Zadnji film Robert de Nira je "The Intern" , kod nas preveden kao "Mladji referent"

Kritiku za ovaj film mozete procitati ovde

Robert de Niro

17 Avgust 1943, New York, New York, USA




Robert de Niro Džunior (Robert De Niro Junior) rođen je 17. avgusta 1943. godine u Njujorku. Njegovi roditelji razveli su se još dok je bio beba, a odrastao je sa majkom. Srednju školu napustio je sa 16 godina da bi pohađao prestižni glumački studio. Tamo je pohađao nastavu najcenjenijih profesora u Americi.

Prvu filmsku ulogu imao je 1966. godine u filmu "Venčanje" Brajana de Palme. Film koji ga je proslavio jeste "Kum 2". Za ulogu u tom filmu dobio je i svog prvog Oskara.

Sledeći veliki uspeh ostvario je ulogom u filmu "Raging Bull"; tada je morao da se ugoji 25 kilograma da bi mogao da glumi slavnog boksera. Ovaj film doneo mu je drugog Oskara. U karijeri je imao pet nominacija za Oskara i preko 40 filmskih uloga.

Najveći uspeh ostvario je igrajući gangstera Al Kaponea u filmu "Nedodirljivi" 1987. godine. Poslednjih godina 20. veka imao je zapažene uloge u filmovima "Frankenštajn", "Kazino" sa Šeron Stoun i "Ronin". U 2001. godini igrao je u filmovima "15 minuta" i "The Score" sa Marlonom Brandom.

Devedesetih godina De Niro je počeo da se bavi i biznisom. Osnovao je najpre sopstvenu filmsku producentsku kuću, a potom je za nekoliko godina stvorio lanac restorana u Americi i postao suvlasnik lanca japanskih restorana u ovoj zemlji.

De Niro je bio u braku sa glumicom Dajan Abot od 1976. do 1988. godine. Po drugi put se venčao 1997. godine sa Grejs Hajtauer, svojom prijateljicom iz detinjstva. Ima po jednog sina iz oba braka i blizance koje mu je, posle dugogodišnje veze, rodila jedna radnica u njegovom restoranu.

Životna priča – Robert de Niro: Plaćanje za seks nije zločin

Mada je krenuo stranputicom priklonivši se uličnoj bandi, glumac Robert de Niro vratio se na pravi put, a deo njegove radosti čini i petoro naslednika i pobeda opake bolesti

Večiti šarmer i glumac izvanrednog izraza Robert de Niro Džunior rođen je u Njujorku 17. avgusta 1943. godine kao sin slikara Roberta de Nira starijeg i slikarke Virdžinije Admiral. Njegovi roditelji sreli su se na časovima slikanja kod Hansa Hofmana u Provinstaunu, u državi Masačusets, a posle svega nekoliko meseci poznanstva odlučili su da se venčaju. Ipak, izdržali su zajedno samo dve godine kada su se zbog čestih svađa razveli. Kasnije je glumčev biograf Džon Bakster tvrdio da je njegov otac bio homoseksualac i da je bio u odnosima sa pesnikom Robertom Dankanom, dramskim piscem Tenesijem Vilijamsom i slikarom Džeksonom Polokom.

Robert mlađi prvo je pohađao Little Red School House, a kasnije ga je majka upisala na Visoku školu muzike i umetnosti u Njujorku. Napustio ju je kad je imao trinaest godina i pridružio se uličnoj bandi, a zbog svog bledog tena dobio je nadimak Bobi Milk. U tom periodu često se svađao sa ocem, a u lošim odnosima bili su sve do glumčeve osamnaeste godine, kada je odlučio da ode u Pariz gde mu je boravio otac i vrati ga kući jer je patio od duboke depresije. Ipak, budući glumac ubrzo se vratio na pravi put i počeo da pohađa konzervatorijum Stele Adler, kao i glumački studio Lija Strasberga. Kao student De Niro je često putovao po svetu, posebno po Evropi, a jednom prilikom, sasvim slučajno, posetio je i selo Čokot u blizini Niša.

- Putujući na Bliski Istok i u Evropu autostopom, obišao sam mnoga mesta i predele koji su me oduševili. Koliko mi se dopala Jugoslavija govori i činjenica da sam svojoj usvojenoj ćerki dao ime Drina. Veoma mi je žao što sam zaboravio imena i izgubio adresu dobrih ljudi koji su mi se tada našli i ugostili me - izjavio je De Niro.

Prvu značajnu ulogu dobio je sa svega dvadeset godina u filmu Brajana de Palme Venčanje. Veći deo šezdesetih proveo je radeći u pozorišnim radionicama i Brodvej produkciji. U knjizi Biografija De Niro otkriveno je kako je agresivno proganjao Vitni Hjuston u vreme dok je bila pevačica u usponu. Legendarni glumac joj je neprestano slao cveće i plišane medvediće s dijamantskim minđušama pokušavajući da je nagovori da s njim igra u filmu Voli me ili me ostavi, rimejku hita iz 1955. godine. Kako piše njegov biograf Bakster, roditelji Vitni Hjuston sprečili su ulazak svoje ćerke u svet filma preko De Nira, verujući da će se, ukoliko se upusti u vezu s njim, njena karijera završiti pre nego što uopšte i počne. Naime, savetovali su joj da ga se kloni jer bi za mladu crnu pevačicu ta veza bila jednaka samoubistvu.

Kao glumac za kojim su uzdisale mnoge pripadnice nežnijeg pola, Robert se dvaput ženio. Iz prvog braka s Dijanom Abot ima usvojenu ćerku Drinu i sina Rafaela, dok iz dugogodišnje veze sa bivšim fotomodelom Tuki Smit ima blizance Džulijana Henrija i Arona Kendrika. Krajem 1997. godine Robert se oženio sa Grejs Hajtauer, bivšom stjuardesom, a godinu dana kasnije rodio im se sin Eliot. Navodno zbog neslaganja oko De Nirovog radoholizma, bračni par je veoma brzo podneo zahtev za razvod, a ova brakorazvodna parnica nikad nije zvanično okončana.

- Ljudi svašta pričaju, ali istina je da ja, kada se nađem u društvu neke lepe žene, ne mogu da ne reagujem. Nekako mi se jezik razveže, a oči rašire, i sebi u takvom stanju i ne delujem kao posebno šarmantan, više kao idiot. Lepota je bila i ostala moja inspiracija - objasnio je vrsni glumac jednom prilikom svoj odnos sa ženama. Kako je uvek isticao da mu slava nikada nije bila važna, tako smatraju i njegova deca koja, kako glumac često objašnjava, nikada nisu pridavala ni pet para tome što im je otac širom sveta veoma priznat.

- Njih to ne zanima i ponašaju se isto kao što bi se ponašali i da radim u rudniku. Oni su normalni mladi ljudi koji se bave svojim životom i svojim snovima ne osvrćući se na ono što drugi misle. Ni najmanje ih ne fasciniram - objasnio je umetnik koji se početkom 1998. godine, tokom snimanja jednog filma u Francuskoj, suočio sa nemilim događajem. Policija ga je privela i devet časova ispitivala jer je koristio usluge prostitutke. Glumac je tom prilikom porekao sve za šta su ga optuživali i istakao da nikad nije platio za seks, objašnjavajući da, i kada bi tako nešto uradio, to nikako ne bi moglo da se tumači kao zločin. Sva ta zbrka nastala je kada je jedna dama sumnjivog morala tokom ispitivanja u pritvoru spomenula glumčevo ime, nakon čega je sudija za prekršaj doneo odluku da ga privede.

- Sve i da jesam platio, to ne bi bi zločin. Nikada se neću vratiti u Francusku, čak ću sve svoje prijatelje savetovati da nikada ne posete ovu zemlju - izjavio je u intervjuu za francuski list Le Monde. Nakon ovog javnog negodovanja izvori bliski francuskom pravosuđu rekli su da je glumac pozvan kao svedok, a ne kao osumnjičeni.

Krajem devedesetih počeo je da investira u područje Trajbeka u Njujorku, gde je osnovao filmski studio i filmski festival. De Niro je nedavno priznao da je neke ispotprosečne filmove, koje je snimio u to vreme, radio samo da bi obezbedio finansijsku podršku ovom dobrotvornom poduhvatu. Svoju karijeru ovenčao je sa dva Oskara, jednog je dobio za najboljeg glumca u Razjarenom biku, a drugi za sporednu ulogu u filmu Kum. Zanimljivo je da su on i Marlon Brando jedini glumci koji su dobili nagrade igrajući isti lik, Brando za ulogu starog Don Vita Korleonea, a Robert za ulogu mladog Vita. Nizu priznanja prošle godine dodao je i nagradu Stenli Kjubrik za izuzetan doprinos svetskoj kinematografiji.

- Nagrade svima prijaju jer je to jedan vid laskanja i priznanja da je ono što smo radili i za šta smo se mučili bilo vredno truda. Najviše mi znače one koje dodeljuje publika, ali su mi i pohvale kolega izuzetno drage - priznao je Robert.

Naklonost ka hedonističkom životu rezultirala je bolešću jer mu je 2003. godine dijagnostifikovan rak prostate. Uprkos činjenici da se radilo o teškoj bolesti prognoze su, prema rečima njegovog biografa Stana Rosenfilda, bile povoljne. Naime, lekari su saopštili da je, pošto je rak otkriven u ranom stadijumu, zbog redovnih kontrola i njegovog odličnog fizičkog stanja, usledio brz i potpun oporavak. Inače i De Nirov otac, Robert De Niro stariji, umro je od raka 1993. u sedamdeset prvoj godini.

Karijeru Roberta de Nira obeležila je i dugogodišnja saradnja sa rediteljem Martinom Skorsezeom, ali i po tome što se uvek smatrao Italo-Amerikancem, iako je samo njegov čukundeda bio italijanskog porekla. Na Venecijanskom filmskom festivalu 2004. godine dodeljeno mu je počasno italijansko državljanstvo zbog čega je organizacija Sinovi Italije uložila prigovor italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju tvrdeći da je De Niro narušio imidž Italijana i američkih Italijana svojim ulogama kriminalaca. Ministar kulture Đulijano Urbani odbacio je te prigovore, a svečanost je sa zakašnjenjem od dve godine održana 2006. godine u Rimu. Povodom svih tih nesporazuma glumac se nekoliko puta oglašavao u javnosti.

- Poslednja stvar koju želim jeste da uvredim nekog. Samo volim Italiju. Svakom ulogom koju sam odigrao nešto sam naučio i na taj način nadogradio sebe, a pošto ne mislim da sam u svom dosadašnjem životu saznao sve što mogu, nastavljam da snimam. Uvek se toga setim kada dobijem neki scenario na čitanje jer tokom razvijanja lika koji bi trebalo da tumačim otkrivam nove sfere neke ličnosti koje su mi realno strane.

Ne radim ništa specijalno, samo se dobro zabavljam, a drugi mi za to daju veliki novac. Ne smatram da smo u bilo kom pogledu bolji i napredniji. Gluma je zanat kao i svaki drugi, samo što se uvuče pod kožu i ne može se bez nje - iskreno je rekao De Niro.

Tokom života u nekoliko navrata bio je i politički aktivan, ali je ostao veran Demokratskoj partiji koju i dalje javno podržava. Najglasniji je bio 2000. godine kada se priklonio taboru Ala Gorea na predsedničkim izborima, dve godine pre toga lobirao je u kongresu protiv smene predsednika Bila Klintona, zatim je podržao invaziju na Irak, ali se kasnije povodom toga nije oglašavao. Tokom promocije filma Dobri pastir s glumcem Metom Dejmonom 2006. godine, u emisiji Hardball with Chris Matthews, De Nira su pitali koga bi voleo da vidi kao predsednika SAD-a, a on je odgovorio da bi voleo da to budu Hilari Klinton ili Barak Obama. Ubrzo potom Obama je zaista postao predsednik i želja filmskog velikana se ispunila.

Inače, Robert se oduvek veoma posvećivao svom poslu u prilog čemu govori činjenica da je za potrebe uloge Džejka la Mote u filmu Razjareni bik ugojio čak dvadeset sedam kilograma i naučio da boksuje, potom je izbrusio zube za Rt straha, živeo je na Siciliji pre nego što je počelo snimanje Kuma II, čak je i tri meseca radio kao taksista zbog uloge u Taksisti, a svoju ljubav prema džezu upotpunio je sviranjem saksofona pred snimanje filma New York, New York. Tokom snimanja Kralja komedije, De Niro je Džerija Levisa počastio sa nekoliko antisemitskih epiteta zbog čega je ovaj kasnije kroz šalu govorio da je želeo da ga zadavi. Zbog čestih uloga kriminalaca koje je perfektno igrao živeo je u strahu da bi publika mogla da ga identifikuje s mafijom, i to je bio razlog što je od početka osamdesetih proširio svoj repertoar s nekoliko komičarskih uloga. Odmah su usledile pohvale za njegov rad i na tom polju, prvo za Brazil, potom Ponoćnu trku, Šoutajm, Dozvolu za brak i Dozvolu za Fokere. Priča o porodici Foker od 2004. godine u potpunosti je zaokupila publiku, a krajem 2010. godine u domaće bioskope stigao je nastavak ove sage koji se zove Upoznajte male Fokerove u kome je šarmantni glumac na pragu osme decenije dokazao da i dalje s pravom zaslužuje status jedne od najtraženijih zvezda na blistavom nebu Holivuda.

Izvor: Story

De Niro postao beskućnik

Ali samo na jedan dan i to u finansijskoj četvrti Njujorka kako bi stekao "iskustvo čoveka za kojeg niko ne mari".

U filmu "Being Flynn", koji bi uskoro trebalo da stigne u bioskope, Robert De Niro igra beskućnika, a da bi što bolje ušao u ovu ulogu, slavni glumac je proveo izvesno vreme u jednom skloništu za ljude bez krova nad glavom.

Prema pisanju "Dejli mejla", De Niro se tako dobro prerušio da je uspeo da sa jednim od odgovornih u skloništu zapodene razgovor o sebi.

"Nosio je kačket koji mu je zaklanjao oči i pretvarao se da mu je hladno kako bi mogao lakše da sakrije lice. Usledio je jedan čudan momenat kada mu je jedan tip koji tu radi rekao da bi Robert De Niro mogao da ga igra na filmu", kazao je reditelj filma Pol Vajc.

De Niro je poznat po tome što voli da uroni u svet junaka kojeg tumači na filmu. Za film "Razjareni bik" Martina Skocezea ugojio se čak 30 kilograma kako bi što bolje odglumio lik boksera Džejka La Mote.

Izvor: Mondo

Uštedeo jer nije studirao!

Čuveni glumac Robert Deniro, izjavio je da je uštedeo novac i dobio diplomu primajući počasni doktorat na koledžu Bejts u Mejnu:

„Na puno načina mi je napuštanje škole u stvari bila prednost. Uštedeo sam gotovo 6.000 dolara jer nisam morao da platim školarinu i ostale troškove studiranja. Ali na kraju je sve dobro ispalo - uštedeo sam novac i dobio diplomu“, izjavio je glumac koji nije završio ni srednju školu. Uprkos tome, Deniro je u karijeri osvojio dva „Oskara“ i glumio je u nekoliko kultnih filmova.

Izvor: Alo

De Niro bi voleo nastavak "Taksiste"

Američki glumac i dvostruki oskarovac otkrio da je pomišljao da snimi nastavak, kultnog filma iz 1976. godine.

De Niro je u filmu "Taksista" igrao Trevisa Bikla, rastrojenog vijetnamskog veterana koji noću taksira u Njujorku.

"Da, imao sam to na umu", rekao je De Niro u intervjuu za britanski list "Gardijan".

Slavni glumac, čiju rečenicu "Je l' se ti to meni obraćaš?" (You talking to me?) mnogi pamte iz tog filma, kazao je da je o tome razgovarao sa rediteljem Martinom Skorsezeom i da je scenarista Pol Šreder čak skicirao scenario.

"Ali, nije nam se učinilo dobro i to se nije ostvarilo", objasnio je on.

"Ipak, voleo bih da vidim gde bi danas bio Trevis. Bilo je nešto u vezi s tim momkom - sav taj bes i otuđenje. Ono što grad čini ljudima", kazao je Deniro, dodavši da iako je Njujorčanin po rođenju često ima osećaj otuđenosti.

Izvor: Mondo

Де Ниро: Осећам се као Србин


Глумац Роберт де Ниро је истакао да је више пута говорио да се и лично осећа као Србин, и да је највећа неправда учињена Србима од стране Европе, али и целог света, када је одлучено 1999. да се бомбардује ова мала земља.
Роберт де Ниро је у разговору за британске медије изјавио да је Србија једна од најмањих држава у Европи, али са највећим мукама.

Де Ниро је рекао да је највећа неправда учињена Србима од стране Европе, али и целог света, када је одлучено 1999. да се бомбардује ова мала земља.
Глумац је истакао да је више пута говорио да се и лично осећа као Србин, али да му није јасно због чега постоје сукоби међу Србима, Хрватима и Бошњацима, када је реч о готово истом народу, који је историја раздвојила.

Он је рекао да воли да дође у Србију и да му се свиђа Београд, у ком је боравио доста давно.
Де Ниро је рекао да би желео би да снима историјски филм у Србији о Србији. Нарочито су му инспиративне српске историјске личности, попут Драже Михаиловића, који је био први герилски борац против фашизма и Слободана Милошевића који је, по њему, трагична личност шекспировског калибра.

(naslovi.net)