James Franco




Džejms Franko (engl. James Franco) je američki glumac, rođen 19. aprila 1978. godine u Palo Altou (Kalifornija). Proslavio se ulogama u filmovima Džejms Din i Milk, a nominovan je za Oskar za najboljeg glavnog glumca u avanturističkoj drami 127 sati iz 2010. godine. Iste godine bio je domaćin dodele Oskara, zajedno sa En Hatavej.


Džejmsova majka je književnica jevrejskog porekla, a njegov otac - biznismen švedsko-portugalskog porekla.
Džejms Franko je odrastao u Kaliforniji, zajedno sa svoja dva mlađa brata (Dejv Franko je kasnije takođe postao glumac). Oduvek je bio odličan učenik, posebno zainteresovan za matematiku i prirodne nauke. Upisuje Univerzitet Kalifornija ali ga ne završava jer se prebacuje na glumu na Univerzitetu Kolumbija. Pored tog, Džejms je završio ili trenutno pohađa još nekoliko fakulteta: fakultet za režiranje, fakultet za dizajn, Bruklin koledž, Jejl, Voren Vilson - koledž za pisanje... Važi za veoma obrazovanu i informisanu osobu. Poznat je po tome što na snimanju čita između setova. 2010. je objavio svoju knjigu priča Palo Alto koja je naišla na izuzetno pozitivne kritike. Smatra se jednim od najzgodnijih muškaraca na planeti (najseksipilniji muškarac 2009. godine), kao i jednom od najvećih gej-ikona današnjice.
Džejmsove prve zapažene uloge bile su u tv seriji Čudaci i štreberi iz 1999, i u filmu Džejms Din iz 2002. godine. Za interpretaciju Džejmsa Dina osvojio je Zlatni globus za najboljeg glumca u mini-seriji, a bio je još nominovan i za Nagradu Udruženja glumaca, Nagradu filmske kritike kao i za Emi za najboljeg glavnog glumca u tv filmu.
Period od 2000. do 2010. godine u Džejmsovoj karijeri obeležen je ulogom Harija Ozborna u filmovima Spajdermen, Spajdermen 2 i Spajdermen 3. Godine 2008. dobija glavnu ulogu u filmu Ananas ekspres za koju dobija nominaciju za Zlatni globus za najboljeg glumca u igranom filmu (mjuzikl ili komedija) kao i nominaciju za MTV nagradu za najboljeg glavnog glumca, i iste godine sporednu ulogu u filmu Milk. Džejms u ovoj biografskoj drami tumači lik Skota Smita, ljubavnika čuvenog Harvija Milka, u čijoj je ulozi Šon Pen. Ovom ulogom, za koju je nominovan za Nagradu filmske kritike za najboljeg sporednog glumca, Franko ulazi među holivudske zvezde A liste.
Najuspešniju ulogu u dotadašnjoj karijeri ostvario je u filmu 127 sati iz 2010. godine. Džejms je u ovoj avanturističkoj drami alpinista Aron Ralston, koji je zaglavljen u jednom tesnacu u kanjonu u Juti. Jedini način da se oslobodi jeste da odseče ruku, što i čini. Za ovu ulogu dobio je nekoliko značajnih nagrada, a nominovan je i za BAFTA nagradu za najboljeg glavnog glumca, Nagradu Udruženja filmskih glumaca za najboljeg glumca u glavnoj ulozi, Zlatni globus za najboljeg glavnog glumca u igranom filmu (drama), kao i za prvi Oskar za najboljeg glavnog glumca u svojoj karijeri.


wikipedia

Filmografija

Džejms Franko: Velika jabuka puna greha

Džejms Franko o seriji "Hronike Tajms Skvera", ravnoteži između privatnog života i glume..







JEDAN od vodećih holivudskih glumaca mlađe generacije, koji se poslednjih nekoliko godina ne skida s velikog platna (samo ove godine nanizao je 10 rola u filmovima, a u isto toliko gledaćemo ga do kraja 2017), Džejms Franko (39) stiže na HBO kao junak drame "Hronike Tajms skvera". Dobitnik Zlatnog globusa, nominovan 2011. za Oskar u kategoriji najbolji glumac na račun avanturističke drame "127 sati", kroz dvostruku ulogu blizanaca Vinsenta i Frenkija od 11. septembra (premijerno u 3.00 i u repriznom terminu od 20.00) ispričaće nam priču o legalizaciji i usponu porno-industrije u Njujorku, od početka sedamdesetih do sredine osamdesetih godina prošlog veka.


Zasnovana na istinitoj životnoj priči jednog od svedoka zlatnog doba greha Velike jabuke, u kojoj su autori Džordž Pelekanos i Dejvid Sajmon pronašli inspiraciju za scenario, serija nas vodi u vreme neograničenih sloboda kojim su bez lažne licemernosti gospodarili sirovi nagoni, slabosti i poroci.

U ekskluzivnom intervjuu za "TV novosti", Džejms Franko kao ljubitelj njujorškog ne tako blistavog, ali kulturološki značajnog naličja, otkriva zašto ovom izazovu nije mogao da odoli:
- U glumačkom pogledu, "Hronike Tajms skvera" bile su za mene prava premija. Na raspolaganju sam imao mnogo izazova - s jedne strane razumnog i odgovornog Vinsenta, koji je vodio ceo posao, a s druge Frenkija, moralno degenerisanog kockara u dugovima do guše, kojeg uz to progoni njujorška mafija. Morao sam da dočaram Vinsentovu bratsku dužnost da Frenkija neprestano vadi iz nevolja, a istovremeno imao sam zadatak da mu kao Frenki zagorčavam život. Ipak, zahvaljujući Frenkijevim nestašlucima, mafija je prepoznala Vinsentov osećaj za posao i odlučila da u njegovom klubu, koji je bio glavna destinacija njujorške elite, pokrene prljave poslove. To što sam igrao oba složena lika pomoglo mi je da se prepustim ludom svetu i da kroz braću blizance postanem deo onog o čemu sam učio na časovima istorije.

* Osim što su različiti, da li se nekada dogodi da se vaši likovi zamene?
- Svakako, to je dobra strana ove serije - sve je moguće. Svi likovi, bilo da su dobri ljudi ili najprljaviji kriminalci, spremni su na kompromise. "Hronike Tajms skvera" pokazuju da su ljudi bića od krvi i mesa i da niko od nas nije u potpunosti dobar ili loš.

* Dakle, Vinsent nije toliko opak momak kao što se čini?
- On je snalažljiv biznismen i na taj način jeste žestok. Ipak, u njemu postoji borba. On nije mafijaš i ne zna koliko duboko želi da zagazi u taj svet. Stalno se preispituje dokle je dogurao, da li je moguće da je uradio to i to, na koji način može da opravda određeni potez. Osnovna odlika njegovog karaktera je rešenost da uspe. Ali on nije Al Kapone sedamdesetih, mada ga mnogi tako doživljavaju.

* Da li ste više uživali u koži Vinsenta ili Frenkija?

- To je teško pitanje. Frenki je bio miljenik cele ekipe, ali istina je da on ne bi mogao da postoji bez Vinsenta. Ne biste mogli da snimite seriju u kojoj je samo on noseći lik. Čini mi se da će upravo zreliji i ozbiljniji gledaoci razumeti da je Vinsent sinonim za dramu i emotivna srž serije. Frenki je bezbrižan, ne preuzima odgovornost za ono što radi, a takvi likovi nikad ne mogu da vode priču.

* Glumački zadatak ste otežali režirajući dve epizode. Da li je bilo iscrpljujuće biti istovremeno iza i ispred kamere?
- Koliko je bio izazovan, toliko je rad na seriji bio i naporan. Ali pošto sam oduševljen Njujorkom iz sedamdesetih godina, uživao sam svim čulima. Kad se pojavila mogućnost da režiram, priznajem da sam se zapitao da li će mi taj zadatak učiniti glumački posao težim. Međutim, čim sam stao iza kamere, režija me je omađijala. Vreme mi je proletelo do poslednjeg kadra. Napomenuo bih da su mi epizode koje sam potpisao kao režiser bile glumački najzahtevnije. Upravo u njima ima najviše scena u kojima se pojavljujem u obe uloge.



* Kako nastaju takve scene?
- Postoje staromodne tehnike pomoću kojih glumac može da igra dva lika u isto vreme. Najlakši način je da scenu snimite dva puta i da je zatim sredite u montaži, ali mi smo želeli više, da upotrebimo novu tehnologiju bez dublera. Imali smo problem zbog toga što su nam ograničili budžet, pa smo morali da pristajemo na kompromise. Više smo razmišljali o broju automobila i statista koji će se pojaviti u sceni nego o vizuelnim efektima.


* Imali ste pune ruke posla. Jeste li stizali uopšte da spavate?
- (smeh) Ne mnogo, ali to ionako nije bilo bitno zbog toga što i likovi koje sam igrao retko kad spavaju.



* Važite za radoholičara. Kako uspevate da postignete ravnotežu između privatnog života i glume?
- Posle mnogo godina pristajanja na svaku ulogu koja bi mi bila ponuđena i popunjavanja slobodnog vremena novim projektima, konačno sam naučio da uživam u tome da ne radim ništa. Bilo je izuzetno teško osloboditi se zavisnosti od posla. Najgore je to što i ne primetite koliko je ona postala deo vašeg života. Dugo sam smatrao da živim snove na javi, ali kad sam se konačno probudio, shvatio sam da sam emotivno izolovan od svih koji me okružuju. Nekada mi je bilo važno da imam milion projekata i da svuda budem prisutan, a sada sam najsrećniji kad doživim trenutak samoće i razmišljam o tome šta sam sve postigao.

novosti.rs