Tiho si umela, da volis sa suzama, jer ko ih je razumeo, znao je da su to kristali u tvojim ocima, sijali ljubavlju samo za mene.

Neka sve ovo i bude samo egoisticno, ali kada me volis, kao sto volim ja tebe, tada je ljubav drcna, sa patnjom, ceznjom i uvek tvojom brigom, da li sam ja dobro i neizbeznom ljubavlju, samo za mene.

Znam i kada si tuzna i nezmerno srecna, znam i da ne smes preci na onu drugu stranu puta ljubavi, jer tamo nisam ja, tamo je nebo, visoko kao zid, koji te vraca ka meni u zagrljaj sa vetrovima ljubavi, samo za mene.

Zato te vetar ponekada i probudi iz mog narucja sna, da otkrijes tajnu, onoga sto stalno trazis i stalno zelis, ljubavi prema meni. Zbog toga se nemoj vracati u san, preko praga koji razdvaja dva sveta zaljubljenih, vec hrabro kroci u moje narucje, kroz ta vrata zivota i nemoj se vracati u san, ostani uz mene, samo za mene, nas...jer u ljubavi ce mo oboje naci spas.

Da li zato, sto si andjeo ili djavolica, svake noci, u moje nemirne i besane sne, dolazis da me razbudis i uvek mi podaris lep dan.

Trudim se da to sujetno muski ne primetim, svaki tvoj poljubac kao nesto normalno dozivim, Ali, nikako da shvatim, da uvek se ponavlja taj tvoj dolazak u moj san, koji kao jecaj noci meni juri i moju ceznju za tobom uvek mi poturi.

Onda negde, pred zoru shvatim, sta sam u zivotu sve uradio i oblije me neki hladni znoj. Da pred mnogim vratima ljubavi sam cekao, kucao u nadi da cu cuti tvoje ,,da, izvoli udji u moj zivot", kako bih prosaputao svoju pesmu.

Tada bi se usne moje predavale, gaseci tu nemir i zedj, shvatajuci u trenu da nisi to ti, pogresna vrata i jos jedna pogresna iluzija, pa te zato stalno dozivam u san, da mi udelis pravu ljubav i radosni dan.

Znam i sada, gresio sam, jer u ruci su mi ostajali pogresni trenuci , pogresna putena tela, pogresno izmoljeni poljupci, koji na kraju su bili kao zgazeni cvet.

A ja, ja sam i dalje iz mnogih postelja ustajao tuzan, gde je ceznja za tobom postala navika da i dalje groznicavo cekam taj san, u kome mi darujes ljubav u dugim besanim satima i noci sa likom tvoga lica, uz huk vetra, koji o nasoj ljubavi jos prica.