[You must be registered and logged in to see this image.]

Tone li feministički san o ravnopravnosti muškaraca i žena u zaborav? Pa još ne, ali sudeći prema rezultatima jednog britanskog istraživanja, sve više muškaraca želi tradicionalnu suprugu, a sve više žena spremno je da to i bude. Sve više žena želi da umesto jurnjave za poslovnim uspehom budu domaćice i podižu decu Više od 1.500 muškaraca i žena učestvovalo je u anketi u kojoj su morali da odaberu osobine koje najviše cene kod supružnika. Dobijeni odgovori potpuno bi se uklopili u staromodne vodiče za srećan brak iz 50-tih godina.


zena.blic.rs

Šta mislite o ovome?
Da li više volite da samo budete domaćice i brinete o kući i deci ili da uz sve postojeće obaveze budete i uspešna u svom poslu?

Mislim da ako bih bila samo domaćica, vrlo brzo poludela sasvim,meni zadovoljstvo pričinjava i posao i cela gužva i frka oko toga.Volim kad sam ispunjena, domaćica majka i poslovna žena to je po meni komplet koji čini ženu pravom ženom.

Bilo bi dobro kad bi tako sve odlučile. Muškarac je taj koji treba da radi i zaradjuje, a ženin posao je samo da bude lepa, pametna, zgodna, doterana, našminkana i da uživa... [You must be registered and logged in to see this image.]

Sve vise je zena koje smatraju da su same sebi dovoljne, da im ne treba muskarac, sve mogu same, jer one su super zene, ledene kraljice i sta ce njima tamo neki muskarac. On ce biti tu/ ili nece samo kad one budu resile da im treba dete, jer, molim vas, pa vec kucka u glavi sat koji kaze:" Pozuri, da posle ne bude kasno!"

Sta mislite o ovome?
Da li imate u svom okruzenju ovakvu vrstu...?
Da li ove super zene ustvari imaju problem, ili su bas to SUPER ZENE?

Svaka zena moze se "pripitomiti" ukoliko je svaki muskarac "muskarac". Ta izigravanja nedodirljivosti najpre ce dosaditi njima samima. U trenutku kada se to desi valja u blizini imati "dosadnog" tipa koji nije odustao u pokusajima da je "pripitomi"

Na žalost, u zadnje vreme ni muškarci nisu ono što su nekad bili..Sve više su lenji i umorni od ko zna kojih problema koje njih muče, tako da su žene primorane da većinu stvari urade sami. Ne mislim da su te žene Super žene u pogrdnom smislu, već da im treba odati priznanje jer su sposobne da obave sve što treba bez njih..

Da nije seksualne strane, mislim da u suštini ženama muškarci nisu ni potrebni.. [You must be registered and logged in to see this image.]

Da nije seksualne strane, mislim da u suštini ženama muškarci nisu ni potrebni.. [You must be registered and logged in to see this image.]

Ne umem baš sve po kući obavit sama,snadjem se ponekad ali da nije ovoga što si napomenula Šedou stvarno o njima nikad ne bih ni razmišljala [You must be registered and logged in to see this image.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

Fenomen, ,,fatalne žene” i ,,neodoljivog” muškarca je, u stvari, posledica nekoliko činjenica, u koje spadaju izraz lica, ponašanje, govor i držanje tela. Ali, za postizanje pravog utiska važno je da u tim trenucima žena ili muškarac nemaju nikakvu vidijivu nameru. Naravno, za muškarca je interesantnija ženska fatalnost od analize sopstvene neodoijivosti.

Žena izgleda ,,fatalno” kada iz nje nešto zrači, a da pri tome nije sasvim jasno šta je to. To što muškom posmatraču nije jasno, nije ni ženi baš nadohvat ruke, i ona to stanje ne može da kontroliše.

,,Fatalnost” je, u stvari, mnogo fatalnija nego što se i muškarcima i ženama čini, jer ona odražava stanje retke sposobnosti da se emocionalna memorija drži mirnijom nego kod ,,nefatalnih” ljudi.
Najpre, žena nije fatalna dok je sama, već samo kada je okružena muškarcima. Retka aktivacija emocionalnih zapisa prošlosti daje taj poželjan atribut.


Samo kad je okružena

To se dešava samo u momentima kada joj se na licu ocrtavaju neodređene, često nesvesne memorije koje nisu u vezi s muškarcem s kojim ona razgovara ili je u nekom drugom odnosu. Važno je, takođe, da njene misli u tom času nisu nikome upućene, da nema fiksiranu emocionalnu nameru.

Žena je, isto tako, fatalna kada izgleda da je ničija, a najfatalnija je kada je u društvu muškarca koji je umislio da je njegova, a ona to nije.

S druge strane, ženska neodoljivost dolazi i od lažnih utisaka koje muškarci u okolini stiču i neosnovano im se čini da njihove šanse potiču bukvalno od ženske blizine, izgleda i ponašanja. Realno gledajući, u tim momentima žena je emocionalno daleko od ,,razuzdane gomile” i zainteresovanog muškog pojedinca. Ako se dogodi da se približi posmatračima u bilo kom smislu, njena fatalnost se smanjuje, a ,,neodoljivost” kao posledični teret prebacuje se na izabranog partnera -da bi se uskoro otela i od njega, ukoliko on ne zna kako da zadrži fatalnu ženu.

Muškarce i žene uvek privlači nenamešten, spontan izraz lica partnera, što se lako postiže razmišjanjem i učestvovanjem u sadašnjosti, bez prizivanja prošlih memorija i bez ikakvog planiranja budućnosti u tom trenu. Žena je u stanju da odmah oseti muški plan koji mu i pada na pamet, zbog toga on mora da se suzdrži od bilo kakve pomisli da planira kad je sa njom. Naime, kod većine muškaraca to se jasno vidi na licu.


Namere se vide na licu

Planiranje mora majstorski da se prikrije ili odloži, jer se na licu muškarca lako uočavaju emotivne tendencije. Žena je odličan tumač emocionalno obojenih muških namera, a svaki muškarac koji to isto može da uoči na ženi u ubedljivoj je prednosti nad takmacima.

Ako hoćete da vidite pravo ženino lice, to se najbolje postiže u prilikama kada je izolovana iz stalne sredine i kada je na određeno vreme odvojena od konkurentkinja (odmori, mirovanja, askeza). Izraz lica i emocije koje se očitavaju na licu ,,izolovane” žene najsličnije su njenom iskonskom izgledu.

Prave ,,veštice” među ženama odlikuju se upotrebom znanja koje druge kod sebe ne prepoznaju, iako ga imaju. Ta vrsta znanja je u biti primitivna i elementarna, ali utoliko je efikasnija kod drugih žena, a naročito kod prijemčivih muškaraca. S muškog stanovišta, ,,veštica” je jednostavnija za rukovanje, iako je bije glas da je posebna, što dolazi od mišljenja većine žena da je ona opasnija.

Da bi žena došla do nepoznatog znanja o sebi (znanje koje potencijalno može da je privremeno napravi ,,vešticom”), potrebno je da prođu, najmanje, dan i noć.


Ženski retrovizor

Otkad je žena shvatila čaroliju ogledanja, počeo je biološki proces bitnih promena.

Ogledalo je jedno od stubova ženske moći. Pre nego što se anonimni pronalazač dosetio da površinu stakla premaže srebrnim rastvorom, pra -ženama je bila dovoljna i ravna površina u nekom sudu ili prirodnoj vodi. Otkada je shvatila čaroliju ogledanja, počeo je biološki proces bitnih promena, jer u tom momentu mozak pra-žene nije bio spreman da shvati ozbiljnost posledica koje će stalno proveravanje izgleda doneti.

Dakle, ogledalo je preko noći pretvorilo ženu u drugo biće, jer su postojali svi sistemi u mozgu, osim onog koji bi joj neprestano ulivao neophodno samopoštovanje. Odjednom je stvoren neodoljiv čarobni štapić koji joj je stalno dolivao snagu, vešto skrivajući drugu stranu ogledanja - iluziju. Iluzija je, inače, za našu vrstu vrlo korisno moždano postignuće. Žena je pojavom ogledala iskoračila napred, posredno zadavši nove zadatke muškarcu.


Privržene kameri

Pre pronalaska ogledala, muškarac je znao kako žena izgleda zato što je mogao da je vidi, ali ona nije znala šta on to vidi i zbog čega mu se sviđa ili ne sviđa. Kada je taj uzrok bio otklonjen, došao je prelomni trenutak kada je iluzija, njen važan pokretač, dobila večiti značaj. Iluzija je počela da produkuje razna uverenja. Najpre je žena, zavisno od svojeg stasa, mogla da uobrazi da je lepa ili da, i pored nesumnjive lepote, misli da nije dovoljno lepa.

Ostale žene videle su kako izgleda suparnica, ali nisu mogle da je uporede sa svojim izgledom, pa su bile nesigurne. To je pogodovalo ranom muškarcu koji je, u opštem metežu zbog ženskog izgleda, imao dobru priliku za muško delovanje. Današnji muškarac treba da poznaje uzroke neodoljive ženske privrženosti ogledalu, a to može da razjasni ženske postupke koji su mu važni.

Da vidimo šta se još dogodilo sa ustoličavanjem jednostavnog optičkog pomagala - ogledala, čiji su potonji naslednici, kamere svih vrsta, tako omiljeni kod žena. Žensku privrženost kameri najbolje potkrepljuje činjenica da je devet desetina televizijskih voditelja - ženskog pola.

Kako mozak, jednostavno, nije predvideo mehanizam da gleda samog sebe ili da gleda izraz i izgled lica koji on kontroliše, namera prirode, u tom smislu, ostaje nam nepoznata. Da je priroda htela da sebe stalno gledamo i da je za to bilo preke potrebe, ona bi nam sama ugradila nekakva ogledala, a budućnost će pokazati da li će televizijske kamere izmeniti svet do presudnih granica, kada će rezultat ukupnog dejstva na ljudsku materiju postati biološki opasan.

Potvrda izgleda

Žena se ogleda kada god to može

Najpre, svako kupatilo ima ogledalo u kojem se ona zagleda od ranog jutra. Međutim, potvrdu za svoj izgled ona traži celog dana. Da li je to izlog pored kojeg prolazi ili staklena fasada neke zgrade, svejedno je. Ako negde mora da sedne ili nešto da sačeka, tu je džepna kopija omiljenog ogledala.

Vrhunac vizuelne kontrole svog lica, uz neprestano ponavijano potvrđivanja iluzije da je lepša od drugih, vidi se kod žena u vožnji. Kada je neko drugi vozi, ona, naravno, ima ogledalo skriveno iza suncobrana u kabini automobila; ako sama upravija, stalno pogleđuje u unutrašnji retrovizor, što čini tri četvrtine žena - vozača.

Ne razumem proizvodače automobila i njihovo slabo poznavanje žena. Morali bi serijski da ugrađuju dva unutrašnja retrovizora, od kojih bi jedan
(po mogućstvu veći) bio ženski, a drugi, bi, eto, služio da ona povremeno baci pogled koji joj dolazi otpozadi.

Ali, pazite: nasuprot spoljnjem izgledu, ženu nikada ne interesuju otvori i prirodne šupljine na telu

Većinu savršeno ne zanima naročito onaj glavni i one ga često neće videti - ne zato što ne mogu, već zato što neće. Takve naprave (endoskopi) koje zaviruju u prirodne otvore na telu, a savremena medicina ih je dočekala kao božji dar, nisu predmet interesovanja žene. Unutrašnjost njenog tela je ne zanima. lako je muškarac zainteresovan baš za unutrašnje delove određenog ženskog područja, ženi na pamet ne pada da to proverava.

To potvrduje da je žena, iako fizički opipijiva i stvarna, programirana tako da za muškarca ostane imaginarna i duboka tajna, pokazujući mu se kao lepa površinska predstava dostupna za njegova čula.


Izvor:Portal

Živimo u novim, modernim vremenima, kada savete mama i baka skoro više niko ne primenjuje. Žene danas nemaju vremena (a ruku na srce, ni ne žele) da obleću oko šporeta, a male nezgode u kuhinji rešavaju na neobične načine.
Evo u čemu se razlikuju žene „starog kova“ od „žena za 21. vek“.

Dobra domaćica - Ako slučajno presolite supu dok se kuva, ubacite u nju jedan oguljeni krompir i on će upiti višak soli.
Moderna žena - Ako presolite jelo dok kuvate, to je loše. Molim vas da od danas pa svakog narednog dana kad vam se to desi mužu ponavljate sledeću mantru: „Ja sam to skuvala i ti ćeš to jesti, ne zanima me koliko je neukusno!“

Dobra domaćica - Lek za glavobolju: Uzmite limun, prepolovite ga napola i utrljajte u čelo. Pulsiranje će prestati.
Moderna žena - Uzmite limun, pomešajte ga s tekilom, ohladite i popijte. Možda ćete još uvek imati glavobolju, ali vas boli uvo!

Dobra domaćica - Na dno korneta stavite salvetu da sprečite curenje sladoleda.
Moderna žena - Pobogu, pa samo isisajte sladoled odozdo. Ionako verovatno sedite na kauču s nogama podignutim na sto, niste valjda lude da ustajete po salvetu?!
Dobra domaćica - Da biste sprečili klijanje krompira, ubacite jednu jabuku u vreću s krompirima.
Moderna žena - Kupite kutiju gotovog krompir-pirea i nećete morati da brinete o krompiru kome rastu noge i ruke.

Dobra domaćica - Kad recept za kolače zahteva da kalup pospete brašnom, upotrebite malo suve smese za kolač pa neće biti belih tragova od brašna sa spoljašnje strane kolača.
Moderna žena - Idite u pekaru ili poslastičarnicu i kupite sebi kolač.

Dobra domaćica - Ako imate problema sa otvaranjem tegli, pokušajte da upotrebite gumene rukavice. One onemogućavaju proklizavanje stiska i čine otvaranje tegli lakšim.
Moderna žena - Idite i zamolite vrlo zgodnog komšiju da to učini za vas.

Dobra domaćica - Ne bacajte ostatke vina. Zamrznite ga u kockice leda za buduću upotrebu u saftovima i gulašima.
Moderna žena - Koji, bre, ostaci?!

Hahaha... ima istine u ovom, zaista..

Danas su žene sve pojednostavile...

Tacno od reci do reci,bravo Gothic!

Tekst je u isto vreme i simpatičan i banalan (mada je Urednik zaboravio da stavi izvor teksta [You must be registered and logged in to see this image.] ).

Naravno, autor je hteo na simpatičan način da opiše dešavanja ovog modernog ''sindroma'', alli jednostavno stvari stoje posve drugačije.

Kako su se pomerale granice življenja, tako su se pomerile i sve ostale granice...

Tradicionalna domaćica je imala mnogo više vremena za spremanje hrane, zato što nije bila zaposlena u firmi...Kuvala je supu po sat i po, do dva...Moderna žena,koja sa posla ne stiže pre 17h, preostaje mnogo kraće vremena za spremanje...Ali će tu supu skuvati za pola sata u expres loncu...Tradicionalna domaćica je imala više vremena za pečenje pileta, polako lagano oko sat i po, do dva sata, moderna žena ima moderne pećnice, dolazi kasno sa posla ali peče pile u brzoj pećnici sa sve krompirićima za sat vremena...

Šta sam htela da kažem, žena koja vodi računa o svojoj porodici, neće nikoga ostaviti gladnog, prosto, zna da je i to deo njene obaveze...Žena,koja je nemarna i koju ništa ne zanima, isto će se ponašati bilo ona moderna ili tradicionalna domaćica...Nije se tu ništa mnogo promenilo, osim tempa života, koja ukida sve one lepe zemljane lonce, pa ispod''tija'' krčkanje podvarka, jer je to sada zamenio keramički ''krčko'', zato što se normalno vreme za spremanje jela skratilo, i nema toliko mogućnosti za posvećivanje istom...Naravno, sve ovo važi za radne dane...Vikednom i moderna i tradicionalna domaćica spremaju više...(pre svega mislim na obzirne žene)

Nedeljni ručak je taj, koji čuva i okuplja porodicu, a tada trpeza mora biti kvalitetnija...

I još nešto, moderna žena može biti rob sadašnjeg vremena, ako joj ''jača polovina'', bar malo ne pomogne...Ne mora da ''savija'' sarmice, ali može da isprži krompiriće, nešto obari...itd...Sve to moderni tempo života zahteva...[You must be registered and logged in to see this image.]

Fenomen, " fatalne žene"i "neodoljivog"muškarca je, u stvari, posledica nekoliko činjenica, u koje spadaju izraz lica, ponašanje, govor i držanje tela. Ali, za postizanje pravog utiska važno je da u tim trenucima žena ili muškarac nemaju nikakvu vidijivu nameru. Naravno, za muškarca je interesantnija ženska fatalnost od analize sopstvene neodoljivosti.

Žena izgleda fatalno kada iz nje nešto zrači, a da pri tome nije sasvim jasno šta je to. To što muškom posmatraču nije jasno, nije ni ženi baš nadohvat ruke, i ona to stanje ne može da kontroliše.

"Fatalnost" je, u stvari, mnogo fatalnija nego što se i muškarcima i ženama čini, jer ona odražava stanje retke sposobnosti da se emocionalna memorija drži mirnijom nego kod "nefatalnih" ljudi. Najpre, žena nije fatalna dok je sama, već sarno kada je okružena muškarcima. Retka aktivacija emocionalnih zapisa prošlosti daje taj poželjan atribut.

Samo kad je okružena

To se dešava samo u momentima kada joj se na licu ocrtavaju neodređene, često nesvesne memorije koje nisu u vezi s muškarcem s kojim ona razgovara ili je u nekom drugom odnosu. Važno je, takođe, da njene misli u tom času nisu nikome upućene, da nema fiksiranu emocionalnu nameru.

Žena je, isto tako, fatalna kada izgleda da je ničija, a najfatalnija je kada je u društvu muškarca koji je umislio da je njegova, a ona to nije.

S druge strane, ženska neodoljivost dolazi i od lažnih utisaka koje muškarci u okolini stiču i neosnovano im se čini da njihove šanse potiču bukvalno od ženske blizine, izgleda i ponašanja. Realno gledajući, u tim momentima žena je emocionalno daleko od "razuzdane gomile" i zainteresovanog muškog pojedinca. Ako se dogodi da se približi posmatračima u bilo kom smislu, njena fatalnost se smanjuje, a neodoljivost kao posledični teret prebacuje se na izabranog partnera - da bi se uskoro otela i od njega, ukoliko on ne zna kako da zadrži fatalnu ženu.

Muškarce i žene uvek privlači nenamešten, spontan izraz lica partnera, što se lako postiže razmišjlanjem i učestvovanjem u sadašnjosti, bez prizivanja prošlih memorija i bez ikakvog planiranja budućnosti u tom trenu. Žena je u stanju da odmah oseti muški plan koji mu i pada na pamet; zbog toga on mora da se suzdrži od bilo kakve pomisli da planira kad je sa njom. Naime, kod većine muškaraca to se jasno vidi na licu.

Namere se vide na licu

Planiranje mora majstorski da se prikrije ili odloži, jer se na licu muškarca lako uočavaju emotivne tendencije. Žena je odličan tumač emocionalno obojenih muških namera, a svaki muškarac koji to isto može da uoči na ženi u ubedljivoj je prednosti nad takmacima.

Ako hoćete da vidite pravo ženino lice, to se najbolje postiže u prilikama kada je izolovana iz stalne sredine i kada je na određeno vreme odvojena od konkurentkinja (odmori, mirovanja, askeza). Izraz lica i emocije koje se očitavaju na licu izolovane žene najsličnije su njenom iskonskom izgledu.

Prave "veštice" među ženama odlikuju se upotrebom znanja koje druge kod sebe ne prepoznaju, iako ga imaju. Ta vrsta znanja je u biti primitivna i elementarna, ali utoliko je efikasnija kod drugih žena, a naročito kod prijemčivih muškaraca. S muškog stanovišta, ,"veštica" je jednostavnija za rukovanje, iako je bije glas da je posebna, što dolazi od mišljenja većine žena da je ona opasnija.

Da bi žena došla do nepoznatog znanja o sebi (znanje koje potencijalno može da je privremeno napravi "vešticom"), potrebno je da prođu, najmanje, dan i noć.

Ženski retrovizor

Otkad je žena shvatila čaroliju ogledanja, počeo je biološki proces bitnih promena.

Ogledalo je jedno od stubova ženske moći. Pre nego što se anonimni pronalazač dosetio da površinu stakla premaže srebrnim rastvorom, pra-ženama je bila dovoljna i ravna površina u nekom sudu ili prirodnoj vodi. Otkada je shvatila čaroliju ogledanja, počeo je biološki proces bitnih promena, jer u tom momentu mozak pra-žene nije bio spreman da shvati ozbiljnost posledica koje će stalno proveravanje izgleda doneti.

Dakle, ogledalo je preko noći pretvorilo ženu u drugo biće, jer su postojali svi sistemi u mozgu, osim onog koji bi joj neprestano ulivao neophodno samopoštovanje. Odjednom je stvoren neodoljiv čarobni štapić koji joj je stalno dolivao snagu, vešto skrivajući drugu stranu ogledanja - iluziju. Iluzija je, inače, za našu vrstu vrlo korisno moždano postignuće. Žena je pojavom ogledala iskoračila napred, posredno zadavši nove zadatke muškarcu.


Privržene kameri

Pre pronalaska ogledala, muškarac je znao kako žena izgleda zato što je mogao da je vidi, ali ona nije znala šta on to vidi i zbog čega mu se sviđa ili ne sviđa. Kada je taj uzrok bio otklonjen, došao je prelomni trenutak kada je iluzija, njen važan pokretač, dobila večiti značaj. Iluzija je počela da produkuje razna uverenja. Najpre je žena, zavisno od svojeg stasa, mogla da uobrazi da je lepa ili da, i pored nesumnjive lepote, misli da nije dovoljno lepa.

Ostale žene videle su kako izgleda suparnica, ali nisu mogle da je uporede sa svojim izgledom, pa su bile nesigurne. To je pogodovalo ranom muškarcu koji je, u opštem metežu zbog ženskog izgleda, imao dobru priliku za muško delovanje. Današnji muškarac treba da poznaje uzroke neodoljive ženske privrženosti ogledalu, a to može da razjasni ženske postupke koji su mu važni.

Da vidimo šta se još dogodilo sa ustoličavanjem jednostavnog optičkog pomagala - ogledala, čiji su potonji naslednici, kamere svih vrsta, tako omiljeni kod žena. Žensku privrženost kameri najbolje potkrepljuje činjenica da je devet desetina televizijskih voditelja - ženskog pola.

Kako mozak, jednostavno, nije predvideo mehanizam da gleda samog sebe ili da gleda izraz i izgled lica koji on kontroliše, namera prirode, u tom smislu, ostaje nam nepoznata. Da je priroda htela da sebe stalno gledamo i da je za to bilo preke potrebe, ona bi nam sama ugradila nekakva ogledala, a budućnost će pokazati da li će televizijske kamere izmeniti svet do presudnih granica, kada će rezultat ukupnog dejstva na ljudsku materiju postati biološki opasan.


Najpre, svako kupatilo ima ogledalo u kojem se ona zagleda od ranog jutra. Međutim, potvrdu za svoj izgled ona traži celog dana. Da li je to izlog pored kojeg prolazi ili stakiena fasada neke zgrade, svejedno je. Ako negde mora da sedne ili nešto da sačeka, tu je džepna kopija omiljenog ogledala.

Vrhunac vizuelne kontrole svog lica, uz neprestano ponavijano potvrđivanja iluzije da je lepša od drugih, vidi se kod žena u vožnji. Kada je neko drugi vozi, ona, naravno, ima ogledalo skriveno iza suncobrana u kabini automobila; ako sama upravija, stalno pogleđuje u unutranšji retrovizor, što čini tri četvrtine žena - vozača.

Ne razumem proizvodače automobila i njihovo slabo poznavanje žena. Morali bi serijski da ugrađuju dva unutrašnja retrovizora, od kojih bi jedan (po mogućstvu veći) bio ženski, a drugi, bi, eto, služio da ona povremeno baci pogled koji joj dolazi otpozadi.
Ali, pazite: nasuprot spoljnjem izgledu, ženu nikada ne interesuju otvori i prirodne šupljine na telu

Većinu savršeno ne zanima naročito onaj glavni i one ga često neće videti - ne zato što ne mogu, već zato što neće. Takve naprave (endoskopi) koje zaviruju u prirodne otvore na telu, a savremena medicina ih je dočekala kao božji dar, nisu predmet interesovanja žene. Unutrašnjost njenog tela je ne zanima. lako je muškarac zainteresovan baš za unutrašnje delove određenog ženskog područja, ženi na pamet ne pada da to proverava.

To potvrduje da je žena, iako fizički opipijiva i stvarna, programirana tako da za muškarca ostane imaginarna i duboka tajna, pokazujući mu se kao lepa površinska predstava dostupna za njegova čula.

izvoe:stetoskop

One koje mi vidjamo na naslovicama ili duplericama po meni nisu fatalne.Naziv je arhiviran za prosla vremena.

Shadow ::Na žalost, u zadnje vreme ni muškarci nisu ono što su nekad bili..Sve više su lenji i umorni od ko zna kojih problema koje njih muče, tako da su žene primorane da većinu stvari urade sami. Ne mislim da su te žene Super žene u pogrdnom smislu, već da im treba odati priznanje jer su sposobne da obave sve što treba bez njih..

Da nije seksualne strane, mislim da u suštini ženama muškarci nisu ni potrebni.. [You must be registered and logged in to see this image.]

Upravo tako.I onda me neko pita-Što si sama?

Nemam ja vremena ni volje  da dadiljam nečijeg *maminog sina*.

Tačno je da su žene sposobnije od većine muškaraca-čast izuzecima.Nađe  se još po koji.
A taj po koji ne ume da promeni sijalicu ,pa zove majstora.)) 

Mogu tako i sama da živim.Eto jedini su još za seks potrebni..

Neka se ne uvrede oni koji nist takvi,ali ih je jako malo.

Фатална Српкиња за којом је ЛУДЕО Кери Грант: Била је лепша од Софије Лорен, Андрић ју је обожавао, а о њеном животу и даље се прича

[You must be registered and logged in to see this image.]

Легенде о њеној непролазној лепоти и даје круже београдским кулоарима, а причало се да на њен осмех нису остајали имуни ни највећи заводници, мангупи и холивудске звезде.

Љубица Оташевић била је у центру пажње где год да се појави, а прича се да ће њен буран живот бити повод за филм. Рођена је 1933. године у Горњем Милановцу, а упоредо са играњем кошарке за Црвену звезду, студирала је на Филозофском факултету. Прича се да је Љубичина лепота запала за око и једном Иви Андрићу.

Шапутало се тада да је Титов генерал Пеко Дапчевић био је спреман да због Љубице изгуби чин, београдски швалер број један и миљеник KПЈ Ратко Дражевић и више, али је на крају, прича Београд, упркос бахатости, ипак остао „мокрих ципела”. Партијским друговима Слободану Пенезићу Kрцуну и Рати Дугоњићу, Љубица је заказивала рандеву у исто време и на истом месту.

Прва љубав био јој је кошаркаш Срђа Kалембер, а потом се забављала са познатим фудбалером Партизана, репрезентативцем Милошем Милутиновићем. У 24. години Љубица напушта кошарку и одлази у Италију како би усавршила језик. У Лондону среће америчког продуцента Kарла Формана који јој због невероватне сличности са Софијом Лорен нуди улогу њене дублерке у филму “Kључ” Kерола Рида. Kроз одшкринута врата филмске индустрије Љубица упознаје три деценије старијег глумца Kерија Гранта. Са великим холивудским заводником врло брзо постаје присна. Почиње да узима часове глуме, мења име у Љуба Бодин и тражи срећу у Холивуду. Иза ње је остало неколико малих улога, а домаћој публици најпознатија је по епизодној роли у филму “Љубав и мода”.

Њено срце освојио је ииталијански барон и милионер Енрик ди Портанова, али је након четири године њихов брак пропао, а Љубица је после развода добила 1,5 милиона долара.

– Била је широке руке. Тако је изненадила кошаркашице Црвене звезде у Ла Kоруњи, уплативши им хотел с пет звездица уочи финала Kупа шампиона 1979. године – прича Александар Милетић, аутор “Џез баскета”.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Легендарни су били и њени доласци у Београд, а било их је свега три . Још се препричава како је на сахрану своје баке стигла у огромном црном “линколну” у друштву Kерија Гранта. Последње дане провела је у Хјустону, где је и преминула 1998. године у 65. години живота. У Србији је то била кратка вест у новинама.


Blic