Dragan Lukić

Škole nisu hoteli
i po sobama učitelji
ne ređaju krevete,
pa zašto onda
u školskoj klupi
zaspi poneko dete?

Školske učionice
nisu fudbalska igrališta
na kojima učitelj
u pištaljku svira,
pa zašto se onda
u učionicama
za vreme odmora sunđer šutira?

Ex, zašto, zašto,
zar se na svako zašto
mudro odgovoriti mora?
Ovoga puta, izvinite,
ostavićemo vas bez odgovora.

Škole su velike mirne ovce
koje okače veliko zvonce
pa zvone, zvone i decu gone
u žute male avione.
Škole su velike i dobre mame,
stotinu dece neguju same,
napamet znaju svu svoju decu,
i bajke pričaju o mesecu.
Škole su veliki čudni dvorci
koje osvoje hrabri osnovci
svakog septembra puščanom paljbom
i olovkama - dugačkom sabljom.
Svakog septembra
kad jesen stupi
po dva su borca
u školskoj klupi.

Šezdesetih i sedamdesetih godina dečji pisci su rado obilazili svoje male čitaoce po školama. Svi smo bili uzbuđeni što ćemo upoznati naše omiljene pisce iz čitanki i školske lektire. Dolazili su nam Branko Ćopić, Desanka Maksimović, Mira Alečković, Dragan Lukić…

Dragan Lukić je bio pravi urbani pisac za decu. Njegove pesme i priče su bile prilagođene deci, poučne i vesele. Sećam se da su naši prvi dramski tekstovi koje smo izvodili na časovima bili baš Lukićevi (Priče o Jasni i Joci, na primer).Rođen je u Beogradu 1928.godine, 1954.godine završio je studije književnosti i radio je kao urednik Dečjeg programa na Radio Beogradu. Uređivao je časopis “Zmaj”, vodio emisije na radiju i na televiziji. Dragan Lukić autor je preko stotinu knjiga, pomenimo samo neke: Fifi, Kako rastu nogavice, Od kuće do škole, Lovac Joca, Neboder C17, Tri gusketara…
Dobio je veliki broj nagrada: Neven, Zmajeva nagrada, Mlado pokolenje, Oktobarska nagrada grada Beograda, Orden rada sa zlatnim vencem… Bio je počasni predsednik “Zmajevih dečjih igara” od 1993.godine, pa do smrti, 2006.godine.

FIFI

Ovaj čas, ovaj čas
jedan pas,
na uzici od svile,
sa noktima lila,
s mašnicom od tila
prolazi kraj nas.
Jedna žena stara
sa njim razgovara:
Fifi, gledaj pravo,
Fifi, digni rep.
Fifi, pazi drvo.
Fifi, nisi slep.
Fifi, mašnu pazi.
Fifi, lepo gazi.
Fifi, to ne njuši.
Fifi, gore uši.
Fifi, ti znaš ko si.
Fifi, ne prkosi.
Fifi, jezik niže.
Fifi, hodi bliže.
Fifi, ne skakući.
Fifi, sad ćeš kući
Tako Fifi živi
na uzici od svile,
sa noktima lila,
sa mašnicom od tila,
Tako žena stara,
sa njim razgovara.
Tako ovaj čas
prođoše kraj nas.

SVEJEDNO

Legao Joca
sinoć u krevet.
Probudio se jutros
u devet.

Zevnuo dvaput
toga jutra,
pa reko: - Neka
ustaću sutra.

ZAŠTO?

Ne svlače se ptice,
u reci ribice,
u šumi lisice,
na livadi cvetići,
u kući pužići,
na grani vrapčići,
ni medvedi,
medojedi,
ni ovce u toru,
ni školjke u moru,
ni žabe u bari,
ni noćni čuvari -
zašto Joca da se svlači,
spavaćicu da oblači?

RADOZNALA PESMA

Šta to radi
pripijena za dno mora,
školjka plava?

- Spava.

Šta ježevi morski rade
kad ih gleda
neko dete?

- Prete.

Šta ribice male rade
kad ribari
bace mreže?

- Beže.

A kad ja sa stene skočim
šta to kaže
more plavo?

- Bravo.

MALI GROF U TRAMVAJU

Jedna je žena
u tramvaju
digla graju.

Čupkala je muf
i vikala: - Uf!
Kakav je to red
kad tu sedi ded
i još ne znam koj'
a ne sinčić moj!

A sinčić je mleo
kao žrvanj beo:
- Mama, ja bih seo.
Mama, ja bih seo.

Ustao je ded
da ne kvari red.
Sinčić reko: - Of|
i seo ko grof.

IMENJACI

Ima kod nas jedna baka
sa tri mala imenjaka.
Ona ima mačka Žuću,
pseto Žuću
i unuka Žuću.
Svakog jutra baka ove.
imenjake na rad zove.
Mačak misli:
pseto zove.
Pseto misli:
dete zove.
Unuk misli:
mačka zove...
Kad na ručak zove baka
sva tri čuju imenjaka.
Mačak kaže:
- mene zove!
Pseto kaže:
- mene zove!
Unuk kaže:
- mene zove!
Ko da su im zečji kraći
začas stignu imenjaci.

SANOVNIK

Neka se probude deca|
Tumačimo san:

Ko je sanjao zeca
trčaće ceo dan
Ko je sanjao mrava
imaće posla dosta .
Ko je sanjao reku
preći će preko mosta.
Ko je sanjao dimnjak
naći će dva dinara.
Ko je sanjao loptu
geometriju odgovara.

Ko nije imao snova
ne treba ništa da pita
i danas pesmu ovu
ne mora da pročita.

ON

Zazvoni telefon,
tata viknu: "To je on!
Prijatelj me traži!"
Mama viknu: "To je on!
To me krojac traži!"
Baba viknu: "To je on!
To me deda traži!"
I ja viknuh: "To je on!
To me drugar traži!"

Uze tata telefon,
a iz njega viknu - on:
" Izvinite me, mili moj,
pogrešan je broj!"

ŠAPUTANJE

Od kuće do škole,
od škole do kuće
uvek se ponešto
šapuće, šapuće.

Tiho, tiše,
tiho, tiše,
Tiho - ko padanje kiše.

Šapuću se pisma
i šapuću tajne,
šapuću se zakletve
velike i trajne.

Tiho, tiše,
tiho, tiše,
tiho - ko padanje kiše.

SVAKOGA DANA

Svakoga dana kad s posla dođe
moj tata meni kosu čupne,
moj tata mene šakom lupne
i kaže: - Jak si kao gvožđe.

Svakoga dana kad pere ruke
on nasapuni sestri lice,
i prska vodom kanarince,
i s našom mačkom igra žmurke.

Svakoga dana kad za sto sedne
moj tata brata za nosić dirne,
moj tata bratu na uvo svirne
i vadi neke bombone medne.

A posle ručka, svakoga dana,
kapetan tata i mi mornari
uzmemo samo najpreče stvari,
sednemo žurno na kauč stari
i isplovimo iz našeg stana.

ŠTA JE OTAC?

Molim vas, recite
otac šta je.
Da li je otac tata
ili - sudija za prekršaje?

Mene otac stalno ispituje
i želi ovo i ono da čuje.
I kad sam u školu pošla
i kad sam iz škole došla,
i zašto je ovo ovako
i zašto je ono onako,
i zašto je ovo ovde -
zašto ono nije onde,
i kako sam smela ovo
i kako sam smela ono,
i znam li ja da sam već velika
i znam li ja da nisam više mala,
znam li ja šta je "karakter tvrđi od čelika"
i znam li ja pošto je šnala?

I zašto nisam mislila
i kako nisam pazila,
i šta sam opet zgazila
i kako, kako
i zašto, zašto
i smem li, i smem li,
i znam li, i znam li?
Pa zato pitam
otac šta je.
Da li je otac tata
ili - sudija za prekršaje.

FIFI

Ovaj čas, ovaj čas
jedan pas,
na uzici od svile,
sa noktima od lila,
s mašnicom od tila
prolazi kraj nas.

Jedna žena stara
sa njim razgovara:

- Fifi, gledaj pravo,
Fifi, digni rep.
Fifi, pazi drvo.
Fifi, nisi slep.
Fifi, mašnu pazi.
Fifi, lepo gazi.
Fifi, to ne njuši.
Fifi, gore uši.
Fifi, ti znaš ko si.
Fifi, ne prkosi.
Fifi, jezik niže.
Fifi, hodi bliže.
Fifi, ne skakući.
Fifi, sad ćeš kući!

Tako Fifi živi
na uzici od svile,
sa noktima lila,
sa mašnom od tila,
Tako žena stara,
sa njim razgovara.
Tako ovaj čas
prođoše kraj nas.

UČITELJU

O, učitelju,
vrati mi klikere.

Tri kamenca
od kamena
iz plamena
lavine,
s ramena mermer-planine,
trideset dana glačana
od tri majstora Bračana;
i tri staklenca
obla,
k'o tri kolenca
na prstu,
k'o tri biserna zrna,
k'o oči srna;
I tri siva olovca,
iz džepa tvoga osnovca,
od tri majstora livena,
u vodi srebrnoj mivena.

Kad tri kamenca skakuću,
kad tri staklenca šapuću,
kad tri olovca zazvone,
sve na svetu potone.

O, učitelju,
vrati mi klikere.
U svakome
po jedan dečak živi
i nisu oni krivi
što danas ne znam.

SMEHA DECI

I smeha.
smeha,
i smeha deci!

Smešan oblak nebom nek plovi,
učitelj nek priča smešne priče,
smešni neka su brci u čiče,
i nek su smešni dečji snovi.

I smeha.
smeha,
i smeha deci!

Vesela pesma neku decu budi,
i nek se veselo u krevet ode,
veselo samo - ko žubor vode,
pa će porasti veseli ljudi.

Pa zato,
smeha,
i smeha deci!

VRTEŠKA

Šalji, tata, telegram -
ja na poštu da ga dam.

Sad na pošti kod poštara
niko vrata ne otvara,
niti stoje brave, alke,
nit' ih drže kvake, šarke,
niti piše: "Guraj", "Vuci".

Nit' šta škripi nit' šta struže.
Sad na pošti kod poštara
ko vrteška sa vašara
vrata kruže.

Šalji, tata, telegram -
ja na poštu da ga dam.
Kad ga dam,
da se provozam.

ŠUGE

Automobili po gradu lete
kao da jure jedni druge,
kao da se igraju "šuge".
A onaj, parkirani kraj trotoara,
iskočio je iz igre
pa se odmara.

Igra traje danju i noću
i godinama je duga, -
ali se ne zna ko koga juri
i niko ne zna ko je "šuga".

Saobraćajci kažu: - To je dobro,
a šoferi: - To je prava sreća,
jer ako automobil automobil "ošuga"
to bi bila saobraćajna nesreća.

GOSTIONICA ZA AUTOMOBILE

Benzinske stanice su pivnice
za automobilski svet.
Tu svraća "mercedes", "ševrolet"
i "zastava",
jugoslovenske marka.

Svako popije bokal-dva
kao Šarac Kraljevića Marka.
Ove gostionice
nemaju stolove
ni stolice,
niti kelneri nose
bluze bele boje.
Automobili su sami
stolovi i stolice
koje idu
i koje stoje.
Kada kod benzinske stanice,
velike automobilske kafane,
deset automobila stane
jedan drugom iza leđa,
kad se deset automobila
poređa u jednu štraftu,
to liči na karavan slonova
koji surlama piju
benzin, ulje i naftu.

Benzinske stanice su pivnice
za automobilski svet.
Kad ožedne, svrate "mercedes" i "ševrolet".
Tu se "fića" tetura od pića.

JOŠ JEDNO ZAŠTO

Škole nisu hoteli
i po sobama učitelji
ne ređaju krevete,
pa zašto onda
u školskoj klupi
zaspi poneko dete?

Školske učionice
nisu fudbalska igrališta
na kojima učitelj
u pištaljku svira,
pa zašto se onda
u učionicama
za vreme odmora sunđer šutira?

Ex, zašto, zašto,
zar se na svako zašto
mudro odgovoriti mora?
Ovoga puta, izvinite,
ostavićemo vas bez odgovora.

NAJTIŠA PESMA

PST
PSSSSSSSSST
STAVITE NA USTA PRST
I KAŽITE:
KATANAC
LANAC,
KOM IZLETI
VRABAC,
TAJ JE
ZELENI ŽABAC.

PST
PSSSSSSSSST
PEVA SE PESMA NAJTIŠA,
MEKA KO LETNJA KIŠA
KO LEPET LEPTIROVIH KRILA
KO ŠAPAT SVILA
PST
PST
PRST
NA USNU
PEVA SE NAJTIŠA PESMA -
JEDVA ČUJNO DISANJE BEBE U SNU.

MOJ PAS

Moj pas zna šta je to kilometar.
Toliko iznosi njegova šetnja svakoga dana.
Moj pas zna šta je to vetar.
To je ono što diže prašinu oko njegovog stana.
Moj pas zna šta je to stolica.
To je ono što liči na njega, ali ne laje.
Moj pas zna polica šta je.
To je ono na šta se mačak popne kad se on propne.

ŠKOLA

Škole su velike mirne ovce
koje okače veliko zvonce
pa zvone, zvone i decu gone
u žute male avione.
Škole su velike i dobre mame,
stotinu dece neguju same,
napamet znaju svu svoju decu,
i bajke pričaju o mesecu.
Škole su veliki čudni dvorci
koje osvoje hrabri osnovci
svakog septembra puščanom paljbom
i olovkama - dugačkom sabljom.
Svakog septembra
kad jesen stupi
po dva su borca
u školskoj klupi.