUŠU MI POKLONI
Dušu mi pokloni. Mene rastužuju ti krvi požari što iza sebe ostavljaju pepelište, te oluje što nište ženina snevanja blaga. Dušu mi pokloni, u ljubavi ja bih htela do u večna vremena da sve ostavlja traga.
Dušu mi pokloni. Meni je malo taj trenutak zaborava, to nestrpljivo krvi htenje. Dušu mi, dušu pokloni, od iskoni u meni spava čežnja plamena za večnim, za ljubavi trajanjem i uznesenjem.
Ja sam žena i ne čeznem samo za vrelim ljubavničkim bdenjem posle kojeg duša pada; htela bih u zagrljaju da doživim svetle snove i pijanstvo onog mutnog sklada što ljubav se zove.
Htela bih da se ne izgubi nijedan naš trenutak da svaka naša milošta se stvori u kakav život, pa ma malen bio kao grumen večitog zlata, da mi duša blista posle zagrljaja kao julska nebesa zvezdama krcata.
Dušu mi pokloni. Pričaj mi svoje snove u tami, pričaj mi detinjstva sećanja. Želi i ti da budeš uza me do poslednjeg dana. Dušu mi pokloni i zadnju joj česticu svaku i najlakši dašak svaki njenog bezdana.
O daj mi svojih suza, noćnih nejasnih muka, pričaj šta srce ti najčešće sanja. Drhti od iznenadnog zvuka moga koraka i glasa. Želi i ti u mom zagrljaju da i posle smrti časa ostanu ti na mene sećanja.
Desanka Maksimovic |
| | | Enigma MODERATOR
Poruka : 55658
Lokacija : misterija
Učlanjen : 29.03.2011
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Čet 4 Avg - 14:34 | |
| NEJASNA PESMA
Hvala ti za ovaj čas bola prepun. Pored mene usamljen cvet bele krune i ulazi tiho u nebo mesec nepun. O, ne treba sklopiti oči suza pune kad mesec izlazi. Sići treba na livade i put, gde tišina leži bistra preko bilja i spava mesečine široki skut, pa zalutati u noći, bez cilja, kao u snovima. Jer važno je samo ono što je večno: meseca i srca uzrok polazni: i ma koliko bilo protivrečno, voleti treba što su prolazni lepote časovi, što za radošću bol dolazi, što sa zaboravom se ne može boriti. Voleti treba što sve prolazi. O, nikada ništa nemoj zboriti kad mesec izlazi. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Uto 16 Avg - 13:55 | |
| Sudba
U prolece, u prolece kad vrbe zelene i potok tece plavim nebom umiven, u cvetovima kad mirisu magle; u prolece, u prolece ruze uvele zavoleh miris skriven.
U maju, nad srcem kad su mi se nagle, sudjenice vile nisu umele od ludosti da mi ga spasu. U prolece,u prolece ja zavoleh senke u necijem glasu.
U prolece, u prolece, tako je sudjeno, srcu mom uvek ce ljudi da se cude i zedji mu niko nece shvatiti. O, zao mi je mladica koji me voleo bude u prolece, jer ce patiti. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Uto 16 Avg - 14:31 | |
| Ja i Ja
O kad bih mogla samo jednom ja nekuda iza bregova pobeci od sebe. Sasvim sama i vedra projurila bih kroz sume, razgrnula livadi nedra. U zivot bih se zagnjurila, svakom bih ruku pruzala. Sa strascu bih se pozurila: da vidim u zivotu kako je, dusa necija ako je za radost stvorena.
Jer od rodjenja sa mnom, ma kud se makla, idem ja vecno sumorna.
A meni se uvek dopadalo: kad su tice kroz noc letele, kad je lisce tiho opadalo; kad su senke u sen sletale, kad me ljudi nisu voleli, kad su stvari dusi smetale. Oduvek je jedna ja slutila kobi, suze i bolove, i radosti moje sve pomutila.
Oduvek me slatko zlostavljala: ni u sumi, ni u ljubavi, ni u radu ni caska me nije ostavljala. Znam, umrecu i ostaricu; a nju uvek mladu, uvek zednu bolova na zemlji ostavicu. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Uto 16 Avg - 14:56 | |
| Po rastanku Reci mi sad, kada vec proslo je sve: casi bolni i dani dragi, lepi; kad novi bol se starom bolu smeje; od reci tvojih kad dusa ne strepi, - reci, da l' te je moja tuga bolela nekad, kad sam te mnogo, mnogo volela? Reci mi sad, kada me ne volis vise; kad ti se prosloj ruga nova sreca; i kad se dani koji nekad bise dusa ti samo, kad me vidis, seca - reci, da l' te je moja radost bolela jednom, kad nisam vise tebe volela? Nekad sam bila dobra i mlada i poverljiva i puna nada, nekada pre, ti si mi tada reci mog'o beskrajno mnogo, o kako mnogo sa rec i dve. Spokojni bili su dani moji, a ti si srcu mi prvi koji bese drag, pa iza svega sto si mi rek'o katkad surovo, kadkad meko, ostao je trag. Sad srce moje bije tise: vec manje volim, a znam vise nego pre; vec sad mi ne bi reci mog'o onako dosta, onako mnogo sa rec i dve. I kad bi danas prisao meni i hteo reci davno receni' buditi draz, u srcu mome saptao bi neko: da sve sto si mi ikada rek'o, bila je laz. |
| | | wild filly ADMIN
Poruka : 85778
Lokacija : divljina
Učlanjen : 28.03.2011
Raspoloženje : uvek extra
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Uto 16 Avg - 15:21 | |
| Staze niču i zatiru se
zmedju dva prijatelja Kao izmedju dva vrta i dve ulice Bila je najpre putanja kratka, Od dve-tri možda podlanice. Prvo su prijatelji mogli i šaptati, A čuli su se i pozdravljali rukom, Ali staza je stala rasti zatim I zatrpavati se listom i šljunkom. Vremenom je postala duga kao reka, Nisu se prijatelji mogli dovikati, Nisu čuli svojim rečima odjeka, Nisu se mogli izbliza pogledati. Zatim je staza iščezla kao duga, Ni da je postojala ne bi se reklo. Kao da je obmana šumom protekla, Ostala je za njom tek prigušena tuga. |
| | | Princess Elita
Poruka : 1160
Učlanjen : 12.05.2011
| Naslov: Re: Desanka Maksimović Pet 19 Avg - 14:06 | |
| ČEŽNJA U TUðINI
Da mi je da ne umrem u tuñini Lepe su sve bukove u zemlji česte, livada svaka lepa je mlada, i sve reke nepoznate, svi vrhovi što se suncem zlate, sve i gde nije i gde jeste pogled i noga mi stupila kada.
Ali kut zemlje na kom smo žito želi i sa koga smo cedili vina, zemlja koju smo pili i jeli, čija na ognju palili drveta, gde smo sahranili oca i sina, kao da je sva grob pradedovska, krvavo nam je bliska i sveta.
U tu bih zemlju hteo da legnem, u taj kraj gde biljka svaka, gde bubica svaka bolno me dira kao žbun što na bratovom grobu cveta, kao mrav što njime mili. Zemlja sa koje smo jeli i pili, koja nam je kao srce roñeno jasna i tajanstvenija od svemira, hteo bih da mi grobom bude. |
| | | Sponsored content
| Naslov: Re: Desanka Maksimović | |
| |
| | | |
Similar topics | |
|
Strana 1 od 6 | Idi na stranu : 1, 2, 3, 4, 5, 6 | |
| Dozvole ovog foruma: | Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
| |
| |
| Ko je trenutno na forumu | Imamo 681 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 681 Gosta :: 2 Provajderi
Nema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 930 dana Pet 27 Sep - 15:38
|
Dvorana slavnih |
Naj Avatar Haossa !
Kreja
|
Poslanici naj aktivniji nedelje | |
|