Pronađen Van Gogov blok sa skicama iz 1880. godine

Jedna Grkinja pronašla je u očevom skladištu blok sa skicama koji je, kako se veruje, pripadao Vinsentu van Gogu, a na kojima se nalaze neki od njegovih najpoznatijih radova.


Otac Dorete Pepe odneo je blok iz jednog nacističkog voza tokom Drugog svetskog rata, kada je bio pripadnik grčkog pokreta otpora. Grkinja sada pokušava da potvrdi njegovu autentičnost uz pomoć eksperata Muzeja Van Gog u Amsterdamu.
Jedan umetnički ekspert kojeg je angažovala Doreta Pepa zaključio je da je skice nacrtao holandski postimpresionista. Strani eksperti ubrzo će ispitati radove i odlučiti o njihovoj autentičnosti.
"Ko ne bi bio uzbuđen zbog takvog otkrića? To je Van Gogova duša. Ovaj blok je poklon jedinstven u svetu", kazala je Doreta Pepa.
U bloku su skice likova, uključujući lica sa Van Gogovih slika i crteža "Ljudi koji jedu krompir", "Tuga" i "Otac Tangi".
Doreta Pepa je kazala da je mali blok braon boje sa preko 60 stranica skica i crteža pronašla među kutijama koje je u skladištu ostavio njen pokojni otac. Ako se njegova autentičnost potvrdi, mogao bi da vredi blizu četiri miliona evra, ocenila je.
U skladištu je pronađena i fotografija čoveka za koga Doreta Pepa veruje da je holandski umetnik.
"Blok... je divan poklon celom umetničkom svetu. On je i svedočanstvo o tome da je crtež, kao što je i on verovao, kičma slike", naveo je u izveštaju grčki umetnik i umetnički ekspert Atanasio Selija, kojeg je Doreta Pepa angažovala da pregleda blok.
Na bloku se nalazi pečat Kraljevske akademije umetnosti u Briselu, koju je Van Gog pohađao 1880, kao i nacistički žig.
"Ovaj blok pripadao je mom ocu, koji je bio borac grčkog pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata. Prema onome što je napisao, uzeo ga je tokom napada na nacistički voz koji se povlačio iz Grčke na kraju nemačke okupacije", ispričala je Doreta Pepa.

Srećan rođendan, Van Gogh!

Umetnik koji, kako je svojevremeno rekao, nije pokušavao da naslika ono što vidi, već se služio bojom da njome silovito izrazi sebe, rođen je na današnji dan 1853. godine.



Vinsent (Vincent van Gogh) je bio najstarije od šestoro dece protestantskog pastora Teodora (Theodorus van Gogh), no nije bio zaista prvo dete. Dečak nazvan Vinsent bio je mrtvorođen 30. marta 1852, da bi tačno godinu dana kasnije, u malom holandskom selu, na svet došao ovaj genijalni, strastveni umetnik.

Vinsentov brat, Teo (Theo van Gogh), bio je posebno značajna figura u životu ovog slikara – kako sa emocionalne strane, tako i kao materijalna podrška. Naime, da Tea nije bilo, moguće da Van Gog ne bi naslikao ni polovinu svojih slika, jer mu je ovaj obezbeđivao novčana sredstva za nabavku boja i platna.

Holandski stvaralac koji se danas smatra jednim od najvećih slikara u istoriji evropske umetnosti, sva svoja dela (oko 850 slika i 900 crteža) stvorio je u periodu od deset godina. Iako nesvakidašnjeg talenta, za života je prodao tek jednu sliku – “Crveni vinograd” (The Red Vineyard) koja je danas izložena u moskovskom muzeju.



Po očevoj želji, školovao se za sveštenika, ali je ubrzo iz škole bio izbačen, te se kao propovednik uputio u rudarsko naselje na severu Holandije. Prizori koju su ga tamo dočekali gotovo do kraja su ubili njegovu veru u Boga: ljudi na rubu egzistencije, bore se da izbegnu glad, bolest i smrt u rudnicima. Na mestu na kom je njegova vera slabila, njegovo umetničko nadahnuće se budilo. U tom kraju je, naime, započeo prve crteže. Crtao je uglavnom rudare, njihove žene i decu. Tada je napravio i dogovor sa Teom da će mu, u zamenu za slanje materijala za crtanje i slikanje, slati svoje radove.

Do 1882. godine rasla je njegova ljubav prema slikarstvu, ali i njegovo siromaštvo. Paralelno su se budile i njegove seksualne potrebe, te je otkrio kako voli prostitutke koje je smatrao “otpadnicama”, pa otuda i – sebi jednakima. Sreo je siromašnu i trudnu prostitutku koju je doveo kući i izdržavao i nju i njeno petogodišnje dete, nameravajući izvesno vreme i da je oženi. Kada se ponovo vratila prostituciji, drogama i piću, Vinsent se od nje, uz pomoć Tea, konačno rastao.



Odlazeći iz Pariza, imao je oko 200 slika. Od prvobitno korišćenih mračnih boja, kojima je izražavao prizore iz rudarskog sela, u Parizu je stigao do kratke impresionističke faze, nakon koje se, u Provansi, desio i vrhunac njegovog stvaranja. U ovom periodu, boje mu postaju izraženije i najčešće koristi žutu, zelenu i plavu, a među slikama iz ovog perioda, koje predstavljaju njegova prava remek-dela jesu i “Spavaća soba” (Bedroom), “Suncokreti” (Sunflowers) itd.



Otpočinje zajednički život sa slikarom Gogenom (Paul Gauguin), sa kojim je, osim dirljivo lepih trenutaka, bilo i, češće pominjanih, žučnih svađa. U jednoj od njih, Vinsent je, postajući sve razjareniji, pretio Gogenu brijačem, a potom se vratio u stan gde je, u neko doba noći, sebi odsekao uho. Narednog dana ga je, navodno, stavio u koverat i poklonio svojoj ljubavnici, prostitutki. Već sledećeg dana, bio je hospitalizovan.

Posle napuštanja bolnice, vraća se slikanju. Periode kada je “gubio razum” i sam je bogato opisivao: “Da nisam sačuvao emocije, mogli bi pomisliti da sam opasna luda. Doktor je mislio da je napad izazvan velikom količinom kafe, pića i duvana, i premalom količinom hrane. Priznajem to sve, ali u isto vreme tačno je da je za jarko žuti ton koji sam postigao prošlog leta bilo neophodno da budem malo uvrnut… Mislim da ću iskreno prihvatiti ulogu ludaka…”

Mentalno “zdravi” periodi, smenjivali su se sa ovim drugima. U mirnoj lucidnosti stvarao je najfantastičnija dela, dok je u periodima divljačke agresivnosti morao da bude u izolaciji. U izolaciji, ipak nadahnut, naslikao je i 150 slika irisa, maslinovog drveća, bašti itd. Tada je pisao Teu “Osećam silnu potrebu za… da li da izustim tu reč… za religijom. Onda izlazim napolje i slikam zvezde.” Tako je nastala i čuvena “Zvezdana noć” (Starry Night).



1890. godine, uronio je u depresiju i sve češća pomračenja svesti, uzeo je revolver i veliko platno – da još jednom naslika nepregledna žitna polja. Potom je pucao u sebe. O ovome se, ipak, danas spekuliše, pa postoje priče koje tvrde da ga je slučajno, neispravnim pištoljem, ubio jedan od dvojice mladića sa kojima je voleo da pije.



Prethodnik evropskog ekspresionizma, agresivne, strastvene, a ipak – nežne i gotovo stidljive prirode, bio je duboko svestan toga kako, dajući se radu, dušom i telom, dovodi sebe do ruba ludila. Čini se da su takve bile impresije i njegovih savremenika, pa je Pisaro (Camille Pissarro), gledajući njegove slike, rekao: “Ovaj čovek će ili da poludi ili da nas sve nadmaši.” Dogodilo se i jedno i drugo.

Iza veličanstvenog uma, osim gomile danas izuzetno skupih slika i crteža, ostale su i reči pune nade:

“Život je, uprkos svemu, kao bajka. Znaš, bezbožni su oni koji ne veruju u ovo sunce i ovakav predeo.”

Dijana Knežević

[You must be registered and logged in to see this image.]

Butterflies and Poppies (oil on canvas), by Vincent van Gogh

''Frangment - Ljubavnici''


[You must be registered and logged in to see this image.]

The Draw Bridge (Langlois Bridge at Arles)

[You must be registered and logged in to see this image.]

Starry
Night over Rhone

[You must be registered and logged in to see this image.]

Dorfstrasse
at Sainte-Maries

[You must be registered and logged in to see this image.]