DEBELI

Kada fudbal igra, kažu:
- Budi sudija, debeli.
Kada se vrti čigra, kažu:
- Nije za tebe, debeli.
Kad hoće da preskaču, kažu:
- Preskakaćemo te, debeli.
Kad su jako veseli, kažu:
- Zaigraj, debeli.
O, zapevaj, debeli, tužnu pesmu:

"Zašto svi ljudi
nemaju dušu meku
ko šampite bele
i reči slatke
kao baklave."

Kada uđem u tramvaj, kažu:
- Dva mesta za debelog!
Ako me ne zovu "Debeli" – kažu:
- Detence-burence.
O, tužnu pesmu peva debeli o
kolačima maminim,
kiflama tatinim,
krofnama babinim.

TATA I MAMA

Tata i mama su ljubav
i veliko drugarstvo
i zato idu podruku.
Tata i mama su
visoki jablan i nežna jela.
Tata i mama su
četiri ruke jednog srca.
Kad se tata i mama u svetu izgube,
odmah se traže.
Tata i mama su
dve dečije straže.

GRADSKI PARK POD SNEGOM

Na park gradski
vejavica pala.
Blesnu carski
vrti od kristala.
Čovek smamljen
lepotom i strahom
da taj kristal
ne okruni dahom,
ne hte hitro
tad u park da kroči,
da se dive
pošle same oči.

SVET

Sve što deca rastu više,
smanjuju se mame, tate.
Luster, što se tiho njiše,
odjedanput svi dohvate.

Neka, neka,
stao čovek do čoveka.

ZAGRLJAJI

Grlila sam pajace
i grlila mede,
grlila sam mace
i lutkice blede.
Grlila sam mamu, tatu,
Pinokija nosa dugog,
zagrljaj sam dala bratu,
a sada bih nekog drugog.

Otvorene ruke ćute,
zagrljaje nove slute.

ODJEDNOM

U kući, odjednom,
patuljasto sve je:
sto i stolice,
krevet, peć što greje,
a ja kao tata
viši sam od mame,
mogao bih kuću
da stavim na rame.

DRUGO PROLEĆE

Kad lišće zeleno
oko nas procveta
žuto kao seno,
tu je i kraj leta.
To proleće drugo,
jesen mu je ime,
ima zlatno cveće
što traje do zime.

VETAR

Da biste videli vetar
potrebno je jedno stablo,
uredno očešljana kosa,
šešir na glavi,
papir na zemlji,
zastavica u ruci,
zavesa u otvorenom prozoru.

(Kad se stablo zanjiše,
kad se kosa raščešlja,
kad se šešir podigne sa glave,
kad zastavica u ruci zavijori,
kad zavesa zaleprša u otvorenom prozoru,
videli ste vetar.)

ZIMNICA

Ja sam car,
car Ajvar,
ti carica
Papričica,
a naš sin
Ajvarin.
Na svakom smo piru
i mi u tanjiru.

PUTOVANJE DO RUČKA

Pre podne je uzbrdica.
Kazaljke se uvis penju
kao Sunce-sijalica
što uživa u kruženju.

Putovati danom vredi,
noge su nam dobra vuča.
Na vrh dana podne sedi,
kašikama zlatnim ruča.

Od kreveta pa do stola
na kome se ručak dimi
putujemo dana pola
dok nas, gladne, sto ne primi.

Od buđenja pa do ručka
stanice su uz put mnoge,
ko putuje ko voz pućka,
točkovi mu budu noge.

Stanice se uz put množe:
Kupatilo, Kujna, Škola.
Užinom se malom lože
ta dvonoga naša kola.

U BIBLIOTECI

Knjiga priča tiho
i gleda u oči,
a ti se zadiho,
znoj sa čela toči.
Podvig ti na umu,
a strah ti u glavi,
ti bi u prašumu,
a tigar u travi.

Probudi se, preni,
strah mnogo ne vredi,
stranicu okreni
i tigra pobedi.

AVALA

Jeste li čuli za Avalu,
za našu planinu plavu?
Svakoga dana digne
sto automobila na glavu.

PUŠAČI

Nema većih pušača
od Dunava i Save,
za jedan dan popuše
jednu Drinu, jednu Dravu
i tri Morave.

ŠTA SVE IMA U JASTUKU

Šta sve ima u jastuku,
u jastuku na krevetu
kad se spava mom detetu?

Šta sve ima u jastuku?

Ne guraj u njega ruku,
već prisloni uvo svoje
i čuj kako snove kroje
bela pera od gusaka
u sobici punoj mraka.

U jastuku na krevetu
uspavanke mom detetu
peva mali hor gusaka
i još hor od sto lutaka,
i još hor od sto vojnika,
i još mnogo dobrih čika
priče priča u jastuku
u kom zvona tiho tuku.

U jastuku more ima
i brod jedan koji plovi,
u jastuku lovac živi
koji dečji umor lovi,
u jastuku frula svira,
svako može da je čuje,
sa njim može da putuje
svako dete,
u jastuku ptica ima,
na njoj deca kroz noć lete.

Šta sve ima u jastuku,
u jastuku na krevetu
kad se spava mom detetu?

Lezi, igro, sa detetom
pa ćeš čuti nad krevetom
pesmu tihu, frulu tanku.
U jastuku ptica peva
o tom kako dete zeva
kad joj čuje uspavanku.

OBLAK

Jedan oblak vrlo smeo
na najvišu kuću seo
usred našeg grada
tako iznenada.

Još mu smešno što je seo –
od smeha je hteo
pući
što sedi
na kući.

Jedan oblak vrlo smeo
na najvišu kuću seo
usred našeg grada
tako iznenada
da je neko
jedva reko:
- Bež'te, nebo pada!

IVIN VOZ

Iz kuće je izleteo
na ulicu Iva,
sav zadihan, zahuktao,
ko lokomotiva.

Videli ga drugovi
pa za njim i oni,
potrčali, zahuktali,
ko pravi vagoni.

Sad ulicom tako juri
ta čudna kolona.
To voz Ivin putuje
sa sedam vagona.

ISPOD PISAĆEG STOLA

Koja to ptica ne živi ni na grani, ni na krovu, ni na dimnjaku, ni u vazduhu, ni u kavezu - nego ispod mog pisaćeg stola? Koja to riba ne živi ni u reci, ni u jezeru, ni u moru, ni u akvarijumu - već ispod mog pisaćeg stola? Koja to zverčica ne živi ni u šumici, ni u šumi, ni u rupi, ni u pečini - nego ispod mog pisaćeg stola? Ispod mog pisaćeg stola je mala Jasna, koja se igra mojim papučama i koja, kad hoće nešto da mi kaže, cima nogavice mojih pantalona.

LUTKA BEZ GLAVE

Pred kućom, na ulici, sedi devojčica i drži lutku bez glave. Dok ljudi prolaze, ona razgovara sa lutkom. Jedan čika zastade pa joj reče:
- Kako možeš da razgovaraš sa lutkom koja nije živa?
- Ona je živa - brzo odgovori devojčica.
- Kako je živa kad nema glavu?
- Ima glavu - odvrati devojčica.
- Nema glavu - reče čika ljutito.
- Ima...
- Nema...
- Ali vi, čiko, ne umete da se igrate!

HALJINICA

Nekoliko dana Jasna je neverovatno volela mamicu. Nije se mogla odvojiti od nje. Dok je mamica spremala po kući, Jasna joj se stalno vrtela pred nogama. Mama se na kraju naljutila i zamahnula rukom na Jasnu. Nije je udarila - tek toliko da se dotakne haljinice. Ali Jasna je zavrištala i počela neutešno da plače. Mama je iznenađeno pogledala:
- Zašto plačeš, pa tek sam se haljinice dotakla?
- Svejedno, misliš da haljinicu ne boli - odgovorila je uvređena Jasna.

KROJAČICA I MAKAZE

Ostala je Jasna sama kod kuće. U fioci stola našla je makaze i odmah rekla: - Igraću se krojačice. Prvo je Jasna sekla hartiju, zatim jedno parče krpe, a onda je počela da secka svoju haljinicu.
- Mamice, neću više da se igram krojačice.
- Nećeš više da se igraš krojačice? A zašto?
- Zato što su makaze nevaljale. Ja sam se njima lepo igrala krojačice, a onda su se one posvađale sa mnom, skočile na moju haljinicu i štric, štric... isekle je.

PRIČALICA

Jasna je bila velika pričalica. Pričala je uvek. I kad treba i kad ne treba. Jednom je Jasnu zaboleo zub. Plakala je i vikala toliko da su svi susedi znali da Jasnu boli zub. Sva uplakana prišla je ocu i zatražila pomoć. Otac joj je rekao:
- Ne otvaraj često usta jer hladan vazduh ulazi u zub, pa onda nastaju bolovi.
Jasna je zatvorila usta i zaćutala. Bolovi su prestali. Tako sada Jasna više nije pričalica. Govori samo kad je potrebno. Usta su joj često zatvorena - boji se da je ne zaboli zub.

NEMOJ, JASNA

Ide mama ulicom i govori Jasni:
- Nemoj, Jasna, da gledaš levo.
Ide mama ulicom i govori Jasni:
- Nemoj, Jasna, da gledaš desno.
Ide mama ulicom i govori Jasni:
- Nemoj, Jasna, da gledaš gore.
Ide mama ulicom i govori Jasni:
- Nemoj, Jasna, da gledaš dole.
Ide Jasna ulicom i žmuri. Kad odjednom - bup!
Jasna se spotakla i pala.
Stoji mama na ulici i govori Jasni:
- Zašto si, Jasna, pala?
Sedi Jasna na ulici i govori mami:
- Zato što nisam gledala ni levo, ni desno, ni gore, ni dole.

MERENJE

Na uglu ulice u kojoj su složene višespratnice kao velike kutije stoji mala vaga za merenje prolaznika. Iz kuće je istrčala Jasna i rekla čiki koji je dremuckao pored vage na kojoj je pisalo:

TAČNE MERE KOD ČIKA-PERE
MERENJE PET DINARA

- Čiko, da li možete da me izmerite za tri dinara?
- Mogu, devojčice, mogu. Jasna je spustila čiki na dlan tri dinara i počela da se izuva.
Čika je upitao:
- Zašto se izuvaš, ja mogu da te izmerim i sa cipelama?
- Znam, čiko, ali moram da se izujem.
- Zašto, pa tvoje cipele nisu teške?
- Zato da vam ne isprljam vagu.

JASTUK

Bio je mesec jul pa je tata s Jasnom otišao na savsku plažu. Okupala se Jasna i okupao se tata. Sad su oboje hteli da se sunčaju Tata je legao na pesak i kao stariji zamolio Jasnu da mu bude jastuk.
Jasna se podvukla pod tatinu glavu i tako postala najlepši tatin jastuk.
Ali, i ova priča ima jedno ali.
Kad je prošlo pet minuta, Jasna je počela da se vrti tako da je tatu, koji je tek zaspao - probudila.
Tata je otvorio oči i rekao Jasni:
- Jasna, nemoj da se vrtiš. Ti si jastuk, a jastuci se ne vrte. Inače, ko bi ih stavljao pod glavu?

JOCA JE LJUT

Noćas je Joca sanjao da su ga jurila mačke. Strašno se uplašio. Zato je jutros rekao:
- Joca je ljut. Danas će pobiti sve mačke.
Uzeo je svoj drveni pištolj i pucao:
- Bum, crna mačko.
- Bum, bela mačko.
- Bum, crna mačko.
- Bum, bela mačko.