Jedini način na koji se fudbalska reprezentacija Španije mogla kvalifikovati na Evropsko prvenstvo 1984. godine je bio da pobede Maltu sa najmanje 11 golova razlike. Pobedili su rezultatom 12-1.

Ogromna santa leda odvojiće se od Antarktika…

Ogromna santa leda, jedna od najvećih do sada zabeleženih, odvojiće se od Antarktika i postati plutajuća opasnost. Reč je o grebenu površine 6.000 kvadratnih kilometara. Naučnici strahuju da bi njihovo odvajanje moglo da ubrza klizanje ledenjaka prema moru što bi na kraju rezultiralo porastom nivoa mora u celom svetu.

Kako bi izgledao život na Zemlji bez meseca…
Da li ste se ikada zapitali kako bi zivot izgledao bez meseca? Ovo su samo neke od stvari koje bi bile drugačije…
1. Ne bi postojala eklipsa
Sunce neprestano obasjava Zemlju praveći na svomvrhuncu senku koja se prostire preko milion kilometara. Ipak, bez našeg Meseca udaljenog samo nekoliko stotina hiljada kilometara, ne bi bilo objekta koji bi prolazio zemljinom senkom, stoga ne bi bilo ni lunarne pomrčine. Osim lunarne, ne bi bilo ni solarne eklipse. Mesečeva senka gotovo je potpuno jednaka udaljenosti Zemlje i Meseca; bez Meseca ne bi bilo senke ni diska koji bi blokirao sunčev disk. Sledeći veliki objekt koji može proći između Zemlje i Sunca je Venera, pa iako je takav događaj izuzetno zanimljiv, to bi bilo najbliže pomrčini što bismo mogli videti kad ne bi bilo Meseca.
2. Noći bi bile mnogo, mnogo tamnije nego što smo navikli
Ako ste ikad proveli noć bez mesečine u prirodi bez bilo kakvog veštačkog izvora svetlosti, primetili ste dve stvari. Najpre vas lepota noćnog neba ostavlja bez daha jer možete videti na hiljade zvezda, Mlečnu stazu, pa čak i na desetine vrlo udaljenih objekata u dubokom svemiru – i sve to golim okom. Drugo što primećujete je činjenica da ne vidite ni prst pred nosom. Sunce je daleko sjajnije od Meseca – pun Mesec ima samo jedan 400.000-ti delić Sunčeve letnje svetlosti. Pa ipak, sledeći najsjajniji objekt na nebu, Venera, ima samo 14.000-ti deo svetlosti punog Meseca. Toliko dugo dok je Mesec na nebu imamo sasvim pristojan noćni vid. Bez njega naš vid nije tako efikasan, kao što može posvedočiti svako ko je kampovao bez svetiljke. Možemo sasvim sigurno utvrditi da bi se naš vid razvio sasvim drugačije bez Meseca i da bi naš doživljaj tame bio potpuno drugačiji.

3. Dan na Zemlji bio bi puno kraći – samo 6-8 sati
Naš dan koji traje 24 sata čini se kao da se iz godine u godinu nimalo ne menja. U stvarnosti, promene postoje, ali one su tako male da je potreban čitav vek da bi se uočile. Zemljina rotacija usporava u tako neznatnoj meri zahvaljući gasnim trenjima kojima je snadbeva Mesec. Usporavanje je izuzetno malo i meri se u mikrosekundama godišnje. Tek za oko 4 miliona godina više nećemo morati imati prestupnu godinu kako bi održali naš kalendar funkcionalnim. Kad bi Sunce postojalo večno, Zemlja bi eventualno usporila i postala “gasno zaključana” na isti način na koji je Mesec “gasno zaključan” prema Zemlji, zbog čega uvek vidimo samo jednu njegovu stranu. U tom slučaju bi dan, umesto 24, trajao 47 zemaljskih sati. U stvarnosti, tako nešto ne može se dogoditi jer do tada će Sunce već odavno završiti svoj životni vek.

4. Nagib Zemlje pri okretanju oko svoje ose sa vremenom bi strahovito varirao
Zemlja se vrti oko svoje ose pod uglom od 23,5 stepena u odnosu na orbitalnu ravan oko Sunca. To je tačno, ali jeste li se ikada zapitali šta sprečava Zemlju da se nagne i promeni ugao nagiba rotacije oko vlastite ose? Kod kompleksnijih kolebanja u kretanju, poput nutacije i precesije (kod koje dolazi do promene u okreanju na polovima pri čemu nebeski pol opiše kružnicu oko Severnoga pola ekliptike), može se dogoditi da kolebanje zahvati čitavu planetu. Mars je odličan primer za to – trenutno je nagnut pod uglom od 24 stepena u odnosu na orbitalnu ravan Sunca, ali poznata je činjenica da se kod cikličnog kolebanja pomeranja oko vlastite ose kojem je Mars izložen, ugao tokom vremena menja od 15 stepeni do čak 35 stepeni.

Zemlja je specifična jer na nju deluju spoljašnje sile koje je stabilizuju da bi se preventirala određena vrsta ponašanja. A znate li ko je za to odgovoran? U pravu ste, radi se o našem Mesecu. Upravo zahvaljujući njemu naša osa stabilno je nagnuta pod ugolom od 23 stepena do, tokom vremena, 26 stepena i tako je već stotinama miliona godina. Bez Meseca ništa ne bi moglo sprečiti katastrofalne promene u okretanju oko zemljine ose. Verovatno smo nekad bili poput Merkura bez ikakvog nagiba ose rotacije u odnosu na orbitalnu ravan Sunca i zahvaljući tome, bez ikakve izmene godišnjih doba. Ili smo možda bili poput Urana koji ima najekstremniju izmenu godšnjih doba.

U svakom slučaju, sledeći put kad uzmete Mesec zdravo za gotovo, razmislite koliko različit bi bio život i čitava istorija razvoja života na Zemlji kada ne bismo imali Mesec.

Magazin GQ objavio je listu najprecenjenijih knjiga svih vremena, a među 21 naslovom našla se i Biblija.

Biblija se našla na 12. mestu među knjigama koje definitivno ne morate da pročitate, a uredništvo časopisa dalo je kritike koje se nimalo neće svideti hrišćanima koji Bibliju smatraju svetom knjigom.

“Oni koji su je pročitali znaju da u njoj ima nekoliko dobrih delova, ali to definitivno nije nešto najbolje što je čovek napisao. Ponavlja se, kontradiktorna je, glupa i u nekim delovima čak i zlonamerna”, piše u članku.

U američkim medijima odmah je stigla reakcija sveštenika Džonatana Morisa koji je listu nazvao sramotnom i glupom.

Na listi su se osim Biblije našli i “Starac i more”, “Lovac u žitu” i “Avanture Haklberija Fina”.

Istraživanja pokazuju da gotovo svi vole da čitaju sa papira, a ne na ekranu
…uključujući i milenijalce!

Uprkos uvreženom mišljenju da deca radije čitaju koristeći spravice poput Kindla i iPada istraživanja pokazuju kako to zapravo nije istina.

Jedno istraživanje je pokazalo kako su deca između četvrte i šeste godine koja su imala konstantan pristup raznim elektronskim čitačima ove sprave koristila u druge svrhe. Čak i kada su čitali svakoga dana deca su koristili knjige od papira. Istraživanje je takođe utvrdilo kako je veći broj ovih uređaja koji su okruživala decu uticao da ona manje čitaju. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da su elektronski uređaji za čitanje zapravo ometali čitanje.

Slične rezultate dalo je jedno ranije istraživanje koje je sprovedeno među tinejdžerima. Utvrđeno je da, iako neki od njih čitaju knjige preko elektronskih uređaja, većina ih ne koriti u tu svrhu. Istraživanjem je utvrđeno da je najveći broj knjiga koje su tinejdžeri pročitali bio u papirnoj formi.

Prosvetni radnik Mark Prenski je skovao termin „digitalni urođenici“ pod kojim je podrazumevao čitave generacije dece sa „veoma velikom digitalnom pismenošću koja gotovo jedinstveno daju prednost čitanju sa ekrana“. Problem kod ovakvog načina razmišljanja isti je i kao kod jednoobraznog testiranja jer nemaju sva deca jednake veštine i sposobnosti.

Ipak, ova pogrešna shvatanja su stekla veliku popularnost i uticala na odluke pojedinih biblioteka i škola. I to ne samo u SAD. Neke biblioteke su sklonile sve papirne knjige dok su obrazovne ustanove svih nivoa povećale svoju arhivu digitalnih knjiga.

Istraživanja među decom i tinejdžerima je pokazalo da više vole da čitaju sa papira nego na ekranu. Samo je pitanje vremena kada će naučnici dokazati da, zapravo, svi mi više volimo da čitamo knjige u klasičnoj formi.

Izvor: Bookstr

Deset ostvarenih predviđanja slavnog SF pisca iz šezdesetih godina
6. aprila 1992. godine, preminuo je Isak Asimov, jedan od najvećih pisaca naučne fantastike.

Autor “Tri zakona robotike” i poznatih serija romana “Zadužbina”, “Galaktičko carstvo” i “Robot”, rešio je 1964. godine da ponudi svoje viđenje sveta za 50 godina.

Evo šta je sve Asimov predvideo:

1. “Komunikacija će biti u formi zvuka i video-snimaka i moći ćemo da vidimo i čujemo osobu sa kojom komuniciramo telefonom”
Prvi transkontinentalni video-poziv između dva mesta sproveden je 20. aprila 1964. godine, putem tehnologije kompanije Bell Systems (kasnije Bell Laboratories), koja je najverovatnije, barem delimično, inspirisala ovo predviđanje pisca.

Asimov bi se svakako začudio kada bi čuo da je danas upotreba brojnih programa za razgovor poput Skajpa – besplatna. U to vreme, cena trominutnog video-poziva između Vašingtona i Njujorka iznosila je 16 dolara, odnosno današnjih 118 dolara.

2. “Sateliti koji će krstariti svemirom omogućiće nam da direktno pozovemo bilo koje mesto na Zemlji, uključujući meteorološke stanice na Antarktiku”
Jednostavno okrenite pozivni broj +672, odnosno +672 10 za lokalni broj.

3. “Roboti za 50 godina neće biti sveprisutni, i neće biti previše dobri, ali će postojati”
Asimovu se pripisuje uvođenje reči ‘robot’ u engleski jezik, tako da možda ne čudi što je pisac bio u pravu kada je rekao da u ovo vreme nijedan robot još neće moći da parira kućnoj pomoćnici Rozi u animiranoj seriji “Porodica Džetson”, koja je počela da se emituje 1962. godine.

Ipak, u toku je rad na robotima koji će moći da polože prijemni ispit za fakultet u Japanu, izvode hirurške operacije sa udaljenih mesta, pa čak i pripremaju vrhunska jela.

Asimov je takođe bio blizu identifikacije onoga što je postala ključna komponenta modernog života – “minijaturni kompjuteri”, poznati i kao smartfoni, za koje je smatrao da će biti “mozak” robota.

4. “Što se tiče televizije, ekrani koji se prostiru preko celih zidova zameniće trenutne TV uređaje; ali pojaviće se i transparentne 3D kocke, koje će prikazivati sadržaj u tri dimenzije i nadmašiti sve ono što smo do tada mogli da vidimo”
Jedna od najupadljivijih karakteristika Asimovljevih predviđanja jeste to koliko je često uspevao da pogodi kako će izgledati tehnologija budućeg vremena, a koliko je često uspevao da preceni entuzijazam sa kojim bi takva tehnologija bila dočekana.

Veliki, tanki televizori zaista su zamenili tradicionalne televizijske setove, a 3D tehnologija, doduše ne u formi kocke, već dugo se koristi na sajmovima elektronike.

Međutim, interesovanje za takvu vrstu tehnologije generalno je splasnulo. Bi-Bi-Si je u julu 2014. godine tako naveo da će ukinuti svoj 3D program zbog ‘manjka interesovanja publike”.

5. “Razgovori sa Mesecom imaće smetnje”
Naravno, i velikom piscu se nekad dešavalo da pogreši.

Početak svemirskog doba verovatno je u njemu probudio previše nade i optimizma po pitanju građenja ljudskih naselja na Mesecu, pa je smatrao da će pozivi kasniti 2,5 sekunde.

Ipak, bio je u pravu kada je rekao da će “do 2014. godine brodovi bez ljudi sleteti na Mars, iako će čovečanstvo raditi na tome da pošalje i čoveka na njegovu površinu”.

Ono što Asimov nije predvideo jeste Kjuriozitijev nalog na Tviteru.

6. “U kuhinji će se nalaziti uređaji koji će praviti ‘automatizovane obroke’; grejaće vodu i pretvaraće je u kafu”
Svi znamo da automatizovane mašine za kafu i Internet stvari (Internet of Things ) zaista postoje, ali je zanimljivo to što su se Asimovljeva predviđanja da će proizvodi od obrađene pšenice i algi biti dostupni u različitim ukusima, donekle već obistinila.

Naučnici su već uspeli da uzgoje u laboratorijskim uslovima prvi burger, kojem je pisac podario naziv “pseudo-odrezak”.

Međutim, kritičari će možda imati podeljeno mišljenje u vezi sa njegovim ukusom. Dok Asimov kaže da veštačko meso “uopšte neće biti tako loše”, pojedini ljudi koji su probali laboratorijski burger kažu da mu “nedostaje masti”.

7. “Postojaće bar jedna ili dve eksperimentalne nuklearne elektrane na bazi fuzije”
Stvar je u tome što je fuzija – suštinski imitacija procesa koji se odvijaju unutar Sunca – energija budućnosti, i uvek će tako biti.

Evropska unija, SAD, Rusija, Indija, Kina, Japan i Koreja trenutno ulažu 22 milijarde evra u istraživanje ovog procesa i izgradnju prve fuzijske elektrane u Francuskoj, koja bi trebalo da bude puštena u pogon 2035. godine. Ukoliko se ovi planovi budu obistinili, to bi moglo da označi prekretnu tačku u proizvodnji energije.

Ali, Asimov je tačno predvideo postavljanje velikih solarnih elektrana u pustinjskim i polupustinjskim područjima poput Negeva u Izraelu i Arizone u SAD.

Međutim, postavljanje solarnih elektrana u svemir “koje će sakupljati sunčevu energiju i slati je na Zemlju”, ipak su neostvaren san.

8. “Biće ulagano mnogo napora u dizajniranje vozila sa ‘robotskim mozgovima'”
Samovozeća vozila su tu, mada se druga Asimovljeva predviđanja u vezi sa budućnošću transporta nisu obistinila.

Vozila, koja su “klizila preko vode sa minimumom trenja” i impresionirala posetioce Svetskog sajma šezdesetih godina, nisu ušla u široku upotrebu, a nisu ni njihovi naslednici – džet pek i hoverkraft.

9. “Neće sva svetska populacija uživati u čarima moderne tehnologije. Veliki deo stanovništva biće lišen elektronskih uređaja i, iako će materijalno biti u boljem položaju nego danas, biće u velikom zaostatku u odnosu na preostali deo sveta”
Možda jedno od najupečatljivijih upozorenja pisca bilo je to da, uprkos tome što tehnologija ima moć da transformiše naše živote, ona može čovečanstvu da nanese i veliku štetu ukoliko se ne budemo borili za njenu jednaku dostupnost. Asimov je smatrao da u tom slučaju neće biti mira i međusobnog razumevanja.

10. “Velika je verovatnoća da će Zemlju za pedeset godina naseljavati 6,5 milijardi ljudi, a populacija Amerike iznosiće 350 miliona stanovnika”
Asimov je uspešno predvideo (ili je bar donekle bio u pravu) još mnogo stvari, čije bi navođenje iziskivalo još mnogo vremena i prostora, a samo o njegovim strahovima od prenaseljenosti i upotrebe kontraceptivnih sredstava mogao bi se napisati ceo članak.

Osim što je uspešno predvideo broj ljudi za Zemlji, napisao je i sledeće:

“Za 50 godina biće malo rutinskih poslova koje mašine neće moći da obave bolje od ljudi. Roboti će tako početi da preuzimaju poslove za koje je do tada korišćena ljudska radna snaga. Sve škole biće usmerene u tom pravcu… A u srednjim školama će učenici učiti o osnovama kompjuterskih nauka. Oni će postati efikasni u binarnoj aritmetici, a njihovo poznavanje programskih jezika, poput trenutnog Fortrana, biće dovedeno do savršenstva”.

Iako ovaj scenario još nije u potpunosti ostvaren, ubrzano se krećemo barem ka njegovom delimičnom ostvarenju.

Izvor: B92

Мuzej knjige i putovanja u Beogradu
U porodičnoj kući na Banjici, srpski putopisac Viktor Lazić otvorio je Muzej knjige i putovanja, u kom je predstavljen razvitak štampe i pisane reči, različiti pojavni oblici knjiga u svetu, kao i razvitak i značaj knjige za ljudsku civilizaciju.

U muzeju je zastupljeno srpsko izdavaštvo i štampa, ali i strane kulture, prvenstveno putem knjiga, a zatim i drugih eksponata.

Ovde je moguće videti: više od 300 knjiga od pre 1800. godine; knjige na štapićima od bambusa; magijsku knjigu iz džungle indonežanskog plemena Batak, čiji su listovi napravljeni od palminog lišća, a korice od kostiju; knjigu na papiru napravljenu od slonovog izmeta; jestivu knjigu od pirinča; knjigu na najkvalitetnijoj svili; pribor za pisanje knjiga od tikovog drveta iz Mjanmara; kolekciju više stotina minijaturnih knjiga, od kojih je najmanja veličine 3,5 milimetara; knjige sa rezbarenim koricama od drveta; knjige sa listovima od tikovog drveta i od ručno pravljenog papira iz raznih azijskih i afričkih plemena; molitvenike sa Tibeta sa koricama od mermera iz Mongolije i sa ukrasima od žada…

Muzej knjige i putovanja otvoren je za javnost četvrtkom i petkom od 10 do 18 časova, uz obavezno zakazivanje.

Umesto ulaznice, plaća se donacija za sređivanje fondova biblioteke u iznosu od 400 dinara po osobi, odnosno, 300 dinara za decu, studente i penzionere.

Trenutno se primaju isključivo grupe od najmanje troje, a najviše petnaest posetilaca, uz vođenje ture koja traje sat vremena.


Izvor: Turistički svet

Odeća od starih knjiga

Učenici i mladi dizajneri iz Severne Karoline iskoristili su svoj talenat kako bi od starih knjiga stvorili nešto novo i originalno.

Početkom marta u lokalnoj biblioteci u Novom Hanoveru održano je četvrto po redu takmičenje u kome su tinejdžeri dobili priliku da od starih knjiga, kompakt-diskova i kaseta naprave nešto jedinstveno i sasvim novo.

Na kraju je održana modna revija na kojoj je osamnaest kreatora prikazalo svoje kreacije, a pet njih je i nagrađeno.

Snimak ovogodišnje revije još nije okačen na internetu, ali pogledajte kako je to izgledalo prošle godine

ORIGINALNA VERZIJA ROMANA “FRANKENŠTAJN ILI MODERNI PROMETEJ”

Početkom januara svet je obeležio dve stotine godina od objavljivanja prvog izdanja romana Frankenštajn ili moderni Prometej Meri Šeli. Jedan od najpoznatijih romana na svetu izašao je 01. januara 1818. godine. Meri Šeli, supruga pesnika Persija Šelija, objavila je priču koja se bavi pitanjima nauke, humanizma i granicama između života i smrti. Ovaj roman se smatra i prvim delom iz oblasti naučne fantastike.

Nedavno su naučnici i ljubitelji književnosti udružili snage kako bi došli od originalne verzije ovog romana.

Legenda o nastanku Frankenštajna vezuje se za posetu bračnog para Šeli čuvenom Lordu Bajronu u njegovoj vili na Ženevskom jezeru. Umesto dobrog provoda gosti i njihov domaćin su se uglavnom dosađivali. Loše vreme kao i pobune lokalnih poljoprivrednika zbog gladne godine nisu ohrabrivali na šetnje i uživanje po prirodi, tako da su vreme uglavnom provodili u vili. Da bi na neki način pobedili dosadu Lord Bajron je predložio da se nadmeću u tome ko će smisliti bolju horor priču.

Meri Šeli je kao deo ovog takmičenja napisala prve nacrte za ono što će postati roman Frankenštajn ili moderni Prometej. Verzija priče koju danas znamo dosta je izmenjena od originalnog rukopisa. Meri je, na osnovu saveta supruga i prijatelja, neprekidno unosila izmene u prvobitni rukopis. Neki veruju da je verziju romana koja je konačno i objavljena zapravo napisao Persi na osnovu prvobitnih beležaka svoje supruge.

Izdanje romana koje će 15. marta biti objavljeno predstavlja vernu kopiju Merinih beležaka priče kao i primedbe koje su ona i njen suprug ostavljali uz originalne beleške. Ovo izdanje štampano je u svega hiljadu primeraka.

Izvor: Bookstr

Radnici gradske čistoće otvorili biblioteku sastavljenu od knjiga iz otpada
Biblioteka Gradske čistoće Čankaja otvorena je pre sedam meseci i trenutno ima oko 6.000 naslova raznih kategorija, od ljubavnih romana do stručnih priručnika.

Tu je i veoma popularna kategorija dečijih knjiga i stripova, i poseban odeljak za naučna istraživanja.

U početku su knjige iz ovog specijalnog utočišta pozajmljivali samo radnici čistoće i članovi njihove porodice, ali se vremenom glas proširio, i sve je više ljudi dolazilo da poseti biblioteku.

“Mnogi su nam dali i dobrovoljne priloge, a neki nam čak šalju knjige poštom iz drugih gradova”, kaže direktor biblioteke Gradske čistoće Emirali Urtekin.

Pokretanje projekta podržala je lokalna vlast, a biblioteka je smeštena u nedavno renoviranoj fabričkoj zgradi.

Knjige se pozajmljuju besplatno, najduže na dve nedelje.

U planu je i pokretna biblioteka koja će svakih 15 dana posećivati škole koje nemaju sopstvenu biblioteku, ili je izbor knjiga u njoj mali.

Trkač morao hitno u WC pa ukrao automobil
Jednog 18-godišnjeg trkača će kratki odlazak u WC iz grada Bad Neustadta u nemačkoj, koštati suda, novčane kazne i verovatno zatvora objavila je tamnošnja u subotu policija....

Kada je 18-godišnjak trčao u petak iznenada je osetio zov prirode, te se tinejdžer odlučio do toaleta WC-a dođe na najbrži mogući način.A to je nekim otključanim automobilom s upaljenim motorom koji je vlasnik ostavio pred kućom.

Tako je trkač koji je hitno trebao u toalet - WC, i uradio...

Vlasnik je ostavio svoj automobil kako bi se vozilo zagrejalo na niskim temperaturama koje ove zime pogađaju Nemačku.


Shvativši izlazeći iz kuće da automobila nema, 34-godišnjak je brzo pozvao policiju. Ubrzo policija Bad Neustadta je otkrili krivca.
Automobil koji je "posudio" trkač nađeno pred istom kućom gde je vozilo nestalo. Prema policiji, mladić je objasnio da je samo "posudio" auto kako bi što pre došao do kuće udaljene kilometar i po.

Ipak ovo izvinjenje policiji mladića -to jest, trkača ga neće spasiti od optužbe za krađu auta i vožnju bez vozačke dozvole.

Irski turista progutao dijamantski prsten jer ga je očarao!?


Irski turista Ian Kembel (54) optužen je za pokušaj krađe u Marmarisu u Turskoj 4. oktobra 2018 godine. Irac je razgledao nakit u turskoj juvelirnici. ...
A kada mu je dijamantski prsten zapao za oko jednostavno ga je stavio u džep, a potom i progutao.

On je tako progutao dijamantski prsten od 2,5 karata vredan 40.000 dolara u turskoj juvelirnici “jer jer ga je očarao”. po njegovim rečima

Naravno posle gutanja i krađe odmah je prevezen u bolnicu i uhapšen! Dok je pred sudom 23. januara i pred tužiocem dao smešnu odbranu.


"Pao sam u trans očaran kada sam video dijamante. Prodavac mi je nešto govorio ali ga uopšte nisam čuo. Kada sam došao sebi iz transa napipao sam dijamant u džepu i u panici sam ga progutao kada su krenuli da ga traže po prodavnici " opisao je situaciju u kojoj se naša Kembel odnosno svoju verziju događaja tužiocu pred sudom

Ispostavilo se da je ovaj potez bio loš za Iana Kembela jer završio na hirurškoj operaciji kada se nakit zaglavio u njegovim crevima.!

Lekari su uživo pratili kretanje veoma skupog stranog tela ali laksativi, trčanje, skakanje i velika količina tečnosti nisu bili dovoljni da ga izbace "prirodnim putem", pa su posle 36 sati hirurzi morali da ga operišu da bi izvukli dijamant
Kembel svoje lopovsko ponašanje je takođe pravdao pred sudijom i tragičnim gubitkom supruge u saobraćajnoj nesreći.

"Izgubio sam ženu u udesu u Irskoj. Njeno telo ostalo je danima u kolima na dnu jezera. Njena burma sa dijamantom ostala je izgubljena posle neuspešne potrage. Od tada, svaki put kada vidim prsten sa dijamantom setim se nje. Osetim jak nagon da uzmem to prstenje, posebno kada je jako skupo i ima veliki broj karata " izjavio je Kembel pred sudom

Nažalost po njega tužilac mu uopšte nije poverovao i protiv njega je podignuta optužnica. Tako da je sada suđenje je u toku i ne zna se na koliko će biti osuđen.

U švajcarskoj policajca kaznili zbog prebrze vožnje tokom potere!

U Ženevi je vrhovni sud Švajcarske odbio žalbu policajca koji je kažnjen novčanom kaznom od 528 evra zbog prebrze vožnje tokom policijske potere.... za pljačkašima koji su, navodno, opljačkali bankomat, prenose mediiji u toj državi

Radari su tokom potere dva puta zabeležili brzinu policijskog vozila.

Prvi put je prekoračenje ograničenja brzine bilo 30 kilometara na čas, dok je drugi radar pokazao prekoračenje dozvoljene brzine od 42 kilometra na čas.


Tužilaštvo je procenilo da je prvo prekoračenje bilo u skladu sa taktičkim zahtevima, ali je kantonalni sud u Ženevi presudio da se u drugom slučaju radi o ozbiljnom kršenju propisa u saobraćaju.

Te je tako švajcarskom nemenovanompolicijskom službeniku potvrdio odluku o novčanoj kazni u iznosu od 600 švajcarskih franaka (oko 528 evra)

Sud je saopštio da je brzina tokom potere morala biti "srazmerna", te da je velika brzina opravdana ukoliko su ugroženi životi ljudi. U odluci suda navodi se da je policajac znao da osumnjičena lica neće nikoga povrediti.

I da je policajac trebao da vozi brzinom koja ne ugrožava druge, bez obzira na to što je zaustavljanje kriminalaca u javnom interesu.?!

Staricu kaznili jer nije pojela svoje nektarine!

Australijka Sali Hil, (86) doputovala u Velington na Novi Zeland u pratnji svoja dva unuka.Kada je doputovala vremešna starica nije ni slutila da će na aerodromu doživeti bizarno iznenađenje i da će zaraditi novčanu kaznu ..,

Tako je Sali na aerodromu dobila kaznu od 400 novozelandskih dolara jer je zaboravila da pojede doručak -svoje nektarine.

Dok je prolazila carinsku kontrolu carinici su kod Sali videli da je u ručnom prtljagu da tri nektarine.

"Priznala sam im da sam zaboravila nektarine i izvinila se što ih nisam pojela na aerodromu u Sidneju za doručak. Ipak nije bilo mesta za pregovore. Moja torba je prošla rendgen. Tako da su morali da urade po pravilima službe", rekla novinarima, Sali Hil.


Kako kaže, aerodromsko osoblje je bilo ljubazno, ali ipak su joj morali napisati novčanu kaznu koja predstavlja četvrtinu njene penzije.

Ipak, vlasti Novog Zelanda navode da ova zemlja ima stroga pravila kada je biološka sigurnost u pitanju kako bi sprečio da neželjene štetočine i bolesti uđu u Novi Zeland

"Sveže nektarine su lako mogle da nose voćnu mušicu, koja je veliki štetočina u zemljama kao što je Australija", rekao je portparol aerodroma Stiv Gilbert.

Razveli se posle tri minuta braka

Par iz Kuvajta razveo se nakon samo tri minuta braka jer je mladoženja mladu nazvao glupom kada se spotakla tokom ceremonije, prenosi "Dejli mejl".


Šta ti je ljubav!

Ne znam šta je ovo danas, samo čitam neke bizarne vesti...

I što samo ja da patim, lepo podelim sa vama...


Ima 210 kilograma i zarađuje bogatstvo na ljudima koji je gledaju kako ždere

Vrli novi svet.

OVE BOLESTI SU IZMISLILI DA BI ZARAĐIVALI NA NAMA! Jedan lekar nije želeo više da ćuti: Polovina lekova na recept u zapadnoj medicini su nepotrebni i neefikasni! EVO ŠTA RADI FARMAKOMAFIJA










[*]Medicina nikad pre nije imala toliko dijagnoza, pa ni lekova — veza profita i farmacije je očigledna.

Ovih dana brojni novi poremećaji, zastrašujuća zdravstvena stanja i mentalne bolesti privlače pažnju ljudi i stvaraju atmosferu straha i brige za zdravlje. Ono što jedemo nas ubija, ono što dišemo nas ubija, a čak i vaj-faj i voda za piće predstavljaju smrtnu opasnost.
 
Realno, često se radi o zastrašivanju koje podstiču farmaceutske industrije kojima panika pomaže da prodaju proizvode i ostvare profit na račun lakoverne javnosti.
 

„Krajnji cilj vladajućeg sastava je da svaku pobunu protiv njega okvalifikuje kao mentalni poremećaj, pa uz pomoć farmaceutske mafije zdrave ljude pretvori u bolesne, koje će takođe tretirati samo kao ’pokvarene mašine‘ i izvor profita“, tvrdi francuski parlamentarni zastupnik i doktor Bernard Debre.
 
On je koautor knjige „4.000 korisnih, beskorisnih i opasnih lekova“, u kojoj ističe kako je polovina lekova na recept u zapadnoj medicini potpuno nepotrebna i neefikasna, a pet odsto medikamenata je opasno za zdravlje.
 
Lekovi — priča o obmani
 
Radi se o svojevrsnoj „borbi s vetrenjačama“ jer su na drugoj strani kapital i farmaceutska industrija, kao i celi zdravstveni sistem koji to podržava. U zdravstvu to se odnosi na zaradu medicinske, u prvom redu farmaceutske industrije.
 
Tako tzv. farmaceutska mafija utišava prirodne tradicionalne lekove i proizvodi sintetičke, koji najčešće imaju brojne nuspojave i navikavaju organizam na to da se bez njih više ne može.
 
Stručnjaci ističu samo neke od modernih i aktuelnih zdravstvenih briga koje su najčešće obična glupost.

1. Danas su svi osetljivi na gluten
 
Gluten je protein koji se nalazi u pšenici i on daje elastičnost testu, pomažući mu da se podigne i zadrži svoj oblik. On je u pšenici, raži, ječmu i zobi. Većina prehrambenih namirnica sadrži gluten — od *****, testenina, hleba i raznih industrijski prerađenih namirnica.
 
Pažnja koju privlači gluten nije nastala toliko zbog priče o celijakiji, već zbog kontroverznih studija koje tvrde da ljudsko telo nije sposobno da vari gluten u meri u kojoj ga mi unosimo u sebe.
 
„Za to ne postoje realni i prihvaćeni zdravstveni dokazi. Dokazano je da nekim ljudima smeta gluten, kao i da ga većina ljudi normalno vari“, kaže dr Zukerbrot.
 
2. Halitoza je izmišljena bolest
 
Halitoza najčešće nastaje usled fermentacije čestica hrane anaerobnim gram negativnim bakterijama u ustima, čime se stvaraju sumporni spojevi, poput vodonikovog sulfida i metala merkaptana.
 
Kod nekoliko sistemskih bolesti se stvaraju materije koje se mogu osetiti u dahu, a koje se, mada nemaju izrazito neugodan miris, tipično smatraju halitozom.
 
Zbog zadaha sve više ljudi posećuje lekare, koji pak propisuju specijalne paste za zube i vodice za ispiranje usta, na čemu industrija zarađuje ogroman novac.
 
Međutim, stručnjaci tvrde da je zadah u većini slučajeva obična izmišljotina i da je prirodno da se u dahu oseća određen miris i da se to stanje najčešće može popraviti većim unosom vode i promenom ishrane.

3. Detoksikacija je glupost
 
Dodaci prehrani i razni preparati za detoksikaciju tela jedno su od najbrže rastućih tržišta na svetu — kaže dr Nik Fuler sa Univerziteta „Sidni“, koji ističe da za njihovo delovanje postoji vrlo malo dokaza. Na primer, vrlo su popularni detoks-proizvodi na bazi čičkovog mleka ili pak maslačka, iako nema studije koja potvrđuje njihov efekt.
 
Fuler kaže kako jetra prirodno eliminiše neželjene materije iz tela kroz izmet i urin, a uzimanje skupih lekova ne samo da ne može pomoći, već opterećuje jetru dodatnim sastojcima koje mora da razgradi.
 
„Ono što treba preduzeti je izbegavanje alkohola i treba se hraniti zdravo, ako već želite da se detoksikujete, uzimajte prirodne čajeve, voće i povrće“, naglašava Fuler.
 
4. Snižavanje lošeg holesterola sprečava bolest srca
 
Možda jedan od najvećih zdravstvenih mitova zapadne kulture jest zloupotreba izmišljenog termina „loš holesterol“. Osim toga, naivna javnost je prevarena lažnom vezom holesterola i kardiovaskularnih bolesti.
 
Nikad nije dokazano da holesterol uzrokuje bolesti srca. Naprotiv, holesterol je od vitalnog značaja za telo i bilo kakav pokušaj njegovog snižavanja može imati pogubne posledice, naročito kako starimo.
 
Postali smo društvo toliko opsednuto jedenjem hrane niskog holesterola i masnoće da se sada mnogi zdravstveni stručnjaci pitaju koje su posledice toga, kao i brojnih lekova koji se uzimaju za snižavanje holesterola.
 
6. Svaki četvrti čovek depresivan
 
Britanski naučnici tvrde da prozak, seroxat i slični antidepresivi deluju kao lažni, placebo lekovi i nisu delotvorni. Do rezultata, objavljenih u u časopisu „PloS medicine“, došli su analizom 47 kliničkih studija, od kojih su neke bile sve do danas nedostupne javnosti.
 
Osim toga, danas je svaki četvrti čovek u zapadnom svetu depresivan — a nameće se pitanje kako je to moguće i zašto tako nije bilo pre.
 
Prevelika koncentrisanost na sebe i na vlastitu sreću kao i nametnuti ideal srećnog života mnogima daje iluziju da su bolesni, premda se možda samo nalaze u prirodnoj, lošijoj životnoj fazi.
 
7. Postoje sigurne doze hemikalija u lekovima
 
Mere su „prihvatljive“ od strane industrije i regulatornih standarda, ali naša izloženost „prihvatljivim nivoima“ drugih toksičnih hemikalija koje u našem telu ulaze u interakciju i izazivaju razne probleme nikad nisu uzeti u ozbiljno razmatranje.
 
Ne postoji sigurna doza otrova jer telo prepoznaje i najniže doze i odmah stvara upalne procese i imuni odgovor kako bi se borio sa stranim telom.
 
Toksične hemikalije se sada nalaze svuda, u školama i na našim radnim mestima. Oni uzrokuju postupno propadanje svakog sastava u našem telu i uzrokuju mnoge bolesti.
 
(Ekxpress)Foto: Shutterstock

ČAČANIN ODUVAO POLICAJCE: Evo zašto je ovo još uvek hit na Jutjubu sa više od milion pregleda


Policajci intervenišu  iz različitih razloga, a ovako se jedan Čačanin snašao kada je policija pokušala da ga privede bez sudskog naloga.

Na vrata Čačanina Radoša Ivanovića je došla policija zbog verbalnog sukoba sa sekretaricom lokalnog činovnika u MUP-u, da bi ga odveli da da izjavu povodom ovog incidenta.
 
Radoš je međutim pokazao da je mnogo potkovaniji od organa reda, i da odlično poznaje zakon i svoja prava, a šta se desilo, pogledajte na sledećem video  snimku, koji je i posle tri godine i dalje hit na internetu.
 

https://www.youtube.com/watch?v=4TZBai3dmH0

Po odluci američkog kongresa donetoj krajem 19 veka visina zgrade u Vašigtonu ne sme da premaši širinu ulice na koju gleda, uvećanu za 6 metara; prestoničke ulice su mahom široke oko 34 metra tako da većina zgraa ne prelazi 40 metara to jeste, 13 spratova.

Jeste li znali da, beli i plavičasti cvetovi lana se otvaraju samo tokom pre podneva

Zmija omotana oko Eskulapovog štapa amblema lekarske struke jeste smuk, kome su stari Grci pripisivali magičnu moć lečenja raznih bolesti!

Brojni asteroidi i komete prolaze zemljinom orbitom a oko 95 odsto ih nastaje između Marsa i Jupitera

Jeste li znali da je prvi gol na prvom svetskom prvenstvu u fudbalu održanom u Urugvaju davne 1930.godine postigao francuz Lisjen Loran u pobedi svoje zemlje protiv Meksika 4 :1

Jeste li znali da do raspada Sovjetskog Saveza 21.decembra 1991.godine u ovoj velikoj državoj zajednici živelo je više od 140 nacionalnosti

Glas plavog ***** najglasniji je zvuk zabeležen u životinjskom svetu ; može da se čuje na udaljenosti od neverovatnoh 1.600 kilometara!