Naučnici proizveli novi detektor laži

Izvor: Tanjug

Stručnjaci su razvili novi sistem kamere koji može da prepozna laž samim posmatranjem našeg lica tokom razgovora. Kompjuterizovani sistem koristi jednostavnu video kameru, termalni senzor slike visoke rezolucije i niz algoritama.

[You must be registered and logged in to see this image.]

Istraživači navode da bi novi sistem, koji uspešno razlikuje istinu od laži u dve trećine slučajeva, mogao da bude od izuzetne koristi službama bezbednosti.

Sistem, koji je razvio tim istraživača sa Bredford i Aberistvit univerziteta, u saradnji sa britanskom pograničnom službom, predstavljen je na Britanskom festivalu nauke u Bredfordu.

Novi pristup koristi rezultate dosadašnjih istraživanja o načinima na kojima nesvesno i nehotično otkrivamo emocije neprimetnim promenama izraza lica - pokretima očiju, širenjem zenica, ugrizom ili pritiskanjem usana, teškim disanjem, mrštenjem nosa, gutanjem, treptanjem i facijalnom asimetrijom.

Sve te vidljive znake, ali i one teže uočljive kao što su nabrekli krvni sudovi oko očiju, senzor odmah detektuje.

Tradicionalni detektor laži je čuveni poligraf, čiji prvi primerci datiraju još iz 1921. To je daleko invazivniji uređaj čije se žice kače za kožu subjekta. Novi aparat drži distancu sa subjektom, a otkriva laž u realnom vremenu.

"Spojili smo rezultate dosadašnjih istraživanja emocija, najnovija dostignuća na polju termalne slike, tehnike praćenja slike subjekta i naše nove algoritme u jedan operacioni sistem", kazao je prof Hasan Ugail sa Bredford univerziteta.

Dosad su naučnici uglavnom testirali svoj detektor laži na volonterima, ali krajem godine planiraju da ga postave na nekom od britanskih aerodroma gde će biti korišćen uporedo sa razgovorima koje će voditi iskusni imigracioni službenici tokom kontrolnih ispitivanja.

"Siguran sam da ćemo u realnim, stresnim situacijama imati još bolje rezultate", kazao je profesor Ugail koji veruje da će novi detekor uspeti da prepozna lažove u 90 odsto slučajeva, što je otprilike procenat koji se postiže i upotrebom poligrafa.

Istraživači, ipak, priznaju da ovi testovi ne mogu nikada biti 100 odsto verodostojni. Ono što oni detektuju su emocije, poput uzbuđenja, straha ili nepoverenja, a ne samu laž. Kod neke osobe strah može da bude znak da se ona plaši da joj druga strana neće verovati, a ne da će biti uhvaćena na delu.