Zanimljivosti iz istorije

Sneg od badema

Kralj Almotamid koji je polovinom XI veka vladao Seviljom naredio je da se na brdima u okolini Kordobe zasade bademi jer njegova žena Itimad, nekada hrišćanka i robinja, nikada u životu nije videla sneg, a to je žarko želela. Tako bi u proleće, kad opadnu, bele latice bademovog cveta prekrile sve padine koje bi izgledale kao da su pod snegom.

Predsednik koji nikada nije bio izabran

Džerald Ford bio je tri godine američki predsednik iako nikada nije pobedio na izborima. Ričard Nikson ga je 1973. godine proglasio za potpredsednika jer je izabrani Spiro Egnju dao ostavku kako bi izbegao optužbe zbog podmićivanja. Osam meseci kasnije Ričar Nikson je morao da se povuče zbog afere "Votergejt", pa je Ford preuzeo predsedničko mesto.

Brendi za Nelsona

Britanski admiral Nelson (1758-1805) stupio je u mornaricu sa 12 godina, a sa 20 postao kapetan. Smrtno ranjen u bici kod Trafalgara 1805. godine izdahnuo je na admiralskom brodu "Viktori". Nelsonovo telo preneto je u Englesku potopljeno u bure brendija kako bi se sačuvalo na dugom putu do kuće.

Sinovi pustinje

Abdul-Aziz koji je 1932 postao kralj današnje Saudijske Arabije imao je najmanje 79 dece. Ovaj vladar poznat kao Ibn Saud (na arapskom "Saudov sin") svoje brojne brakove sklapao je da bi se sprijateljio sa moćnim porodicama kraljevstva. Kada je 1953. godine umro, za njim su ostala 34 sina i mnogo više kćeri. Danas Saudijska kraljevska porodica borji 8000 prinčeva i princeza. I kralj Fahd, koji je na vlast došao 1982. godine, jedan je od Abdul-Azizovih potomaka.

Otrov ili hormoni?

Kada je Napoleon umro u 52. godini na ostrvu Sveta Jelena, bio je teško bolestan, ali o kojoj se bolesti radilo nikada nije tačno utvrđeno. Neki lekari tvrde da je umro od raka, drugi opet da je otrovan i to isparenjima iz tapeta koji su bile natopljene arsenikom. Američki naučnik dr Robert Grinblat došao je pre nekoliko godina do novog saznanja: Napoleon nije umro kao muškarac već gotovo kao žena! Dr. Grinblat, stručnjak za hormone, tvrdi da je Napoleon patio od bolesti žlezda koja se zove Colinger-Elisonov sindrom. Upravo ova bolest, smatra naučnik dokazuje zašto je lekar koji je pregledao imperatorovo mrtvo telo izjavio: "Za njegovu zaobljenost ne može se reći da je muška, imao je fine ruke, oble grudi i glatku meku kožu bez malja".
Ova bolest koja nije bila poznata u Napoleonovo vreme ostavila je još jedan trag, kako veruje dr Grinblat, Napoleon je bio vatreni ljubavnik kada se oženio Žozefinom. Ali, sâm je priznao da se njegova strast stišala kada se 1810. oženio Marijom Lujzom.

Pogrebna povorka

Meksički predsednik Antonio de Santa Ana došao je na neobičnu ideju – da priredi pogreb svojoj amputiranoj nozi. Kada je decembra 1838. godine komandovao odbranom Vera Kruza, u borbi sa Francuzima teško je ranjen i morala je da se izvrši amputacija noge ispod kolena. Međutim, Santa Ana je pune četiri godine čuvao tu nogu u svojoj kući u Vera Kruzu i kada je postao predsednik i diktator priredio joj je pravi pravcati pogreb. Tako je 26. XII 1842. godine svečana povorka, uz prigodnu muziku, prošla ulicama grada Meksika, sve do groblja.
Dve godine kasnije, za vreme pobune u kojoj je diktator svrgnut, noga je nestala. Santa Ana je umro 1876. godine u bedi, gladan, slep i usamljen. Šta se dogodilo sa sahranjenom nogom, nikada se nije saznalo.

Engleska kraljica Elizabeta I (1533-1603) stupila je na presto u burnim prilikama, posle mnogo peripetija: prvo je, posle smaknuća svoje majke Ane Bolen, bila lišena nasledstva, ali je kasnije dobila sva prava kao i ostala deca Henrija VIII. Kada se 1554. španski kralj Filip II oženio njenom sestrom Marijom Tjudor, Elizabeta je, kao protestantkinja, bačena u zatvor. Posle četiri godine Marija je umrla i Elizabeta - stupila na engleski presto! Filip II koji je proganjao protestante i nastojao da u Evropi ujedini sve katoličke snage na čelu sa Španijom, uputio je Elizabeti pismo u kojem traži da ona u Engleskoj ponovo zavede papinu crkvenu vlast i obnovi sve samostane koji su bili srušeni za vreme vladavine njenog oca. Elizabeta je, navodno, odgovorila Filipu: "Nalog će, dobri kralju, biti izvršen na grčke kalende!" - što znači nikad, jer kalende su bile svaki prvi dan u mesecu po julijanskom kalendaru, a Grci ih uopšte nisu imali!
Filip II je poslao svoju Nepobedivu armadu 1588. godine na Englesku, ali je ona potučena do nogu, posle čega je mnogo porastao ugled Engleske.

Najpoznatiji dvorac u Srbiji, Fantast, pre 100 godina je podigao bogataš Bogdan Dunđerski, navodno iz inata, kako bi dokazao da nije bankrotirao.

*Александар Велики је основао град Букефалион у част свог коња.

*Платон је у младости био бацач диска.

*Мумија Рамзеса II путовала у Париз са пасошем.

*Тутанкамон je био крунисан као деветогодишњи дечак.

*Калигула је именовао свог коња конзулом.

*Омиљени љубимац Јулија Цезара била је једна жирафа.

*Прва жена ратник је била Гркиња Артемида I из Халикарниса која је живела у 5. веку пре н. е

*Екстравагантни Нерон никада није путовао са мање од 7000 камила.

*Римски војсковођа Веспазијан, будући римски цар, пао је у немилост цара Нерона јер је
заспао приликом једног од Неронових песничких рецитала

*Према Плутарху, Перикла су вајари увек приказивали са шлемом на глави
јер је био изразито глават човек.

*Византијски цар Јустин I (518—526), Јустинијанов ујак и претходник, био је неписмен,
па се на државна документа потписивао уз помоћ шаблона.
*Отомански султани су понекад путовали инкогнито како би из прве руке видели дешавања
међу својим поданицима. У таквим ситуацијама Мехмед II Освајач би се прерушавао у
мевлевијског дервиша, а Сулејман I Величанствени у спахију.

*У српској историји први пут титулу вожда понео је Свети Сава као
"вожд отачаства на благоверије" почетком 13. века, а последњи вожд је
био Ђорђе Стратимировић, вођа српских револуционара у Угарској 1848.

*Бугарски кан Крум (803—814) је направио пехар од лобање пораженог византијског
цара Нићифора I.

*Српска породица Соколовића је Османском царству дала укупно два велика везира,
пет везира и десет беглербегова.

*Краљ Стефан Урош II Милутин (1282—1321) је током своје дуге владе користио
разнородне ратнике-најамнике: Кумане, Турке, Осете и Латине из Италије.

*Проти Матеји Ненадовићу је као узор за први закон устаничке Србије послужила Крмчија светога Саве.

*Према Међународном институту за проучавање мира у Стокхолму, од 3200 године пре н. е.,
па до данас било је укупно 14.560 ратова и да је у њима погинуло 3,6 милијарди људи.

* Вук Караџић је 1823. започео студије хирургије на универзитету у Лајпцигу,
али да је након похађања вежби из анатомије после неколико месеци напустио студије

*Прву жирафу на европски континент довео је римски војсковођа и државник Цезар.

*Деспот Стефан Лазаревић (1389—1427) је проглашен за свеца 500 година после
своје смрти 19. јула 1927. године

* Српска народна изрека Прошао као Јанко на Косову потиче од успомене на Другу битку на
Косову из 1448. када су Османлије тешко поразили угарског војсковођу
Јаноша Хуњадија (Сибињанин Јанко у народној традицији)

*На античким oлимпијским играма на коњским тркама џокеји су јахали наги и без седла

* Мурат III (1574—1595), унук великог Сулејмана Величанственог, имао је 24 сина и 32 кћерке што је уједно био и рекорд у целој Османовој династији. Овај рекорд изгледа још импресивније ако се дода да је последње 34 деце рођено у последњих 12 година Муратове владавине. Након Муратове смрти, његов син Мехмед III, следећи древни закон братоубиства ради отклањања могућих претендената на престо, наредио је да се задави свих 19 Муратових живих синова, као и двојица која су се родила одмах након Муратове смрти, а све Муратове конкубине које су могле бити у другом стању, удављене су у мору.

* Први телефонски разговор у Београду, а и у Србији, обављен је 14. марта 1883. године, само
седам година након Беловог проналаска телефона.

*Османски султан Сулејман Величанствени је свој последњи ратни поход лично предводио 1566. у својој 72. години. Султан је услед слабости и костобоље путовао у носиљци и на воловским колима, док је, како би демонстрирао своју ратоборност и виталност, на коњу пролазио кроз већа насеља и градове.

*У 16. веку је често организовано суђење животињама широм Европе? То је наиме сматрано за
потпуно рационално јер су животиње оптуживане да крше природне законе који важе за све.
Тако је у Швајцарској суђено кокошки која је носила чудна јаја док је у Француској суђено пацовима којима је додељен адвокат да их брани. Њихово непојављивање на суђењу оправдано је тиме што нису имали сигурну пратњу, па су се стога сасвим оправдано плашили локалних мачака.

*Кукуруз је почео да се гаји у српским земљама током османске владавине тако да је један од
назива за ову житарицу у народу био "турско жито".

*Француски Краљ Сунце, Луј XIV, окупао само два пута у животу, и то оба пута по препоруци лекара.

*Дубровник је био место азила за многе истакнуте личности средњовековне историје Балкaна?
Наиме у њему су, услед политичке несигурности, уточиште налазили српски краљеви Радослав
(1234) и Владислав (1243), ћерка краља Драгутина и босанска краљица Јелисавета са синовима, ћерка краља Милутина и збачена бугарска царица Ана (1337—1346), деспот Ђурађ Бранковић (1440—1441), удовица деспота Лазара Бранковића Јелена, две последње босанске краљице Катарина и Јелена (1463) и синови херцега од Светог Саве Влатко и Владислав. Због овога у народу је настала изрека која је забележена већ око 1440. године: ако зеца гоне, и он се склања у Дубровник.

*Према одредбама Рударског законика деспота Стефана Лазаревића (1389—1427)
удатим женама било забрањено да продају хлеб, со и воће. Ове делатности су биле резервисане само за удовице које су се на тај начин издржавале.

* Катарина Медичи, француска краљица, удовица Анрија II и мајка још три француска краља,
Франсое II, Шарла IX, и Анрија III, je целог живота избегавала дворац Сен Жермен зато што јој је један астролог прорекао да ће умрети у близини Сен Жермена. Пред крај живота, кад је осетила да јој је смрт близу, позвала је свог исповедника, међутим, како овај није био у могућности да дође, краљици је послат млади капелан. Кад га је краљица упитала како се зове, младић је одговорио: Жилијен де Сен Жермен, Ваше Величанство. Сујеверна краљица је пала у кому и умрла истог дана, 5. јануара 1589. године, након тридесет година владавине.

*Да је кнез Милош Обреновић приликом посете Истанбулу 1835. од султана, у знак поверења, добио на поклон шест топова.

*Да је откриће авиона 1903. прошло непримећено у америчким медијима, тако да је прва вест о делу браће Рајт објављена у часопису о пчеларству Gleanings in Bee Culture.

*Да је цариградски патријарх Јован IV (582—595) пре замонашења био ковач новца.

*Да је једини надимак који је Александар Велики (336—323. пре н. е.) добио током живота био Аникетос (Непобедиви).

*Да је пре Ангорске битке (1402) татарски емир Тамерлан исплатио својим војницима седмогодишње плате унапред како би их мотивисао да се срчаније боре против Османлија.

*Да је римски природњак Плиније Старији (23—79) као мелем после бријања препоручивао смотуљак паукове мреже натопљене уљем и сирћетом.

*Да су током Стаљинградске битке Совјети 1942. почели да користе ловачки авион типа Лавочкин Ла-5 који је највећим делом био направљен од дрвета.

*Да је прва виљушка још од римских времена у Западној Европи виђена када ју је, као део свог покућства, са собом донела византијска племкиња Марија Аргир у Венецију, након удаје за дуждовог сина 1004. године.

*Да је кнегиња Љубица, супруга књаза Милоша Обреновића у нападу љубоморе пуцала из кубуре и убила младу Петрију, једну од многобројних Милошевих љубавница. Од Милошевог беса спасла ју је једино чињеница да је у том моменту била трудна.

*Да је 195. године п. н. е. у Римској републици избила побуна угледних жена, поштованих мајки и супруга, које су захтевале укидање закона о одевању, познатијег као Lex Oppia, који је већ двадесетак година забрањивао Римљанкама да носе одећу живих боја и ограничавао количину накита који су могле да носе, а такође и да поседују. Закон је, упркос оштрим протестима конзула Катона, био укинут, а Римљанке су коначно добиле слободу да се дотерују како им се допада.

*Да је француски краљ Луј XVI био веома сујеверан и да је слепо следио савет свог астролога да ништа не ради сваког 21. у месецу. Испоставило се да је астролог био у праву — број 21 је био поприлично баксузан за француског монарха: након избијања Француске револуције, 21. јуна 1791. године краљ је био ухапшен; 21. септембра 1792. у Француској је била укинута монархија; и коначно 21. јануара 1793. године, Луј је био погубљен на гиљотини.

*Римљани су почели да прослављају јануарске календе (1. јануар) јер су тог дана именовани конзули по којима је називана наступајућа година која је, према римском календару, почињала 1. марта. Јануарске календе су биле обележаване и разменом дарова, док су најимућнији Римљани приређивали велике гозбе чија је раскошност требалo да загарантује богатство њихових домаћинстава и у наредној години.

*Српско—бугарски рат из 1885. окончан је склапањем мировног споразума 3. марта 1886. у Букурешту. Читав текст мира је био сажет у једну реченицу: „Између Краљевине Србије и Кнежевине Бугарске мир се васпоставља потписивањем овог уговора".

*Исидор Севиљски (600—636) је сматрао још у 7. веку да је читање будућности из положаја планета тешка заблуда противна Божјој вољи.

*Бургундијски војвода Филип III Добри (1419—1467) имао је преко тридесет познатих љубавница при чему се потрудио да све своје ванбрачне синове и кћери удоми, ожени/уда и запосли.

*У време Кандијског рата (1645—1669) између Млечана и Османлија на пољу код Клиса почетком маја 1660. одржано је петнаест двобоја између хришћанских и муслиманских мегданџија.

*Најчувенији руски епски спев из средњег века Спев о војевању Игоровом (рус. Слово о полку Игореве) био је сачуван у виду једног јединог средњовековног рукописа из 15. века који је 1795. пронашао гроф Алексеј Мусин-Пушкин. Мусин-Пушкин је одмах направио препис за царицу Катарину II. Спев је штампан 1800. године, док је Мусин-Пушкинов средњовековни рукопис уништен већ 1812. у пожару који је захватио Москву у време Наполеоновог похода на Русију.

*Прва црквена звона почела су да се користе на латинском Западу у 6. веку, док су у византијски Константинопољ стигла у 9. веку као дар млетачког дужда Орса II (864—881).

*Обичај паљења ватре потребе (nodfyr), која је требало да спречи помор стоке, био је карактеристичан за паганску Северну Европу у раном средњем веку. У немачком граду Марбургу овај обред се практиковао до 17. века, а на шкотским острвима је последњи пут забележен 1767. године.

*До почетка или половине 15. века, реч гусар у српском језику означавала је друмског разбојника, а његово недело звало сегуса. Ова реч се иначе често појављује у многим српским средњовековним изворима: повељама и уговорима, као и у неколико чланова Душановог законика.

*Византијски цар Василије II (976-1025) је након сакаћења заробљених војника цара Самуила 1014. добио надимак Бугароубица, док је, по угледу на Василија, бугарски цар Калојан (1197-1207) узео надимак Ромејоубица тј. Убица Византинаца.

*Српски филолог Ђуро Даничић (1825-1882) држао је часове српског језика кнегињи Јулији Хуњади, жени Михаила Обреновића, као и кнегињи Наталији Кешко, супрузи Михаиловог наследника Милана Обреновића.

*Није познато када су у средњовековној Византији почеле да се носе панталоне, мада се први помен у писаним изворима панталона у оквиру византијске гардеробе налази у делу солунског архиепископа Евстатија с краја 12. века.

*После похаре Будима 1526. османски султан Сулејман I Величанствени је наложио да се цариградски хиподром украси бронзаним статуама Дијане, Аполона и Херкула које су однесене из угарског краљевског двора. Ове статуе паганских божанстава су, у почетку, изазвале саблазан код муслиманског становништва Цариграда.

Извор: Историјска библиотека

O narodu koji je pre više milenijuma živeo u dolini Nila danas znamo gotovo sve, ali ne znamo ono najbitnije...

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dešifrovali smo njihovo pismo, znamo kojim su se bogovima klanjali, istoriju njihove civilizacije, kao i prvo ime većine mumificiranih ličnosti koje smo, u ime nauke, izvadili iz njihovih sarkofaga.


Jedino što ne znamo je ko su oni zapravo bili, tačnije, kojoj su rasi pripadali i kako su stvarno izgledali, budući da svaka mumija, pošto se nekoliko hiljada godina pekla na pustinjskoj vrelini, poprima rasno homogenu zemljanu boju.

Većina ljudi verovatno zamišlja da su stari Egipćani izgledali kao stanovnici Bliskog istoka, budući da su tako prikazani u filmovima. Međutim, takav izgled su poprimili tek posle persijskog osvajanja Egipta, hiljadama godina nakon smrti graditelja piramida.

Možda mislite da odgovor leži u drevnom egipatskom slikarstvu i da bi na osnovu sačuvane umetnosti moglo da se utvrdi kakva je bila boja kože drevnih faraona? Činjenica je, međutim, da je egipatska umetnost u velikoj meri stilizovana, pri čemu su muškarci često prikazivani u crvenoj, a žene u žutoj boji.

Grčki izvori ih opisuju kao “tamne kože” i “kovrdžave kose”, ali čini se da je ono od čega bi naučnici trebalo da pođu u izvođenju zaključaka činjenica da Egipćani najverovatnije vode poreklo iz Afrike, gde se Egipat zapravo nalazi.



blic

Neko je spaljivao mačke za sreću, a neko je prao odeću mokraćom... U tekstu vas čekaju još bizarnije istorijske činjenice.

1. U 18. veku se mislilo da davljenik može da se spasi ako mu se duvanski dim uduva u rektum.
Ne može.

2. U Rimskom carstvu zubi i odeća su čišćeni mokraćom.

3. U Francuskoj su u 17. veku spaljivali mačke za sreću. Žive mačke. A kada bi im ponestalo mačaka, koristili su lisice.

4. Mnogi lekovi koji su se prodavali početkom 20. veka su imali čudne sastojke. Recimo heroin, opijum pa čak i radioaktivni radijum. Jasno vam je da nisu bili baš efikasni, osim u ubijanju pacijenata.



5. Steznici su bili vrlo popularni kod žena. Iako su otežavali disanje, bili katastrofalni za trudnoće i izazivali druge zdravstvene probleme. Ali sve za izgled zar ne?

6. Nekada su odmah preminulu decu (roditelje braću sestre) slikali za uspomenu. Čak su se nekada okupljale cele porodice oko mrtve osobe da bi se napravila porodična fotografija za uspomenu.

7. Sve do 19. veka kastrati su bili vrlo popularni u crkvama. A kastrati su dečaci kojima su odsekli testise, kako bi zadržali svoj anđeoski glas

8. Tridesetih godina je gutanje zlatne ribice bila super fora među mladima

9. Lobotomija se koristila sve do četrdesetih godina. A podrazumevala je čačkanje po mozgu metalnom iglom koju bi vam ubacili kroz oko.

10. Radijacija je jedno vreme bila pravi hit. Pa su rendgen koristili čak i za određivanje idealne cipele izlažući se nepotrebnoj radijaciji sve do šezdesetih godina prošlog veka.

11. U viktorijansko doba histerične žene su lečili vaginalnom masažom. Koju je sprovodio doktor.

12. Britanska kraljica Elizabeta je obožavala slatkiše. Zbog čega su joj zubi pocrneli, a neki i ispali. Što je odmah postao modnih hit u visokim krugovima pa su svi hteli da imaju iste takve.

13. Kada vas sledeći put budu bolele noge od štikli samo se setite da je podvezivanje nogu kod devojčica u Kini zabranjeno tek 1912. godine.


srbijadanas

Zapadni saveznici odgovorni za 290.000 silovanja u Njemačkoj?

[You must be registered and logged in to see this image.]
 
Zapadni saveznici, koji su u povijest ušli kao osloboditelj i heroji, krajem Drugoga svjetskog rata i u postratnom razdoblju silovali su stotine tisuća Njemica, piše njemačka povjesničarka Miriam Gebhardt u svojoj knjizi koja je u ožujku objavljena pod nazivom 'Als die Soldaten kamen' (Kad su stigli vojnici) i koja je u njemačkoj javnosti doživjela bezbrojne pohvale ali i preispitivanja vjerodostojnosti podataka

'Najmanje 860.000 žena i djevojaka, ali i muškaraca i mladića, silovali su saveznički vojnici nakon pada Trećeg Reicha i u postratnom razdoblju. To se događalo posvuda', piše Gebhard uz napomenu da su u tomu prednjačili američki vojnici.

Knjiga, koja se na policama knjižara našla u ožujku snažno je odjeknula u Njemačkoj gdje su podaci o takvim zlodjelima bili otprije poznati, no gotovo isključivo su pripisivani sovjetskim vojnicima.

Dokumentirana su i silovanja koja su počinili američki vojnici nad Francuskinjama nakon iskrcavanja u Normandiji u lipnju 1944., no globalno su zapadni saveznici - Amerikanci, Francuzi i Britanci zadržali besprijekoran ugled pobjednika nad nacističkim barbarstvima.

Suprotno tomu, slika o Staljinovim trupama koje su u travnju 1945. ušle u Berlin i čiji su vojnici 'nasrnuli na žene koje su se tretirale kao divljač za seksualno iživljavanje, dugo su bili urezani u misli i istrage Nijemaca', objasnila je Gebhart na konferenciji za novinare u Berlinu.

Amerikanci odgovorni za 190.000 silovanja

'U ostalim dijelovima Njemačke, a to se ranije nije znalo, odnosno o tomu se nije govorilo, neki drugi vojnici na sličan su način silovali Njemice', kaže Gebhardt čiji se podaci temelje na velikom broju dosad neistraženih činjenica, vojnih dokumenata, svjedočanstava svećenika, zahtjeva za pobačajima...

S obzirom na to da je u to vrijeme broj pisanih dokumenata bio sveden na minimum, a računalo se i na šutnju žrtava, bilo je iznimno teško pronaći dokumente, kaže povjesničarka, dodajući da je najviše materijala dobila od bavarskih svećenika iz Muenchenske biskupije. U njima su dokumentirani zločini američkih vojnika, ali se spominju i 'sporadična' silovanja koja su počinili Francuzi. Oni su to činili u grupama i 'u gotovo svim selima koja su oslobodili'. Dokumenti govore i o 'lovu na žene i mlade djevojke', koje su nakon silovanja često ubijali, nerijetko nasred ulice u nekom njemačkom gradu ili selu.

Na temelju procjene Miriam Gebhardt od oko 860.000 silovanih Njemica trećinu ili njih 270.000 silovali su zapadnjački vojnici: 190.000 američki vojnici, 50.000 francuski i oko 30.000 silovanja počinili su britanski vojnici. Sovjeti su počinili najmanje 590.000 silovanja, piše povjesničarka podsjećajući kako se dosad vjerovalo da je broj njihovih žrtava između milijun i dva milijuna silovanih osoba.

Je li tabu tema razbijena?

Javnost i kritičari knjigu su dočekali vrlo pozitivno, a mediji izražavaju zadovoljstvo što se tabu tema, duboko 'zakopana' u bivšem DDR-u, zemlji prijatelju Sovjetskog Saveza, ali i u Zapadnoj Njemačkoj, postupno razbija iako je od počinjenih zločina prošlo 70 godina.

'Čini se da smo zreli za ovakvu istragu', piše lijevo orijentirani list Tageszeitung, a tjednik Focus piše da knjiga 'staje na kraj predrasudama' i nudi 'dubinsku analizu događaja čije se sjene protežu do danas'. Konzervativni list Die Welt njezine procjene smatra prenapuhanima uz objašnjenje da se pisalo o informacijama iz druge ruke.

Gebhard podsjeća na još jednu tragičnu činjenicu. Mnoge silovane žene nisu izdržale strašan pritisak i zbog srama su počinile samoubojstvo, a brojne su se dugi niz godina borile sa suicidalnim mislima. I danas na nekim odjelima za psihijatriju žive Njemice koje su u vrijeme kada su ih silovali bile djevojčice ili mlade djevojke. 'Mislim da sam im dugovala ovu priču', kaže Gabhardt.

(tportal.hr)

Kada je Kralj Čarls II od Navara bio bolestan, njegov doktor mu je naredio da se umota u platno nakvasi rakojom. Nažalost, umesto da makazama iseče poslednji sloj platna sa kralja, medicinska sestra je mislila da bi bila dobra ideja da spali taj deo platna i tako je ispekla kralja živog.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Federiko Garsija Lorka ubijen je po zvaničnom nalogu


Pesnik Federiko Garsija Lorka uhapšen je i ubijen po nalogu desničarskih vojnih vlasti u Granadi, pokazala su nedavno objavljena dokumenta i tako bacila novo svetlo na smrt jedne od najpoznatijih žrtava Španskog građanskog rata.


Dokumenta, koja su napisana 1965. godine u policijskoj stanici u Granadi i do kojih je došao britanski "Gardijan", prvo su priznanje zvaničnika Frankove Španije da su bili umešani u Lorkinu smrt 1936. godine.

Okolnosti smrti Lorke i to gde se nalazi njegov grob jedna su od najvećih misterija u novijoj istoriji Španije. Do sada se verovalo da je pesnik streljan sa trojicom drugih ljudi.

Dokumenti, koji su juče objavljeni, odnose se na istragu o smrti Garsije Lorke koju je šezdesetih zatražila francuska autorka Marsel Okler. Njeni zahtevi za informacijama prebacivani su s ministarstva na ministarstvo, a od policije Granade zatraženo je da napiše izveštaj 29 godina posle smrti pesnika.

Rezultat su dokumenta koja navode da su Lorku gonili zbog njegovih uverenja, da su ga optuživali da je bio "socijalista i slobodni zidar", kao i da je bio homoseksualac.

Kada je policija dva puta pretražila njegov dom u Granadi, krio se u kući prijatelja.

U avgustu 1936. godine, mesec dana po izbijanju građanskog rata, policija je opkolila kuću u kojoj se krio, a prijatelji su pokušali da ga zaštite.

Garsija Lorka je uhapšen i odvezen u Fuente Grande, gde je, kako stoji u dokumentima, pogubljen odmah pošto je priznao i tamo i sahranjen u veoma plitkom grobu. Detalja o njegovom priznanju nema.

Od 2009. godine, u nekoliko navrata se tražio njegov grob i do sada su arheolozi imali malo uspeha.

Dokumenta su, piše Gardijan, dokaz umešanosti Frankovog režima u Lorkinu smrt. Sam Franko je jednom prilikom rekao da su optužbe da je njegov režim bio umešan u smrt pesnika "propaganda".

"Pisac je umro mešajući se sa pobunjenicima, to su prirodne nesreće u ratu", rekao je tada Franko.

Foto: Gonzague Petit Trabal/Flickr.com
B92